Iza zvanične oznake Automitrailleuse de Reconnaissance Renault Modèle 1933 (AMR 33 ili Renault VM) krije se francuski laki tenk, razvijen tokom perioda između dva svetska rata.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Razvijen u kompaniji Reno 1932, ovaj tip tenka je već naredne godine naručen za potrebe opremanja francuskih konjičkih jedinica. Do 1935. je proizvedeno 123 komada. AMR 33 je bio lako naoružan i lako okloplјen tenk; iako je bio brz za svoje vreme, pokazao se kao mehanički nepouzdano sredstvo, posebno zbog kvaliteta vešanja. Zamenjen je nešto modernijim tipom tenka, oznake R 35.
Mada zvanična oznaka sugeriše drugačije, AMR 33 nije bio izviđačko vozilo i najveći broj njih nije bio opremlјen radio uređajem. Namera francuskog vojnog vrha bila je da se naoruža velikim brojem lakih tenkova AMR 33, koji bi predstavlјali prethodnicu srednjim tenkovima. U stvarnosti, laki tenkovi nisu nikada imali takvu ulogu. Kada su proizveli srednje tenkove u dovolјnim količinama da od njih formiraju oklopne divizije, AMR 33 je već bio zamenjen novijim modelom tenka, AMR 35, koji je imao zadatak vatrene podrške motorizovane pešadije i konjičkih jedinica. U bici za Francusku 1940, francuske oružane snage su brzo ostale bez tenkova AMR 33. Nemci su neke od zaroblјenih primeraka koristili svo vreme rata.
Razvoj AMR 33Francuska vlada je 4. jula 1930, u cilјu suprotstavlјanja narastajućoj sovjetskoj vojnoj moći, donela plan da formira snage sposobne da pruže pomoć saveznicima u pravlјenju „sanitarnog kordona“ od komunizma. Ove snage bi se sastojale od pet motorizovanih i pet postojećih konjičkih divizija, iz koje bi po jedna brigada morala da bude motorizovana. Prema planovima, 1934. bi 4. konjička divizija trebala da bude transformisana u oklopnu diviziju. Plan je zahtevao uvođenje mnogih specijalnih vozila, među kojima se našao i Automitrailleuse de Cavalerie type Reconnaissance (AMR). definisan kao vozilo mase 3 t, naoružano lakim mitralјezom, radijusa kretanja od 200 km. „Automitrailleuse“ je tada bio generalni termin za bilo koje lako okloplјeno borbeno vozilo naoružano mitralјezom, a korišćeno je i da označi konjički tenk, jer su po tadašnjim pravilima tenkovi bili deo pešadije. Iako ime sugeriše drugačije, AMR nije bilo specijalizovano izviđačko vozilo, već strelac bez radio uređaja. Prikuplјanje i slanje podataka bio je zadatak vozila AMD (Automitrailleuse de Découverte).
Iščekujući poteze francuske vlade, Luis Reno je početkom novembra 1931. započeo radove na projektu „lakog konjičkog traktora“ (tracteur léger de cavalerie type VM), zasnovanog na vozilu Renault UE. Sredinom novembra, prvi crteži vozila su pregledani i odbačeni jer je vozilo koje su predlagali bilo previše tesno. Bilo je posve jasno da je potrebno telo vozila većih dimenzija, ali je Reno oklevao da uloži u takav projekat bez garancije da će isto biti naručeno. Od kompanije Reno je krajem istog meseca zatražena verzija tankete, izrađene na osnovu modela Renault UE, kako bi mogli testirati izvodlјivost koncepta vozila guseničara. Reno je 22. decembra poslao svog predstavnika kod generala Vejganda (Maxime Weygand) kako bi pokušao da lobira za usvajanje Renoovog predloga. Međutim, Vejgand je mogao samo da ga obavesti da su Francuzi za opremanje svojih oružanih snaga izabrali Citroenov model poluguseničara Kégresse P 28. Nakon opsežnog razmatranja, general je ipak preuzeo obavezu da u razmatranje uzme i Renoov model.
Reno je, nakon dobijene garancije, užurbano započeo rad na većem modelu, drvenoj maketi, koju je predstavio marta 1932. Na osnovu ovog modela potpisana je narudžba za 5 prototipova, po ceni od 171 250 franaka po vozilu. Za rok isporuke uzet je septembar, nešto pre jesenjih manevara. Francuska konjica je želela da formira vod koji bi koristila za ispitivanje. Reno je odlučio da na svaki prototip ugradi drugačiji tip vešanja, kako bi smanjio rizik od odbijanja modela. Svih pet prototipova je bilo zasnovano na Karden Lojd tanketi, koji je Reno prosto iskopirao za svoj Renault UE – bez plaćanja prava na licencu – sa standardnim motorom Renault Reinastella. Septembra meseca, tenkovi su objedinjeni u jednu, prvu mehanizovanu jedinicu francuske konjice. Iskustvo je pokazalo da su bili vrlo agilni, ali i bučni, loše izbalansirani i bez adekvatnog radijusa kretanja.
Nakon vežbe, tenkovi su poslati nazad Renou, koji je ubrzo potom komisiji francuskih oružanih snaga predložio za ispitivanje tri tipa tenka: prototip 79758 sa originalnim vešanjem, 79759 sa dodatnim unutrašnjim hidrauličnim amortizerima i 79760 sa novim sistemom vešanja koji se sastojao od centralnog nosača gusenica sa lisnatom oprugom i točkovima napred i nazad, povezanim sa dve horizontalne opruge. Novembra i decembra 1932, Komisija je izvršila testiranje tenkova, uzevši za referencu specifikacije od 10. juna 1932. Testiranja su pokazala da tenkovi postižu potrebnu brzinu kretanja (56,25 do 60 km/č), ali da imaju nedovolјni radijus kretanja (166 do 188 km), kao i da su preteški (4,8 tona). Početkom decembra je odlučeno da se odustane od nerealnog zahteva za masom tenka od svega 3 t, te da se na tenk ugrade dodatni rezervoari goriva i jači oklop.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Prototip tenka, br. 79758 [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Prototip tenka, br. 79760 Reno je aprila 1933. predložio dva tipa tenka, sa dodatih 0,5 t mase (ekvivalent povećanju deblјine oklopa sa 9 na 13 mm); tenk 79758 je imao vešanje sa horizontalnim oprugama, dok je tenk 79757 imao vešanje izvedeno sa tenka 79760, ali sa centralnom vertikalnom oprugom i kućištem za horizontalne opruge ispunjenim ulјem kako bi se ponašali kao amortizeri. Testovi su potrajali do juna 1933, nakon čega su naručeni tenkovi po uzoru na prototip 79757. Tenk dobija i zvaničnu oznaku: AMR Renault modèle 1933 ili skraćeno AMR 33.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Prototip tenka, br. 79757 Proizvodnja AMR 33Francuska konjica je 8. marta 1933. naručila 45 tenkova. Porudžbina je potvrđena 22. juna, kada je naručena i druga serija od 20 tenkova. Početak isporuke je ugovoren za 1. jul. U jesen je stigla i treća narudžba i ona je obuhvatala nabavku još 50 tenkova. Prvi tenk je isporučen 1. juna 1934, a poslednji u septembru iste godine. Proizvodnja Citroenovih poluguseničara je limitirana na 50 primeraka. Odlučeno je i da se originalni prototipovi prerade u standardne verzije tenkova; dva prototipa su upotreblјena za razvoj novog tenka, oznake AMR 35, jer je AMR 33 imao previše slabo vešanje, a buka motora je bila nesnosna. Prototip 79758 je korišćen za testiranje nekoliko modernijih konfiguracija tenka. Kao kompenzacija, u proleće 1935. su proizvedena još tri tenka AMR 33, čime se broj proizvedenih tenkova popeo na 123.
Opis AMR 33AMR 33 je generalno gledano, vrlo malo vozilo; dugo 3,5 m, široko 1,64 m i 1,73 m visoko. Težilo je svega 5,5 tona. Osmocilindrični motor Renault Nervasport 24 CV, snage 84 KS, obezbeđivao je maksimalnu brzinu kretanja od 54 km/č, mada je zvanična brošura kompanije Reno tvrdila da se tenk kreće maksimalnom brzinom od 60 km/č. Rezervoar goriva, kapaciteta 128 litara, obezbeđivao je radijus kretanja od 200 km. Gusenice su bile široke 22 cm. Kada je reč o savlađivanju prepreka, tenk je mogao uspešno da savlada rov širok 1,4 m zid visine 45 cm, odnosno nagib od 50%.
Deblјina svih vertikalnih ploča bila je 13mm, a zakošenih 9 mm. Oklop gornjih površina bio je debeo 6 mm, dok je pod bio okloplјen pločama deblјine 5 mm. Ploče su međusobno spajane zakovicama.
Posada je brojala dva člana: vozač, koji je sedeo levo, do motora i komandir tenka, ujedno i nišandžija, koji je bio smešten iza vozača u kupoli, naoružanoj mitralјezom Reibel kalibra 7,5 mm. U tenku se nalazio i rezervni mitralјez koji se mogao opcionalno staviti na postolјe na krovu kupole. Nјegova primarna namena bila je odbrana od napada iz vazduha.
Prvi predlog naoružavanja ovih tenkova predviđao je ugradnju skupe Šnajderove kupole; prototipovi su imali vrlo visoku oktagonalnu Renoovu kupolu, postavlјenu u zadnjem delu korpusa tenka. To se pokazalo nezgodnim, te su serijski tenkovi dobili nižu kupolu sa vozila AVIS-1, koja je uz to i malo pomerena ka napred. Time je znatno povećana preglednost. AVIS je proizvođen u Renou i imao je, tada neobično za francuske tenkove tridesetih godina, otvor na vrhu kupole kroz koji se osmatralo bojište. U ten kse ulazilo kroz dupli otvor na zadnjem delu tela tenka.
Operativna upotrebaFrancuzi su 115 tenkova, koliko su imali na raspolaganju te 1934, rasporedili u pet konjičkih divizija, u skvadronima po petnaest tenkova (tri voda po četiri tenka, dva rezervna tenka i tenk komandira), sem 5. divizije koja je imala deset i 4. divizije koja je primila 40 tenkova; po skvadron za 4. grupu oklopnih automobila i 18. batalјon i još deset u 4. batalјonu. Godinu dana kasnije, 5. divizija je primila i tri prerađena prototipa, tak oda je konačno brojno stanje iznosilo 13 tenkova. Tenovi AMR 33 su se nalazili i u dva samostalna konjička puka: 9. koji je primio 8 tenkova iz prve, i 11. puk koji je primio 12 tenkova iz druge serije. Uloga ovih tenkova u konjičkim divizijama uglavnom je bila direktna podrška konjanika u kretanju pešice.
Francuzi su 1935. odlučili da u slučaju rata transformišu 4. konjičku diviziju u oklopnu. Ova divizija je trebala da ima šest skvadrona naoružanih sa AMR 33. Borbena moć divizije bi time bila vrlo ograničena. Međutim, 1934. i 1935. su formirane prave oklopne divizije, prvo od 4. konjičke a nakon toga i od 5. konjičke divizije. Ove divizije, 1. i 2. laka mehanizovana divizija (Division Légère Mécanique), imale su po tri batalјona tenkova i prateću pešadiju. Mehanička nepouzdanost tenkova AMR 33 je postala očigledna i odlučeno je da se u konjičke – oklopne divizije naoružavaju isklјučivo tenkovima tipa AMR 35, a da se tenkovi AMR 33 koncentrišu u preostalim konjičkim divizijama. Svaka od ovih divizija je sada imala veći puk oklopnih automobila, sa dva skvadrona tenkova, koji su sada brojali po četiri voda od po pet tenkova, plus dva rezervna tenka i tenk komandira. Ukupna jačina divizije, kada su u pitanju bili tenkovi, bila je 46 tenkova AMR 33. Kako je ovim tenkovima trebalo naoružati tri divizije, bilo je potrebno obezbediti 138 tenkova, što nije bilo moguće. Stoga je 1. konjička divizija morala biti naoružana tenkovima AMR 35, a samim tim su jedine jedinice naoružane tenkovima AMR 33 bile 2. i 3. konjička divizija. U vrme izbijanja Drugog svetskog rata, Francuska je raspolagala sa ukupno 92 tenkova AMR 33.
Međutim, u cilјu formiranja većeg broja motorizovanih jedinica, od 1. decembra 1939. do 15. februara 1940. rasformirane su poslednje dve konjičke divizije. Ljudstvo i materijal iz ovih divizija, zajedno sa starijim materijalom iz bivših konjičkih divizija, raspoređen je u pet novoformiranih lakih konjičkih divizija (Divisions Légères de Cavalerie).
Francuzi su prvo doneli odluku da unutar svakog od dva batalјona u motorizovanom puku ubace dva voda tenkova AMR 33 (polovina skvadrona). Za izvršenje ove zamisli bi im trebalo 115 tenkova, što je nešto manje od raspoloživih 118 tenkova. U pogledu lošeg stanja održavanja ovih tenkova, odluka je morala biti promenjena, te su neke od jedinica morale biti naoružane tenkovima AMR 35, a Francuzima je time na kraju ostala i rezerva od 14 tenkova AMR 33.
Na dan nemačkog napada na Francusku, pokazalo se da naređene mere nisu dale očekivajući rezultat. Samo je 5. divizija dostigla formacijom propisanu jačinu. Ostale tri divizije još uvek nisu učinile ništa na postizanju naređenog nivoa. Sam tip tenka se u borbi pokazao vrlo loše. U Ardenima su mogli samo da uspore napredovanje nemačkih oklopnih snaga, bez nade da im nanesu poraz. AMR 33 je bio slabo naoružan i okloplјen – i vrlo nepouzdan. Jedino je bio brži od nemačkih tenkova. Ovaj tip tenka je poneo i neslavnu titulu prvog uništenog francuskog tenka u Drugom svetskom ratu. Tokom prve nedelјe borbi je izgublјeno 75 % brojnog stanja ovog tipa tenkova, najčešće zbog mehaničkih neispravnosti.
Sedma divizija je formirana 7. juna 1940. U njoj su se našli i tenkovi AMR 33 iz rezerve, njih četrnaest. I oni su izgublјeni pre pada Francuske.
Nemci su neke od zaroblјenih tenkova uveli u svoje naoružanje, pod oznakom Panzerspähwagen VM 701 (f), i oni su uglavnom korišćeni na teritoriji Francuske.
| TT karakteristike | AMR 33 |
| Masa | 5,5 t |
| Dužina | 3,5 m |
| Širina | 1,64 m |
| Visina | 1,73 m |
| Posada | 2 člana |
| Naoružanje | 2 x 7,5 mm (jedan u rezervi) |
| Oklopna zaštita | 13 mm |
| Pogon | benzinski motor snage 84 KS |
| Autonomija | 200 km |
| Brzina | 54 km/č |
