Rusija stvorila nuklearno punjenje za projektile PRO i PVO

[Kubovac]

Rusija je stvorila nuklearno punjenje za projektile za protivvazduhoplovnu odbranu

Ruski nuklearni naučnici stvorili su novu generaciju taktičkog nuklearnog oružja za protivvazduhoplovne sisteme. Ovo se pominje u publikaciji časopisa „Atom“, koji izdaje Ruski federalni nuklearni centar u Sarovu.

„Razvoj borbene opreme za tri kompleksa taktičkog nuklearnog naoružanja i sistema protivvazduhoplovne odbrane je završen“, navodi se u članku posvećenom istoriji KB-2, najveće istraživačko-razvojne jedinice RFNC. Publikacija je datirana 2016. godine, ali se o njoj saznalo tek sada.

Bilo kakvi detalji o razvoju, naravno, nedostaju. Nuklearno punjenje je namenjeno za sisteme PVO S-400 ili Buk-M3, sugerisao je Vladislav Demčenko, stručnjak za oružje za masovno uništenje.

Po njegovom mišljenju, značenje nuklearnog oružja za Buk-M3 leži u činjenici da je ovaj kompleks, pored vazduhoplovnih, sposoban da efikasno pogađa širok spektar kopnenih i morskih ciljeva, što ga čini veoma fleksibilnim i višenamenskim.

Prema otvorenim izvorima, nuklearnim bojevim glavama su opremljene i protivraketni presretači strateškog antibalističkog odbrambenog sistema A-135 Amur, sa oznakom 51T6 Azov.
51T6 Azov je nastao krajem 80-ih godina prošlog veka. 1995. godine ušao je u službu ruskih raketnih snaga. To je sistem protiv balističkih raketa. O tome se vrlo malo govori, ali je činjenica da se samo u Podmoskovlju nalazi najmanje 6 takvih sistema.

Maksimalni radni domet sistema je 900 km. Projektil leti brzinom od 7 maha [8 600 km/h; 5,300 mph; 2,4 km/s]. Raketa se može lansirati iz silosa ili lansera.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Izvor

[Kubovac]

Nuklearne bojeve glave u ruskoj protivvazduhoplovnoj i protivraketnoj odbrani

Ogromna većina protivvazduhoplovnih i protivraketnih odbrambenih sistema koristi rakete sa visokoeksplozivnim fragmentacionim bojevim glavama. Odvojeni kompleksi ove vrste dobili su rakete sa nuklearnim bojevim glavama, što je omogućilo rešavanje posebno složenih zadataka. U našoj zemlji je stvoreno nekoliko sličnih sistema, koji su dugo vremena pružali zaštitu važnim objektima.

Nuklearne prednosti

Nuklearno punjenje ima očigledne prednosti u odnosu na visokoeksplozivne fragmentacione bojeve glave. Sa istom masom i dimenzijama, on je stotine ili hiljade puta moćniji. Ovo daje značajno povećanje radijusa uništenja, a takođe kompenzuje mogući promašaj. Pored toga, na cilj utiče nekoliko različitih faktora odjednom.

Sve ove prednosti nuklearne bojeve glave mogu se koristiti u kontekstu protivvazduhoplovne i protivraketne odbrane. Dakle, velika snaga i značajan radijus uništenja omogućavaju vam da pogađate velike grupne mete i istovremeno smanjujete zahteve za preciznost. Prisustvo nekoliko štetnih faktora dodatno povećava radijus uticaja na vazduhoplovni cilj: ako ga udarni talas ne uništi, zračenje će ga onesposobiti.

Proučavanje takvog potencijala nuklearnog oružja počelo je skoro odmah nakon njegovog pojavljivanja, a nekoliko godina kasnije pojavili su se prvi praktični rezultati. U našoj zemlji razvoj protivvazduhoplovnih raketnih sistema sa specijalnom opremom počeo je krajem četrdesetih. Sredinom pedesetih, takvo oružje je preuzelo borbenu dužnost.

Potom su stvoreni novi protivvazduhoplovni sistemi sa raketama sa nuklearnim bojevim glavama. Do ranih šezdesetih, u vezi sa pojavom novih pretnji, razvijali su se specijalizovani sistemi protivraketne odbrane - i oni su ponovo koristili specijalna punjenja. Dugo su nuklearne bojeve glave bile prisutne u obe oblasti, ali je onda situacija počela da se menja. Do danas je uloga takvog oružja smanjena i ostalo je samo u jednoj oblasti.

Protivvazduhoplovna odbrana

1955. godine počelo je borbeno dežurstvo prvog sovjetskog protivvazduhoplovnog raketnog sistema S-25 Berkut. Nekoliko desetina pukova sa takvim sistemima protivvazduhoplovne odbrane bilo je raspoređeno u Centralnom industrijskom regionu radi zaštite od potencijalne neprijateljske strateške avijacije. U zavisnosti od stepena opasnosti, posade Berkuta su mogle da koriste rakete sa konvencionalnom ili specijalnom bojevom opremom.

Protivvazduhoplovna vođena raketa V-300 za kompleks S-25 redovno je bila opremljena visokoeksplozivnom fragmentacionom bojevom glavom težine 320 kg. Cilj tipa bombarder je pogađan i uništavan u radijusu od 70-75 m. Na većoj udaljenosti cilj je oštećen, ali njegovo uništenje nije bilo zagarantovano. Istovremeno, raketa nije mogla da pokaže dovoljnu tačnost navođenja u svim slučajevima.

U prvoj polovini pedesetih godina razvijena je nuklearna bojeva glava za V-300. Sa istim dimenzijama i težinom kao standardno punjenje, imao je snagu, prema različitim izvorima, od 10-20 kt. Radijus uništenja ovog proizvoda dostigao je 2 km - mogao je istovremeno da pogodi čitavu vazduhoplovnu jedinicu u letu.

Sredinom pedesetih godina na poligonu Kapustin Jar testirana je raketa sa specijalnom bojevom glavom, nakon čega je puštena u upotrebu. Prema navodima države, puk S-25 je trebalo da ima 3 takve rakete. Planirano je da se koriste za odbijanje masovnog napada, koji „obične“ rakete ne bi mogle da podnesu.

Raketa V-300 raketnog sistema PVO S-25 Berkut:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Sovjetska armija je 1957. godine dobila novi sistem PVO SA-75 Dvina, koji je kasnije zamenjen naprednijim S-75 Desna. Kao i njegov prethodnik, ovaj kompleks je mogao da koristi rakete sa različitom bojevom opremom. Standard je bila visokoeksplozivna fragmentovana bojeva glava težine manje od 200 kg. Domet uništavanja velikih vazduhoplovnih ciljeva dostizao je 200-250 m.

Početkom šezdesetih godina razvijena je raketa sa nuklearnom bojevom glavom od 15 kt za jednu od nadograđenih verzija S-75. Po svemu sudeći, radijus uništenja takvog punjenja bio je na nivou bojeve glave za S-25. Ne zna se da li su testovi takvog punjenja sprovedeni. Treba napomenuti da je velika snaga bojeve glave ponovo korišćena za kompenzaciju mogućeg odstupanja od cilja.

Kao i u slučaju S-25, protivvazduhoplovni puk je dobio nekoliko raketa sa nuklearnim punjenjem. Treba ih postaviti na lansere i koristiti po posebnom naređenju u slučaju teške situacije i potrebe za obračunom sa velikim brojem vazduhoplovnih ciljeva.

Sredinom sedamdesetih godina zastareli sistemi PVO S-25 počeli su da se povlače iz upotrebe i zamenjuju savremenijim modelima. Nuklearne rakete za njih su poslate na rastavljanje, a komponente bojevih glava su potom korišćene u proizvodnji novih proizvoda. Proces zamene S-75 počeo je osamdesetih godina, a pratilo ga je i rasklapanje raketa velike snage.

Raketa V-750 raketnog sistema S-75:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Protivraketna odbrana

Od kasnih pedesetih godina razvija se budući protivraketni odbrambeni sistem Moskve i Centralnog industrijskog regiona, koji je kasnije dobio oznaku A-35. Za nju je stvoreno mnogo novih komponenti, uklj. raketu presretač A-350 sa posebnim borbenim mogućnostima. Da bi se dobila potrebna snaga, bilo je potrebno koristiti posebnu bojevu glavu velike snage.

Prve modifikacije proizvoda A-350 upotpunjene su termonuklearnom bojevom glavom kapaciteta 2 Mt. Velika snaga je omogućila povećanje radijusa garantovanog oštećenja i nadoknadu mogućeg promašaja. Pored toga, jonizujuće zračenje i neutronski tok mogu izazvati raspadanje fisionog materijala u bojevoj glavi mete i izazvati njenu prevremenu aktivaciju ili neutralizaciju. Zagarantovano uništenje je obezbeđeno na udaljenosti od 200 m.

Nakon toga, bojeve glave za protivrakete su poboljšane. Prema nekim izveštajima, bilo je moguće smanjiti njihovu težinu i dimenzije, kao i smanjiti zahteve za rakete. Istovremeno, snaga se smanjila na desetine kilotona, ali su borbeni kvaliteti i uticaj na metu ostali na potrebnom nivou. Poboljšana punjenja su korišćena na raketama 51T6 i 53T6 iz sistema A-135.

Prema poznatim podacima, protivraketni presretači 51T6 su skinuti sa dužnosti 2000-ih godina i deaktivirani zbog isteka radnog veka. 53T6 ostaju u službi do danas. Pored toga, u 2010. godini, ovaj proizvod je modernizovan sa povećanjem glavnih karakteristika. Prema nekim izveštajima, projekat je uključivao i zamenu bojeve opreme.

Lansiranje rakete 53T6 iz sastava protivraketnog sistema A-135:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Trenutna situacija

U oblasti protivvazduhoplovne odbrane, nuklearne bojeve glave su korišćene samo u kompleksima S-25 i S-75. Sledeći domaći PVO sistemi nisu dobili takvu borbenu opremu. Poboljšanjem tehnologija i komponenti bilo je moguće povećati tačnost pogotka i dobiti maksimalnu verovatnoću pogotka. Potreba za složenim i skupim nuklearnim punjenjem jednostavno je nestala – efikasno uništavanje obezbeđuju i visokoeksplozivna fragmentaciona punjenja.

Međutim, razvoj specijalnih bojevih glava može se nastaviti. Tako se početkom 2010. godine u otvorenoj štampi pominjala mogućnost stvaranja takvog proizvoda za jednu od raketa sistema S-400. Ne zna se da li je takav projekat postojao. Čak i da je razvijen, pravi rezultati se još nisu pojavili. Možda je došlo do greške ili namerne izmene u publikacijama na ovu temu.

U oblasti protivraketne odbrane situacija izgleda drugačije. Nedavno je nadograđen sistem A-135, koji je uključivao modernizaciju glavne protiv-rakete. Proizvod 53T6M bi mogao da zadrži prethodnu bojevu opremu, iako se takođe očekuje da bude rashodovan. Osim toga, stvara se i gradi novi sistem A-235, u kome mogu biti prisutni nuklearni protivraketni presretači.

Predvidiva budućnost

Po svemu sudeći, položaj nuklearnih bojevih glava u oblasti protivvazduhoplovne i protivraketne odbrane konačno je određen i neće pretrpeti ozbiljne promene. Upotreba takve opreme u sistemima PVO više nema smisla zbog razvoja tehnologije i postizanja potrebnih karakteristika.

Pri tome treba sačuvati specijalne bojeve glave u zoni PRO, gde se mogu iskoristiti sve njihove karakteristične prednosti. Međutim, moguća je pojava novih protivraketa sa drugim principima za gađanje ciljeva. Dalje povećanje tačnosti navođenja, koje omogućava prelazak na konvencionalne bojeve glave ili čak na kinetičko presretanje, omogućiće napuštanje nuklearnih punjenja i u ovoj oblasti. Ali za sada se ništa ne zna o preduslovima za takve promene.


Izvor