Rusija - SAD: Raketni štit

[dzumba]

Букурешт прихвата амерички ракетни штит

Румунски политичари углавном сви „за” улазак у противракетну одбрану, док се обични људи питају да ли их то неко опет гура против Руса


Од нашег дописника
Букурешт, 5. фебруара – Непосредно пошто је јуче примио америчку државну подсекретарку за контролу наоружавања Елен Таучер, која му је уручила „предлог председника Обаме”, румунски председник Трајан Басеску је сазвао седницу Врховног савета одбране земље (ЦСАТ) и потом саопштио да је „прихваћен позив САД” да Румунија постане саставни део америчког система за противракетну одбрану, односно да се укључи у амерички „антиракетни штит”.

Овај брзопотезни корак званичног Букурешта наишао је на изненађење овдашњих медија и јавности, иако политичари, који га подржавају скоро сви одреда (од владе до опозиције), тврде да се тако нешто могло очекивати. Тим пре што се Букурешт, према речима бившег министра спољних послова Адријана Чоројануа, раније жалио на то што је „ракетни штит”, који је био предвиђен да буде постављен на територији Чешке и Пољске, требало да укључи само „одбрану” једног малог дела Румуније. Овога пута, како је специјално нагласио председник Басеску, он „покрива целу површину Румуније”.

Да би предупредио евентуално „гунђање” јавности, која се увек боји свакојаких ризика, председник Басеску је рекао да америчке ракете, које ће бити постављене у Румунији, „нису уперене против Русије”. Ипак, у изјавама обичних људи, које су пренеле овдашње радио и ТВ станице, често су се чуле речи бојазни: зар нас они велики опет гурају против Руса! Искуство из прошлости се не заборавља.

Бивши премијер Адријан Настасе изнео је мишљење да „заиста постоји ризик да Румунија постане циљ ракетних напада, али да је тај ризик био преузет оног тренутка када је она ступила у НАТО”. Ризик је настао, такође, и онда када су овде прихваћене америчке војне базе, којих има четири.

Чињеница да се сада и Румунија „укључује у ’рат звезда’” и да ће „систем за пресретање ракета” постати оперативан већ 2015. године, наводи коментаторе да се запитају колико ће све то коштати. Цифре се крећу између пет и осам милијарди евра. Трошкови ће се покривати, како пише „Романиа либера” из државног буџета. то јест сносиће их сви Румуни.

На маргинама најновије „ракетне” одлуке Букурешта повела се, наравно, опширна дискусија. Влада уверење да ће парламент „лако” одобрити ту меру. Углавном се износе аргументи који иду њој у прилог. Један од њих јесте и тај да ће страни инвеститори сада бити сигурнији за судбину својих капитала уложених овде. Премијер Емил Бок, десна рука председника Басескуа, отишао је много даље и устврдио да ће амерички ракетни систем „бити гаранција постојања демократије у Румунији”. Међутим, ова је његова изјава оцењена „апсурдном” и да „уопште није на свом месту”.

Ипак се највише разматрају геополитичке импликације румунског укључивања у амерички антиракетни програм. Тврди се да ће то довести до „побољшања румунског статуса у оквиру НАТО-а”. Ако су до сада румунски војници, присутни на ратиштима НАТО-а покривали „офанзивну компоненту” активности Румуније унутар Алијансе, сада она „обезбеђује и дефанзивни део НАТО-а”. Посебно се тврди да ће укључивање Румуније у „систем” битно променити равнотежу снага у црноморској зони. Букурешт ће сада имати повећану улогу у „једначини снага” на Црном мору. Дневник „Курентул” пише да ће „ове нове геополитичке стварности померити баланс процеса претварања Црног мора од ’руског језера’ у ’НАТО језеро’”.

Исти „Курентул” упозорава да ће „Букурешт бити стављен под специјални надзор Москве, која не гледа добро на овај амерички пројекат... Русија неће остати неосетљива на овај потез Американаца и може се очекивати да ће у наредном периоду доћи до одговарајућих демарша Москве”.

Милан Петровић

[објављено: 06/02/2010]

Извор: Политика http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Bukuresht-prihvata-americhki-raketni-shtit.sr.html

[dzumba]

Лавров тражи објашњење од САД


И Букурешт и Вашингтон истичу да елементи америчке ПРО који би били постављене у Румунији нису усмерени против Русије


Од нашег дописника
Москва, 5. фебруара – Русија очекује од САД да објасни своје планове у вези са постављањем елемената противракетне одбране у Румунији, изјавио је данас руски министар иностраних послова Сергеј Лавров коментаришући јучерашњу изјаву румунског председника Трајана Басескуа да ће на територији његове земље бити постављени елементи америчке противракетне одбране.

„Ми полазимо од тога да постоји договор два председника који је већ почео да се испуњава, о томе да као први корак обавимо заједничку анализу опасности и ризика од ракета. Ми очекујемо да у контексту тог дијалога наши амерички партнери дају исцрпно објашњење.”

Говорећи о анализи ризика да нечија ракета долети на туђу територију, Лавров је рекао да се Русија залаже да се у то укључе европске земље, међу којима и Немачка.

„Тек пошто закључимо да имамо једнако схватање ризика, једнако схватање опасности у тој области, можемо да говоримо о конкретним мерама – и дипломатским, и економским, и евентуално војно-техничким.” Коментаришући информацију да би елементи ПРО могли бити размештени и у Црном мору, министар је рекао да није чуо такве информације, али да је „регион Црног мора регулисан конвенцијом Монтре и да њу треба поштовати”.

Председник Румуније је, најављујући америчке ракете, истакао да оне нису усмерене против Русије, што је политички представник РФ у НАТО Дмитриј Рогозон прокоментарисао речима: „Све по Фројду. Ми нисмо ни питали против кога је ПРО усмерена, а Басеску, пре него што су ракете и стигле у Румунију, хитно изјављује да нису усмерене против Русије”. „У сваком случају”, каже Рогозин, „амерички систем ПРО се креће према источним границама.”

„Стално покушавају да нас умире, а војна структура САД се већ налази у црноморском басену”, каже Рогозин додајући да је могуће да је све то против Ирана, али тај систем може да буде усмерен и против било које друге земље – укључујући и руски стратешки потенцијал.

„Зато ми инсистирамо на објашњењу на томе да се питање развоја ПРО најтешње веже са смањењем арсенала офанзивног оружја на преговорима о СТАРТ-у који се воде у Женеви.

Рогозин није желео да одговори на питање како ће Русија реаговати ако се ракете заиста појаве у Румунији. „Одговор ће доћи ако се тај систем заиста буде поставио у Румунији или у другим земљама поред наших граница.”

Он је истакао да руски одговор мора бити спреман, за сваки случај. „Сада ми разговарамо с председником Обамом с којим су односи добри. Али шта ако за четири године на власт дође неко други и окрене ракете према руском стратешком потенцијалу?”

Помоћник америчког државног секретара Филип Кроули изјавио је јуче да ће до 2015. године САД разместити објекте своје ПРО на територији Румуније, а на питање да ли ће ти елементи бити размештени у Црном мору, он је одговорио да ће бити на копну, али да се „такође предвиђа и морско базирање.

Игор Коротченко, члан друштвеног савета при министарству одбране РФ тврди да постављање ракета пресретача у Румунији представља реалну опасност за безбедност Русије. „Реч је о копненој варијанти система ’иџис’ који користи нове ракете СМ-3. То оружје је способно да у значајном степену девалвира способност РФ у области атомског обуздавања.”

Коротченко сматра да противракете СМ-3 имају могућност да пресретају и уништавају руске међуконтиненталне балистичке ракете на почетку њиховог лета. Он је истакао да Пентагон разматра и могућност да у Балтичко, Црно и Баренцово море уплове ратни бродови САД опремљени морским системима „иџис”.

– У случају да се заиста у Румунији поставе елементи америчке ПРО, Русија би морала да изјави да ће ти објекти бити сматрани главним циљевима руских ракетних система, како би румунско војно-политичко руководство имало јасну представу каква ће бити руска реакција, закључио је Коротченко.

Љубинка Милинчић

[објављено: 06/02/2010]

Извор: Политика http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Lavrov-trazi-objashnjenje-od-SAD.sr.html

[Dreadnought]

Američki raketni štit usmeren protiv Rusije


09.02.2010.

Moskva – Razvoj sistema strateške protivraketne odbrane usmeren je protiv Rusije, izjavio je danas načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije general Nikolaj Makarov.


„Bez obzira na izjave predstavnika zapadnih zemalja o tome da je taj sistem predviđen za osiguranje njihove bezbednosti i nije usmeren protiv Rusije, mi se prema tom pitanju odnosimo veoma negativno”, rekao je Makarov TV kanalu „Rusija- 24”.

Razvoj tog sistema protivraketne odbrane nedvosmisleno slabi naš potencijal nuklearnog odvraćanja, ne uvažavati sistem protivraketne odbrane bila bi greška, rekao je ruski general a preneo je Itar-Tas s.

Rusija je početkom ovog meseca zatražila od SAD detaljna objašnjenja ideje o razmeštanju elemenata američkog sistema protivraketne odbrane u Rumuniji.

Rumunski predsednik Trajan Basesku je rekao da novi sistem protivraketne odbrane SAD podrazumeva razmeštanje kopnenih sistema praćenja i raketa-presretača srednjeg dometa, kao i da se planira da sistem počne da funkcioniše 2015. godine.

General Makarov je danas ocenio da potpisivanje budućeg sporazuma Rusije sa SAD o ograničenju strateškog ofanzivnog naoružanja zavisi od njegovog povezivanja sa razvojem protivraketne odbrane, prenela je agencija RIA Novosti.


Izvor: Tanjug

[Dreadnought]

SAD: Dogovor o START-u nije blokiran

09.02.2010.

Vašington - Nesuglasice između Moskve i Vašingtona o antiraketnom štitu u Evropi ne blokiraju dogovor o nuklearnom razoružanju START između SAD i Rusije, kaže Robert Gibs.
 

Portparol Bele kuće Robert Gibs rekao je da nije tačno da bi te nesuglasice mogle da predstave prepreku u pregovorima u toku u vezi sa START-om.

"Odbrambeni antiraketni štit koji SAD postavljaju u Evropi nije uperen protiv Rusije već je više namenjen odbrani od rastuće pretnje iz Irana", rekao je porptarol Stejt departmenta.

Ovo je bio odgovor Filipa Kroulija kada je upitan da reaguje na proteste koje je danas SAD uputio načelnik ruskog Generalštaba Nikolaj Makarov.

"Mi nastavljamo da raspravljamo o načinu saradnje sa Rusijom o antiraketnoj odbrani", dodao je Krouli.

Makarov je danas izjavio da su planovi SAD za antiraketnu odbranu u Evropi usmereni protiv Rusije i da bi trebalo da budu obuhvaćeni pregovorima Moskve i Vašingtona o novom sporazumu o kontrolinaoružanja.

Makarov je rekao da Rusija ima "veoma negativnu procenu" tog plana.


Izvor: Beta

[Dreadnought]

Razvoj sistema strateške protivraketne odbrane uperen protiv Rusije


09.02.2010.

Razvoj sistema strateške protivraketne odbrane uperen je protiv Rusije – izjavio je načelnik Generalštaba Oružanih snaga RF, general armije Nikolaj Makarov.

I pored izjava državnika zapadnih zemalja da je ovaj sistem namenjen za osiguranje njihove bezbednosti i da nije uperen protiv Rusije, negativno se odnosimo prema ovom pitanju – saopštio je general u intervjuu za TV-kanal Vesti-24. Prema njegovim rečima, nesumnjivo je da razvoj ovog sistema protivraketne odbrane slabi ruski potencijal nuklearnog odvraćanja od agresije, te bi bilo pogrešno da se ne vodi računa o sistemu protivraketne odbrane.


Izvor: Glas Rusije

[Dreadnought]

Američki raketni štit i u Bugarskoj?
 
 
12.02.2010.

Sofija – Bugarski premijer Bojko Borisov najavio je danas preliminarne razgovore Vašingtona i bugarske vlade o postavljanju delova američkog raketnog štita u Bugarskoj.


Na pitanje da li će Bugarska, koja je članica Evropske unije i NATO-a prihvatiti američki plan, Borisov je rekao da Sofija treba da pokaže solidarnost, preneo je Rojters.

„Tu odluku neću doneti samo ja. Čekamo odgovore Evropske komisije i bugarskog parlamenta”, rekao je Borisov novinarima.

„Moje mišljenje je da treba da pokažemo solidarnost. Kada ste član NATO-a morate da radite u cilju kolektivne bezbednosti”, dodao je on.

Razgovori sa Sofijom su deo obnovljene ideje o raketnoj odbrani američkog predsednika Baraka Obame o raketnoj odbrani. On je odbacio plan svog prethodnika Džordža Buša o postavljanju radarskih sistema i raketnih presretača u Češkoj i Poljskoj.

Prošle nedelje Rumunija je saopštila da je Bukurešt usvojio plan Vašingtona o postavljanju raketnih presretača. Predstavnik Stejt dipartmenta je rekao da će ovi sistemi postati operativni do 2015. godine i da imaju za cilj odbranu „sadašnjih i novih pretnji balističkim projektilima iz Irana”.

On je ponovio da nova strategija ne treba da brine Moskvu. Rusija smatra da ovaj plan predstavlja pretnju za njen nuklerani arsenal i nezadovoljna je onim što vidi kao američko mešanje u njenu sferu uticaja, navela je britanska agencija.

Američki ambasador u Sofiji Džejms Vorlik izjavio je u jednom javnom istupanju da je Vašington već nezvanično razgovarao sa Bugarskom o ovom pitanju.

Vorlik je rekao da su početni razgovori obavljeni i sa drugim zemljama u regionu i da se nada pozitivnom ishodu pregovora sa bugarskom vladom, preneo je Rojters. Bugarska vlada, prema oceni britanske agencije, želi da pokaže lojalnost zapadnim partnerima i popravi imidž zemlje posle neuspeha u obuzdavanju galopirajuće korupcije i kriminala.


Izvor: Tanjug   

[Dreadnought]

Rakete zbunjuju Rumune


12.02.2010.

„Američki štit seli Rumuniju sa istoka na zapad”, tvrdi „Romanija libera”
 
Bukurešt – Iako je izgledalo da je nedavna odluka predsednika Baseskua da bez dugog premišljanja prihvati „Obamin predlog” za smeštaj američkog odbrambenog antiraketnog sistema na rumunskoj teritoriji naišla na jednodušno odobravanje političara (onih na vlasti i onih u opoziciji), ipak su protekli dani doneli neke elemente koji ukazuju na to da ovde ima ljudi, i to uticajnih, koji pozivaju na oprez i kojima smeta „slepo ulaženje u opasnu avanturu”.

Među njima se nalazi i bivši predsednik Ilijesku koji traži da se o toj odluci izjasni parlament i da ona, eventualno, bude stavljena na sveopšti narodni referendum: „Radi se o jednoj krajnje važnoj meri, a neophodnost da nju odobri parlament nije samo moje lično mišljenje, već je to jedan demarš koji je u potpunom skladu sa postojećim zakonodavstvom. Ja velim da se jedna takva odluka, ona o organizovanju referenduma na temu smeštaja američkog štita u Rumuniji, evidentno nalazi u nadležnosti zakonodavnog doma”, kaže Ilijesku.

Izvesna odbojnost bivšeg predsednika polazi od činjenice da su Poljska i Češka – prve zemlje kojima su SAD ponudile svoj plan – u suštini odbile da prihvate smeštaj američkih raketa na svojim teritorijama. „Moći ću da imam zasnovanije mišljenje onda kada budem raspolagao sa više podataka. Treba sve odvagati. Da li je tako nešto potrebno ili nije? Koji su uslovi SAD, šta se diskutovalo na zasedanju Vrhovnog saveta odbrane zemlje, kakve smo mi uslove postavili? Treba se takođe zapitati zašto su Poljska i Češka odustali od toga. Kakve su elemente one imale u svojim računicama? A parlament treba da stavi na razmatranje sve ove podatke, za ili protiv, uključujući i pitanje da li je ta stvar sada hitna”, objašnjava bivši predsednik.

Ilijesku je podsetio da je ovaj projekat pokrenut još u periodu Regana i Brežnjeva i zapitao se javno da li je on „aktuelan i sada, da li važi za početak 21. veka”.

Čim se Ilijesku oglasio sa svojim „oprezima” i „sumnjama”, na njega se sručila čitava bujica optužbi da je „protiv zapadne civilizacije”, da se „dodvorava Moskvi”, da se „protivi izvlačenju Rumunije iz ruske uticajne sfere” i da je „istorijski prevaziđen”.

Najoštriji napad na Ilijeskua formulisala je danas Sabina Fati, pomoćnik glavnog urednika tiražnog dnevnika „Romanija libera”.

„Antiraketni štit, koji će braniti Rumuniju i okolnu zonu, izazvao je histeriju svih onih koji su se, kao i Jon Ilijesku, godinama suprotstavljali izvlačenju naše zemlje ispod uticaja Moskve. Postavljanje nekih elemenata antiraketne odbrane na rumunskoj teritoriji, uključujući i pokretne platforme na Crnom moru, uznemirava iste one nečasne nacionaliste koji su 1999. optužili tadašnjeg predsednika Emila Konstantineskua za nacionalnu izdaju pošto je smatrao da je NATO intervencija u konfliktu na Kosovu bila legitimna.”

Poput nezgrapne tvrdnje šefa bukureštanske vlade Emila Boka da će američki raketni štit „braniti postojanje demokratije u Rumuniji”, već citirana gospođa Fati smatra da taj „štit seli Rumuniju sa istoka na zapad”.

Naravno, rumunski mediji su puni argumenata kojima se pledira za konačno odobravanje američkog raketnog plana, predviđenog da bude ostvaren do 2015. godine. Više puta, pa i zvanično, demantovana je informacija da će rakete koštati Rumuniju između pet i osam milijardi evra. Tvrdi se da će te troškove snositi Amerikanci, dok će Rumuni obezbediti „samo” potrebnu infrastrukturu.

Mnogim ovdašnjim komentatorima i političkim analitičarima smeta što se u ruskim dovoljno oštrim prigovorima na američku inicijativu „ime Rumunije uopšte ne spominje”, što se Bukurešt ignoriše („Gandul”). „Američki raketni štit smeta svima onima koji se boje da će Rumunija postati važnija i uticajnija čim bude raspolagala sa odbrambenim raketnim sistemom” („Romanija libera”).

Izvesnu zabunu u celu ovu raketnu priču, koja je uzbudila Rumune, uneo je ovde poznati spoljnopolitički analitičar prof. Valentin Stan. On je upozorio na krajnje veliki rizik koji Bukurešt preuzima dopuštajući Amerikancima da bez ikakve „rumunske kontrole” postave svoje rakete na rumunskoj teritoriji. Navodeći niz zvaničnih američkih dokumenata, kao i izjave prekookeanskih eksperata, profesor tvrdi da se te rakete „postavljaju radi odbrane američkih trupa, koje će iz svojih vojnih baza na rumunskoj teritoriji gađati Iran”, a ne radi zaštite Rumunije i njenog življa. „Postoji više pravaca iz kojih Amerikanci nišane na Iran. Jedan je ovaj rumunski”, izjavio je profesor Stan TV stanici Antena-3.


Milan Petrović
Izvor: Politika

[Dreadnought]

Pridnjestrovlje spremno da razmesti ruske rakete


16.02.2010.

Pridnjestrovlje je spremno da razmesti na svojoj teritoriji ruske raketne komplekse „Iskander“ ukoliko ga Moskva zamoli za to — izjavio je predsednik nepriznate republike Igor Smirnov.


Osim toga, njen lider rekao je da nema ništa protiv razmeštanja ruskih trupa sa bilo kojim naoružanjem za zaštitu pridnjestrovskog i ruskog naroda. Takvo je reagovanje nepriznate republike na odluku Rumunije da razmesti na svojoj teritoriji elemente američke protivraketne odbrane. Smirnov smatra da rakete-presretači koje, prema zamisli Vašingtona treba da štite čitavu Evropu, u stvari destabilizuju situaciju u regionu.

Treba reći da je pitanje o raketnim kompleksima „Iskander“ prošle godine već je bilo na dnevnom redu. Tada se nije isključivala mogućnost da će zauzvrat za razmeštanje elemenata američke protivraketne odbrane u Poljskoj i Češkoj Rusija prebaciti ove komplekse u Kalinjingradsku oblast. Ali nakon dolaska predsednika Baraka Obame na vlast u SAD, planovi razmeštanja protivraketne odbrane u Evropi bili su preispitani. I evo sada, nakon odluke vlasti Rumunije, tema „Iskandera“ ponovo je aktuelna.

Značajna je činjenica da je ne samo Pridnjestrovlje zabrinuto zbog rumunskog demarša. U samoj Moldaviji uticajni političari i stranke kritikuju i Amerikance, i Araumune ukazujući da su oni, u suštini, provociraju Rusiju na odgovarajuće reagovanje u Pridnjestrovlju pretvarajući region u prifrontovsku zonu.

Ukrajina takođe ne ostaje po strani od događaja. Po mišljenju Partije regiona, kao rezultat dejstava Rumunije, ukrajinska teritorija će se naći u zoni rizika. Kao što se izrazio jedan političar: „Oni jednostavno provociraju letove raketa konfrontiranih strana iznad naših glava.“

Prema tome, odluka Rumunije o razmeštanju elemenata američke protivraketne odbrane na svojoj teritoriji ni najmanje neće pogodovati jačanju evropske bezbednosti i rastu međusobnog poverenja na Starom kontinentu. U Evropi se, po svemu sudeći, pojavljuje novo žarište napetosti koje, strogo rečeno, dnas nije potrebno nikome od globalnih igrača – ni NATO-u, ni SAD, ni Rusiji govori ekspert Međunardnog instituta za humanitarno-politička istraživanja Vladimir Bruter.

Trenutno postoji dosta velika verovatnoća da će SAD ipak dati prednost delovanje u okviru šireg sporazuma sa Rusijom. U ovom slučaju, čak a ako se u Rumuniji razmeste rakete, sasvim je moguće da to neće izazvati neke ozbiljne posledice. Ali to može da se prihvati samo u okviru rusko-američkog dijaloga. Po mom mišljenju, rumunsko rukovodstvo koje je jednostrano najavilo razmeštanje raketa postupilo je nesmotreno, donelo prevremenu odluku i samim tim samo učinila napetom situaciju u regionu.

Eksperti ipak smatraju da odluka Rumunije nije definitivna i da će rumunske vlasti, u najmanju ruku, obelodaniti svoje motive. Prema rečima ministra inostranih poslova RF Sergeja Lavrova, objašnjenja su bila obećana. Rusija, pre svega, vodi razgovor sa SAD. Lavrov je izjavio takođe da američki partneri uveravaju da je to neka realizacije modifikacije protivraketnog sistema u Evropi, odnosno modifikacija izjava koje je predsednik Barak Obama dao povodom menjanja planova razmeštanja dotičnog sistema na Starom kontinentu. uostalom, neki analitičari govore: ako je to modifikacija planova, onda su to ne Obamini, već Buševi planovi, što ne može a da ne izaziva veoma ozbiljnu zabrinutost zbog stanja stvari u rusko-američkom pretovaru odnosa.


Izvor: Glas Rusije

[Dreadnought]

Moskva je zabrinuta planovima SAD o PRO


18.02.2010.

Moskva je zabrinuta planovima SAD da razmeste elemente svoje PRO u Istočnoj Evropi, izjavio je načelnik ruskog Generalštaba Nikolaj Makarov.


On je podsetio da su se SAD spremale da razmeste 10 raketa-presretača u Poljskoj i radar u Češkoj, ali predsenik Barak Obama je odložio njihovo postavljanje do 2015. godine. Međutim, prošle nedelje premijer Bugarske Bojko Borisov je saopštio da Sofija namerava da započne sa Vašingtonom pregovore o PRO, a pre toga je spremnost da primi njegove elemente izjavila Rumunija, istakao je Makarov. On smatra da sve to utiče na pregovore između Rusije i SAD o novom Dogovoru o strateškom naoružanju.

Izvor: Glas Rusije

[Dreadnought]

SAD razjašnjavaju situaciju sa protivraketnom odbranom u Evropi


19.02.2010.

Vašington i dalje „prezentira činjenice“ u težnji da dokaže da su planovi razmeštanja elemenata američke protivraketne odbrane na teritoriji Evrope nisu upereni protiv Rusije.


Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je nameru Bugarske da razmesti kod sebe američku protivraketnu odbranu i planove razmeštanja raketa-presretača u Rumuniji okarakterisao kao iznenađenja. Zamenik ministra odbrane SAD Aleksandar Veržbou saopštio je da Amerika do sada nije podnela Bugarskoj konkretan predlog. U septembru 2009. planovi stvaranja američke protivraketne odbrane su se promenili. Vašington ih je odgodio na 2015. godinu. A u međuvremenu će pored obala Evrope patrolirati ratni brodovi SAD naoružani raketama-presretačima.


Izvor: Glas Rusije

[Dreadnought]

Bugarska nije pregovarala o štitu


19.02.2010.

Ministarstvo spoljnih poslova Bugarske saopštilo je da se nikada nisu vodili zvanični razgovori sa Sjedinjenim Američkim Država o postavljanju delova raketnog štita na teritoriji Bugarske.


Bugarska nije održala zvanične razgovore sa SAD o postavljanju delova raketnog štita na njenoj teritoriji, saopštilo je bugarsko ministarstvo spoljnih poslova odgovarajući na zahtev Rusije da objasni pomenute razgovore.

Rusija je juče zatražila od bugarskog ambasadora u Moskvi da objasni "ciljeve i suštinu" tih pregovora. "Nismo imali zvanične razgovore sa SAD o tom pitanju," saopštila je portparolka bugarskog ministarstva spoljnih poslova Vesela Černeva.

Bugarski premijer Bojko Borisov najavio je prošle nedelje preliminarne razgovore Vašingtona i bugarske vlade o postavljanju američkog raketnog štita, ocenivši da "Sofija treba da pokaže solidarnost" prema kolektivnoj evropskoj bezbednosti.

Černeva je rekla da Bugarska, koja je članica EU i NATO, do sada nije dobila zvaničan poziv na razgovore. Sofija će se držati zajedničkog stava NATO prilikom donošenja odluka o bezbednosti i odbrani, saopštilo je ministarstvo.

Razgovori sa Sofijom su deo obnovljene ideje o raketnoj odbrani američkog predsednika Baraka Obame koji je odbacio plan svog prethodnika Džordža Buša o postavljanju radarskih sistema i raketnih presretača u Češkoj i Poljskoj.


Moskva (ne)zna planove Vašingtona

Moskva je više puta tražila razjašnjenje Vašingtona o planovima za raketni štit, izražavajući iznenađenje zbog ponude Rumunije da na svojoj teritoriji smesti rakete presretače.

Američki ambasador u Sofiji Džejms Vorlik izjavio je u jednom javnom istupanju da je Vašington već nezvanično razgovarao sa Bugarskom o ovom pitanju.

Vorlik je rekao da su početni razgovori obavljeni i sa drugim zemljama u regionu i da se nada pozitivnom ishodu pregovora sa bugarskom vladom, preneo je Rojters.

Međutim Aleksander Veršbov, pomoćnik američkog sekretara odbane je juče rekao Rojtersu da Vašington do sada nije tražio od Bugarske da na svojoj teritoriji postavi raketni štit.

Rusija na ove planove gleda kao na pretnju sopstevnom nuklearnom arsenalu i nezadovoljna je mešanjem Vašigntona u nekadašnju rusku sferu uticaja.

Borisov je početkom ove nedelje izjavio da Moskva i Vašington igraju sopstvene igre na uštrb Bugarske.

"Toliko je različitih mišljenja izneseno sa obe strane, a da nas nisu ni konsultovali. Praviću se da nisam čuo ni Ruse ni Amerikance," rekao je bugarski premijer.


Izvor: RTS

[Dreadnought]

Lavrov: — Novi dogovor o strateškom naoružanju biće povezan sa PRO


25.02.2010

Moskva računa da će u novom Dogovoru o strateškom naoružanju biti uzeta u ozbir uzajamna veza sa odbrambenim naoružanjem (PRO), izjavio je ministar inostranih poslova Sergej Lavrov.

U intervjuu za radiostanicu Glas Rusije, RIA Novosti i kanal Raša Tudej on je podsetio da je u sredu održan telefonski razgovor predsednika Rusije i SAD. Dmitrij Medvedev i Barak Obama su potvrdili da ono o čemu su se dogovarali u potpunosti ostaje na snazi – reč je o neophodnosti da se uvažava uzajamna veza strateškog naoružanja i PRO. Predsednici su se takođe dogovorili da će novi Dogovor biti strogo paritetan. Bilo kakve mere kontrole neće biti suvišnim, istakao je Lavrov. Po njegovim rečima, dogovor je spreman u 95%.


Izvor: Glas Rusije

[Dreadnought]

Basesku: Pregovori o antiraketnom štitu


05.03.2010

Bukurešt - Rumunski predsednik Trajan Basesku izjavio je danas da predstoje pregovori sa SAD oko instaliranja antiraketnog štita na rumunskoj teritoriji.


Basesku je naglasio da je sistem koje bi činile tri baterije, svaka sa osam raketa "SM 3", "defenzivan sistemu, a ne ofanzivan".

On je naveo da postavljanje "značajne strukture antiraketnog štita" garantuje zaštitu rumunske teritorije i rekao da je to rezultat "partnerstva Rumunije i SAD" i poverenja u Rumuniju i u njenu vojsku.

Vašington je pozvao 4. februara Rumuniju da učestvuje u američkom sistem antiraketne odbrane. Istog dana je Basesku sazvao Vrhovni savet za odbranu koji je odobrio učešće Rumunije u tom sistemu, a konačnu odluku treba da donese rumunski parlament.

Govoreći o aktivnosti rumunske vojske u prošloj godini, Basesku je naveo će Rumunija ove godine uputiti dodatne vojnike u Avganistan jer je "ključno da NATO pobedi u Avganistanu".

Rumunski predsednik je rekao da do sada "NATO nije raspolagao s dovoljno vojnih snaga da bi pobedio u ratu u Avganistanu, pa je zbog toga vitalno da se poveća broj vojnika".

Basesku je naglasio da su dodatne vojne snage u Avganistanu neophodne ne samo za pobedu u toj zemlji, "već i za osiguranje solidnosti i vitalnosti NATO-a" jer bi neuspeh u tom ratu mogao negativno da utiče na kredibilitet Alijanse.

Dodao je da je "Rumunija odlučila da poveća broj vojnika u Avganistanu, kao učesnik u zajedničkom naporu da se dobije rat u Avganistanu za dve-tri godine, kako ta zemlja više ne bi bila izvor širenja terorizma u civilizovanom svetu".

Rumunija trenutno ima 1.035 vojnika u Avganistanu, a ove godine namerava da poveća taj broj sa još 600 ili 800, što zavisi od parlamenta.


Izvor: Beta

[Dreadnought]

SAD će početi prebacivanje kompleksa „petriot“ u Poljsku


10.03.2010

SAD će početi prebacivanje baterije protivavionskog raketnog kompleksa „Patriot“ u Poljsku tokom narednih mesec dana


– saopštio je načelnik Evropske komande Oružanih snaga NATO-a, admiral Džems Stavridis. Vojni starešina je u okviru rasprave u Kongresu istakao da Vašington i Varšava ove nedelje potpisuju poslednje memorandume o međusobnom razumevanju vezane za razmeštanje „Patriota“ na teritoriji Poljske. Stavridis je potvrdio da podržava ideju o uključivanju radarskih stanica Rusije u sistem protivraketne odbrane koji stvaraju SAD.


Izvor: Glas Rusije

[Dreadnought]

Da li je moguća ruska radiolokaciona stanica u sistemu PRO SAD?


11.03.2010

Izjave SAD o mogućnosti korišćenja ruske radiolokacione stanice u američkom sistemu PRO u Evropi mogu se pozdraviti, ali glavne konsultacije tek predstoje, izjavio je stalni predstavnik RF u NATO-u Dmitrij Rogozin.

Po rečima načelnika Evropske komande oružanih snaga SAD admirala Džejmsa Stavridisa, uključivanje radiolokacionih stanica Rusije u sistem PRO koji SAD stvaraju u Evropi omogućilo bi Americi da u ranijoj fazi otkriva lansiranja raketa. Osim toga, takav razvoj događaja bi postao mera jačanja poverenja, stvorio bi zonu saradnje između Rusije i SAD.


Izvor: Glas Rusije