Rusija - SAD: Raketni štit

[Dreadnought]

Pozitivne reakcije na odluku SAD

18. septembar 2009.
London, Prag, Varšava -- Odluka SAD da odustane od postavljanja protivraketnog štita u Evropi, naišla je na pozitivna reagovanja zapadnih saveznika SAD i oprečne stavove u Pragu.

Britanski premijer Gordon Braun izjavio je danas da "snažno podržava" odluku američkog predsednika Baraka Obame da odustane od plana administracije bivšeg predsednika Džordža Buša za raspoređivanjem elemenata protivraketnog štita u Češkoj i Poljskoj.

Šef nemačke diplomatije Frank Valter-Štajnmajer izrazio je zadovoljstvo što se posle Obamine odluke stvara prilika "da se ponovo razgovara o pitanjima protivraketne odbrane sa svim partnerima".

On je istakao da je uvek bio uveren da je neophodno pronaći "zajedničke odgovore na zajedničke pretnje".

"Potez Obamine administracije je signal svim partnerima da američka vlada pristaje na takva zajednička rešenja. To je pravi put", rekao je Štajnmajer.


Odluka američkog predsednika naišla je na oprečna reagovanja u Češkoj

Češki predsednik Vaclav Klaus izjavio je da potez američke administracije nije "nikakvo veliko iznenađenje za nekoga ko je pratio nagoveštaje poslednjih nekoliko dana i meseci" i dodao da je "100 odsto uveren" da nije reč o "zahlađenju u odnosima SAD i Češke Republike".

Bivši predsednik češke vlade Mirek Topolanek ocenio je da je zaokret Obamine administracije dokaz da su SAD izgubile interes za centralnu Evropu, preneo je BBC.

Topolanek, čija je vlada prošle godine potpisala sporazum o protivraketnom štitu, je rekao da Obama tom odlukom pokazuje blaži stav prema Moskvi.

"Ovo su loše vesti...posle 20 godina našeg puta ka evroatlantskim strukturama i našeg aktivnog angažovanja u njima, taj proces je zaustavljen", rekao je Topolanek, a preneo Rojters.

Češka levica je, međutim, odluku Bele kuće oduševljeno pozdravila, a lider socijaldemokrata Jirži Paroubek nazvao ju je pobedom češkog naroda.

Poljski premijer Donald Tusk izjavio je da ga je u telefonskom razgovoru američki predsednik uverio da predlog nove strategije neće narušiti bezbednost Poljske ni Evrope, dok je šef poljske diplomatije Radoslav Sikorski, ubrzo pošto je Obama saopštio svoje planove, rekao da će SAD nastaviti sa planom raspoređivanja raketa "patriot" na poljskom tlu i da će one imati bojeve glave.

Bušova administracija pristala je prošle godine da unapredi poljsku vazdušnu odbranu sa raketama "patriot", u sklopu šireg sporazuma koji je uključivao razmeštanje elemenata protivraketnog štita u Poljskoj, podsetila je britanska agencija.

Administracija bivšeg predsednika SAD Džordža Buša inicirala je postavljanje sistema protivraketnog štita u Češkoj i Poljskoj, koji bi služio kao odbrana od raketa dugog dometa koje bi "otpadničke države", poput Irana i Severne Koreje, mogle da lansiraju. Tome se Moskva protivila, smatrajući da bi to predstavljao pretnju po bezbednost Rusije.

Obama je juče najavio novi odbrambeni raketni sistem SAD u Evropi za koji je rekao da će omogućiti jaču i bržu zaštitu američkih snaga i njihovih saveznika.

Obaminu odluku pozdravili su najviši ruski zvaničnici uključujući i predsednika Dmitrija Medvedeva.
Bivši predsednik češke vlade Mirek Topolanek ocenio je da je zaokret Obamine administracije dokaz da su SAD izgubile interes za centralnu Evropu, preneo je BBC.

Izvor: Tanjug

[Dreadnought]

Vesti koje se odnose na ovu temu juče su velikom brzinom smenjivale jedna drugu ... Reakcija je bilo na svim stranama a evo nekoliko najzanimljivijih ... Koliko je ovo pitanje svima bitno može se videti po brzini reakcije i vremenu od 90 minuta za koje su sve ove vesti objavljene ...


Moskva ocekuje da će resenje SAD uvaziti zabrinutost Rusije

17.09.2009
Moskva - Rusija očekuje da će rešenje SAD o protivraketnoj odbrani uvažiti zabrinutosti Moskve i predloge da se radi na neutralizaciji raketnih pretnji, izjavio je danas ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov, komentarišući najave revizije pristupa američke administracije planovima o razmeštanju elemenata "antiraketnog štita" u Evropi. Lavrov je podsetio da su tu temu u više navrata razmatrali predsednici dve zemlje, Dmitrij Medvedev i Barak Obama, počev od njihovog susreta u Londonu i potom na susretu u julu u Moskvi.


Obama najavio nove planove za protivraketni sistem u Evropi

17.09.2009
Vašington - Američki predsednik Barak Obama odustao je danas od prvobitno najavljivanih planova izgradnje protivraketnog štita u istočnoj Evropi i najavio da će novi odbrambeni raketni sistem SAD u Evropi omogućiti jaču i bržu zaštitu američkih snaga i njihovih saveznika. "Najbolji način da unapredimo našu bezbednost i bezbednost naših saveznika je da razmestimo raketni sistem koji najbolje odgovara pretnjama sa kojima se suočavamo i koji koristi tehnologiju koja je istovremeno dokazana i isplativa", rekao je Obama u kratkom saopštenju.


Rogozin:SAD shvatile da bi "štit" jačao napetost s Moskvom

17.09.2009
Brisel - SAD ne odustaju od planova za stvaranje sistema protivraketne odbrane, već se radi o izmeni njene konfiguracije, izjavio je danas stalni predstavnik Rusije pri NATO-u Dmitrij Rogozin. Rogozin je rekao da ta odluka "nije doneta pod pritiskom Rusije", već da je Vašington "proračunao sve rizike i bonuse i shvatio da će na političkom planu sistem u Cceškoj i Poljskoj dovesti do jačanja napetosti sa Moskvom".


Bela kuća: Promene u pogledu štita nisu u vezi sa Rusijom

17.09.2009
Vašington - Bela kuća je danas saopštila da odustajanje od prethodnog plana protivraketne odbrane SAD u Evropi ne predstavlja ustupak Rusiji, koja se protivila prvobitnim planovima za razmeštanje protivraketnog štita u Češkoj i Poljskoj. "Ovo nije u vezi sa Rusijom", saopštio je portparol Bele kuće Robert Gibs na redovnoj konferenciji za novinare. SAD žele podršku Rusije po nekoliko ključnih međunarodnih pitanja, uključujući pristup prema nuklearnim planovima Irana.


Medvedev: Cenimo odgovoran pristup predsednika SAD

17.09.2009
Moskva - Ruski predsednik Dmitrij Medvedev pozdravio je danas odluku SAD da odustane od postojećih planova za razmeštanje protivraketnog štita u Evropi i izrazio spremnost Moskve za nastavkom dijaloga. "Mi cenimo odgovoran pristup predsednika SAD prema primeni naših dogovora", rekao je Medvedev u obraćanju na državnoj televiziji i dodao da je "spreman za nastavak dijaloga".


NATO će bliže sarađivati sa SAD oko raketne odbrane

17.09.2009
Brisel - NATO će razmotriti posledice koje će imati po evropske saveznike odustajanje predsednika SAD Baraka Obame od plana za postavljanje protivraketnog štita u centralnoj Evropi, izjavio je danas portparol Alijanse Džejms Apaturai. "Sada će se morati voditi računa o novom razvoju stvari", kazao je on, dodajući da su američki zvaničnici danas informisali ambasadore zemalja NATO o novim planovima SAD.

Izvor svih vesti: Tanjug

[dexy]

18.09.2009.

Rusija će otkazati planove o razmeštanju taktičkih balističkih raketa Iskander-M u oblasti Kalinjingrada kao odgovor na otkazivanje razmeštanja raketnog štita u centralnoj Evropi, tvrde visoki zvaničnici vojske u Moskvi.

Russia could scrap Baltic missile plans following U.S. move
18/09/200914:26

MOSCOW, September 18 (RIA Novosti) - Russia could abandon plans to deploy tactical missiles in its Baltic exclave in response to the U.S. decision to drop its missile shield plans for Central Europe, a high-ranking military source said on Friday.

U.S. President Barack Obama announced on Thursday that Washington would not deploy missile defense elements in the Czech Republic and Poland, due to a re-assessment of the threat from Iran.

"In response to the U.S. intention to drop its missile shield plans in Europe, the Russian General Staff could decide not to deploy a reinforced group of Iskander missiles in the country's west [Kaliningrad Region]," the source told RIA Novosti.

The George W. Bush administration sought to deploy a radar station in the Czech Republic and interceptor missiles in Poland as defense against potential strikes from Iran. Russia consistently opposed the plans as a threat to its security and the strategic balance of forces in Europe.

In response to Bush administration's plans, President Dmitry Medvedev said last November that Russia would deploy Iskander-M missiles in Kaliningrad, which borders NATO members Poland and Lithuania, if the shield was put into operation.

Izvor: RIA Novosti

[Dreadnought]

Putin: Ispravna i smela odluka

18.09.2009
Soči - Ruski premijer Vladimir Putin ocenio je danas da je odustajanje Vašingtona od instaliranja elemenata protivraketne odbrane u Češkoj i Poljskoj "ispravna i smela odluka". "Odluka o odustajanju od izgradnje trećeg pozicionog rejona protivraketne odbrane u Evropi navodi nas na dobre misli“, rekao je Putin istupajući na Investicionom forumu Soči-2009, preneo je Itar-Tas.

Izvor: Tanjug

[Dreadnought]

Nisu svi presrećni što nema „štita“
 
Vlade Poljske i Češke ipak nesrećne

18.09.2009
Poljake i Čehe nije obradovala Obamina odluka da se protivraketni štit ne gradi u njihovim državama. Sa druge strane, Angela Merkel pozdravlja odluku Amerike, a laknulo je i prvom čoveku NATO Andersu Fogu Rasmusenu.
 
Planovi protivraketne odbrane iz vremena američkog predsednika Džordža Buša nisu bili projekat NATO. To je razljutilo mnoge partnere u Savezu, koji su smatrali da je došlo do podele bezbednosti. Još nije jasno kako će se stvari sa protivraketnom odbranom dalje razvijati, ali sigurno je da će u tom razvoju NATO ipak učestvovati kao celina. To je donelo olakšanje koje se i vidi u reakciji generalnog sekretara Zapadne alijanse Andersa Foga Rasmusena:

„Pozdravljam to što su SAD sa nama diskutovale o tome kako ćemo dalje razvijati protivraketnu odbranu u koju bi bili uključeni svi saveznici u NATO, i koja bi i štitila sve saveznike. Pozdravljam i to što NATO igra veću ulogu u američkim planovima za postavljanje sistema protivraketne odbrane u Evropi. To je pozitivan korak“.

Generalni sekretar mora da govori u ime svih članica Saveza; zbog toga se tako oprezno izrazio. Zanimljivo je, na primer, da on nije izričito pozdravio činjenicu da Amerikanci odustaju od protivraketnog štita u Poljskoj i Češkoj, već samo činjenicu da oni ubuduće nameravaju da uključe i svoje partnere.

 
Poljaci i Česi razočarani

Vlade Poljske i Češke sa skepsom gledaju na ovaj preokret, jer su za njih planovi značili specijalno tesne odnose sa Vašingtonom. Češki premijer, Jan Fišer, na vanrednom finansijskom samitu Evropske unije je, međutim, opovrgao tvrdnje da će se odnosi njegove zemlje sa SAD pogoršati.

„To nije razlog da se odnos prema SAD promeni. Taj odnos je veoma dobar. Bilateralna saradnja i saradnja u okviru NATO odvijaju se dobro; imamo jake saveznike i jake partnere”.

Ni poljski premijer Donald Tusk ne želi ni da čuje za nekakvu izdaju. Mada - ne može da opovrgne ni činjenicu da je u Poljskoj dosta rasprostranjen stav da Obamina vlada gaji suviše velike obzire prema Moskvi. Nemačka kancelarka Angela Merkel je obratila pažnju na različite mogućnosti koje pruža ovaj korak.

 „Ovu odluku vidim kao signal nade da će biti prevaziđene teškoće u odnosima sa Rusijom kada se radi o zajedničkoj strategiji suzbijanja pretnji koje dolaze od Irana. Nadam se da ćemo zahvaljujući ovom potezu američke vlade doći u situaciju da zajedno razgovaramo sa Iranom, i ako ti razgovori ne budu uspešni, sa sprovedemo sankcije. Utoliko je ovo signal nade u međunarodno zajedništvo“.

Sada se svi nadaju da će doći do popuštanja zategnutosti u odnosima sa Moskvom i da će saradnja unutar NATO-saveza, posle perioda podela - da se poboljša.

 
Autor: Kristof: Haselbah / Saša Bojić
Izvor: DW

[Dreadnought]

O štitu, između ogorčenja i uzdržanosti

18.09.2009

“Amerika je izdala Poljsku”, komentarišu poljske novine odluku SAD da odustane od postavljanja antiraketnog štita, posebno ogorčene jer je odluka pala na dan boljševičkog napada na Poljsku, pre 70 godina. Moskva bez euforije ocenjuje odluku Vašingtona, kao pomirljiv gest i otvaranje šire mogućnosti za dijalog dve sile. Generalni sekretar NATO-a Rasmusen založio se danas za povezivanje sistema antiraketne odbrane SAD, NATO i Rusije.


Odluka SAD da odustane od postavljanja antiraketnog štita u Poljskoj i Češkoj izazvaće zahlađenje poljsko-američkih odnosa, ocenjuje danas poljska štampa, a neki tabloidi pišu da ta odluka predstavlja "izdaju".

"Izdaja! SAD su nas prodale Rusiji, zabile su nam nož u leđa", piše visokotiražni dnevnik Fakt.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Amerika je izdala Poljsku", jedan je od naslova tabloida Superekspres. Desničarski list Žečpospolita ocenjuje da odluka Amerike "može da izazove zahlađenje u poljsko-američkim odnosima".

"Čak i da nam Barak Obama ponudi nešto za utehu, degutantni su način na koji su Amerikanci odustali od štita i datum koji su izabrali da to saopšte", piše dalje taj dnevnik.

"Za Amerikance 17. septembar je dan kao i svaki drugi ... Za nas je dokaz nedostatka suptilnosti da se od odbrambenog projekta, važnog za nas, odustane tačno 70 godina nakon boljševičke invazije na Poljsku", piše konzervativni Đienik.

Gazeta viborča ocenjuje da će doći do promene u odnosima Varšave i Vašingtona. "Godina 2009. donela je kraj bliskog savezništva koje je trajalo devet godina, dakle dovoljno dugo", zaključuje list.


Moskva pozdravlja odustajanje SAD od raketnog štita

Odluka administracije Baraka Obame da odustane od planova za instaliranje protivraketnog sistema u Češkoj i Poljskoj dočekana je u zvaničnim i ekspertskim krugovima u Rusiji bez euforije, sa uzdržanim optimizmom i razumevanjem da je uslovljena američkim nacionalnim interesima, ali i da predstavlja pomirljiv gest Vašingtona, načinjen u ime "resetovanja" rusko-američkih odnosa i otvaranja mogućnosti za širu saradnju i dijalog dve sile.

Na osnovu jučerašnjih izjava iz Vašingtona vidi se da se stvaraju dobri uslovi za zajednički rad na oceni rizika raketne pretnje u svetu, rekao je predsednik Rusije Dmitrij Medvedev.

"Razume se, predstoje još konkretne konsultacije eksperata i naša zemlja je spremna za njih", rekao je Medvedev, dodajući da će susret sa Obamom, planiran za 23. septembar u Njujorku, biti dobra mogućnost za razmenu mišljenja o svim aspektima strateške stabilnosti, uključujući i protivraketnu odbranu.

"Zajednički ćemo razrađivati efikasne mere u odnosu na rizike raketnog širenja. Mere, koje omogućavaju da se uvaže interesi i zabrinutosti svih zemalja i osigura podjednaka bezbednost svim državama na evropskom prostoru", istakao je ruski predsednik, dodajući da je spreman za nastavak dijaloga.

Sa svoje strane, ruski premijer Vladimir Putin rekao je da odluka SAD "navodi na dobre misli".

"Veoma računam da će iza te, veoma ispravne i smele odluke uslediti i druge", rekao je Putin na ekonomskom forumu u Sočiju, precizirajući da misli na ukidanje ograničenja za ekonomsku saradnju sa Rusijom i stupanje Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju.


NATO za globalno povezivanje antiraketnih sistema

Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen založio se danas za povezivanje sistema antiraketne odbrane SAD, NATO i Rusije, ali je od Moskve zatražio da poveća pritisak na Iran kako bi odustao od nuklearnih ambicija.

"Naše zemlje i naše vojske biće sve osetljivije na raketne napade i osnovni interes NATO i Rusije jeste da se ispita mogućnost povezivanja sistema antiraketne odbrane SAD, NATO i Rusije", rekao je Rasmusen u svom prvom velikom govoru od stupanja na čelo Alijanse, u avgustu ove godine.

Rasmusen je predložio razgovore sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevim o novoj evroatlantskoj bezbednosti kako Rusija ne bi bila "zabrinuta" svojom eventualnom "marginalizacijom" u Evropi.

 Kad je reč o Iranu, Rasmusen očekuje od Rusije da se "pridruži" Zapadu kako bi se izvršio "maksimalan diplomatski i politički pritisak na Iran da odustane od nuklearnih ambicija".

Moskva se do sada protivila uvođenju oštrijih sankcija Iranu ukoliko sadašnji pregovori ne daju rezultata.

Američki predsednik Barak Obama najavio je juče "novi pristup" projektu antiraketnog štita u Evropi, a iz Moskve danas stižu nezvanične informacije da Rusija odustaje od postavljanja raketa u Kalinjingradu, ruskoj enklavi između Poljske i Litvanije.

[Dreadnought]

I Rusija odustala od svog štita


19. septembar 2009.

Moskva -- Rusija odustaje od instaliranja svog raketnog sistema u Kalinjingradu,
na granici sa EU, nakon odluke SAD da odustanu od projekta antiraketnog štita u Evropi.


"Odustajemo od kontramera koje je Rusija planirala kao odgovor na raspoređivanje antiraketnog štita u Evropi", izjavio je radiju "Eho Moskve" pomoćnik ministra odbrane zadužen za naoružanje Vladimir Popovkin. "Jedna od mera bila je i raspoređivanje projektila u Iskanderu u Kalinjingradu", naveo je on.

Ruski premijer Vladimir Putin ocenio je juče američku odluku kao "hrabru i pravednu".

To je prvi konkretan odgovor ruske strane nakon najave SAD da odustaje od raspoređivanja antiraketnog štita u centralnoj Evropi.


Skoro polovina Poljaka pozdravlja Obaminu odluku

19.09.2009.
Skoro polovina stanovnika Poljske podržava odluku američkog predsednika Baraka Obame da odustane od postavljanja protivraketnog štita na teritoriji njihove zemlje.

Prema rezultatima ankete koju je sprovela kompanija za ispitivanje javnog mnjenja i marketinška istraživanja GFK, a danas objavio poljski list "Žečpospolita", 48 odsto Poljaka smatra da je ta odluka dobra za Poljsku, dok 31 odsto stanovnika ove zemlje ima suprotan stav, prenosi Rojters.

Ukupno 58 odsto ispitanika je reklo da ovaj potez neće uticati na bezbednost Poljske, a politički analitičari kažu da za poljske i češke birače privreda ima daleko veći prioritet od protivraketnog štita.

Na pitanje kako tumače ovakvu odluku američkog predsednika, 40 odsto ispitanika je reklo da je to ustupak Rusiji.

Američki predsednik Barak Obama je u četvrtak saopštio da SAD odustaje od prvobitno najavljivanih planova izgradnje protivraketnog štita u Češkoj i Poljskoj i najavio da će novi odbrambeni raketni sistem SAD u Evropi omogućiti jaču i bržu zaštitu američkih snaga i njihovih saveznika.

Ova odluka je naišla na pozitivna reagovanja zapadnih saveznika SAD i oprečne stavove u Pragu.

Izvor: B92, Tanjug

[Dreadnought]

Moskva ne želi protivraketne štitove
 
 
21.09.2009

Moskva – Nikolaj Makarov, načelnik Generalštaba oružanih snaga Rusije izjavio je danas da Rusiji ne odgovara nikakva protivraketna odbrana (PRO) osim zajedničke.„Naš stav prema svemu što se tiče PRO je negativan”, dodao je Makarov koji se nalazi sa predsednikom Medvedevim u zvaničnoj poseti Švajcarskoj. On smatra da je globalni sistem neophodno graditi zajedno: „Ili da radimo zajedno ili…”


Tako, izgleda, počinje da prolazi kratak „medeni mesec” u odnosima Moskve i Vašingtona nastao nakon što je američki predsednik Obama odlučio da odustane od postavljanja trećeg pozicionog rejona protivraketne odbrane u Poljskoj i Češkoj. Rusiju je posebno iritirala izjava Džejmsa Kartrajta, zamenika predsednika Zajedničkog komiteta načelnika štabova SAD, da će novi sistem PRO biti smešten u blizini Kavkaza, kao i brojne kritike u Americi na račun predsednika Obame koje su ga prosto prinudile da neprestano objašnjava da odluku nije doneo čineći ustupke Rusiji, ali da će biti zadovoljan „ako se pri tome Rusija bude osećala manje paranoično” i ako odluči da efikasnije sarađuje s Amerikom u vezi sa iranskim problemom.

Makarov, sasvim sigurno, ne govori samo svoj lični stav što potvrđuje i izjava predsednika Medvedeva Si-En-Enu da „pitanjima protivraketne odbrane ne mogu da se bave samo dve-tri zemlje”.

Svojevremeno je Moskva predlagala Vašingtonu da zajedno koriste ruske radiolokacione stanice u Gabali i u Armaviru. Bilo je i predloga da se u Moskvi formira Centar za razmenu informacija o otkrivanju lansiranja raketa. Analogni centar mogao bi se formirati i u jednoj od evropskih prestonica, na primer u Briselu, predlagala je Moskva.

Predsednik Medvedev je uveren da pitanjima evropske bezbednosti treba da se bave zajedničke institucije. „To je stav koji, čini mi se, nailazi na razumevanje kod niza evropskih država koje predlažu da se ne forsira stupanje u NATO onih zemalja koje za to nisu spremne”, izjavio je on.

Usledio je niz izjava ruskih zvaničnika u kojima se kaže da Rusija neće činiti nikakve ustupke Americi zbog odluke o odustajanju od PRO u Evropi. Dmitrij Rogozin, predstavnik Rusije u NATO, rekao je da je Obamina odluka ispravljanje američke greške, i da Rusija nema razloga da plaća zato što je neko pogrešio. I sam predsednik Medvedev je priznao da u bilateralnim odnosima uvek postoji reciprocitet, ali je istakao da „banalne razmene ne može biti”.


Izvor: Politika

[Dreadnought]

Rusija za stvaranje jedinstvenog "stita" sa NATO


29.09.2009

Moskva - Rusija smatra mogućnim formiranje jedinstvenog sistema protivraketne odbrane sa Severnoatlantskim savezom, izjavio je danas stalni predstavnik Rusije pri NATO-u Dmitrij Rogozin na pres konferenciji u Moskvi.

"Ukoliko nam bude jasnije šta je pripremao Vašington, ako shvatimo da u stvari inicijativa evropske protivraketne odbrane neće biti deo taktičke protivraketne odbrane SAD, napori te vrste su mogući", rekao je Rogozin na molbu novinara da komentariše izjave američkih vlasti i rukovodstva NATO-a o mogućoj budućoj harmonizaciji sistema protivraketne odbrane sa Rusijom.

Izvor: Tanjug

[Dreadnought]

Bez antiraketnog štita u Gruziji


14.10.2009

SAD nemaju nameru da u Gruziji rasporede antiraketni štit,
iako će pružiti pomoć gruzijskoj vojsci, rekla državna sekretarka
SAD Hilari Klinton u Moskvi. Rusija će podržati eventualne
međunarodne sankcije Iranu.


SAD će pomoći gruzijskim odbrambenim snagama, ali nemaju nameru da u toj bivšoj sovjetskoj republici rasporede antiraketni štit, izjavila je američka državna sekretarka Hilari Klinton.

"Mi ćemo pomoći gruzijskom narodu da bi mogao da se brani", rekla je Klintonova u razgovoru za radio "Eho Moskve", tokom drugog dana posete Rusiji.

Klintonova je takođe rekla da ne vidi razlog raspoređivanja antiraketnog štita na gruzijskoj teritoriji.

"Znam da to zabrinjava Rusiju i želeli bismo da otklonimo tu zabrinutost", dodala je američka državna sekretarka. Državna sekretarka je u intervjuu, ipak, izrazila zabrinutost zbog ubistava novinara u Rusiji.

"To je pretnja napretku", istakla je Hilari Klinton.

Klintonova je takođe izrazila nadu da će novi rusko-američki sporazum o smanjenju nuklearnog naoružanja biti gotov do 5. decembra kada ističe postojeći sporazum "START".

Govoreći na državnom univerzitetu za međunarodne odnose u Moskvi, Klinton je poručila da "SAD žele da vide Rusiju kao jaku državu i veruju u dobre buduće odnose".

"Mi želimo da budemo vaši partneri. Nema sumnje da je svetu neophodno partnerstvo Rusije i SAD. Vidim veoma pozitivnu budućnost u našim odnosima", rekla je Klinton.

Odgovarajući na pitanja studenata, američka državna sekretarka je naglasila važnost saradnje Rusije i SAD u borbi protiv terorizma i smanjenja nuklearnog naoružanja.

Hilari Klinton je rekla i da SAD ne vide pretnje od strane Rusije, da te dve zemlje sada sarađuju i da je ta saradnja značajno unapređena.


Podrška Rusije za dodatne sankcije Iranu

"Ukoliko međunarodna zajednica donese odluku o dodatnim sankcijama Iranu, imaće podršku Rusije", izjavila je američka državna sekretarka Hilari Klinton.

"Veoma sam zadovoljna kako su Rusi podržali ono što su jedinstveni napori međunarodne zajednice", rekla je Klintonova u intervjuu u emisiji "Dobro jutro Ameriko" američke mreže Ej-Bi-Si tokom boravka u zvaničnoj poseti Moskvi.

Klintonova je istakla da su SAD ostale posvećene ideji sprečavanja Irana da postane nuklearna sila, prenela je agencija Rojters.

"Svi se nadaju uspehu (međunarodnih napora), ali mi (SAD) takođe nastavljamo sa razmatranjem mogućih sankcija (Iranu), ukoliko ne budemo uspešni", navela je Klintonova i dodala da "ukoliko sankcije postane neizbežne, imaće podršku Rusije".

Šefovi diplomatije Rusije i SAD Sergej Lavrov i Klintonova juče su izjavili da vreme za dodatne sankcije protiv Irana još nije nastupilo.



Izvor: RTS

[ZastavnikDjemo]

Zamenik Ministra odbrane Poljske, Stanislaw Komorowski izjavio je 16. Oktobra, posle sastanka sa pomoćnikom američkog sekretara za odbranu Aleksandrom Veršbouom da će SAD poslati u Poljsku jednu bateriju sistema PVO Patriot. Detalje nije precizirao, a SAD još nisu komentarisale ovu najavu. Još uvek nije jasno šta ova izjava znači, kao ni to da li će dotična baterija biti permanentno smeštena u Poljskoj, ili će samo učestvovati na vežbama.

[Dreadnought]

Bajden: Nismo zbog Rusije promenili odluku o štitu
 

23.10.2009

Prag – Američki potpredsednik Džozef Bajden odbacio je
u intervju češkim Hospodaržskim novinama tezu da su SAD
odustale od antiraketnog štita u srednjoj Evropi kako bi umirile Rusiju.


„Rusija ne igra ulogu u novom američkom pristupu protivraketnoj odbrani, kao što nije igrala ulogu ni u prethodnom projektu. Za nas su ključna bezbednost SAD i njenih saveznika. Tačka”, rekao je češkom listu Bajden koji danas u Pragu završava svoju četvorodnevnu evropsku turneju.

Bajden je u Prag stigao sinoć, a danas će sa češkim premijerom Janom Fišerom i predsednikom Vaclavom Klausom razgovarati o novoj protivraketnoj odbrani. Glavna tema razgovora biće da li bi Češka, uz Poljsku i Rumuniju, mogla da se priključi novom „Obaminom štitu”.

Prema ranijim planovima u Češkoj je trebalo da bude samo radar.

„Naši stručnjaci u vladi razmatraju kako bi vaša zemlja mogla da igra ulogi i u novom projektu”, rekao je Bajden ali je diplomatski izbegao da odgovori na pitanje da li je odustajanje od starog projekta štita značilo neki pozitivni pomak u odnosima SAD sa Rusijom.

„Bilo kakvo poboljšanje rusko-američkih odnosa može samo da poveća bezbednost cele Evrope i istovremeno to neće ići na uštrb podrške našim saveznicima i prijateljima” rekao je Bajden.

Američki potpredsednik podsetio je da Rusija sarađuje sa zapadnim saveznicima i Međunarodnom agencijom za nuklearnu energiju u pokušajima da se spreči Iran da dođe do nuklearnog oružja.

„Imamo jedinstven stav (sa Rusijom) da Iran mora da dokaže da svoj nuklearni program koristi u mirne svrhe”, kazao je Bajden i dodao da se u ovoj fazi iščekuje da li je Iran spreman da preduzme korake kojima bi vratio poverenje međunarodne zajednice.

„Sankcije bi usledile samo u slučaju da Iran ne iskoristi ponuđenu priliku za diplomatske razgovore. Ulazimo u intenzivnu diplomatsku fazu ali ona neće biti beskonačna”, zaključio je Bajden u intervjuu češkom listu.


Izvor: Beta

[Dreadnought]

Štit ipak u Poljskoj, ali tek 2018. godine


02.11.2009

Propali projekat američkog anitraketnog štita u srednjoj Evropi trbalo bi da zameni novi sistem protivraketne odbrane koji će ipak uključiti Poljsku, ali tek u trećoj fazi izgradnje štita.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

SAD planiraju da uključe Poljsku u svoju novu protivraketnu odbranu koja treba da zameni propali projekat američkog anitraketnog štita u srednjoj Evropi, 2018. godine, tri godine kasnije od prvobitnog plana, prenose poljski mediji.

Obamino odustajanje najviše je pogodilo Poljake, koji su prema Bušovoj zamisli imali velike koristi od deset raketa-presretača. Vlada mišljenje da se Vašington na takav potez odlučio pre svega ne bili na neki način odobrovoljio Ruse.

Poljskoj je prvobitno ponuđeno da se uključi u drugu fazu projekta novog štita, te da 2015. godine na njenoj teritoriji bude razmeštena nova kopnena verzija raketa SM3.

"Preferiramo razmeštanje raketa u Poljskoj, a naši vojnici bi mogli da budu tu ranije, već 2015. godine", najavljivao je sredinom septembra američki ministar odbrane Robert Gejts.

Zvanična ponuda SAD Poljskoj uoči nedavne posete američkog predsednika Džozefa Bajdena 20. oktobra govori o uključivanju Poljske tek u trećoj fazi, dakle od 2018. godine, potvrdio je poljskim medijima jedan od portparola Pentagona Bob Mehal.


Novi dogovor o štitu "prilično nejasan"

Predsednik Leh Kačinjski i premijer Donald Tusk su, posle razgovora sa Bajdenom, zaboravili su na nedavne ponoće telefonske pozive Baraka Obame i pristali na novi plan Vašingtona, ali su lokalni analitičari novi dogovor opisali kao prilično nejasan.

Odnosno Bajdenove reči su preveli na pučki rečnik, "evo vam ništa i držite ga čvrsto".

Na državnom nivou, problemi su, ipak, u potpunosti izglađeni tokom dvosatnog sastanka Bajdena i Kačinjskog iza zatvorenih vrata, posle koga se masa nešto nižih zvaničnika prosto utrkivala da razočarenje, koje je Varšavom vladalo poslednjih nedelja, pripiše nedovoljno dobrom razumevanju problema.

Istovremeno, japanski mediji su javili da je Robert Gejts od Tokija, koji takođe proizvodi rakete SM-3, zatražio da ih izveze u neke evropske države. Japanci teško mogu da zamisle kako da kažu ne, a konačan odgovor se očekuje do kraja naredne godine.

Od juče je u poseti Vašingtonu poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Šikorski, a glavna tema današnjeg susreta sa šefom Stejt departmenta Hilari Klinton treba da bude upravo učešće Poljske u novom američkom projektu protivraketne odbrane.

Bajden je ponudu doneo tokom evropske turneje od 20. do 24. oktobra Poljskoj i Rumuniji, a Prag, poslednja stanica na njegovoj turneji, sam se ponudio da bi takođe bio zainteresovan, pošto je u projektu administracije predsednika Džordža Buša radar američkog antiraketnog štita trebalo da bude razmešten baš u Češkoj.

Česi su prošli nešto lošije, jer i posle Bajdenove posete ostaje nejasno da li će i Prag dobiti poneki sistem SM-3, ili će samo učestvovati u istraživanjima i razvoju.

Premijer Jan Fišer, međutim, bio je zadovoljan i takvim razvojem situacije, rekavši da je Češka Republika "spremna da učestvuje u novoj arhitekturi odbrane".

Na koji način će to biti sprovedeno u delo moglo bi biti poznato već početkom decembra, kada će u Prag doputovati ekipa američkih stručnjaka.


Izvor: RTS

[Dreadnought]

Strah Sikorskog zbunio Rusiju


07.11.2009

Džon Bajerli, američki ambasador u Moskvi,
kaže da američka armija ne namerava da služi
Poljskoj „kao štit protiv bilo koga”
 
_{Sergej Lavrov iznenađen izjavom
Radoslava Sikorskog (Foto AFP)}
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Moskva – Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov zaprepašćen je izjavom Radoslava Sikorskog, ministra inostranih poslova Poljske, koji je zatražio od SAD da, umesto elemenata protivraketne odbrane, pošalju u Poljsku vojnike kao „štit od ruske agresije”. Pored toga, Sikorski smatra da je Evropi odavno potrebno „strateško bodrenje” od strane Vašingtona. Svoj zahtev je šef poljskog MIP-a objasnio vojnim vežbama koje su Rusija i Belorusija u septembru održale nedaleko od poljske teritorije, i u kojima su učestvovale stotine tenkova, dok se u Poljskoj nalazi samo šest američkih vojnika.

Sikorski je istakao da je Varšava posebno uznemirena činjenicom da je vežbano korišćenje atomskog oružja i imitacija iskrcavanja na poljsku obalu. Istakavši da prosto ne može da poveruje da su reči Sikorskog ispravno prenete, Lavrov je rekao:

„Ja poznajem Sikorskog. On je na mene uvek ostavljao utisak iskusnog čoveka koji razume procese koji se odvijaju u Evropi, pa zato, pre nego što prokomentarišem te izjave, želim da se uverim da ih je on zaista izgovorio. Ali, ako se pokaže da jeste, onda moram da izrazim veliko zaprepašćenje zato što sam s njim najpodrobnije razgovarao o tim problemima, koje treba rešavati u kontekstu evropske bezbednosti, o ciljevima koji su postavljeni u inicijativi Rusije o zaključivanju novog dogovora o evropskoj bezbednosti, kao i o našim stavovima o protivraketnoj odbrani”.

Konstantin Kosačov, predsednik dumskog komiteta za međunarodne odnose, izjavio je da takva izjava Sikorskog može negativno da utiče na dalji razvoj rusko-poljskih odnosa, i da Poljska na taj način pokušava da reši svoje unutrašnje probleme. „To je za Poljsku interesantan komercijalni projekat”, kazao je Kosačov.

On je podsetio da je donedavno boravak američkih vojnika na teritoriji Nemačke donosio državnoj kasi domaćina oko sedam milijardi evra godišnje, pa, pošto „gospodin Sikorski to dobro zna”, on prosto pokušava da obezbedi prihod svojoj zemlji. Kosačov je dodao da je cilj vojnih vežbi bio isključivo odbrambeni i da Rusija i Belorusija nikome ne prete, i da bi ruski MIP na ovakve izjave morao da reaguje „vrlo jasno i vrlo oštro”.

Zanimljivo je da su ruske reakcije bile zaista daleko od „oštrih”. Razloga za to ima više. U Rusiji je svima jasno da je ova izjava namenjena Vašingtonu (uostalom, tamo je i data) u trenutku kad Poljska pokušava da se izbori za nekakvu kompenzaciju zbog odustajanja SAD od postavljanja elemenata protivraketne odbrane na poljskoj teritoriji. Da bi dobila maksimum – mora maksimalno da dramatizuje situaciju. Kako drugačije shvatiti da su Sikorskom tek sada zasmetale vežbe održane u septembru i da je neposredno posle tih vežbi govorio potpuno suprotno.

Pored toga, odnosi između dve zemlje se lagano normalizuju posle posete Putina Poljskoj i odluke „Gasproma” da udovolji zahtevu Donalda Tuska o povećanju obima gasa koji se isporučuje Poljskoj i produženja ugovora do 2037. godine. I treće, za Moskvu je najvažnije da neće biti trećeg pozicionog rejona američke PRO i da, iako se izjava Sikorskog može tumačiti kao poziv Americi da preispita sporazum između NATO-a i Rusije prema kome na teritoriji novih članica NATO-a alijansa neće razmeštati svoje oružane snage, ona ni na koji način neće uticati na odluku SAD da „resetuje” odnose sa Rusijom.

To je sinoć potvrdio i ambasador SAD u Moskvi Džon Bajerli izjavivši da američka armija, iako je Poljska njen saveznik i članica NATO-a, ne namerava da služi Poljskoj „kao štit protiv bilo koga”, već da samo može da pomogne poljskoj armiji da se modernizuje. „To (misli se na pomoć u modernizaciji) uopšte nije povezano sa pretnjama spolja koje uopšte ne postoje”, kazao je Bajerli.


Ljubinka Milinčić
Izvor: Politika online

[Brok]

Vojnici SAD u Poljskoj od marta

12.12.2009.

Varšava - Prva jedinica američkih vojnika stiže u Poljsku u martu 2010. godine,
zajedno sa baterijom raketa Patriot, izjavio je poljski ministar odbrane Bogdan Klič.


Jedinica će imati 100 vojnika i oni će biti zaduženi za održavanje baterije raketa Patriot za protivvazdušnu odbranu, rekao je ministar Klič u intervjuu za poljski radio. Američko-poljski sporazum o statusu vojnika SAD na poljskoj teritoriji (SOFA) potpisan je juče u Varšavi.

Ovaj sporazum bi mogao da bude osnova za slanje i drugih američkih vojnika u Poljsku.


Izvor: Tanjug