Iskustva ruskih sistema RV i PVO tokom SVO u Ukrajini

[dzumba]

Ne vidim da su još uvek formirali specijalozovane SEAD grupe,bez njih i bez objedinjavanja sa raketnim jedinicama KoV-a i sredstvima izviđaja iz kosmosa neće izaći na kraj ni sa radarski vođenim sredstvima.

Чак и да формирају специјализоване SAED групе за то је потребна обука, односно увежбавање, а потом и практично искуство. Условно речено, лако је било САД да то раде против значајно слабијих противника. Овде је у питању озбиљан систем ПВО (још уз то "совјетски", па модификован, значи више него добар и опасан), кога воде озбиљни официри и солидно припремљени војници, који су за ових годину дана стекли огромно искуство. Зато ће задатак неутралисања такве ПВО бити још тежи. То никако не значи да не треба пробати. Колико примећујем последњих два месеца имали су неког успеха, али то још далеко од капиталног успеха, који ће омогућити "комотно" дејство авијације.

[Kubovac]

@...........

Ipak se gubici Ukrajinaca "gomilaju". Evo jedan podatak: pre rata, Ukrajinci su imali 14-15 diviziona S-300PS i jedan im je stigao iz Slovačke. Do sada je, sa vizuelno potvrđenim snimcima, pogođeno i uništeno 9 nišanskih radara. Ovde treba imati u vidu da je to samo ono što je snimljeno i izašlo u "eter".
Sa druge strane, Ukrajinci su imali i izvestan broj rashodovanih nišanskih radara, ali obzirom na težinu oštećenja pogođenih radara, teško da se išta ili možda 1 stanica mogla "vratiti" u upotrebu, korišćenjem delova sa takvih stanica.

Poslednja stanica za vođenje je pogođena projektilom koji je doslovno otkinuo antenu nišanskog radara. Nema je više. A i kabina je prilično izbušena.

Dakle, troše se "zalihe" sovjetskih sistema i zato Ukrajinci i plaču toliko za novim sistemima PVO zapadnog porekla. Imate na ovoj temi i intervju sa Zelenskim. Indikativno je da je rekao da Ukrajini treba 20 baterija Patriot, što bi otprilike mogao biti ekvivalent uništenim sistemima S-300PT/PS/V1, koji su pre rata, sve zajedno imali oko 30 diviziona. (da vas ne buni, baterija Patriot je ekvivalent divizionu S-300PT/PS/V1, koji se isto u smanjenoj formaciji bez dodatih osmatračko-akvizicijskih radara, mogu formirati kao baterije).....

[dzumba]

Мало ми је неразумљиво ово што си написао. Колико су Украјинци укупно имали дивизиона С-300 свих типова? 14-15 као што пише у првој реченици или око 30, колико пише у предзадњој реченици?

Друго, ако су им Руси толико ослабили и практично преполовили ПВО, зашто не лете у дубину украјинске територије? Требало би да су рупе у систему ПВО повелике?

[Kubovac]

Мало ми је неразумљиво ово што си написао. Колико су Украјинци укупно имали дивизиона С-300 свих типова? 14-15 као што пише у првој реченици или око 30, колико пише у предзадњој реченици?

Друго, ако су им Руси толико ослабили и практично преполовили ПВО, зашто не лете у дубину украјинске територије? Требало би да су рупе у систему ПВО повелике?

Imali su 14-15 diviziona S-300PS, a oko 30 diviziona kada se dodaju i S-300PT i S-300V1. Nije možda baš stanje prepolovljeno, ali verovatno blizu.
S-300PT je stacionarna verzija i za njega postoji dokumentovani podatak da su samo 2 diviziona van upotrebe (od oko 13), ali obzirom da je on stacionaran i više smešten u pozadini, dalje od linije fronta, verujem, odnosno pretpostavljam da postoje nepotvrđeni gubici, pre svega od protivradarskih raketa. Uostalom, nije mi logično da mobilna verzija S-300PS daleko više strada od stacionarne S-300PT (osim ako ova nije pomerena u centralne delove države i na zapad, eventualno oko Odese).
Nema podataka o izbacivanju iz stroja niti jednog od, inače svega 2-3, operativna diviziona S-300V1 (koji je u Ukrajini u službi teritorijalne PVO).

Sa druge strane, pristiglo je oko 8 baterija NASAMS, 4 baterije IRIS-T SLM, 3 baterije ASPIDE u više verzija, 2-3 baterije HAWK u više verzija, 2 baterije Crotale NG, 1-2 baterije Neva (modifikovana poljska verzija).....
Ovo su, čisto da naglasim, ipak sistemi dvostruko (neki i više od toga) kraćeg dometa od S-300PT/PS/V1....

Rupe u PVO sigurno postoje, ali postoje i sistemi trupne PVO poput Bukova i Ose i lakih prenosnih raketnih sistema sovjetskog porekla i drugih sistema pristiglih sa zapada, poput Stormera HVM, Avengera i Stingera i sl.. Očigledno dovoljno da se ruskoj avijaciji "ne isplati" takav rizik. Naravno i navedeni sistemi sovjetske proizvodnje su uništavani, ali ih je bilo relativno mnogo, pa je ostalo još operativnih sistema. Prema podacima, uništeno je (najmanje) 10 lansera sa radarom sistema Buk-M1, a bilo ih je možda i svih 50-60 komada, kao i (najmanje) 20-tak sistema Osa, a bilo je je blizu trocifrenog broja....

[victoria]

Оса добацује до 5-6км у висину,Рус мора да овлада висинама 6-8км изнад одређеног подручја.Мора да сузбије Букове било уништењем било ометањем а најбоље комбинацијом та два метода.Да су формирали СЕАД групе средином прошле године када је постало јасно да им је авијација "укочена" до сада би их увежбали,рат је,морају у ходу да уче.Сва средства имају као и јенки па чак и боља.Проблем је у главама.Мени је необјашњива тромост руске војне машине поготово у авијацији и артиљерији.Украјинци нису приказали ништа ново ако говоримо о ПВО,ни тактички ни технички.Људи само спроводе добро познате процедуре и користе технику старију од руковалаца,добро познату и Русима.Видећемо шта ће бити када се ствари убрзају предстојећим офанзивама/контраофанзивама.Очекујем да се Украјинци боље снађу.Музичким речником речено њих видим као панк бенд"брзо и лудо" а Русе као "спори ритам бенд".

[dzumba]

Да су формирали СЕАД групе средином прошле године када је постало јасно да им је авијација "укочена" до сада би их увежбали,рат је,морају у ходу да уче.

Иако би се генерално сложио са тобом ја пре свега ценим да се ту пре свега ради о потреби "штедње" авијације. Она је у почетку рата претрпела релативно велике губитке. Као што знамо модерни авиони се не штанцују као у време ДСР већ годишње изађе можда 10-20 комада. То је недовољно да се попуне губици који су неминовни, посебно код таквих офанзивних деловања као што је СЕАД. А приде, дужина рата је неизвесна. Из тог разлога ни "Запад" (посебно европске земље) неће давати Украјини своје модерне авионе (осим старијих "блокова" Ф-16) јер шта би било ако би их Руси пообарали, што је врло вероватно, а ратни исход неизвестан и рат дуготрајан. Остаће и сами без авијације. То важи и за сву другу високотехнолошку опрему и наоружање.

[Kubovac]

RUSIJA PRONAŠLA NAČIN ZA UNIŠTENJE HIMARS-A:„Smrtonosni trio“ raketa S-300, Buk i vođenih bombi

RUSKE snage postižu veći uspeh u obaranju raketa HIMARS uz koordinisanu upotrebu sistema PVO S-300 i Buk i gađanju više HIMARS lansera pomoću satelitsko vođenih kliznih bombi.

Dana 5. aprila 2023., načelnik pres centra Grupe snaga Zapad je izjavio: „U odbrambenoj zoni 1. tenkovske armije, Oružane snage Ukrajine pokušale su da izvedu raketni udar koristeći HIMARS MLRS na ruske položaje u blizini Pokrovskog. Kao rezultat koordinisanog rada timova „Buk” i S-300, sve rakete su presretnute.

U svom saopštenju za javnost istog dana, Ministarstvo odbrane Rusije je navelo: „Snage PVO su tokom dana oborile 13 raketa HIMARS MLRS i jednu anti-radarsku raketu HARM.
Prvo pominjanje koordinisane upotrebe sistema Buk i S-300 za obaranje raketa HIMARS došlo je u saopštenju Vostok Press centra 2. aprila 2023. U saopštenju se navodi: „U pravcu južnog Donjecka, ruske trupe su presrele kombinovane udare dva HIMARS i tri MLRS Smerč. S-300 i  sistemi Buk gađali su sve mete.

Prethodne izjave ruskog Ministarstva odbrane o obaranjima raketa HIMARS i MLRS nisu se odnosile na PVO sisteme uključene u ove napade. Međutim, na osnovu izveštaja ruske štampe, pretpostavljeno je da rakete HIMARS gađaju sistemi malog dometa Pancir i Tor i sistemi srednjeg dometa Buk.

U januaru 2023. TASS je izvestio da je nadogradnja softvera poboljšala sposobnost sistema Pancir-S1 da presreće rakete HIMARS.

KOORDINACIJA S-300, BUK

S-300 je integrisani sistem protivvazdušne odbrane dugog dometa koji sadrži radare i rakete koji mogu da gađaju vazdušne ciljeve (vazdušne letelice, rakete, dronove) na velikim, srednjim i kratkim daljinama i visinama. Sistem S-300 ima pokretljivost za repozicioniranje, ali je statičan kada se koristi za operaciju, piše Vijainder K. Thakur, bivši pilot IAF.

Varijanta sistema S-300PM sadrži osmatrački radar 64N6 (BIG BIRD), sposoban da prati do 300 ciljeva sa maksimalnim dometom od 300 kilometara, i radar za navođenje projektila 30N6-1. Koristi varijante rakete presretača 48N6 sa navođenjem Track Via Missile (TVM) i maksimalnim dometom od 150 kilometara.

S-300 je raspoređen duboko iza linije fronta, daleko izvan dometa protivničke cevne i raketne artiljerije. Zaštićen je od vazdušnih napada sposobnim sistemima srednjeg i kratkog dometa kao što su Buk, Pancir i Tor.

Buk-M3 je raketni sistem srednjeg dometa koji se koristi za odbranu borbenih trupa, opreme i logističkih tačaka gušenja kao što su mostovi od napada neprijateljskih aviona, krstarećih projektila i vođene municije.

Buk je mobilniji sistem koji se brže postavlja od S-300. Najnovija varijanta, Buk-M3, ima domet od oko 45 milja i dizajnirana je za istovremeno gađanje do 36 ciljeva. Sistem Buk je uglavnom raspoređen iza linije fronta, van dometa neprijateljske artiljerije.

TAKTIKE ZA KOORDINISANU UPOTREBU

Verovatno je da se koordinacija S-300 i Buk okreće oko mogućnosti otkrivanja većeg dometa radara S-300 i mogućnosti optičkog praćenja sistema Buk.

Buk sistem može biti opremljen rezervnim pasivnim sistemom za praćenje koji kombinuje optički sistem praćenja sa termalnom kamerom i laserskim daljinomerom.

Pasivno praćenje ciljeva bi zaštitilo sistem Buk od projektila HARM koje su lansirale ukrajinske vazduhoplovne snage sa MiG-29, u koordinaciji sa raketnom salvom HIMARS.

Činjenica da S-400 može da radi u potpuno automatizovanom režimu koji ne zahteva nikakvu interakciju ljudi smanjila bi vreme reakcije kako bi se olakšalo presretanje raketnog projektila.
Tipično, ovako bi funkcionisao koordinirani sistem. Radar dugog dometa S-300 bi detektovao HIMARS rakete i automatski bi signalizirao sistemu Buk. Sistem Buk bi na trenutak uključio svoj radar da bi postigao zaključavanje (zahvat, prim. Kubovac), predao metu pasivnom sistemu i odmah se isključio da spreči napad HARM.

Čak je i zamislivo da sistem Buk ne bi morao da uključi svoj radar. Redosled radnji može izgledati komplikovano, ali verovatno neće uključivati više od okretanja prekidača u sistemu Buk.

Ova vrsta koordinacije bi bila veoma isplativa jer ne bi podrazumevala korišćenje skupih raketa S-400. Takođe, to bi omogućilo HIMARS raketno angažovanje na mnogo većim dometima nego što je to moguće korišćenjem PVO sistema manjeg dometa kao što su Pancir i Tor. Povećanje dometa presretanja rakete HIMARS bi povećalo zapreminu zaštićenog omotača vazdušnog prostora.

Korišćenje S-300 i Buka za presretanje HIMARS-a i druge vođene municije kao što su HARM, JADAM-ER i GLSDB na velikom dometu i Pancir i Tor na kratkom dometu smanjilo bi broj vođene municije koja može da pogodi svoj cilj.

Važno je napomenuti da uprkos nedavnoj nabavci američkih JDAM-ER & GLSDB u Ukrajinu, vođena municija nije imala primetan uticaj na tok bitke. Takođe, nije bilo izveštaja o većim ruskim porazima zbog raketa HARM.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

VOJNICI U ZONI SVO VELIČAJU JEDINSTVENE KARAKTERISTIKE SISTEMA PVO S-400, BUK-M3 I S-300V4

Tokom ruske specijalne operacije, sistemi PVO S-400, Buk-M3 i S-300V4 pokazuju karakteristike koje prevazilaze one koje deklarišu industrijska preduzeća, rekao je komandant PVO-PRO, zamenik glavnokomandujućeg Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije, general-potpukovnik Andrej Demin.

„U toku specijalne vojne operacije koriste se svi savremeni i perspektivni sistemi PVO, koji su se pokazali isključivo sa pozitivne strane. Ove vrste naoružanja zapravo pokazuju karakteristike koje prevazilaze one koje deklarišu industrijska preduzeća i postavljene taktičko-tehničke zadatke. Živopisan primer prekoračenja deklarisanih mogućnosti za uništavanje vazduhoplovnih ciljeva su borbena oruđa Pancir-S i protivvazduhoplovni raketni sistemi S-400, Buk-M3 i S-300V4“, rekao je Demin u intervjuu za „Krasnu zvezdu“.

Prema generalovim rečima, uprkos visokom intenzitetu borbene upotrebe, rusko oružje pokazuje visok nivo operativne pouzdanosti, a otkazi i kvarovi koji se pojavljuju na vojnoj opremi se blagovremeno otklanjaju, vraćajući borbenu gotovost u najkraćem mogućem roku.

„Napominjem veliki doprinos industrijskih preduzeća koja pružaju tehničku podršku za rad vojne i tehničke opreme. Mobilni remontni timovi formirani od specijalista iz industrijskih preduzeća ažurno sprovode radove na restauraciji, uključujući i u zoni SVO“, naglasio je komandant.

Demin je takođe naveo da se isporuka novih tipova protivvazduhoplovnog naoružanja od strane ruskih preduzeća odbrambene industrije vrši pre roka utvrđenog državnim odbrambenim nalogom.

S-400 „Trijumf“ je protivvazduhoplovni raketni sistem velikog dometa (proizvođač Koncern VKO Almaz-Antej), sposoban da gađa aerodinamičke ciljeve na dometima do 400 km, kao i balističke ciljeve koji lete brzinom do 4,8 km. / s na udaljenosti do 60 km i na visinama od nekoliko metara do nekoliko desetina kilometara u uslovima elektronskih i drugih vrsta protivmera. Sistem PVO S-400 je u upotrebi Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije od 2007. godine.

Buk-M3 je trupni sistem PVO srednjeg dometa, koji je razvio i proizvodi Istraživački institut Tihomirov u blizini Moskve (deo koncerna Almaz-Antej). Na transportnom lanseru je postavljeno 12 protivvazduhoplovnih vođenih raketa, a na samohodni sistem gađanja 6. U poređenju sa prethodnim verzijama, novi sistem PVO ima povećanu nosivost šasije za veći broj projektila, poboljšan sistem upravljanja i zaštitu posade od eksplozija. Prema nezavisnim stručnjacima, Buk-M3 nema analoga u svojoj klasi.

Sistem PVO S-300V4 razvijen je i proizveden u preduzećima Koncerna VKO Almaz-Antej. S-300V4 je „četvrta” verzija modernizacije trupnog sistema PVO S-300V, koji je jedan od najmoćnijih sistema PVO u Rusiji, sposoban da se efikasno bori protiv balističkih raketa daljine lansiranja do 2500 km. Pored toga, četvrta modifikacija kompleksa „tristotke” dobila je mogućnost da pogađa hipersonične ciljeve zahvaljujući novoj municiji kreiranoj specijalno za nju, koja ima hipersoničnu brzinu i može da pogodi sva savremena i perspektivna sredstva vazdušno-kosmičkog napada na daljinama do 400 km.

Tokom protekle decenije, Koncern VKO Almaz-Antej se smatra vodećim među ruskim preduzećima u pogledu isporuke vojnih proizvoda i zauzima vodeću poziciju na rang listi svetskih proizvođača oružja. Uprkos rastućem pritisku sankcija na Rusiju, koncern striktno ispunjava svoje obaveze po stranim ugovorima.

S-400 Trijumf:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

S-300V4:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Buk-M3:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Pancir S1:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[dzumba]

Овај текст је класичан пример пропагандног текста у коме је све "нај", "савршено", "боље од декларисаног", "нема му равног". Највероватније је намењен домаћој руској публици .

[PakleniVuk]

Овај текст је класичан пример пропагандног текста у коме је све "нај", "савршено", "боље од декларисаног", "нема му равног". Највероватније је намењен домаћој руској публици .

Imam pitanje iz našeg ugla ,a zar je bilo drugačijih izjava i kod nas 1999.? Vojno lice koje daje izjavu tokom nekog trajanja  sukoba gotovo uvek izgovori da je sve savršeno i da boljeg nema,da bi očuvalo vojni moral kod svojih vojnika ,da bi ih obodrilo i pripremilo za buduće akcije...

Takozvani "analitičari"(mnogo mrzim taj izraz) i statističari uvek nađu da to nije baš 100%,a oni koji se ozbiljno dobro pripreme gotovo u promil ili dva nađu tačan procenat uspešnosti. Jer svako gleda iz svog ugla.

[dzumba]

Колико ја знам није се  баш толико претеривало, посебно када су НВО у питању. Посебно не 19918 и 1999. Ипак, памтим једну ситуацији док је председник владе, уједно и министар одбране СРЈ био онај Панић (Американац) када је  неко (нисам сигуран да ли он или неко од генерала у његовом присуству) изјавио да смо ми, поред постојећих система вођења ПВО ракета открили још један. Питам једног колегу из ВТИ који је то начин? А он ми каже: "како који, па помоћу канапа".... Наравно, томе смо се сви смејали...

Русија је велик сила и очекујем да је извукла поуке (позитивне и негативне) из совјетске пропаганде (која је углавном била лоша). Ка она пример што је урађено са РТ ("Русија данас") Али, сва је прилика да је војсна пропаганда у дебелом заостатку.

[Kubovac]

@..............

Rat još uvek traje i normalno je da se preteruje. Sećam se članka iz ratne "Vojske", čini mi se april mesec 1999-te godine: "Radiša oborio 5 aviona" i onda intervju s njim. Inače strelac-protivavionac na Streli-2M.

Kad se rat završi i malo "slegne" prašina, onda idu analize i malo ipak realniji i kvalitetniji podaci. Ali ne možemo na vojnom forumu da ignorišemo ovakve tekstove ma sa koje strane dolazile jer su ipak nekakav reper i pokazatelj, a sa druge strane, o čemu bi onda pisali.

Ipak, stvarno postoje i tekstovi koji svojim kvalitetom nikako nisu za objavljivanje na forumu (po nivou preterivanja i sl.) i ja se lično trudim da takve tekstove i analize ne objavljujem.

[Kubovac]

Veoma zanimljiv snimak sadejstva dva raketna sistema trupne PVO Ruske vojske u zoni Specijalne vojne operacije.

Imamo priliku da vidimo pretovar raketa na SLO sa radarom raketnog sistema Buk-M2 i izlazak na vatreni položaj, a zatim i izlazak na vatreni položaj raketnog kompleksa Tor-M2, sa zadatkom pokrivanja sistema Buk-M2 od dronova veoma male odrazne površine.

[Kubovac]

Vojni ekspert najavio je prilagođavanje ruske PVO raketama ATACMS

Dandikin: Ruska protivvazduhoplovna odbrana može da se suprotstavi svim raketama poput ATACMS

Činjenica da su dve rakete dugog dometa ATACMS presretnute u jednom danu u zoni Specijalne vojne operacije sugeriše da je ruski sistem PVO spreman da se suprotstavi svakom takvom oružju. Kapetan prvog ranga u rezervi, vojni ekspert Vasilij Dandikin rekao je za Izvestiju 25. oktobra.

„Naša protivvazduhoplovna odbrana se prilagodila svim takvim projektilima i spremna je da se dalje suprotstavlja, uključujući i nemački Taurus, ako budu isporučeni. U principu, ovo je težak protivnik za bilo koji od naših raketnih sistema, od malih do velikih. Verovatno je ovo obaranje mogao da izvrši naš Buk-M2 ili Buk-M3“, istakao je Dandikin.

Prema njegovim rečima, rakete dugog dometa takođe mogu da otkriju i presreću ruski sistemi S-300 i S-400.

Ranije u sredu, rusko Ministarstvo odbrane RF izvestilo je da je ruska protivvazduhoplovna odbrana presrela dve američke rakete ATACMS istog dana u zoni specijalne operacije.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Brok]

Oružane snage Rusije po prvi put presrele dve rakete ATACMS u zoni “Specijalne vojne operacije”

26.10.2023.

Oružane snage Rusije su u protekla 24 sata u zoni specijalne vojne operacije (SVO) prvi put presrele dve operativno-taktičke rakete američke proizvodnje ATACMS prebačene u Ukrajinu, objavljeno je u izveštaju Ministarstva odbrane Ruske Federacije.

Ministarstvo odbrane RF govorilo je i o uništenju četiri aviona Vazduhoplovstva Oružanih snaga Ukrajine u oblastima naselja Krasnoarmejsk u DNR, Kozačkih logora u Hersonskoj oblasti i Sinelnikovo u Dnjepropetrovskoj oblasti.

PVO sistemi oborili su dva lovca MiG-29, kao i jurišnik Su-25 i borbeni trenažer L-39. Kako je ranije saopšteno, veliki gubici neprijateljskih aviona nastali su zbog delovanja kombinacije aviona A-50U AWACS i sistema PVO S-400.

Ruska vojska nije presrela samo ATACMS projektile. Među oborenim projektilima su bile protivvazdušna raketa S-200, konvertovana za napad na kopnene ciljeve, dve antiradar rakete HARM, kao i dva raketna sistema za višestruko lansiranja HIMARS.

Pored toga, uništen je 51 dron Oružanih snaga Ukrajine u oblastima DNR, LNR, Zaporožja, Hersona i Harkova, tvrdi rusko ministarstvo odbrane.

Za samo jedan dan, operativno-taktička i vojna avijacija, raketna i artiljerijska grupa trupa Oružanih snaga Rusije navodno su naneli poraz ljudstvu i vojnoj tehnici Oružanih snaga Ukrajine u 105 oblasti delovanja SVO.

MGM-140 ATACMS

ATACMS (Army Tactical Missile System) je raketa zemlja-zemlja razvijena od strane američke kompanije Lockheed Martin. Sistem je dizajniran da obezbedi vojsci Sjedinjenih Država mogućnost preciznog udara velikog dometa na različite ciljeve.

Raketni sistem ATACMS ima domet do 300 kilometara i sposoban je da pogodi ciljeve kao što su koncentracije neprijateljskih trupa, oklopna vozila i razne građevine. Raketa je vođena GPS-om i ima visok stepen preciznosti, sa verovatnoćom greške manjom od 10 metara u prečniku.

ATACMS se može ispaliti iz raketnog sistema za više lansiranja M270 (MLRS) i raketnog sistema visoke pokretljivosti M142 (HIMARS).

ATACMS lansirni kontejner ima poklopac sa šest krugova poput standardnog poklopca MLRS rakete, ali sadrži samo jednu raketu te identičan obrazac čini da je za neprijateljske obaveštajne službe izazovnije da ga izdvoje kao metu visoke vrednosti.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

ATACMS je koristila vojska Sjedinjenih Država u nekoliko sukoba, uključujući Zalivski rat, rat u Iraku i rat u Avganistanu.

U ovim sukobima, raketni sistem je korišćen za gađanje različitih ciljeva, uključujući koncentraciju neprijateljskih trupa, oklopna vozila i zgrade. Za vreme američkog rata u Iraku ispaljeno je više od 450 ATACMS.


Izvor