Brodski raketni sistem PVO "Poliment-Redut"

[Kubovac]

Posada korvete "Stoiki" izvela borbena gađanja sa sistemom PVO "Poliment-Redut" u Baltičkom moru

Posada korvete Stoiki Baltičke flote izvela je taktičku vežbu sa borbenim lansiranjem protivvazduhoplovnih raketa u morskom dometu Baltičke flote.

Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane RF, prilikom izlaska na more, posada korvete je pogodila složeni cilj koji je imitirao protivbrodsku raketu simuliranog neprijatelja lansiranu sa malog raketnog broda Pasat Baltičke pomorske baze. Istovremeno, posada „Stoiki“ je gađala raketu-metu koristeći PVO sistem „Redut“.

Uprkos činjenici da je gađanje izvedeno u teškom okruženju uz ometanje i uz korišćenje drugih elektronskih protivmera simuliranog neprijatelja, protivvazduhoplovna raketa lansirana sa korvete uspešno je pogodila naznačeni cilj.

Nakon završene vatrene misije, posada broda je izvela niz brodskih vežbi – o elektronskom ratovanju, kontroli štete, protivdiverzantskoj odbrani, a odradila je i elemente manevrisanja i prolaska uskosti broda.

Brodski raketni sistem PVO „Poliment-Redut“ je razvio Koncern VKO „Almaz-Antej“ specijalno za upotrebu na korvetama projekta 20380. Sistem PVO ima vertikalnu lansirnu instalaciju i sposoban je da pogađa ciljeve u širokom dometu po daljini, sa projektilima raznih tipova.

Prema rečima Pavela Sozinova, generalnog konstruktora Koncerna za vazdušno-kosmičku odbranu Almaz-Antej, kompleks Poliment-Redut koristi tri tipa raketa različitog dometa, objedinjene sa raketama sistema S-350 Vitjaz, čija municija uključuje i rakete srednjeg dometa koje se koriste u sistemima PVO S-400 i kratkog dometa.

Lanseri kompleksa se sastoje od modula od po 4 ili 8 ćelija. Ukupno, korvete projekta 20380 imaju 12 ćelija za protivvazduhoplovne vođene rakete srednjeg dometa 9M96E (gađanje ciljeva na udaljenosti do 50 km) ili rakete dugog dometa 9M96E2-1 (efikasne na udaljenosti do 150 km) . Može se koristiti i pri lansiranju raketa kratkog dometa 9M100 (gađanje ciljeva na udaljenosti do 10 km).
Sve rakete poseduju aktivnu radarsku glavu za samonavođenje u završnom delu (prim. Kubovac).

Morski poligon Baltičke flote, gde se vežba odvijala, privremeno je proglašen opasnim za civilnu plovidbu. Više od 10 površinskih brodova i plovila za podršku floti obavljalo je bezbednosne zadatke u zoni lansiranja projektila, čime je obezbeđen visok nivo bezbednosti događaja.

Poliment-Redut - lansirni modul sa ćelijama:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Projektili sistema Poliment-Redut: 9M96E2, 9M96E i 9M100 (s desna na levo):

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Lansiranje projektila 9M96E2 sistema Poliment-Redut:


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Izvor

[Kubovac]

Rusija demonstrira sposobnost pomorske varijante raketnog sistema PVO S-350 za napad na površinske ciljeve

Dana 23. novembra 2022. godine, ruska fregata Admiral Gorškov uspešno je testirala svoj sistem PVO S-350 Redut protiv morskih ciljeva u Baltičkom moru. Posada Admirala Gorškova, fregate projekta 22350 M Severne flote, pogodila je mali brod sa dve protivvazduhoplovne rakete.

Prema pres-službi Baltičke flote, „raketno lansiranje je izvedeno u teškom okruženju uz ometanje i korišćenje elektronskih protivmera simuliranog neprijatelja“.

Takođe, radi provere sistema navođenja sistema PVO i radio opreme fregate, oko broda su leteli borbeni avioni mornaričke avijacije Baltičke flote, precizirala je pres-služba.

Protivvazduhoplovni brodski sistem S-350 Redut

S-350 Redut je mornarička varijanta ruskog sistema srednjeg dometa S-350 Vitjaz. Pored Admirala Gorškova, još tri broda ruske mornarice trenutno imaju S-350 Redut, a svi su korvete.

Sistem PVO S-350 ušao je u službu u februaru 2020. godine i počeo da zamenjuje starije verzije sistema S-300P.

Mogućnosti napada na površinske ciljeve

Sposobnost dejstva na na srednjim daljinama (120 kilometara) sistema PVO i S-350 Vitjaz i S-350 Redut sistema je izgrađena oko rakete 9M96E2, koja je uzgred takođe komponenta sistema S-400.

9M96E2 ima aktivno radarsko navođenje, kritičnu sposobnost koja je potrebna raketi zemlja-vazduh za površinski napad. 9M96E2 ima brzinu od 1800 m/s i bojevu glavu od 24 kilograma.

U režimu površinskog napada, velika brzina 9M96E2 daje mu dobru destruktivnu sposobnost uprkos skromnoj bojevoj glavi. Možda je zbog toga Gorškov ispalio salvu od dve rakete na metu.

Zanimljivo je napomenuti da su SAD modifikovale svoju poluaktivno radarski navođenu raketu zemlja-vazduh RIM-156A sistema SM-2, koja se nalazi na brodovima USN, za upotrebu protiv površinskih ciljeva tako što su ugradili aktivni tragač za navođenje sa svjih AIM-120C raketa vazduh-vazduh. Modifikovana raketa, poznata kao SM-6, ima bojevu glavu od 64 kilograma i brzinu od 1200 m/s.

Za i protiv korišćenja protivvazduhoplovnih raketnih sistema za gađanje ciljeva na zemlji

Zbog ugrađene male bojeve glave, sposobnost površinskog napada projektila PVO je ograničena i efikasna samo protiv malih, neutvrđenih ciljeva.

Projektili PVO su daleko manje smrtonosni od protiv-brodskih projektila sa težim bojevim glavama i mogu da pogode nisko u trup broda u režimu samonavođenja na terminalu za let uz površinu mora (sea skimming).

Nasuprot tome, projektili PVO mogu pogoditi samo palubu. Kao takvi, oni mogu površinski oštetiti brod, ali ne i potopiti ga.

Međutim, projektile PVO je teško presresti zbog njihove manje veličine (radarski potpis), veće brzine i trajektorije bliske balističkoj terminalnoj fazeileta.

Inovativni pristup protivvazduhoplpvnoj odbrani ruske mornarice

Svestranost projektila PVO sa sposobnošću površinskog napada je nesporna uprkos njihovoj ograničenoj destruktivnoj sposobnosti. Oni mogu efikasno da ometaju operacije malih protivničkih brodova i čamaca.

Zanimljivo je kako Rusija oprema svoje korvete i fregate sposobnim sistemima PVO srednjeg dometa, a istovremeno im omogućava da angažuju male površinske plovne objekte.

Postavljanje S-350 Redut sistema na male brodove omogućava da se kompetentni sistemi PVO srednjeg dometa brzo premeštaju na različite tačke duž obale, u zavisnosti od percepcije pretnje.

PVO sistemi mogu brodove dodatno zaštititi od upada malih površinskih plovila sa posadom ili bez posade. Ova sposobnost je kritična za Rusiju u kontekstu pretnje Krimu od Ukrajine, koja je koristila male pomorske letelice i bespilotne letelice za napad na poluostrvo. Takođe, pristup je isplativ u kontekstu ogromne ruske obale.

Izvor


Fregata Admiral Gorškov sa lansirnim kontejnerima za rakete sistema PVO Redut:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kubovac]

Rusija instalira „pomorsku verziju S-400“ na svom najnovijem ratnom brodu

Projekat 22350M ruske mornarice biće opremljen raketama zemlja-vazduh maksimalnog dometa od 400 kilometara, prema nedavnom izveštaju ruskih državnih medija. Prema izveštajima, ovo je sistem izveden iz presretača raketa 40N6 najnaprednijeg ruskog sistema PVO S-400.

„Sistem Poliment-Redut koji će biti instaliran na poboljšanim fregatama Projekta 22350M koji će na kraju dobiti teške rakete dugog dometa sa mogućnošću gađanja vazdušnih ciljeva na maksimalnoj udaljenosti od 400 km, pored raketa srednjeg i dugog dometa.“, rekao je TASS-u neimenovan izvor iz ruske odbrambene industrije.

Admiral Gorškov nosi dva lansera raketa zemlja-vazduh Poliment-Redut za 16 raketa, dok će peta fregata svoje klase, Admiral Amelko, nositi četiri lansera od po osam projektila. Veće varijante Projekta 22350M biće opremljene sa šest lansera za 48 projektila.

Do sada, ovi bacači (lanseri, prim. Kubovac) Poliment-Redut su mogli ispaljivati rakete sa dometom od 150 kilometara, međutim, domet rakete od 400 kilometara će biti trostruko povećanje u njihovom dometu presretanja, što će navodno omogućiti brodovima da štite sedam puta veću oblast.

Izvor iz ruske odbrambene industrije objasnio je da bi takvo trostruko povećanje dometa presretanja omogućilo ruskim fregatama da dejstvuju i prema NATO avionima za rano upozoravanje i kontrolu dugog dometa (AEV&C).

Pomorska verzija raketa S-400?

Nova pomorska verzija rakete 40N6 je navodno bila u razvoju više od jedne decenije. Iako njene performanse nisu precizirane, ruski izveštaji sugerišu da će raketa delovati slično kao 40N6.

40N6 je dizajnirao i razvio ruski proizvođač raketa MKB Fakel, a proizvodi ga MMZ Avangard iz Moskve. Raketa je prvenstveno raspoređena protiv vazdušnih ciljeva visoke vrednosti kao što su izviđački, avioni za elektronsko ratovanje, vazdušna komandna mesta, strateški bombarderi, hipersonične krstareće i balističke rakete.

Prema zvaničnim izvorima, maksimalni domet rakete prema aerodinamičkim ciljevima je do 380 kilometara, a minimalni do 5 kilometara, dok je maksimalna visina do koje može da gađa ciljeve 30 kilometara.

Prosečna brzina rakete je oko 3,4 maha, a za maksimalnu je oko 9 maha. Navodno može da gađa ciljeve brzinom do 15,6 maha.

Raketa nosi bojevu glavu i takođe je opremljena aktivnim radarskim navođenjem, što joj, kako se navodi, omogućava uništavanje ciljeva izvan radio vidljivosti zemaljskih lokatora, sa preciznošću od 95 odsto.

Uključivanje pomorske varijante rakete 40N6 moglo bi omogućiti ruskim fregatama da potencijalno doprinesu strateškoj protivvazdušnoj odbrani, slično američkim, japanskim i južnokorejskim razaračima AEGIS, koji to rade koristeći rakete SM-3 i SM-6.

Za razliku od ove tri zemlje sa AEGIS-om, Rusija je do sada odlučila da svoju odbranu od balističkih raketa rasporedi preko kopnenih mobilnih lansera umesto brodova.

Stoga je moguće da bi integracija odbrambenih sistema od balističkih raketa dugog dometa na fregatama Projekta 22350M takođe mogla da im omogući da dopune kopnene sisteme PVO S-400 i S-500.

Sve u svemu, može se reći da fregate Projekta 22350M, naoružane hipersoničnim projektilima Cirkon i sistemom PVO dometa 400 kilometara, imaju neuporedive ofanzivne i odbrambene sposobnosti koje bi vrlo mali broj brodova na svetu mogao da izazove.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Ceo tekst

[Kubovac]

U Baltičkom moru korveta "Stoiki" baltičke flote, izvela gađanje raketama sa brodskog kompleksa PVO Redut

Posada korvete „Stoiki“ Baltičke flote (BF) izvela je seriju vežbovnih bojevih lansiranja na površinske i vazduhoplovne ciljeve iz brodskog protivvazduhoplovnog raketnog kompleksa Redut.

Kako je saopštilo Odeljenje za informisanje Ministarstva odbrane Rusije, tokom manevara rakete kompleksa su uspešno pogodile morski cilj na znatnoj udaljenosti od broda i vazduhoplovni cilj, što je zabeleženo objektivnim sredstvima kontrole.

Gađanje je izvedeno u uslovima elektronskih protivmera simuliranog neprijatelja. Nakon završene vatrene misije, posada je uvežbavala elektronsko ratovanje, borbu za preživljavanje broda, protivdiverzionu odbranu, manevrisanje i navigaciju uskim prolazima.

Brodski sistem PVO Poliment-Redut je razvio Koncern za vazdušno-kosmičku odbranu Almaz-Antej posebno za upotrebu na korvetama projekta 20380. Sistem PVO ima vertikalnu lansirnu instalaciju i sposoban je da pogađa ciljeve na širokom rasponu daljina sa raketama raznih tipova.

Kao što je ranije objavljeno, kompleks Poliment-Redut koristi tri tipa raketa različitog dometa, objedinjene sa raketama kopnenog sistema PVO S-350 Vitjaz, čija municija uključuje i rakete srednjeg dometa koje se koriste u sistemu PVO S-400 i rakete kratkog dometa.

Lanseri kompleksa se sastoje od modula od po četiri ili osam ćelija. Ukupno, korvete Projekta 20380 imaju 12 ćelija za protivvazduhoplovne navođene rakete srednjeg dometa 9M96 (pogađaju ciljeve na udaljenosti do 50 km) ili rakete dugog dometa 9M96D (za pogađanje vazduhoplovnih i površinskih ciljeva na udaljenosti do 150 km). Korveta može da koristi i rakete kratkog dometa 9M100 (gađa ciljeve na udaljenosti do 15 km).

Borbena obuka održana je na pomorskom poligonu Baltičke flote. Bezbednost plovidbe u zoni lansiranja raketa obezbeđivalo je preko 10 površinskih brodova i plovila za podršku flote.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[kumbor]

UKSK бродски лансер може имати 8, 12 и за сада до 16 ћелија за лансирање. Међутим, у зависности од типа ракете која се користи у једној ћелији може бити једна или више ракета у контејнерима. Кад је реч о ракети малог домета 9М100 у једној ћелији могу бити четири ракете у својим контејнерима, што даје број од 48 ракета ближе зоне деловања. Тиме се даје могућност гипког комбиновања разних типова ракета у зависности од подручја дејства и могућих претњи.

[Kubovac]

Brodski protivvazduhoplovni raketni sistem Poliment-Redut prvi put uništio nadzvučnu protivbrodsku raketu Moskit

Korveta Pacifičke flote Rezkij je tokom borbene obuke uništila nadzvučnu protivbrodsku raketu Moskit uz pomoć protivvazduhoplovne vođene rakete iz brpdskog kompleksa PVO Redut.

Kako je saopšteno iz Odeljenja za informisanje Ministarstva odbrane Ruske Federacije, ovo dostignuće mornaričkih protivavionskih raketaša Pacifičke flote upisano je u Knjigu rekorda Oružanih snaga Ruske Federacije jer je po prvi put izvedeno uspešno gađanje brodskim protivvazduhoplovnim sistemom Redut na raketu Moskit.

Korveta „Rezkij“ iz odeljenja površinskih brodova Primorske flotile heterogenih snaga oborila je supersoničnu raketu „Moskit“ pri gađanju raketom protivvazduhoplovnog raketnog sistema „Redut“. Ranije takve vežbe borbene obuke koje uključuju uništavanje Moskita nisu izvođene u Pacifičkoj floti“, navodi se u saopštenju vojnog resora. Takođe su istakli da su za postizanje postavljenih zadataka posade raketnih sistema PVO koristile nove nestandardne tehnike i rešenja.

Prema neklasifikovanom izvoznom pasošu, brzina nadzvučne rakete Moskit je 2,7 maha. Na „niskoj“ putanji, raketa se kreće na nadmorskoj visini od 7-15 metara, garantovano da savlada sisteme protivvazduhoplovne i protivraketne odbrane. Istovremeno, posade radio-tehničke jedinice korvete Rezki uspele su da otkriju lansiranje rakete i preuzmu je na praćenje, nakon čega je posada PVO Redut uništila krstareću raketu na bezbednoj udaljenosti od broda.

Korveta „Rezkij“ je višenamenski brod drugog ranga, izgrađen u okviru Projekta 20380 u Amurskom brodogradilištu. Osnovna namena korvete je izvođenje borbenih zadataka u bližim i daljim morskim zonama.

Brodski sistem PVO Poliment-Redut razvijen je i proizveden u preduzećima AD Koncern VKO Almaz-Antej posebno za upotrebu na korvetama Projekta 20380. Sistem PVO ima vertikalnu lansirnu instalaciju i sposoban je da gađa ciljeve na širokim rasponima daljina. Kompleks je sposoban da koristi tri tipa raketa različitog dometa, objedinjene sa raketama sistema S-350 Vitjaz, čija municija uključuje i rakete srednjeg dometa koje se koriste u sistemu PVO S-400 i rakete kratkog dometa.

Lanseri kompleksa se sastoje od modula od po četiri ili osam ćelija. Ukupno, korvete Projekta 20380 imaju 12 ćelija za protivvazduhoplovne navođene rakete srednjeg dometa 9M96 (pogađaju ciljeve na udaljenosti do 50 km) ili rakete dugog dometa 9M96D (za pogađanje vazduhoplovnih i površinskih ciljeva na udaljenosti do 150 km). Korveta može da koristi i rakete kratkog dometa 9M100 (gađa ciljeve na udaljenosti do 15 km).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

Ruski brodski protivvazduhoplovni raketni sistem Redut obara protivbrodsku raketu Kh-41 Moskit, prvi snimak

Tokom strateške komandno-štabne vežbe "Okean-2024", prikazan je i prvi snimak obaranja protivbrodske rakete Kh-41 Moskit, od strane brodskog protivvazduhoplovnog raketnog sistema Redut.

Moskit je lansiran iz, za tu priliku, modifikovanog lansera sistema Redut sa korvete Projekta 20380. Protivbrodska raketa Kh-41 Moskit, oborena je protivvazduhoplovnim projektilom 9M96D iz sastava brodskog raketnog kompleksa Redut i to na visini od svega 20-tak metara.

Moskit je inače prilično teška meta za uništavanje, jer njene brzine leta mogu dostići i 3460 km/h, što je 2,5 puta brže od trenutno korišćenih protivbrodskih projektila NATO snaga, a takođe projektil može izvoditi i protivraketne manevre tokom leta.

[kumbor]

Кад се појавила, пре око 35 година, Москит је била изузетна ракета, а и данас није за потцењивање. Запад и данас нема ништа слично. Друго је питање повећана могућност ометања, јер је ипак реч о ракети Хладног рата.

[Kubovac]

Posada brodskog protivvazduhoplovnog odbrambenog sistema Poliment-Redut fregate Admiral Golovko (Pr. 22350) pogodila je bespilotnu letelicu tokom vežbe u Barencovom moru.

„Fregata Severne flote Admiral Golovko, u okviru planiranih aktivnosti borbene obuke, pogodila je jurišnu bespilotnu letelicu koja se kretala ka brodu u Barencovom moru sistem tokom vežbe protivvazduhoplovne odbrane broda“, saopštila je pres-služba.

Pojašnjava se da je lansiranje leteće mete koja simulira bespilotnu letelicu izvršeno sa obale Koljskog poluostrva. Gađanje protivvazduhoplovnim raketama izvršeno je na poligonima za borbenu obuku flote u Barencovom moru. Područja ispaljivanja projektila su odmah zatvorena za plovidbe brodarstva i letove civilne avijacije.

„Tokom vežbe proverena je koherentnost, brzina i ispravnost dejstava borbenih posada sistema PVO „Poliment-Redut“ i brodskog borbenog informacionog centra za borbene“, objasnila je pres služba. Ocenjeni su kvalitet i brzina dodele oznake cilja, zahvata i praćenja ciljeva“, objasnili su u pres-službi.

Napomenuli su da Severna flota posebnu pažnju posvećuje organizovanju odbrane brodova od bespilotnih letelica i drugih robotizovanih sistema, uzimajući u obzir iskustvo specijalne vojne operacije.




Izvor

[Kubovac]

Posada fregate Admiral Golovko izvela je gađanje protivvazduhoplovnim raketama u Barencovom moru

Posada fregate Admiral Golovko izvela je obuku o korišćenju brodskog raketnog sistema PVO Poliment-Redut za odbijanje napada neprijateljskih vazduhoplovnih oruđa i oružja u Barencovom moru. U okviru vežbe, borbena posada broda izvela je bojevo trenažno gađanje ciljeva koji simuliraju bespilotne letelice tipa aviona, kao i krstareće rakete koje se kreću ka brodu.

Lansiranje rakete mete sa obale poluostrva Kola izvela je posada obalskog raketnog kompleksa Bal iz raketne jedinice Severne flote sa poluostrva Ribači u Murmanskoj oblasti.

„Posada radi kao jedinstvena celina, jedna prijateljska porodica. Tokom svakog pomorskog putovanja odvija se borbena koordinacija, osoblje stalno unapređuje mornaričku obuku i usavršava svoje profesionalne veštine“, istakao je komandant fregate „Admiral Golovko“, kapetan 2. klase Andrej Slavin.




Izvor: MO RF