Oklopni automobili su odigrali veliku ulogu u Prvom svetskom ratu; bili su jednostavni za proizvodnju, a njihova vatrena moć bila je i više nego dovolјna. Pored primene u vojsci, ova vozila su našla svoje mesto i u policijskim jedinicama zaduženim za održavanje reda u kolonijama. U početku, oklopni automobili nisu bili ništa drugo do šasije komercijalnih kamiona prilagođene za nošenje teškog okloplјene karoserije, obično sa kupolom. Mitralјezi su činili standardno naoružanje ovih vozila. Sovjetski Savez je tokom tridesetih godina razvio čitavu familiju oklopnih automobila, od kojih se najbolјe pokazala serija šestotočkaša koja je započela modelom BA-1 1932. Model BA-10 je u serijsku proizvodnju ušao 1938. i brzo postao standardni oklopni automobil izviđačkih i samostalnih oklopnih jedinica Sovjetskog Saveza.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Za osnovu vozila je upotreblјena šasija kamiona GAZ-AAA (GAZ – Gо́rьkovskiй avtomobи́lьnый zavо́d je kopija američkog Forda) koja je prilagođena i ojačana kako bi izdržala dodatnu masu oklopnih ploča. Upotreba ovog modela kamiona, sa motorom napred, uslovila je i razmeštaj posade u vozilu; vozač se nalazio iza motora, a nišandžija mitralјeza pored njega. Pored njih dvojice, u četvoročlanoj posadi vozila su se nalazili i nišandžija u kupoli i komandir vozila. Vozilo je pogonjeno četvorocilindričnim vodom hlađenim benzinskim motorom GAZ-M1 snage 85 KS i on je obezbeđivao maksimalnu brzinu kretanja od 57 km/č. Autonomija kretanja od 320 km se pokazala kao dovolјna za uslove Sovjetskog Saveza. Pored ukupno šest točkova, vozilo je imalo i dva rezervna točka, po jedan na boku. Oni su se mogli slobodno okretati, što je u uslovima neravnog i raskvašenog terena, obezbeđivalo vozilu manji pritisak na podlogu.
Kupola se nalazila iznad zadnjih točkova i bila je slična kupolama tenkova tog vremena. U kupoli se nalazio top kalibra 37 mm (kod verzije BA-32 je ugrađivan top kalibra 45 mm) i spregnuti mitralјez kalibra 7,62 mm; sekundarno naoružanje činio je još jedan mitralјez kalibra 7,62 mm u trupu vozila, desno od vozača. Trup, ravnih bokova, u početku je rađen zakivanjem oklopnih ploča, da bi se kasnije prešlo na varenje. Poslednje verzije vozila su imale nešto zakošeniji oklop i nižu kabinu.
Sovjeti su ova vozila po prvi put upotrebili protiv japanskih snaga u kratkotrajnom pograničnom sukobu u sevroistočnoj Kini.
Uprkos svojoj masi, oklopni automobil BA-10 je bio robustno i pouzdano vozilo i, uprkos ograničenjima konfiguracije 6h4 služio je sovjetskim oružanim snagama sve do nemačkog napada na SSSR. Top 45 mm je bilo snažno kao i ono na tenkovima neprijatelјa. Ipak, 1941. godinu je preživelo vrlo malo oklopnih automobila BA-10. Nemci su zarobili veliki broj ovih vozila i koristili ih za borbu protiv partizanskih snaga u Sovjetskom Savezu i na Balkanu, gde će se pokazati kao idealna vozila za te zadatke. Ova vozila će nositi nemačku oznaku Panzerspahwagen BAF 203(r). Deo zaroblјenih vozila su koristili i Rumunija i Finska. Oni koji su ostali u Sovjetskim rukama su nakon 1942. povučeni iz naoružanja. Ova vozila su sa 3 311 primeraka ostala najmasovniji oklopni automobili koji su se nalazili u naoružanju sovjetskih oružanih snaga.
Osnovne verzije:
BA-10M – verzija sa kupolom tenka T-26B, naoružanom topom kalibra 45 mm
BA-32 – verzija oklopnog automobila amfibije
BA-10ŽD – specijalizovana železnička verzija
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
TT karakteristike BA-10
| Masa | 5,14 t |
| Dužina | 4,65 m |
| Širina | 2 m |
| Visina | 2,2 m |
| Posada | 4 |
| Oklopna zaštita | 6-15 mm |
| Naoružanje | 1 h 45 mm |
| 2 h 7,62 mm |
| Pogon | GAZ-M1 snage 85 KS |
| Autonomija | 320 km |
| Brzina | 57 km/č |
