Iskustva ruskih sistema RV i PVO tokom SVO u Ukrajini
Kubovac:
Pogled i analiza sa ruskih stručnih sajtova i portala.....
Ruski sistemi PVO: prvo iskustvo stvarne borbene upotrebe
Događaji tokom ruske specijalne vojne operacije (SVO) u Ukrajini postali su zapravo prvi borbeni test velikih razmera u realnim borbenim uslovima većine savremenih vrsta naoružanja, kako sovjetskog i ruskog, tako i zapadne proizvodnje. Sukob je za domaću odbrambenu industriju postao surov test njenih proizvoda u vojnim operacijama sa relativno ekvivalentnim neprijateljem u tehničkom i organizacionom pogledu, koji, osim toga, uživa široku naprednu tehničku podršku Zapada.
Ovo se u celosti odnosi na ruske sisteme protivvazduhoplovne odbrane, čija generacija, nastala od osamdesetih, donedavno ili uopšte nije imala značajniju borbenu upotrebu, ili je korišćena u borbenim dejstvima sporadično, štaviše, u prilično jednostavnom okruženju, prilično bliskom uslovima na poligonima.
Sada, u Ukrajini, možemo videti upotrebu čitavog spektra domaćih savremenih protivvazduhoplovnih raketa u neviđenim razmerama u svim raznovrsnim borbenim situacijama i u suočavanju sa najrazličitijim sredstvima vazduhoplovnog napada. Sovjetska i ruska PVO, a pre svega snage raketne PVO, nisu imale takvo borbeno iskustvo od svog nastanka u čitavoj istoriji.
Glavna karakteristična osobina upotrebe ruskih protivvazduhoplovnih raketnih sistema u SVO je da oni moraju da se bave ne toliko neprijateljskim avionima – pošto maleno vazduhoplovstvo Ukrajine deluje uglavnom na „partizanski” način i uspešno je nokautirano u vazduhu od strane ruskih borbenih aviona – ali sa raznim raketnim neprijateljskim sistemima zemlja-zemlja, kao i sa bespilotnim letelicama.
Štaviše, stari sovjetski višecevni raketni sistemi „Grad“, „Uragan“ i „Smerč“ i operativno-taktički raketni sistemi „Točka-U“, koje je ranije masovno koristila ukrajinska strana, sve više se zamenjuju raketnim sistemima HIMARS i MLRS koje isporučuju zapadni partneri. Karakteristika ovih američkih kompleksa je opremanje visoko preciznim GMLRS raketama sa dometom paljbe do 80-90 km, a očigledno vidimo i da Ukrajina dobija sve više GMLRS ER raketa dugog dometa do 150-180 km za ove komplekse, a zatim možda ubrzo i taktičke rakete ATACMS sa dometom od najmanje 300 km.
Tako se ruski protivvazduhoplovni raketni sistemi u Ukrajini suočavaju sa zadatkom pre svega protivraketne borbe. Štaviše, protivraketni rat nije protiv pojedinačnih lansiranja balističkih projektila – sa kojima su američki sistemi Patriot pokušavali da se izbore sa različitim uspehom od rata u Persijskom zalivu 1991. do sadašnje borbe protiv jemenskih Huti raketa u Saudijskoj Arabiji – već sa masivnim salvom korišćenjem (često na desetine) vođenih i nevođenih projektila sa višecevnih raketnih sistema.
Štaviše, često se ove rakete lansiraju u različitim kombinacijama da bi se zasitili i probili sistemi protivvazduhoplovne odbrane. Ne treba posebno naglašavati da protivvazduhoplovni raketni sistemi srednjeg i dugog dometa, kako trupne PVO, a još više PVO teritorije, nisu stvoreni za zadatke borbe protiv takvih raketa u takvim uslovima, a borba protiv takvih ciljeva, ako ih je bilo, razrađivana je u jedinicama tokom borbene obuke, tada vrlo retko i prilično pojednostavljeno.
Ipak, možemo videti neobično visoku efikasnost borbene upotrebe savremenih ruskih protivvazduhoplovnih raketnih sistema u zoni SVO u zadacima protivraketne odbrane. Kada su sistemi pravilno postavljeni obezbeđuju dovoljnu gustinu pokrivanja, kada se pravilno se koriste i imaju uspostavljenu interakciju sa snagama za otkrivanje, upravljanje borbom i sa drugim sistemima PVO. Za sada, naravno, nije vreme da se daju konkretne brojke i pokazatelji borbenog rada, ali dostupne informacije ukazuju na veliki broj efektivnih presretanja najtežih ciljeva ruskim protivvazduhoplovnim sredstvima.
Pre svega, ovo se odnosi na najnaprednije protivvazduhoplovne raketne sisteme S-400, koji koriste čitav niz protivvazduhoplovnih vođenih raketa koje su im dostupne. U stvari, u zoni pokrivanja diviziona S-400, većina ukrajinskih raketa ispaljenih na objekte koje oni pokrivaju, stalno se presreću. Veoma efikasno deluju i protivvazduhoplovni raketni sistemi serije S-300V, S-300P i Buk. Istovremeno, ne treba zaboraviti da je najefikasnije presretanje neprijateljskih raketa koje lete duž balističkih putanja moguće samo u završnom delu njihove putanje, što značajno ograničava stvarni domet presretanja i radijus pokrivanja.
Ipak, očigledno je da front dugačak skoro 2500 km i koji zahteva dubinu pokrivanja od 300 km duboko u svoju teritoriju ne može biti pokriven čvrstim ogradom S-400 željene gustine, pogotovo što se sami sistemi ne mogu postaviti preblizu linija kontakta. Prioritet je jasno dat zaštiti velikih gradova i naselja, centara veze, centara snabdevanja (logističkih čvorišta), viših štabova i komandnih i upravljačkih lokacija, aerodroma vojne avijacije i, pre svega, same ruske teritorije. Za pet meseci SVO nisu bile poznate činjenice o masovnom uništavanju upravo navedenih objekata raketnim udarima – samo su se pojedinačne rakete probijale do ciljeva.
Naravno, pojava visokopreciznog oružja dugog dometa u vidu HIMARS i MLRS sistema i GMLRS raketa povećava postojeće izazove za organizovanje protivraketne odbrane, ali sa tehničke tačke gledišta, to ništa suštinski ne menja za protivvazduhoplovno raketno oružje. Tehnički, ispaljivanje starog sovjetskog Uragana kao mete, za protivvazduhoplovnu odbranu je teže nego ispaljivanje sa lansera HIMARS. Ipak, rakete Uragan su već više puta presretane i presretane u borbenim uslovima. Stoga su argumenti da „S-400 ne može da se suprotstavi HIMARS-u“, posebno oni koji su lansirani u zapadnim medijima, apsurdni i nepismeni. S-400 može da se suprotstavi i uspešno protivdejstvuje na HIMARS projektile, pokazujući najviši nivo konstruktorskih rešenja ugrađenih u naš vodeći sistem protivvazduhoplovne odbrane.
Istovremeno, treba napomenuti da se sama konfrontacija savremenih ruskih protivvazduhoplovnih raketnih sistema i samih savremenih zapadnih udarnih raketnih sistema prvi put dogodila u Ukrajini. Karakteristike istih GMLRS raketa sada pažljivo proučavaju ruski stručnjaci kako bi optimizovali sredstva i metode protiv njih i povećali efikasnost naših sistema PVO.
Domaći protivvazduhoplovni raketni sistemi u realnoj borbenoj upotrebi u SVO značajno su premašili nivo efikasnosti koji je postavljen prilikom njihovog stvaranja, posebno za balističke ciljeve. Protivvazduhoplovna i protivraketna odbrana je upravo oblast vojne tehnologije u kojoj je Rusija mogla da pruži moderan vojno-tehnički odgovor na napredne zapadne udarne sisteme.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Izvor
Kubovac:
Savremene pretnje i izazovi: Iskustvo specijalne operacije za razvoj sistema zaštite
Tokom Specijalne vojne operacije, ruske oružane snage suočile su se sa nizom novih izazova i pretnji. Neprijatelj, uz pomoć stranih zemalja, aktivno koristi savremene modele naoružanja i opreme, taktike itd. Sredstva i sistemi kojima raspolaže naša vojska omogućavaju suočavanje sa ovakvim pretnjama i uspešno rešavanje postavljenih zadataka. Istovremeno se akumulira iskustvo neophodno za dalji razvoj naoružanja i drugih sistema.
Pretnje i izazovi
Karakteristične osobine dosadašnjih neprijateljstava su istovremena upotreba dugo poznatih „tradicionalnih“ sredstava i novih modela. Ukrajinske formacije su naoružane kako starim sovjetskim sistemima, tako i savremenim stranim razvojem. Zbog zajedničke upotrebe pokušavaju da reše hitne probleme.
Vodeću ulogu u bitkama zadržavaju artiljerija, topovi i rakete. Uz njenu pomoć ukrajinske trupe nastavljaju sa udarima po civilnim ciljevima i pokušavaju da se suprotstave našoj vojsci. Istovremeno, poslednjih meseci Ukrajina je dobila niz savremenih sistema inostrane proizvodnje sa povećanim dometom i opremljenim efikasnim sredstvima kontrole i navođenja.
Bespilotne letelice više klasa, uglavnom inostrane proizvodnje, imaju široku primenu. Ukrajinske formacije masovno koriste lake izviđačke bespilotne letelice, uklj. dostupne komercijalne modele. Do nedavno su imali prilično veliku flotu udarnih. Osim toga, iz inostranstva stižu velike količine municije.
Pripremajući ukrajinsku vojsku, strani saveznici su veliku pažnju posvećivali pitanjima obaveštajne službe, komunikacija i upravljanja. Kao što je sada poznato, zemlje NATO-a aktivno koriste različita sredstva prikupljanja podataka u interesu kijevskog režima. U takvim poslovima su uključene kosmičke letelice, uklj. komercijalne kompanije, specijalne letelice i bespilotne letelice, sredstva za rad u sajber prostoru i dr.
Primljeni podaci se obrađuju odgovarajućim sredstvima u štabu i prenose na potčinjena komandna mesta. U zavisnosti od trenutnih potreba i mogućnosti, Ukrajina za komunikaciju koristi redovnu vojnu ili civilnu infrastrukturu. Pored toga, raspoređeni su uvezeni satelitski komunikacioni sistemi sa mogućnošću brzog pristupa.
Borba protiv artiljerije
Glavna pretnja Donbasu i našim trupama je i dalje neprijateljska artiljerija. Pre svega, borba protiv njega vodi se izviđanjem vatrenih i rezervnih položaja, kao i mesta skladištenja oružja i municije. Za to se koriste bespilotne letelice i druga izviđačka sredstva, nakon čega ga pogađa odgovarajuće vatreno oružje.
Praksa je pokazala da su savremeni domaći sistemi PVO sposobni da izdrže raketnu artiljeriju. Kompleksi "Pantsir-S1", "Tor-M2" itd. mogu blagovremeno otkriti leteće rakete i oboriti ih. Potvrđen je efikasan rad PVO od raketa svih korišćenih tipova, od Grada do HIMARS-a. Međutim, postoji rizik od preopterećenja PVO prevelikim brojem letećih projektila. U ovom slučaju, deo municije može doći do cilja.
Topovske artiljerijske granate i minobacačke mine i dalje ostaju nepristupačna meta za PVO. Do sada su na ovim prostorima korišćena samo kontrabaterija, kao što je kompleks Zoo-1. Uz pomoć radara i drugih sistema otkriva se položaj neprijatelja, koji se potom gađa. Mogućnost dodatnog izviđanja uz pomoć bespilotnih letelica povećava preciznost uzvratnog udara.
Mere protiv BPL i dronova
Neprijatelj aktivno koristi bespilotne letelice različitih klasa, ali i na ovom području trpi velike gubitke. Ruska vojska je jasno pokazala da ima sva neophodna sredstva za otkrivanje, uništavanje ili suzbijanje takvih ciljeva. Istovremeno, asortiman takvih sistema i uzoraka se stalno širi zbog novih razvoja.
Savremeni PVO sistemi/sistemi PVO su se pokazali kao efikasno sredstvo protiv bespilotnih letelica. Njihova radarska i optička sredstva su u stanju da otkriju čak i male vazduhoplovne ciljeve, a za njihovo uništavanje odgovorni su projektili i topovi. Udarne bespilotne letelice pune veličine takođe nisu bile najteža meta za razne radare i raketne sisteme kao što su Pancir, Buk itd.
Zanimljiva novina Specijalne operacije bio je borbeni laserski sistem Zadira-16, dizajniran specijalno za borbu protiv bespilotnih letelica. Na dometima od nekoliko kilometara, progoreva strukturu takve mete i izaziva njeno uništenje. Istovremeno, specifičnost laserskog zraka pojednostavljuje navođenje, otklanja problem municije i pruža druge prednosti.
Takođe, u zoni specijalnih operacija se široko koriste različita sredstva elektronskog ratovanja. U osnovi, to su kompleksi pune veličine, kao što je Krasuha-4, itd. Oni su u stanju da potisnu upravljačke kanale i satelitsku navigaciju, kao i da istovremeno obrađuju veliki broj ciljeva. Takođe, u trupama se pojavljuju prenosivi „anti-dron topovi” nekoliko tipova.
Obaveštajno izviđanje i veza
U interesu kijevskog režima rade kosmički objekti trećih zemalja, i ovaj problem takođe zahteva pažnju. Međutim, postoje očigledna ograničenja koja se moraju uzeti u obzir. Dakle, puna borba protiv satelita „neutralnih“ država je nemoguća zbog rizika od eskalacije sukoba. Zbog toga su potrebne druge metode i alati.
Za suprotstavljanje satelitskom izviđanju koristi se nekoliko osnovnih metoda. To podrazumeva kompetentno postavljanje objekata i položaja, kao i njihovo prikrivanje. Pored toga, treba kreirati lažne pozicije sa imitatorima stvarnih objekata i sistema. Zbog toga se izviđanje može prevariti skrivanjem stvarne lokacije objekata, njihovog broja itd.
Elektronsko ratovanje dobija veliki značaj u ovoj oblasti. Uz pomoć „Krasuhe“ i drugih kompleksa vrši se pretraga i suzbijanje komunikacionih kanala preko kojih neprijatelj dobija potrebne informacije. Istovremeno, potrebno je uticati kako na redovna vojna komunikaciona kola, tako i na dostavljene strane uzorke da bi se pomoglo. Takođe, sistemi za elektronsko ratovanje moraju da potisnu GPS signale koje koriste brojni strani sistemi i oružje.
Zajednički rad sistema radio elektronskog ratovanja REB i udarnih sistema ima primetan efekat. Obaveštajni podaci otkrivaju ne samo upravljačke kanale, već pronalaze i odgovarajuće objekte vojne infrastrukture. Nakon toga sledi udar, posle kojeg neprijateljska vojna grupacija ostaje bez komunikacije i upravljanja.
Putevi razvoja
Generalno, ruska armija i njena oprema i naoružanje se nose sa postavljenim zadacima i nastalim pretnjama. Međutim, i sada je potrebno analizirati nagomilano iskustvo vođenja borbenih dejstava i izvući zaključke ove ili one vrste. Specijalna operacija treba da pokaže kako treba da se razvijaju različita naoružanja i specijalna oprema.
Široka upotreba bespilotnih letelica pokazuje potrebu daljeg unapređenja PVO, kako unapređenjem postojećih sistema, tako i stvaranjem novih. Na primer, od velikog značaja su dimenzije municije spremne za upotrebu.
Odgovori na ove izazove pojavili su se u novom projektu raketnog sistema PVO Pancir-SM. Ovaj kompleks uključuje novu laku raketu za uništavanje bespilotnih letelica. Pored toga, razvijeno je transportno-borbeno vozilo sa povećanim brojem projektila na lanseru. Biće mnogo teže preopteretiti i probiti PVO zasnovanu na takvim sistemima PVO i biće potreban veći broj letelica.
I u oblasti PVO i u oblasti borbe protiv artiljerije, borbeni laseri imaju veliku budućnost. Takvi sistemi su sposobni da pogađaju avione, precizno oružje, rakete, pa čak i artiljerijske granate. Neke od ovih mogućnosti su se već pokazale u praksi, dok se druge očekuju u bliskoj budućnosti. Očigledno je da se razvoj ovog pravca neće zaustaviti na opitnoj Zadiri, a u budućnosti će se pojaviti novi slični modeli.
Očigledno je da će se razvoj pravca elektronskog ratovanja nastaviti. Istovremeno, kompaktni i prenosivi sistemi za borbu protiv bespilotnih letelica dobiće dodatnu pažnju. Poznati sistemi pune veličine će takođe biti modernizovani ili zamenjeni novim modelima sa poboljšanim performansama.
Aktuelni događaji pokazuju potrebu za stvaranjem i razvojem antisatelitskih sistema. To mogu biti laserski sistemi za suzbijanje optike izviđačkih satelita ili rakete za gađanje kosmičkih ciljeva, izviđačkih satelita itd. Upotreba ovakvih sistema i naoružanja u aktuelnoj Specijalnoj operaciji je nemoguća iz političkih razloga, ali oni moraju biti u službi i na dužnosti.
Prikupljanje iskustava
Kao i sve druge vojne operacije, aktuelna Specijalna operacija za odbranu Donbasa omogućava vam da proverite stvarno stanje i sposobnosti oružanih snaga. Posebno se testiraju različiti uzorci i sistemi u realnim uslovima, kao i metode i taktike za njihovu primenu. Događaji poslednjih meseci pokazuju da je naša vojska u celini bila spremna da vodi borbena dejstva u prisustvu niza karakterističnih pretnji.
Istovremeno sa ovakvim kontrolama, vojska stiče iskustvo koje bi već trebalo da analiziraju specijalizovane organizacije i strukture. U bliskoj budućnosti to će dovesti do formiranja novih planova za razvoj različitih oblasti. Kao rezultat toga, ruska vojska će u srednjem roku poboljšati svoj ukupni potencijal, kao i steći nove sposobnosti za zaštitu od širokog spektra savremenih pretnji.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Izvor
Kubovac:
Vreme je da u kratkim crtama procenimo stvarnu moć savremenih protivvazduhoplovnih raketnih sistema trupne PVO ruske vojske, iz iskustava ruskih posada u Ukrajini
Tor-M2U i Buk-M3 su samohodni i modernizovani raketni sistemi PVO. Mogu da rade kao odvojeni kompleksi, i u parovima.
U ovom slučaju, oni se pretvaraju u jedinstven sistem protivvazduhoplovnog raketnog odbrambenog sistema, gde Bukovi uništavaju napadačke bespilotne letelice i rakete na velikim udaljenostima, a Torovi dovršavaju preostale letelice i projektile u neposrednoj bilizini.
Sistemi PVO Tor-M2U su opremljeni najnaprednijom opremom i sposobni su da dejstvuju u pokretu, otkrivajući rakete 9M27F Uragan na udaljenosti do 10 km i presrećući ih na daljinama do 5 km. Što se tiče jurišnika Su-25 i oni su u vidnom polju ovih raketnih sistema PVO. Jurišni avioni se mogu prepoznati i uništiti na udaljenosti do 16 km.
Kompleksi Buk-M3 pokazali su izvanredne rezultate tokom borbi. Na primer, u julu su „Bukovi“ presreli napade Oružanih snaga Ukrajine na skladišta goriva u Hersonskoj oblasti. Većina vođenih projektila HIMARS MLRS uništena je na visini većoj od 15 km. Buk-M3 pogađa bespilotne letelice i krstareće rakete na malim visinama čak i u senci reljefa terena (čak ni S-300PM1 nije sposoban za ovo).
Ako balističke rakete ATACMS ikada dođu u ruke ukrajinskih formacija, kompleksi Buk-M3 će postati glavna sila protivdejstva.
Kubovac:
Do sada smo pisali o upotrebi većine sistema PVO koje Rusija ima u svom naoružanju. Međutim, postoje sistemi novijeg datuma proizvodnja o čijoj upotrebi u SVO imamo ili vrlo malo informacija ili ih nemamo uopšte.
Pa da se ukratko podsetimo o kojim se to sistemima PVO radi.
Protivvazduhoplovni raketni kompleks "Sosna"
Ovaj kompleks bi trebalo da zameni trupni PVO sistem Strela-10, koji više nije u stanju da se bori sa savremenim malim ciljevima. Njegovi državni testovi su završeni 2017. godine, međutim, nema informacija o prisustvu ovog kompleksa u službi, kao što nema informacija o njegovoj upotrebi tokom SVO.
Prednosti ovog kompleksa potencijalno mogu uključiti njegovu mobilnost, nisku cenu kako samog sistema, tako i pripadajućih protivvazduhoplovnih vođenih raketa. Nedostaci su to što kompleks nema radarsku stanice za otkrivanje ciljeva. S druge strane, ovo je takođe prednost, jer ne demaskira kompleks elektromagnetnim zračenjem. Navođenje protivvazduhoplovnih projektila se vrši duž laserskog snopa pomoću optoelektronskog sistema (OES).
Može se pretpostaviti da bi sistem PVO Sosna mogao biti dovoljno efikasan za uništavanje bespilotnih letelica (UAV), aviona i helikoptera ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva, dok bi kompleksni ciljevi poput operativno-taktičkih raketa (OTR) Točka-U ili navođenih raketa sistema HIMARS bile pretežak zadatak za njega.
Nema podataka o prisustvu PVO sistema Sosna u trupama niti o njegovoj upotrebi tokom SVO.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Laki mobilni protivvazduhoplovni kompleks "Gibka/Gibka-S"
Ovo je laki sistem PVO koji koristi prenosne raketne sisteme Igla ili Verba kao sredstvo uništenja. U početku se pojavio modul „Gibka“, koji je instaliran na brodovima projekta 21630 „Bujan“ i projekta 21631 „Bujan-M“. Takođe je instaliran na patrolnom brodu Rasul Gamzatov projekta 22460 Okhotnik, a na velikom protivpodmorničkom brodu (BPK) Vice-admiral Kulakov postavljen je kompleks Gibka-R proizvođača OJSC RATEP.
Veruje se da je modifikacija Gibka-S za kopnene snage trebalo da uđe u trupe 2022. godine, međutim, informacije o korišćenju i brodskih kompleksa Gibka i kopnene modifikacije Gibka-S nisu mogle biti pronađene tokom dosadašnjeg toka trajanja SVO.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Samohodni protivavionski artiljerijski kompleks "Derivacija"
Razvoj ovog samohodnog protivvazduhoplovnog artiljerijskog kompleksa kalibra 57 mm trebalo je da bude završen 2022. godine. Logično bi bilo pretpostaviti da bi rat u Ukrajini mogao postati najbolji poligon za njegovo testiranje. Međutim, nema informacija o prisustvu ovog kompleksa na području izvršavanja SVO.
U međuvremenu, potencijalno bi mogao biti veoma efikasan u borbi protiv bespilotnih letelica, posebno kada se koriste projektili sa daljinskom detonacijom na putanji. Istovremeno, prema brojnim izvorima, kompleks Derivacija-PVO sposoban je i za borbu protiv granata višecevnih raketnih sistema (MLRS), što je takođe izuzetno hitan zadatak u vođenju PVO.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Protivvazduhoplovni raketni kompleks "Redut" / S-350 "Vitjaz"
Prva verzija („Redut“) je u službi Ratne mornarice (VM) Ruske Federacije, druga („Vitjaz“) je namenjena snagama PVO. Karakteristika sistema PVO Redut / Vitjaz je mogućnost upotrebe raketa dugog / srednjeg dometa 9M96E / 9M96E2 sa aktivnom radarskom glavom za navođenje (ARGSN), što im potencijalno omogućava da pogađaju ciljeve izvan radarskog horizonta, kao i rakete kratkog dometa 9M100 / 9M100E sa infracrvenom glavom za navođenje (IC tragač). Većinu ovih raketa mogu da koriste i sistemi PVO dugog dometa S-400.
Informacija o pojavi PVO S-350 Vitjaz u zoni SVO pojavila se u avgustu 2022. godine, međutim, nema podataka o njihovoj upotrebi i rezultatima stvarnog rada na vazduhoplovnim ciljevima. Nema informacija o upotrebi brodskog PVO sistema „Redut“ sa korveta Crnomorske flote „Steregušči“ i „Merkur“ projekta 20380.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Izvor
Kubovac:
Zanimljiva kompilacija snimaka rada raketno-topovskog kompleksa PVO Pancir S1 i raketnog sistema PVO Tor-M2, u toku obavljanja svojih zadataka tokom Specijalne vojne operacije Ruske vojske u Ukrajini:
Navigation
[0] Message Index
[#] Next page