Knjiga "Ešalon"
Kubovac:
Za sve članove i poštovaoce foruma Paluba jedan, kako bi na zapadu rekli, "teaser", a uskoro i puna prezentacija nove knjige koju sam napisao zajedno sa kolegom Branislavom Kojadinovićem!
EŠALON
Istorija razvoja sovjetskih i ruskih radara, komandno-informacionih sistema i sistema automatizacije"
"Sve veća vatrena moć i uticaj koji je vazduhoplovstvo imalo na tok i ishod rata, tražilo je razvoj kontra-mera, kako iz vazduha, tako i sa zemlje, ali i pravovremeno otkrivanje i detekciju protivničkih vazduhoplova i brz prenos informacija svim korisnicima i uzbunjivanje civilnog stanovništva radi traženja odgovarajućeg zaklona.
O svemu ovome možete čitati detaljnije u ovom pregledu istorijskog razvoja protivvazduhoplovnih, radarskih i sistema automatizacije i upravljanja u nekadašnjem Sovjetskom Savezu i današnjoj Rusiji".....
Uskoro, vrlo uskoro! :super :super
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Kubovac:
Poštovani članovi foruma Paluba,
Kao što sam i najavio pre nekoliko dana, iz štampe je izašla knjiga autora Zorana Vukosavljevića i Branislava Kojadinovića pod nazivom:
EŠALON
Istorija razvoja sovjetskih i ruskih radara, komandno-informacionih sistema i sistema automatizacije
Knjiga je izdata od strane izdavača "Scero Print" iz Niša, tekuće 2022. godine.
Knjiga je u mekom povezu, formata B5 (24 x 17 cm), sa šivenim koricama.
Pisana je ćirilicom na ukupno 212 stranica i bogato ilustrovana, sa 58 crno-belih fotografija veoma dobrog kvaliteta i 13 dijagrama i skica u ful koloru.
Autori se svima koji su pomogli izradu knjige zahvaljuju od srca!
Kubovac:
[NOVA KNJIGA] “Ešalon“: Sve o sovjetskim i ruskim radarskim sredstvima, komandno informacionim sistemima i sistemima automatizacije
Najbolje je kada o vašem delu pišu oni koji su to delo i pročitali. U tom smislu vam svima preporučujem ovu svojevrsnu recenziju knjige koju je napisao novinar vazduhoplovnog portala Tango Six, Živojin Banković!
Još jednom u svoje lično ime i u ime kolege autora Branislava Kojadinovića, pozivam sve koje ova tematika zanima, da svakako iskoriste priliku (ograničen tiraž) i nabavu ovu knjigu!
Knjiga se, za sada, distribuira direktno preko autora knjige. U tom smislu svi zainteresovani za knjigu, mogu se javiti u inbox Kubovcu ili na e-mail adresu Zoranu Vukosavljeviću: zoran_vukosavljevic@yahoo.com ili Branislavu Kojadinoviću na: branislavkojadinovich66@gmail.com
.
Cena knjige je 1300,00 dinara + PTT troškovi (Brza pošta).
Plaćanje knjige pouzećem ili na račun autora.
Prezentacija knjige Ešalon
Kubovac:
2. Pelengaciona lokacija u ruskom PVO
Pelengator je elektronski uređaj koji pasivno prima i registruje elektronsku emisiju protivničkog radara ili radio uređaja u cilju preduzimanja kontramera. Pelengovanje protivničkih radara je prisutno u svim vidovima oružanih snaga. Kontramere izvedene na osnovu pelengacije mogu biti elektronskog tipa, odnosno neka vrsta ometanja ili borbene odnosno neka vrsta vatrenog dejstva. Pelengacija je postala jedan od najvažnijih oblika izviđanja efira. U tom smislu je i od velike važnosti u svekolikom ruskom PVO sistemu. Dijagram pokazuje različite oblike pelengacije koji se koriste u Ruskoj Armiji, od kojih svi imaju značaj za PVO ali ne svi jednako.
U svim ovim slučajevima na dijagramu, zajednička je karakteristika, da radarski zrak, u nekom trenutku vremena, obasjava cilj zračenjem, tj. česticama tipa fotona. To zračenje (u konačnici fotonske čestice) se pasivnim prijemnikom može otkriti. U osnovi, to je proces pelengacije radarskog signala.
U zavisnosti od avionskog radara i pelengatora, i mnogih drugih faktora, proces detekcije aviona može biti manje ili više uspešan. Poznavanje elektronskih karakteristika protivničkog radara, može biti važan činioc u efikasnom radu pelengatora. Zbog toga je važno, da jedinice sa pelengatorima, budu u punoj borbenoj upotrebi 24 časa, preko cele godine. Po protoku izvesnog dužeg vremena, one bi na taj način, vrlo verovatno ostvariti kontakt sa potencijalnim neprijateljem, čime bi stekli trajnu informaciju o njegovim elektronskim karakteristikama. Zato za elektronsko izviđanje ne postoje periodi mira.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Više o pelengacionoj tehnici u ruskoj PVO, možete pronaći u knjizi autora Branislava Kojadinovića i Zorana Vukosavljevića: "Ešalon - istorija razvoja sovjetskih i ruskih radara, komandno-informacionih sistema i sistema automatizacije".
Knjigu možete nabaviti ekskluzivno kao članovi foruma Paluba, javljanjem meni u inbox ili kroz komentare, pa ću vam se javiti...
Kubovac:
Špaga, Mašuk, Pamir i Lena - giganti među sovjetskim radarima
Apsolutni giganti među sovjetskim uslovno rečeno klasičnim radarima mada oni osim Lene skoro nijedan to nisu bili. Naime Mašuk je bistatik sa emiterom i prijemnikom potpuno odvojenim dok je Špaga u suštini usko specijalizovani radar sektoraš sa potpuno paraboličnom antenom bez klasične rotacije, dok je Pamir bio div sa janusovskim kompletom predajno prijemnih antena koji je uvek radio u paru sa još jednim radarom.
Mašuk i Pamir su ostali na prototipovima dok je Špaga stala na nekoliko primeraka. Jedino je Lena doživela dvocifrenu seriju, ali i to manje od 20 primeraka. I to je na neki način bila i srećna okolnost jer su takvi giganti bili slepa grana razvoja koju su krstareće rakete razvejale u vetar.
Više o ovim impresivnim gigantskim radarskim strukturama, možete pronaći u Glavi 1.1 Razvoj Vazdušne PVO u SSSR-u, put ka gigantizmu.
Obratite pažnju na taj put ka gigantizmu. Ovi giganti su samo bili krajnja loša posledica tog razvoja. Hladni rat je izvor tog problema i Amerikanci su imali slične promašaje, poput izgradnje tri linije nepokretnih radara ka severu, na kanadskoj granici , pa Mid-kanadska linija, pa krajnja severna linija.
Sve protiv ruskih bombardera koji na kraju nisu ni postali osnovni nosilac sovjetskih nuklearnih snaga. Ali to je bilo viđenje jednog vremena sa kraja 50-tih i u 60-tim godinama prošlog veka.
Sve teritorijalne PVO velikih igrača (recimo NATO instalacije u zapadnoj Evropi) su pale u ono što autori lično nazivaju *sindrom Mažino linije*. Suočeni sa hiljadama bombo-nosećih aviona i sa velikim teritorijama ili velikim brojem branjenih objekata posegli su za stvaranjem neprekidne radarske slike na ogromnim prostranstvima što je posebno pogodilo SSSSR i sa idejom o formiranju neprekidne raketne odbrane na toj liniji makar i na visinama iznad 3000 metara, pa čak i manje u zamislima sve do 500 m.
Na obe strane su potpuno prenebregli dve činjenice: prvu da je čak i avijacija sa nuklearkama prešla od 60-te pa nadalje u sistem snabdevanja u vazduhu gorivom više puta u dolasku i čak odlasku i dejstvo sa malih visina bar do zone cilja i drugo mnogo važnije da strateški bombarderi polako prelaze na krilate rakete, što je čudno za obe strane obzirom da su Amerikanci bili vrlo uočljivi sa svojim *Lovačkim psom* a kod Sovjeta da i ne govorimo o razvoju velikih krilatih raketa koji je bio u zamahu.
No proces je bio istorijski, tek je Vijetnam doneo na svetlo dana detroniranje klasičnog pristupa avijacijskom napadu i to ograničeno. Prvi razlog je što su rakete PVO bile na početku razvoja (Berkut tu ništa nije pomogao nego samo odmogao gledajući na duže staze) i svoj potencijal će prikazati tek 1971-73. Pojava krstarećih raketa kakve danas znamo je krenula, ali je ipak došla u prvi plan tek početkom 80-tih. Tako su sovjetski radari koji su bili kičma teritorijalne PVO ili Vozdušne PVO već bili u veliko-serijskim proizvodnjama deceniju i duže i to po spisku: P-14 među metrašima, linija P-20/25/30/35/37 među centimetrašima i P-80 Kabina 66 među decimetrašima u ukupnom broju od preko 2000 komada u proizvodnji, a svi su oni patili od gigantizma nešto malo manje od ovih neupelih džinova.
Sa 2500 aviona samo za lovačka dejstva od kojih je skoro većina bila u PVO, a ne armijskom vazduhoplovstvu sovjetsku teritorijalnu PVO je bukvalno stigao *mažino sindrom*. Nekih ostataka te zablude ima do dana današnjeg mada nestaju. I sam Zapad je od nje patio u dobroj meri, a ostaci toga se provlače do današnjeg dana skoro pa jednako. Vrlo moderni FAR radari (a i refleksni tipa 3D) zapada koji su se pojavili krajem 70-tih, a posebno u 80-tim i naravno kasnije u velikoj meri su bili korišćeni pa i danas na stacionarnim pozicijama, betonskim objektima sa klima komorama, udobnošću svake vrste i posledično dugotrajnom radu radara koji se jako sviđao finansijerima. Modifikovanje nuklearnih bombi za bacanje iz niskog leta još nije diglo uzbunu, ali je zato pojava krstarećih raketa to odnela do vraga. Pri tome se pojavljuju i na istoku i na zapadu protivradarske rakete koje su odstupile od *Šrajk koncepcije* i dobile velike domete na poznate lokacije ciljeva. Nemajući taj način razmišljanja Suhoputna PVO SSSR-a (Trupna PVO) je jedina išla pravim putem - putem *super pokretljivosti*.
5N56 Špaga, radar centimetraš na tri gigaherca, sa ogromnom antenom prečnika od 12 m. Radar je namenjen za preciznija merenja daljina po važnim sektorima u okviru veće grupe pri najtežim smetnjama. Radar je predstavio verovatno najveću parabolnu rotirajuću antenu centimetarskog radara ikada.
Objekat ispod antene je dvospratan na šipovima.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Mašuk, bistatik centimetraš, sa odvojenim prijemnim i predajnim antenama i sekundarnim radarom
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
P-90 Pamir, decimetraš verovatno najveća samostalna rotirajuća težina radara, istina ukupan zbir svih rotirajućih težina na Mašuku je bio i veći. Posebno poznat u sklopu razvoja dalekodometnog sistema PVO Dalj, koji nikada nije zaživeo.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
P-70 Lena - gigantska konstrukcija u stalnom nepokretnom objektu. Kada mu se pogleda dijagram zračenja i instrumentalna daljina, to je strahota od skoro 2000 km u metodu "niski snop". Naravno, praktični dometi su bili mnogo manji, a ko ni zbog čega drugog, ono zbog daljine direktne vidljivosti.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Više o ovim radarima možete pronaći u knjizi: "Ešalon - Istorija razvoja sovjetskih i ruskih radara, komandno-informacionih sistema i sistema automatizacije"
Knjigu možete naručiti ekskluzivno preko foruma Paluba, tako što ćete mi se javiti u inbox ili ovde iskazati zainteresovanost, pa ću ja vas kontaktirati.
Navigation
[0] Message Index
[#] Next page