Elektro auto da ili ne?

[milan55]

 8. Mogućnost punjenja baterije električnom energijom dozvoljava veliku autonomiju korisnika koji više ne zavisi od hira države i njenih nameta u vidu akciza, poreza, taksi kojima je litra goriva danas opterećena. Svoj auto možete dopunjavati gde vam je volja. U garaži, na parkingu, u dvorištu, kablom spuštenim sa terase zgrade, agregatom koji radi na SUS motor, solarnog kolektora, vetro turbine, itd.

Koliko moze max biti debel kabel i koliko dugacak za takvu vrstu punjenjenja? Bas nisam siguran da to hoda na vece udaljenosti. Opasnost od pozara i kratkog spoja. Iskocit ce osiguraci???
Nisam siguran da ce se drzava samo tako odreci nameta i poreza. Kada elektro auto postane svakodnevnica ,dosjetit ce se oni da uzmu svoj dio kolaca u obliku nameta. Vidjet cemo? Iz tih nameta se financira izgradnja cesta i infrastruktura.

[B051LjKo]

@Bosiljko
Lijepo ste rasclanili moje tvrdnje, ali iznosite nepravilne/ neistinite zakljucke.

Pozdrav Lemi,

Kao dipl. ing. el, smjer energetika, zadnjih 11 godina u Oil & Gas industriji odgovorno stojim iza sve i jednog slova napisanog na temu gubitaka i iskoristivosti. To nije nit nepravilno, nit neistinito, to su cinjenice. Zakljucke svatko izvlaci koje god zeli

Iskustva koja imam sa hibridima i PHEV su iz realnog zivota, a ne teorije i rekla-kazala. Posjedujem i vozim takve aute od 2014. godine i racunica ukupnih troskova posjedovanja takvih auta nasuprot komparativnih ICE auta  mi odgovara.

Ja uopce ne ulazim u Vasa iskustva, racunice, osjecaj u voznji ili izbor. Ja samo iznosim cinjenice. Jedini razlog zasto ti automobili imaju kakav taka uspjeh na trzistu jesu poticaji i smanjeno oporezivanje uslijed izmisljenih podataka na temu emisije CO2.

Elektricni automobili kao takvi, fantastican stroj, necujan, jednostavan, ekonomican, milina. Svi gradski automobili bi u perspektivi trebali teziti tome da budu elektricni, bez daljnjega.

I onda dolazimo do toga da tehnologija nije dovoljno sazrela za siru primjenu, pa krene izmisljanje, i eto nas ko hibrida.

Hibridi kombiniraju ono najgore od oba svijeta. I dalje imas motor s unutarnjim sagorijevanjem, nisi ga se rijesio, tu je. Kao dodatak, stavljas dodatni sklop koji se sastoji od elektro motora, invertera i baterije. Logika nalaze da ti je u startu automobil skuplji, kompleksniji (dakle prije ce nesto riknut) i tezi. Ako je tezi, u startu pita vise energije za okretanje.

E sad ulijece logika hibrida 'Koristenjem elektromotora ICE motor radi optimalnije'', ovo u nekoj gruboj teoriji i na dijagramima moze drzati vodu, ali samo dok ne vidis zakon o ocuvanju energije. Isti kaze da energije ne moze nestati, niti se ni iz cega stvoriti. Dakle da bi tvoj elektromotor slao moment na kotace, mora izvuci energiju iz baterije. Ta baterija se mora od nekuda puniti, idealno kod regenerativnog kocenja ili spustanja po nizbrdici. Kako treba ubrzati da bi usporio, i popeti se na brdo da bi se spustio, sve sto si dobio u bateriju kod spusta, potrosici ces kad se budes vracao natrag to je fizika, nemres pobijec od fizike. Nadalje, kad god radi ICE motor, gura par desetaka do par stotina kilograma vise negoli da nema hibridnog sklopa. jos dalje, baterije imaju rok trajanja, svu ustedu, ako je uopce ima, ces skuriti na popravke hibridnog sklopa jednom kad riknu, ili prilikom zamjene baterije koja ti ne gine nakon 8 ili 10 godina.

Plug in hibridi su u nesto boljem polozaju jer mogu odvoziti par desetaka km cisto na struju, koju ne puni iskljucivo regenerativno, nego na kucnoj uticnici. Tu se racunica isplativosti mijenja, jer trosis puno jeftiniju energiju od benzina. Doduse, plu ig hibridi su u pravilu vrlo skupi pa amortizacija nabavke dolazi nakon jako puno kilometara.

Aduti zasto imaju prodju na trzistu su umjetni, manja emisija fantomskog co2 na predefiniranim testovima, pa placas manji porez, i poticaji, pa ti u startu poklone par hiljada eura. I tako dodju u sferu rubne isplativosti.

Sve gore napisano nije teoretiiranje, nego redom cinjenice. usprkos njima, ti i dalje mozes voziti svog hibrida i biti vrlo zadovoljan s njime.

BTW. Najbolji primjer suludosti hibrida je Suzuki Vitara, ako se ne varam na hrvatskom trzistu je hibrid bio od non hbrida s istim motorom skuplji tima 7 hiljada eura, s tim da je u stvarnom svijetu trosio cca pola litre manje, hajde nek je litru na 100 km. Sad racunaj kada ti se osplati razlika od 7000 Eura, odoka jedno 500K km

Od gorivih celija se nije odustalo, niti ce se odustati tako brzo.

Nabrojite mi 5 automobila na vodik koji e danas mogu kupiti na svjetskom trzistu?

Naravno da ostaje najveci problem, kako proizvesti svu tu el. energiju. Na sadasnjem stupnju razvoja, NE ( pogotovo fuzija u buducnosti) nema prave alternative.

Proizvodnja uopce nije najveci problem, to se rijesi. Hidropotencijal, (velike i male), termoelektrane (velike i male, biomasa je dosta zanemarena kod nas), sunce, vjetar, i na koncu nuklearne elektrane te rjesavaju problema proizvodnje. Daleko najveci problem je distribucija, koja jednostavno ne moze podnijeti toliki rast instalirane snage. Drugi problem je nezrelost tenologije, irealni problemi s materijalima i proizvodnjom elektricne opreme. Pocevsi s litijem, pa bakrom, poluvodickim komponentama, itd. itd .itd. Nista od te proizvodnje nije niti jeftino, niti ''zeleno''

[B051LjKo]

    Kao elektroničar po struci i ljubitelj tehnike po vokaciji apsolutno sam ZA električni automobil. Podsetiću da su prvi automobili sa kraja 19. veka i bili isključivo električni! Obrazložio bih svoj stav redom:

A ja cu vas podsjetiti da su razlozi zasto se elektricni automobili nisu popularizirali u 19 stoljecu vrijede i danas.

   1. Električni asinhroni motor ima nekoliko stotina delova manje u odnosu na današnji SUS. Stator, Rotor, Kućište i Ležajeve osovine. Samim tim je EM lakši i jeftiniji za proizvodnju jer zahteva izradu manjieg broja sastavnih elemenata.

Tocno, s time da kavezni asinhroni motor koji spominjene nema primjenu u elektricnim automobilim. Kavezni asinhroni motor je idealan za pokretanje ventilatora, jedna brzina, stalan broj okretaja ovisno o broju pari polova, i vrti dok ne izgori. Zahtjevi kod automobila su potpuno drugaciji. Tako se koriste, ovisno o izboru projektanta ili DC motori s permanentnim magnetima, ili sinhroni motori. Oba znacajno kompleksnija od kaveznog asinhronog.

Cim imas potrebu za regulacijom, treba ti inverter, odnosno izmjenjivac. Dakle tiristori i popratna energetska elektronik koju ICE motor ne pita. Zbroji to, pa ces vrlo brzo doci do toga da razlika u broju sastavnih elemenata uopce nije onakva kakva ti se u startu cinila.

   2. Jedino trenje se dešava samo u ta dva ležaja za razliku od SUS-a gde imamo trenje karika u stublinama, ležaj male pesnice klipnjače, ležaj velike pesnice klipnjače, osnovni ležajevi radilice +  trenje razvodnika pogona bregaste, trenje u ležajevima bregaste, trenje bregova i podizača ventila. Svi pomenuti ležajevi su klizni za razliku od EM koji su kuglični ili valjkasti tj. sa mnogo manjim trenjem. Odatle i veći stepen iskorišćenja energije. Naravno ovo nije glavni razlog ali utiče u velikoj meri.

Tocno, elektricni motor je u odnosu na motor s unutarnjih sagorijevanjm puno ucinkovitiji, reda velicine (pi puta oko) 2.5 puta

   3. Radna temperatura SUS motora je od 92-98 stepeni Celzijusa dok EM ne zavisi od radne temperature čime se dodatno štedi energija.

Netocno, radna temperatura elekro motora ovisi o opterecenju i klasi izolacije. U ekstremnim slucajevima, recimo klasa izolacije H po IECu, maksimalna dozvoljena radna temperatura elektro motora je 180 stupnjeva. Moram priznati da u praksi nisam vidio ovako vrucih motora, ali onih koji su se grijali na 110-130 stupnjeva sam vidio koliko hoces. Inverteri su jos vece grijalice, pa se nerijetko ide na vodeno hladjenje kako bi stali u koliko toliko kompaktna kucista (recimo ABB ACS 800 serija kod industrijskih rjesenja)

   4. SUS motori pri radu emituju veliku količinu izduvnih gasova čija temperatura bude na izlazu više stotina pa i do hiljadu stepeni Celzijusa pa ih treba sprovesti i učiniti ih tišim i ekološki manje štetnim što zahteva izduvni sistem sa katalizatorom težine tridesetak kilograma, što je čitava grana auto-industrije. Za EM ne treba ništa od toga jer pri radu ne emituje nikakve štetne materije niti zagreva okolinu a to nije od male važnosti. Zbog manje emisije toplote se povećava njegov stepen iskorišćenja takođe.

Tako je, kod elektricnih automobil se ista stvar dogadja u termoelektranama koje tu energiju proizvode. Ovo nije faktor vjerujem jedino u Norveskoj, kamo je 90+ posto energije iz HE, svugdje drugdje u sijetu jest.

   5. Zbog svoje velike efikasnosti za pogon elektroautomobila je dovoljan tri puta slabiji EM od SUS motora za isti automobil sa približnim performansama koje se tiču maksimalne brzine dok je ubrzanje uvek na strani elektro-pogona. I ovde je uticaj na bolju energetsku efikasnost.

Ne, ovo je potpuno netocno. Efikasnost nema veze sa performansama. Elektromotor od 30 kW nije ekvivalentan dizel motoru od 90 kW, ni po cemu. Snaga je snaga, i moment je moment, neovisno u stupnju korisnosti.

   6. Zbog linearne karakteristike odnosa broja obrtaja i snage gde EM ostvaruje punu snagu na minimalnom broju obrtaja dok je to kod SUS motora negde oko polovine maksimalnog broja obrtaja, nema potrebe za menjačem brzina kojim se eksponencijalna kriva iskorišćenja SUS motora prilagođava transmisiji. Dovoljan je diferencijal i jednostepeni nepromenjivi reduktor . I tu je pedeset do sto kilograma zupčanika manje, uz ubrzanje F1!

Tako je, sve tocno. Osim dijela od mase. Po ovome sto ste napisali, elekticni automobili ispadaju laksi od ICE automobila. Sto nije slucaj, sto nisi platio na mostu, platis na cupriji, usparao si 50 kg zupcanika, i to si platio s 500 kilograma energetske elektronike, baterija i sustava hladjenja istih.

   7. Upotrebom frekventnih regulatora za upravljanje motorom može se koristiti režim elektromotorne kočnice kada EM radi kao generator i može deo energije vraćati u bateriju iz koje se napaja. Ovo je jako korisno u gradskoj vožnji i kretanju u gužvi u režimu kreni-stani.

Tocno

   8. Mogućnost punjenja baterije električnom energijom dozvoljava veliku autonomiju korisnika koji više ne zavisi od hira države i njenih nameta u vidu akciza, poreza, taksi kojima je litra goriva danas opterećena. Svoj auto možete dopunjavati gde vam je volja. U garaži, na parkingu, u dvorištu, kablom spuštenim sa terase zgrade, agregatom koji radi na SUS motor, solarnog kolektora, vetro turbine, itd. Punjenje možete vršiti noću kada je niža tarifa el. energije koja je 4 puta jeftinija od dnevne! Znači sami sebi štelujete po kojoj ceni ćete se voziti bez uticaja države ili Velikog brata a to je još jedan plus za EL pogon.

Ovo je samo djelomicno tocno, i vrijedi trenutno dok su elektricni automobili egzotika. Cim se krene gubit ozbiljnija lova na trosarinama, promijeniti ce sustav naplate. Ja bih rekao da ce biti kao i s plinom, kamo se trosarine placaju na registraciji. Jednostavno ces na tehnickom pregledu platiti trosarina ovisno o tome koliko si kilometra prosao, ili ce ti jedostavno zalijepiti pausalnih 15K km, plati pa se vozi. iluzorno je ocekivati da drzava nece pronaci nacina da nadoknadi gubitak cim prodaja benzina i dizela pocne padati.

   9. Sadašnji automobili iako znatno manjih gabarita od klasičnih limuzina iz pedestih godina prošlog veka još uvek imaju desetak kvadratnih metara karoserije koja se može iskoristiti za postavljanje solarnih panela. Danas postoje paneli u obliku folije kojima se mogu prekriti krov, haube i vrata auta i omogućiti dopunjavanje baterije solarnom energijom, makar jednim delom. Zamislite da dođete na posao i ostavite auto parkiran na suncu, kako ga inače ostavljate i dok vi radite baterija se osam sati dopunjava potpuno besplatno. Naročito leti! Kod SUSa jedino može da vam u istoj situaciji brže ispari benzin. Takve uštede nisu zanemarljive.

Tocno, ovo bi moglo biti jako zanimljivo kad jos malo usavrse tehnologiju folija.

   10. Nije mala ni ušteda na osnovnom periodičnom održavanju koga kod EM nema. Tu mislim na zamenu eksploatacionih tečnosti ulja i antifriza, zamenu kajiševa, ležajeva i španera, kola vodene pumpe, filter ulja, filter goriva, filter vazduha, ruke majstora (s..em mu se u ruke ) itd. Ne zaboravimo i KNOW-HOW veštinu proizvođača običnih automobila koji su hohštapleraj doveli do savršenstva pa određeni delovi stradaju tačno u kilometar. Tu mislim na izduvne lonce, alnasere i alternatore, bombine i razvodne kape,dizne i elemente Boš pumpe i sl. gde majstori znaju tačno nakon koliko pređenih kilometara kod kojeg auta koji deo strada. Kod elektromobila ćete jako brzo imati kineski motor, kinesku elektroniku, kinesku bateriju i sl. po nižim cenama a moći ćete lako i brzo da ih zamenite. Bar dok se ne užicaju pa počnu da prave zvrčke kao do sad.

Pa imas i sad kineske dijelove, kineske pump, kineske bobine i druga kineska sranja. Nitko se s time nije usrcio. Ideja da elektricni automobili pitaju manje odrzavanja od klasicnih je iluzorna. S obirom da su znacajno kompleksniji, puno vise toga ima za riknut, i trebat ce pametniji, citaj specijaliziraniji i skuplji servisi da bi rijesili probleme.

   Ovog sam se setio onako na prvu ali sam siguran da ima još argumenata PRO elektropogona.

Topli savjet, nemojte samo gledati argumente ZA, gledajte i argumente PROTIV. A puno ih je. Ja sam izrazito ZA elektricne automobile, ali trenutna dinamika zabrane ICE automobila je toliko suluda da sam PROTIV.

   Svestan sam da i električni automobili sada imaju mane. Osim nešto manjeg kapaciteta koji ograničava radijus uz dugo vremensko punjenje tu je i problem samozapaljenja baterije koje nije bezopasno ali se nadam da će industrija naći rešenje i za ovaj problem. Duže relacije su takođe problem pa za sva putovanja preko 300-400 km morate planirati odmor od nekoliko sati radi dopunjavanja što je baš nepovoljno. Mana je i enormno veća cena iako sam naveo da je proizvodnja elektro automobila u stvari jeftinija. Razlog su za sada male serije. Iskreno se nadam da za nekoliko godina više nećemo imati nikakvih dilema da je električni pogon bolji od SUS-a!   

Ja se ne mogu nacuditi gluposti Europske unije. Tehnoloski si lider u atoindustriji, ulozio si milijarde dolara u dizel i benzinske motore, i nitko ih ne radi toliko dobro kao i ti. Imas kasno paljenje za hvatanje VL vlakica, i kasnis za kinezima i amerikanciama. Koje je tvoje rjesenje? Zabrana prodaje automobila u segmentima u kojima si apsolutni lider... Jeeee! Tooo, bravo...

Glupani...

[Lemi_O2]

Pozdrav Bosiljko,
 Iako nam rasprava nema smisla, pošto ja govorim prvenstveno o vlastitom iskustvu u zadnjih 8-9 godina, a vi o generalnom konceptu, nema veze.
Hibridni pogoni ICE+elektromotor se koriste desetljećima  kod auuta, velikih strojeva, lokomotiva, brodova i sl. Tako da je  tvrdnja da je hibridni pogon "najgluplje" rješenje, ne stoji.
Pojednostavljujete rad modernog  hibridnog pogona do banalnosti, tako da uopće taj dio neću komentirati. Osnovne zakone fizike svi na ovom forumu zasigurno znaju.
O definiranju testova i lažiranju emisija CO2 najbolje zna VW grupa koja je svoje ICE motore tako prodavala kao posljednje čudo tehnologije. Činjenica je da su hibride u startu proboja na tržište  reklamirali kao čudo i riješenje za sve, lažirali podatke o potrošnji i uštedi, pa kada su naivci shvatili da baš i nije tako, uslijedio je veliki revolt i kontranapad na koncept, koji je potpomognut konkurencijom.
Priče o kvarovima i baterijama sam se naslušao od prvog dana kada sam kupio prvi Prius. I doslovno 8 godina poslije, nikakvih kvarova niti problema, doslovno ništa.
Pogledajte statistike globalnih kvarova na osobnim automobilima, pa recite tko ima više problema sa motorima, hibridni pogoni (koji imaju ICE motor sa modificiranim Atkinsonovim ciklusom) ili ICE downsize motori sa dvostrukim puhalima, povećanim tlakovima goriva do nebesa i sličnim kombinacijama, nategnuti do krajnjih granica materijala i tehnologije da im se poveća učinkovitost?
Popis fuel cell auta i ostalih prometala:
https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_fuel_cell_vehicles#Production
 2 modela automobila se trenutno mogu kupiti, nije 5 , možda i bude
Opet ću ponoviti, ja iznosim prije svega osobno iskustvo i ne zastupam niti naftni/ petrolhead lobi (pun intended ) niti kao što je netko rekao, zeleni/ zelje lobi.
Imam mrcinu sa oldschool 4.2 motorom, mrskog Priusa te nešto između, tako da znam koliko me što lupi po đepu.
Na kraju krajeva, dobro je dok još možemo birati što ćemo voziti.

[B051LjKo]

Pozdrav Bosiljko,
 Iako nam rasprava nema smisla,

Rasprava nema smisla jedino tamo kamo ljudi nisu zainteresairani nauciti nesto novo, kod mene to nije slucaj, ne znam za Vas.

pošto ja govorim prvenstveno o vlastitom iskustvu u zadnjih 8-9 godina, a vi o generalnom konceptu, nema veze.

Pa dajte onda podate, vase osobne. Koji ste automobil kupili, koliko ste ga paliti, kolika je bila potrosnja goriva, koliki je bio trosao servisa, koliko ste ustedjeli i slicno. Dajte konkretne brojke pa mozemo raspraviti na temu. Nastup ''ja picam iz osobno iskustva a ti o teoriji'' ne oplemenjuje raspravu bez da navedete konkretne brojke.

Hibridni pogoni ICE+elektromotor se koriste desetljećima  kod auuta, velikih strojeva, lokomotiva, brodova i sl. Tako da je  tvrdnja da je hibridni pogon "najgluplje" rješenje, ne stoji.

Na kojim se to velikim strojevima koristi hibridni pogon? Na kojim se to brodovima koristi hibridni pogon ''vec desetljecima'', u zadnje vrijeme se zbog ''zelene agende'' forsira to famozno rjesenje koristenja akumulatora kod za backup, ali da neke konkretne koristi ja tu vidim, bas i ne. Pritom pricam s brodivima koji vec koriste elektro propulziju.

Pojednostavljujete rad modernog  hibridnog pogona do banalnosti, tako da uopće taj dio neću komentirati. Osnovne zakone fizike svi na ovom forumu zasigurno znaju.

Pa ako ga ja pojednostavljujem do bola, dajte malo vise u detalje. Rekao sam Vam moj background,s posoban sam pratiti i tehnicki puno zahtjevniju raspravu. Dajte malo vise detalja, da ne budemo skroz banalni. Sto sam krivo napisao, ili sto nedostaje u mojim opisima?

O definiranju testova i lažiranju emisija CO2 najbolje zna VW grupa koja je svoje ICE motore tako prodavala kao posljednje čudo tehnologije. Činjenica je da su hibride u startu proboja na tržište  reklamirali kao čudo i riješenje za sve, lažirali podatke o potrošnji i uštedi, pa kada su naivci shvatili da baš i nije tako, uslijedio je veliki revolt i kontranapad na koncept, koji je potpomognut konkurencijom.

Tako je, VW je varao da zadovolji norme, uhvacen je s rukom u teglici pekmeza, i to je platio. Pritom varaju vise manje svi, a uhvatili s unjih. Ovi koji ne varaju su smislili nacin da legalno zadovolje potrebe testa.

Priče o kvarovima i baterijama sam se naslušao od prvog dana kada sam kupio prvi Prius. I doslovno 8 godina poslije, nikakvih kvarova niti problema, doslovno ništa.

To je vrlo individualna stavka, i drago mi je da ste prosli dobro. Takodjer se nadam da ce vas kvarovi zaobilaziti i ubuduce.

Pogledajte statistike globalnih kvarova na osobnim automobilima, pa recite tko ima više problema sa motorima, hibridni pogoni (koji imaju ICE motor sa modificiranim Atkinsonovim ciklusom) ili ICE downsize motori sa dvostrukim puhalima, povećanim tlakovima goriva do nebesa i sličnim kombinacijama, nategnuti do krajnjih granica materijala i tehnologije da im se poveća učinkovitost?

Pa cijela zelena agenda je i pokrenula downsizing sa svim cirkusom koji je donio. Dosli smo do toga da su nam krenuli objasnjavati da je stavljanje mlinca od 1000 kubika i 3 cilinda u auto od tone i pol zapravo super, jer ''stedi'', potpuno suludo. Nastavak price je potpuna zabrana prodaje ICE automobila kroz deset godina. Maloumno. Cim moras forsirati jednu tehnologiju na nacin da zabranjujed drugu pametnome bi trebalo nesto reci.


Popis fuel cell auta i ostalih prometala:
https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_fuel_cell_vehicles#Production
 2 modela automobila se trenutno mogu kupiti, nije 5 , možda i bude

Pa pogledajte i prodajne brojke. Hyundai Nexo se u SADu prosle godine prodao u 430 primjeraka (cetiri stotine i trideset) Toyota Mirai 2.629 primjeraka. I to je to, na skoro pa najvecem svjetskom trzistu koje godisnje proguta 15 milijuna vozila, izracunajte sami koliki postotak cine vozila pogonjena vodikom. [evo, ja cu umjesot vas, 0,002 posto]

Opet ću ponoviti, ja iznosim prije svega osobno iskustvo i ne zastupam niti naftni/ petrolhead lobi (pun intended ) niti kao što je netko rekao, zeleni/ zelje lobi.
Imam mrcinu sa oldschool 4.2 motorom, mrskog Priusa te nešto između, tako da znam koliko me što lupi po đepu.
Na kraju krajeva, dobro je dok još možemo birati što ćemo voziti.

Pa problem je u tome sto nam zele ueti pravo izbora. Ja nemam nista protiv hibrida ovakvih ili onakvih, elektricnih vozila, benzinaca, dizelasa. Neka svako vozi so god hoce. Ali eto, uskoro ide zabrana ''za nase dobro''.

[Lemi_O2]

Prius 1.8 Executive Solar roof 2014g.
Cijena: 275000 HRK-35000 HRK poticaji=240000 HRK
Servis svakih 15000 km, naizmjenično: 1100 HRK-2300 HRK (ovlašteni servis, zaokruženo približno zbog mijenjanja cijena tijekom godina)
Ukupni prosjek potrošnje na 214000 km:5,6-6,3 l/km, svi režimi vožnje, autocesta dvije trećine , ovisno o računanju ili OBC podacima
Kvarovi:0 HRK

Kod brodova, podmornica, strojeva, lokomotiva govorim o diesel-električnim pogonima, koji su su ustvari serijski hibridi bez pogonske baterije 

Apsolutno se slažem da je ubrzavanje donošenja zabrane ICE vozila totalna politikantska odluka zelenih birokrata bez pravih temelja.
Ali ima rješenja i za to. PV registracija 

[micha]

   Upravo sam odgledao emisiju SAT na RTS1 posvećenu patroli od Beograda do Halkidikija električnim Mercedesom. Pošto se u Srbiji još uvek ne naplaćuje korišćenje punjača postavljenih na auto putu cena punjenja na povratku u dužini 660 km je iznosila 38 evra! Još samo da nađem negde 67.000 evra da kupim taj auto i postanem promoter elektroautomobila.
https://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/rts-1/5015262/kako-do-halkidikija---na-struju.html

[B051LjKo]

Prius 1.8 Executive Solar roof 2014g.
Cijena: 275000 HRK-35000 HRK poticaji=240000 HRK
Servis svakih 15000 km, naizmjenično: 1100 HRK-2300 HRK (ovlašteni servis, zaokruženo približno zbog mijenjanja cijena tijekom godina)
Ukupni prosjek potrošnje na 214000 km:5,6-6,3 l/km, svi režimi vožnje, autocesta dvije trećine , ovisno o računanju ili OBC podacima
Kvarovi:0 HRK

Pa evo ovako na prvu, za 275 000 kuna si 2014 godine mogao dobiti automobil boljih performansi od Priusa, a da ti je potrosnja bila u navedenim granicama. Ja sam kupio Skodu Octaviju RS TDI DSG, 235 000 kuna, prosjek potrosnje ovisno o rezimu voznje od 5,5 - 7,5 litara, ukupno nesto ispod 7. U navedenoj cijeni si mogao dobiti prakticno bilo koji premium D segmenta (BMW 3, Audi A4, Mercedes C klase) kao i non premiume napucane s podosta opreme, svi redom s jacim motorom i boljim performansama od Priusa.

Sto se cijene servisa tice, 1100 - 2300 je u rangu onoga sto sam ja placao za svoju skodu s 2.0 TDI motorom, s iznimkom da servis DSGa svakih 60K km pita dodatnih 2-3 tisuce kuna (ovisi da li nosis svoje ulje ili pusti njima da te deru).

Da se vratim na pocetnu tezu, da li je sva ta siln dodatna elektronika, baterije, pa na kraju i masa, vrijedna ustede od pola litre ili litre benzina. Pritom namjerno usporedjujem s jacim motorima. Bilo koji 1.6 dizlo sa 110-130 ks iz tog doba ce bez problema postici potrosnju koju ti navodis. Ako gledamo i sa stajalista zelene agende, sta smo ''ustedili'' s emisijama te dodatne litre, ako usporedimo utjecaj na okolis prilikom proizvodnje kompleksijeg automobila, ili reciklazu nakon kraja zivotnog vijeka. Gdje je tu smisao?

nemoj me krivo shvatiti, ne pametujem ti, i ne mislim da si napravio los izbor, tvoja stvar. Ali cisto s prakticne strane gledista, da li bi ti komfor bio smanjen, i da li bi manje zagadjivao okolis da si kupio Audi A4 2.0 TDI umjesto ovog Priusa?

Kod brodova, podmornica, strojeva, lokomotiva govorim o diesel-električnim pogonima, koji su su ustvari serijski hibridi bez pogonske baterije 

Pa to nije hibridni pogon, to je dizel elektrini pogon. To nema veze s hibridima. Ne koristi se dizel elektricni pogon radi ustede goriva nego radi fleksibilosti. Svi DP brodovi imaju dva ili vise azimut thrustera, mogucnost raspodjele snage u bilo kojem trenutku, izostanak potrebe za pomocnim motorima - ne vrti dodatne generatore da bi generirao elektricnu energiju. Kod dizel elektricnih lokomotiva ti je bitan maks moment na niskim okretajima, tu se dizl motor ne moze mjeriti s elektricnim motorom.

Opcenito gdje god je upravljanje bitno, s elektromotorom radis sto god hoces, s diel motorima ti trebaju prijenosi, i slicne kerefeke.

Pravi brodski hibridi su u nastajanju, Maersk radi pilot projekt na jednm od svojih drilling rigova, ugadjuju battery bankove velike snage, u osnovi UPS us slucju ispada, i usput ce tako izvart s prikazom emisija. Ma debilana u rangu one gdje neekoloski ispust postje vrlo ekoloski ako pritom spalis malo ureje, ili Add blue kako se vec zove onaj otrov. Maloumno.

Apsolutno se slažem da je ubrzavanje donošenja zabrane ICE vozila totalna politikantska odluka zelenih birokrata bez pravih temelja.
Ali ima rješenja i za to. PV registracija 

Ma moroni obicni... Umjesto da puste tehnologiju da sazrije, rade sranja. Efekt je kontra, nitko vise ne razvija ICE motore jer ih nece smjeti proavati, to nema veze s mozgom.

[Lemi_O2]

Ma sve u redu, izabrao sam hibrida ne iz nekih ekoloških razloga ili očekivane ekstremne uštede , već sam prije svega htio pouzdan auto, a opet sa novom tehnologijom i beskorisnim gadgetima.
I naravno, tu je taj smirujući osjećaj vožnje sa CVT mjenjačem.Savtko tko je probao ili voli ili mrzi.
Zasad nisam požalio, vidjeti ćemo sa slijedećim, sigurno će biti hibrid ili PHEV.Predstavljanje 5 generacije Priusa je za par dana, 16.11.Mercedes 250E shooting brake je također opcija koju isprobavam.
Diesel-električni pogon je serijski hibrid po definiciji, koliko se ja sjećam.Pojam hibridni pogon ne definira ušteda ili svrha već konstrukcija pogona. Ako je potrebna i baterija u sustavu, da bi se smatrao hibridom, onda priznajem, griješim.
Što se pak tiče nadolazeće zabrane, slažem se, moronski pristup, ali kao što rekoh biće načina.

[dzumba]

Мој искуство са електричним аутомобилима је искључиво "путничко". А понешто знам и из разговора са инжињерима који воде одржавање тих возила.  Наиме, Градско саобраћајно предузеће "Београд" има у свом возном парку десетак електричних аутобуса увезених из Кине. Мислим да постоје две линије где ти аутобуси возе, с тим да ја користим повремено само једну линију (имају назив "ЕКО 1" и "Еко 2") . Линије су кратке (не више од 8 км) јер аутобуси толико могу да издрже.  Заправо, како су ми рекли инжињери у ГСП, могу нешто више, али се мора узети у обзир и непредвиђена трошења струје из батерија. И обе линије су "равне", односно на њима нема већих успона ни падова. Осим за покретање самог возила струја се троши и за грејање зими. Дешавало се, у зимском периоду да се батерије брже празне када су снег и поледица, посебно на мостовима јер је прилаз на благој узбрдици са новобеоградске стране, када аутобуси брже троше струју. Такође, у то време (зими), ако је застој у саобраћају струја се брже (дуже) троши због поменутог грејања путничког дела возила.

Иначе, на свакој окретници тих аутобуса постоје пуњачи (копчање аутобуса за пуњење је налик на тролу, значи увис) који батерију напуне (допуне) за око 10-15 минута. И то сваки пут кад стигну.

Аутобуси су су заиста нечујни, врло удобни, рекао бих луксузни у односу на остале аутобусе. Та тишина док аутобус иде је понекад необична, посебно када је мали интензитет саобраћаја. Имам негде и фотографије тих аутобуса и њихових пуњача.

[B051LjKo]

Мој искуство са електричним аутомобилима је искључиво "путничко". А понешто знам и из разговора са инжињерима који воде одржавање тих возила.  Наиме, Градско саобраћајно предузеће "Београд" има у свом возном парку десетак електричних аутобуса увезених из Кине. Мислим да постоје две линије где ти аутобуси возе, с тим да ја користим повремено само једну линију (имају назив "ЕКО 1" и "Еко 2") . Линије су кратке (не више од 8 км) јер аутобуси толико могу да издрже.  Заправо, како су ми рекли инжињери у ГСП, могу нешто више, али се мора узети у обзир и непредвиђена трошења струје из батерија. И обе линије су "равне", односно на њима нема већих успона ни падова. Осим за покретање самог возила струја се троши и за грејање зими. Дешавало се, у зимском периоду да се батерије брже празне када су снег и поледица, посебно на мостовима јер је прилаз на благој узбрдици са новобеоградске стране, када аутобуси брже троше струју. Такође, у то време (зими), ако је застој у саобраћају струја се брже (дуже) троши због поменутог грејања путничког дела возила.

Иначе, на свакој окретници тих аутобуса постоје пуњачи (копчање аутобуса за пуњење је налик на тролу, значи увис) који батерију напуне (допуне) за око 10-15 минута. И то сваки пут кад стигну.

Аутобуси су су заиста нечујни, врло удобни, рекао бих луксузни у односу на остале аутобусе. Та тишина док аутобус иде је понекад необична, посебно када је мали интензитет саобраћаја. Имам негде и фотографије тих аутобуса и њихових пуњача.

Ti busevi u BG nisu na baterije, nego na superkondenzatore. To je odlicna fora, za gradske buseve fantasticna, dobijes sve prednosti elektricnih autobusa, a nemas klasicnih problema s baterijama (nisu zapaljivi, nema otrovnih spojeva, kiseline, i slicno)

[fazan]

Електрични аутомобили немају проблем са узбрдицама, али зими се батерије брже троше. Одржавање је минимално, код Тесле се своди на ротацију гума. У крајевима где се пуно посипа со током зиме, потребно је очистити и подмазати чељусти кочнице, то је два сата и кошта можда $150. На две године се проверава уље у кочницама и мењају филтери за климу. То је углавном све, ако не рачунамо промену брисача и течност за стакло. Са бензинцем је то пуно чешће и пуно скупље. Хибрид има исти проблем као и бензинац, када је одржавање у питању.

[micha]

   Problem sa manjim kapacitetom baterije na niskim temperaturama je poznat i prirodan još od olovnih akumulatora. Pandan toj pojavi kod SUS motora je povećana potrošnja goriva na niskim temperaturama, mada u mnogo manjem obimu. Smanjuje se radijus kretnja kod baterijskog pogona zbog manjeg kapaciteta analogno smanjenju radijusa kod klasičnog motora zbog nešto veće potrošnje.

   Zagrevanje kabine bi mogao da reši grejač na ugljovodonična goriva poput Webasto grejača, s tim da bi mogao da radi na TNG, Metan ili metanol radi manje emisije štetnih gasova. Zagrevanjem baterije bi se povećao i njen kapacitet pa bi bilo dvostruke koristi.

   Slažem se sa konstatacijom da je hibridni pogon slepi kolosek i treba da posluži kao prelaz do razvitka tehnologije koja će omogućiti dovoljno dug električni samostalni pogon.

   Višedecenijsko opiranje automobilskog lobija uvođenju elektromobila očigledno ukazuje da nešto tu nije u redu. Setimo se genijalnog Ser Klajva Sinklera koji je napravio bum u računarskoj tehnologiji serijom računara ZX Spectrum i QL ostvarivši ogroman profit da bi bankrotirao upravo ulažući u elektromobile. Razlog je monopol malog broja ljudi nad eksploatacijom fosilnih goriva i njihova podrška od strane državnog aparata koji takođe enormno zarađuje naplaćivanjem taksi, akciza i poreza. Ali kao i svaka tajna ni ova nije mogla opstati večno i radom hiljade entuzijasta uspelo se u nameri da se stvori pouzdan elektropogon automobila koji mora prihvatiti i petro lobi uz stalna ograničenja i umetanje klipova.

[fazan]

   Višedecenijsko opiranje automobilskog lobija uvođenju elektromobila očigledno ukazuje da nešto tu nije u redu. Setimo se genijalnog Ser Klajva Sinklera koji je napravio bum u računarskoj tehnologiji serijom računara ZX Spectrum i QL ostvarivši ogroman profit da bi bankrotirao upravo ulažući u elektromobile. Razlog je monopol malog broja ljudi nad eksploatacijom fosilnih goriva i njihova podrška od strane državnog aparata koji takođe enormno zarađuje naplaćivanjem taksi, akciza i poreza. Ali kao i svaka tajna ni ova nije mogla opstati večno i radom hiljade entuzijasta uspelo se u nameri da se stvori pouzdan elektropogon automobila koji mora prihvatiti i petro lobi uz stalna ograničenja i umetanje klipova.

Поређење са Синклером (ZX Spectrum) и уопште са временом тзв. кућних рачунара је веома адекватно. Баш као што су се, крајем седамдесетих и почетком осамдесетих, гомила ентузијаста по Америци и Великој Британији завукла у гараже да прави кућне рачунаре - тако су се данас хиљаде Кинеза завукли у своје мале радионице и производе електричне аутомобиле. Ми нисмо свесни о каквој се револуцији ради. Наравно, након одређеног времена ће све доћи на своје, на тржишту ће опстати неколико великих играча.

Иза брда се јавља још једна ствар, а то је концепт самовозећих аутомобила и транспорта као сервиса (ТaaS), или MaaS (Mobility as a Service). Уместо да имате свој аутомобил, који се користи 2 сата дневно, а следећа 22 проведе паркиран - више људи може да користи исти аутомобил, али у различито време. То је сервис који постоји већ годинама, али има једну ману: аутомобил није пред кућом када вам треба. Ту на сцену ступају самовозећи аутомобили (self-driving cars). Када они заживе, биће могуће да позовете тај аутомобил да дође пред вашу кућу и да вас одвезе на жељену дестинацију. Када стигнете на дестинацију, не бринете за паркинг, аутомобил иде даље или у зависности од ваше жеље иде сам да пронађе паркинг. Ово је сјајно решење и за ауто индустрију. Уместо да аутомобил иде у салон и чека купца - може одмах да се пошаље на улицу да зарађује паре.

Петро лоби ће морати да легне на руду, баш као што су и кочијаши морали да легну на руду када су се појавили аутомобили.

[B051LjKo]

   Višedecenijsko opiranje automobilskog lobija uvođenju elektromobila očigledno ukazuje da nešto tu nije u redu. Setimo se genijalnog Ser Klajva Sinklera koji je napravio bum u računarskoj tehnologiji serijom računara ZX Spectrum i QL ostvarivši ogroman profit da bi bankrotirao upravo ulažući u elektromobile. Razlog je monopol malog broja ljudi nad eksploatacijom fosilnih goriva i njihova podrška od strane državnog aparata koji takođe enormno zarađuje naplaćivanjem taksi, akciza i poreza. Ali kao i svaka tajna ni ova nije mogla opstati večno i radom hiljade entuzijasta uspelo se u nameri da se stvori pouzdan elektropogon automobila koji mora prihvatiti i petro lobi uz stalna ograničenja i umetanje klipova.

To je meni u sferi teorija zavjere. Kako tebe naftni lobi moze sprijeciti da razvijes, proizvedes i prodas elektricni automobil?

Stvar je iskljucivo tehnoloska, do danas se nje rijesio ekonomski i ekoloski isplatljiv model prem kojem ce Elektricni automobil moci prijeci 600 kilometara bez potrebe za punjenjem.

Oni koji to i mogu, moraju se kretati brzinom od 80 kmh, pritom imaju dvije i pol tone tezine, i kostaju preko 100 tisuca eura.

Umjesto da ovo uvaze kao realan problem, i priznaju da su elektricni automobili vrlo prigodni za gradsku voznju i kratke relacije, nas eko necisticki lobi uvjerava da je ''skroz OK stati svakih sat vremena na ''pumpi'', malo popiti kavu, odmoriti 20 minuta, i nastaviti dalje'', jer na ''svakoj pumpi ima punjac''. Ovo doduse je skoro tocno, s tim da su na svakoj pumpi o dva, tri ili pet punjaca. Kad promet po ljeti krene u tisucama automobila na sat, nitko ne vidi problem s time. Odgovor je ''biti ce ih vise''.

Pritom ta ista ekipa kad ide na put s klasicnim automobilom ne toci 10 litara benzina, jer ce tako biti vise ekoloski s obzirom da ce se potrosnja smanjiti zbog manje mase. Pa da stanu na pumpi svakih sat vremena dotociti jos 10 litara i popiti kavu. Toce do vrha i boli ih dupe.