Srpski satelit "Mozaik": Svega 10cm je veličina

[PakleniVuk]

Српски сателит  "Мозаик" : Свега 10цм је величина - минијатурна коцкица

12-11-2023 08:36 Издвојено Србија Друштво

Србија би у првој половини 2025. године требало да лансира свој први сателит "Мозаик", који ће се у орбити задржати две године, чиме је потврђено писање "Новости" из новембра прошле године.


У "пртљагу" ће носити два инструмента, један намењен снимању Сунца у рендгенском зрачењу и то током очекиваног максимума Сунчеве активности у његовом циклусу који траје око 11 година. Други је камера намењена за оптичко снимање Земљине површине, и наравно Србије. Тако ће наш сателит дати прве снимке наше земље из свемира.

У разговору за "Новости" проф. др Лука Поповић, директор Астронсмке опсерваторије Београд, открива да се ради о малом сателиту, такозвани KjубеСат (CubeSat), који уобичајено има коцкасти облик димензија око 10ак центиметара у висини, ширини и дужини.

- Разрадили смо идејни пројект који захтева да сателит буде састављен од три јединице (3У) и да тежина буде до око 5 килограма - каже Поповић. - Разлог што се ради са таквим јединицама је стандардизација код израде малих сателита како би и лансирање било једноставније. Они се пакују у ракете које могу да понесу више оваквих сателита одједном до орбите око Земље. Циљ мисије је да испита високоенергетско зрачење у максимуму активности, а које се не може мерити са Земљине површине, пошто је (на срећу по живи свет на Земљи) оно апсорбовано у земљиној атмосфери. Поред тога испитиваћемо и колико Сунчево зрачење утиче на дуговечност оваквих сателита и његову функцију, што до сада није довољно испитано.

ЛАНСИРАЊЕ
Сателит се шаље у ниску орбиту око Земље, а план је да то буде првој половини 2025. године - кажу наши саговорници. - Србија је, ипак, јако далеко од тога да има свој лансирни систем, па ће овај део бити практично купљен као услуга од најбољег понуде. У Европи то може бити Француска, Русија, а изван граница нашег континента ту услугу нуде и Кина, Индија, САД и још неке државе. Идеја да се пронађе најбоља понуда за лансирање, што може бити и кроз пројекте сарадње са иностраним партнерима и слично. Конкурисали смо за пројекат билатералне сарадње са Кином, са колегама који се баве космичким технологијама. Ако буде могућности за лансирање овог сателита у оквиру сличне сарадње искористићемо је.

Наш саговорник истиче да један овако сложен подухват захтева мултидисциплинарни тим. Чине га астрономи и математичари са Астрономске опсерваторије и Математичког факултета, инжењери са Машинског факултета и физичари са Института за физику.

- Тим вођен професором Душаном Марчетом са Катедре за астрономију Математичког факултета је урадио прву фазу која се састоји у осмишљавању научног циља и одређивању потребних техничких особина сателита - наводи професор Поповић. - Пројекат, односно сателит има радни назив МОЗАИК ( као скраћеница од енглеског "Multpurose Academic Cubest" - вишенаменски академски кјубисат). У другој фази очекујемо да се више укључе инжењери са Машиснког и Електротехничког факулетат, а идеја је да буду укључени и докторанти из ових области.

Према речима проф. др Милана Стојановића, просечни животни век оваквих сателита је око две године. Обзиром да би "Мозаик" требао да буде у орбити за време максимума Сунчеве активности могуће да боравак у орбити буде и краћег века.

- Но без обзира на дужину живота овог сателита, најбитније је да сви инструменти раде и да имамо добру комуникацију са сателитом, пошто је ово уједно и експеримент којим ће се испитивати утицај Сунчевог зрачења на сателит и његову стабилност - истиче др Стојановић. - Активност Сунца некада може бити таквог обима да може делимично или потпуно онемогуће сателита. Надамо се да ће подаци са ове мисије допринети бољем разумевању рада сателита у време максимума Сунчеве активности.

Астрономска опсерваторија "Београд" је недавно, по доласку новог директора, две нове стручно истраживачке јединице. Прва је намењна за космичка истраживања и технологије, а друга за Сунчеву активност, климатске промене и светлосно загађење.

- Циљ новосноване јединице за космичка истраживања и технологије на Астрономској опсерваторији није само израда овог сателита, већ и размена знања са другим земљама у вези израде сателита, постављање основа у овим технологијама у нашој земљи, и потенцијално постављање темеља за будућу космичку агенцију у Србији - објашњава професор Стојановић. - Ниједна земља није започела своја космичка истраживања у области сателитских технологија лансирањем великих сателита, тако да смо сигурни да ће овај сателит донети огромно искуство и знање у овој области како бисмо касније могли да радимо и на изради и лансирању већих сателитима.

Он наглашава да је веома битно савладати све кораке који се односе на израду и лансирање, као и део комуникације са сателитима, што свакако уводи Србију у ред земаља које имају одређен вид активности у области космичких истраживања и технологија.

Izvor

[PakleniVuk]

Srbija uskoro lansira svoj prvi satelit Naš naučnik otkriva sve detalje: Evo šta će da radi i koje podatke će da nam šalje

Srbija bi u uskoro trebalo da lansira svoj prvi satelit „Mozaik“ koji će se u orbiti zadržati dve do tri godine i koji će se koristiti u naučne svrhe. Time bi se naša zemlja priključila grupi od 106 zemalja u svetu koje već imaju razvijen neki kosmički program.

Satelit spada u grupu nanosatelita težine oko jedan i po kilogram. Pravi ga Astronomska opservatorija uz pomoć Mašinskog, Elektrotehničkog i Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Instituta Mihajlo Pupin. O značaju ovog poduhvaa za RTS je govorio naučni saradnik Astronomske opservatorije u Beogradu Milan Stojanović.

Već dve godine postoji ideja za lansiranje prvog srpskog naučnog satelita, a to bi trebalo da finansira Ministarstvo nauke. Šta bi trebalo da radi taj satelit?

– Taj satelit bi imao višestruku namenu. Jedna je svakako i ona najosnovnija – da mi u Srbiji savladamo te satelitske tehnologije, osnovne satelitske tehnologije, poput prikupljanja podataka, poput same integracije, sastavljanja satelita i tog komercijalnog nabavljanja usluge lansiranja satelita - kaže Stojanović.

Upitan kako funkcioniše frekvencija za satelit i da li ćemo i mi da komuniciramo sa satelitom ili će on samo onda šalje podatke na Zemlju, naš naučnik odgovara:
"To je jedan vrlo bitan aspekt, taj edukativni. Druga stvar, taj satelit će nositi jednu malu kameru za posmatranje Sunca. Mi hoćemo da posmatramo Sunce u rendgenskom domenu, zbog toga što kroz neka naša istraživanja zaključili smo da je to jedan deo u kojem nema dovoljno podataka o našem Suncu. Pre svega, na Zemlji kada posmatrate Sunce, rendgensko zračenje sa Sunca ne dolazi do Zemlje jer ga atmosfera u potpunosti blokira, što je velika sreća za nas. Da toga nema, verovatno ne bismo ovde sedeli i pričali. Kada izađete izvan atmosfere u orbitu oko Zemlje onda možete da posmatrate rendgensko zračenje sa Sunca".

Kako dalje kaže, mema puno podataka, zbog čega na tom polju mogu da se ostvare neki lepi naučni rezultati.

"Pored toga, postojaće jedna mala kamera na satelitu koja je više u promotivne, edukativne svrhe, koja bi trebalo da napravi snimke naše zemlje iz satelita. Danas svakako postoje snimci u većoj rezoluciji od Gugla ili sa raznih drugih satelitskih misija. Ti snimci nikada nisu dostupni na vaš zahtev. U ovom trenutku ako hoću da vidim snimak – ne mogu, već zavisi kada vam oni pošalju ili zavisi od toga koliko platite. Mi ćemo imati naše snimke u manjoj rezoluciji, ali pomoću toga ćemo moći da savladamo bolje tu tehnologiju primanja snimaka sa satelita".

Na pitanje gde će biti pravljen taj satelit i ko je tim koji će raditi na njemu, naš naučnik kaže:

"Satelit treba da bude napravljen pre svega ovde u Srbiji. Mi ćemo neke delove, neke komponente kupiti. Nije baš cilj u prvoj misiji, to se nikada ni ne preporučuje, da se u prvoj misiji sve pravi od nule. Ali on treba da bude barem sastavljen ovde u potpunosti i testiran u Srbiji i onda da se nađe lansiranje".

Kako kaže, on može biti lansiran iz nekoliko različitih zemalja.

- Ima i Evropa svoje lansirne mogućnosti u Francuskoj, ima Amerika, Kina, Rusija, Indija, Japan. To je po principu najbolje ponude. Naša je da ga mi napravimo, testiramo, proverimo, budemo sigurni da to radi ovde na Zemlji, pa tek onda da ga lansiramo i da čekamo podatke i rad sa tim satelitom - kaže Stojanović.

Prvi srpski satelit trebalo bi da bude lansiran krajem sledeće godine ili početkom 2026. godine.

izvor

[PakleniVuk]

Први српски сателит биће увод у космичка истраживања

„Мозаик“ – први српски научни сателит – биће лансиран за око две године. Посматраће Сунце у рендгенском домену, а српској науци донеће дуго очекивани продор у космос

 

Јединица за космичка истраживања при Астрономској опсерваторији у Београду пред собом има важан задатак. Крајем 2025. или почетком 2026. године, у зависности од циклуса активности Сунца, први српски сателит „Мозаик“ требало би да буде лансиран у орбиту, где ће остати две до три године. „Мозаик“, који је, заправо, CubeSat, пошто је у облику коцке димензија 30x10x10 – посматраће Сунце у његовом максимуму, али и у опадању, а у плану је и да снима Србију из свемира. Научни сарадник Астрономске опсерваторије у Београду др Милан Стојановић, који предводи Јединицу за космичка истраживања, за Центар за промоцију науке објашњава да се Сунце посматра у рендгенском домену, и да се оно не може снимити са Земље јер га блокира атмосфера, „што је за нас, као бића на Земљи, добро, пошто у супротном можда не би било живота на Земљи“.

Др Стојановић, у чијем је тиму десетак људи са Машинског и Електротехничког факултета, Института „Михајло Пупин“ и Астрономске опсерваторије у Београду, каже да је други циљ мисије „учење и овладавање технологијама за израду малих сателита како бисмо се као земља укључили у космичка истраживања“. То значи да је циљ да Србија, односно српска научна заједница, у будућности има довољно знања, искуства и могућности да цео процес – од конструкције сателита до лансирања – изведе сама од почетка до краја. Што се „Мозаика“ тиче, др Стојановић објашњава да ће се од три кључне компоненте једна развити у Србији, а две ће се купити:„Опробаћемо се и у прављењу компоненти. У Србији ће се све спојити, тестирати, и интегрисати.“

Спајање неколико факултета и института било је неопходно јер је реч о мултидисциплинарном пројекту. Иначе, иницијална идеја о ,,Мозаику” потекла је од актуелног директора Астрономске опсерваторије у Београду, проф. др Луке Поповића, као и од колеге Душана Марчете са Математичког факултета, који се баве астрономијом. Посао међу партнерима једнако је подељен, каже др Стојановић: на Институту „Михајло Пупин“ раде на развијању једине компоненте која ће се направити у Србији; на Машинском факултету фокус је на дизајну и машинским деловима, док колеге са ЕТФ-а раде на соларним панелима, струји, батеријама и напајању. Др Стојановић каже да је тиму тренутно најслабија карика софтверски инжењеринг: „Ми још увек радимо на ширењу нашег тима и расположени смо да прихватимо све који желе да учествују у нашем пионирском подухвату.“

Само лансирање, међутим, неће бити могуће у Србији, јер ми немамо ракете које могу да пошаљу сателит у орбиту око Земље. Зато ће се тим предвођен др Стојановићем обратити некој од земаља које комерцијално лансирају сателите попут Сједињених Америчких Држава, Русије, Кине, Јапана, Индије и Европске свемирске агенције са седиштем у Француској.

„Набавка самог лансирања ће бити кроз тендер. Те цене су најотворенијег типа, лансирање може да кошта од 0 евра до 100.000 евра, то зависи од много параметара. Рецимо, колико ће сателит бити тежак, када ће бити лансиран и у ком року“, каже др Стојановић.

Иначе, CubSat сателити су међу најпопуларнијим и најкоришћенијим сателитима управо јер су мале масе, а највећу погодност представља чињеница да овакав сателит приликом повратка на површину Земље у потпуности сагорева, не остављајући никакав космички отпад.

Финансирање оваквог пројекта јесте тешко, каже др Стојановић. Прецизну цифру не може да да још увек јер је рад на сателиту у току. У сваком случају, главна подршка – и у финансијском и у моралном смислу – јесте Министарство науке, технолошког развоја и иновација, где је пројекат „Мозаик“ препознат „као једна лепа идеја која је остварљива у склопу наших буџета, и ми смо прилично сигурни да ће се све ово реализовати до краја“. Део трошкова сноси и сама Астрономска опсерваторија у Београду.

На питање зашто је лансирање сателита „Мозаик“ важно за науку у Србији, Стојановић одговара да би „Мозаик“ заиста могао да у Србији подстакне размишљање на тему космичких истраживања. Осим тога, план је да се у сам процес укључе сви заинтересовани, а пре свега студенти, који би најпре прошли обуку, а онда и учествовали у обради добијених података.

„Примарни циљ јесте научни, али сама мисија није затворена, пошто ми планирамо да наше налазе објавимо у формату отвореног приступа. Тако да циљ јесте да се заиста овлада тим технологијама и да се у будућности сличне мисије лакше остварују. Један од циљева наше јединице за космичка истраживања јесте прикључивање привреде науци кроз овакве пројекте, како би наше наредне мисије могле да буду боље и иновативније.“

izvor