[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Amerikanci su još pre početka Drugog svetskog rata, tačnije sredinom tridesetih godina, hteli da u naoružanje svojih oružanih snaga uvedu protivtenkovski top. Taj protivtenkovski top je trebao da ispuni sledeće taktičko tehničke zahteve: masa ne veća od 450 kg, sposobnost vučenja terenskim vozilom (Jeep), i da njegov projektil može probiti oklop bilo kog tenka koji se tada nalazio u naoružanju. U cilјu iznalaženja najbolјeg rešenja, Amerikanci su kupili primerak nemačkog protivtenkovskog topa Pak 35/36, kalibra 37 mm i upotrebili ga kao početnu tačku u projektovanju sopstvenog modela protivtenkovskog topa istog kalibra. Pored nemačkog topa, proučavan je i francuski top Hotchkiss kalibra 25 mm. Kao razlog odbijanja usvajanja rada na dalјem razvoju francuskog modela može se navesti to da je kalibar 37 mm bio rasprostranjeniji, odnosno da su ga skoro sve vojske sveta uvele ili uvodile kao standardni kalibar protivokopne artilјerije (švedski Bofors, čehoslovački vz. 34 i vz.37, japanski Type 94 i Type 1)
Američki model topa se razlikovao od nemačkog originala, ali je činjenica da je konstruisan pod velikim uticajem nemačke tehnologije. Američki top je poneo oznaku 37-mm AntitankGun M3. Veoma brzo, nakon svega nekoliko proizvedenih oruđa, top dobija gasnu kočnicu, a sa njom i novu oznaku – M3A1. Kočnica je ugrađena radi smanjenja opterećenja koja je prilikom otvaranja vatre trpeo lafet, a koji je pak bio lakši od lafeta kod nemačkog modela. Međutim, uskoro su otkrili da je kočnica ipak nepotrebna i samim tim je uklonjena, mada su sa proizvodnih traka nastavili da silaze topovi na koje je bilo moguće montirati kočnicu.
Cev topa je bila izrađena kovanjem, iz jednog dela, sa dvanaest žlebova. Zatvarač je bio vertikalni klizni. Lafet topa je bio opremlјen točkovima sa pneumaticima. Neposredno iza osovine sa točkovima nalazila se podloga koju je, radi stabilnosti pri gađanju, bilo moguće spustiti. Teleskopski nišan M6, kao i komande za zauzimanje pravca i elevacije, nalazili su se na levoj strani, tako da je za nišanjenje topom bio dovolјan samo jedan član posluge, koja je inače brojala od četiri do šest članova. Takođe, bilo je moguće osloboditi cev u slučajevima kada je bila potrebna brza promena položaja cevi po azimutu.
M3A1 je zastareo već na samom početku uvođenja u naoružanje jedinica američke vojske. Borbena dejstva tokom 1941. su pokazala da je kalibar od 37 mm preslab za efikasnu protivoklopnu borbu. Ovaj top na afričkom ratištu nije više imao šta da traži, ali je zato situacija na pacifičkom ratištu bila drugačija. Japanski tenkovi su bili lako okloplјeni i kao takvi su bili ranjivi na dejstvo protivoklopnih projektila kalibra 37 mm. Tokom ratovanja za pacifička ostrva razvijeni su HE (high explosive) i kartečni projektili, koji su bili neophodni u neutralisanju japanskih bunkera. Male mase, top M3A1 je bio prikladan za desantne operacije, tako da je proizvodnja nastavlјena isklјučivo za potrebe naoružavanja jedinica na Pacifiku. Do 1945. je proizvedeno oko 19 000 oruža ovog tipa. Razvijena je i verzija za ugradnju u lake tenkove i oklopna vozila.
Tokom Drugog svetskog rata Amerikanci su pokušali da naprave samohodno protivoklopno oruđe na bazi ovog topa, ali se svega par komada našlo u naoružanju. Razlog za to je jednostavan: top nije imao vatrenu moć dovolјnu za uništenje tenkova na bojištu. Ipak, kao oruđe za podršku pešadijskih jedinica bio je i više nego uspešan.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Protivtenkovski top M3 kalibra 37 mm na jednom od pacifičkih ostrva TT karakteristike
| Masa | 413,86 kg |
| Dužina oruđa | 3,92 m |
| Dužina cevi | cele cevi: 2,1 m |
| izolučenog dela: 1,98 m |
| Kalibar | 37 mm |
| Projektil | 37×223 mm. R |
| Posluga | 4 – 6 članova |
| Polјe dejstva | 60° |
| Elevacija | -10° do +15° |
| Maksimalni domet | 6 900 m |
| Brzina gađanja | do 25 pr/min |
