Ruski hipersonični projektili Kinžal

[Kubovac]

Obzirom da se u hipersoničnom letu ispred projektila formira polje (oblak, sloj) plazme koje blokira prolaz elektromagnetnih talasa, kako se onda vrši navođenje ovih projektila na pokretne ciljeve (npr. nosač aviona)? Da li do cilja lete unapred programiranim putanjama?

Do cilja lete programiranom putanjom, odnosno sistemom INS uz mogućnost popravki sistemom GLONASS. Pre cilja, na nižim visinama, uključuje se gimbalni elektro-optički sistem i traži cilj.

[Kubovac]

ЗАСТРАШУЈУЋА МОЋ "КИНЖАЛА": Руске хиперсоничне ракете летe брзином која је и до десет пута већа од брзине звука

РАТ у Украјини први је сукоб на свету у коме су употребљене хиперсоничне ракете - изузетно велике брзине и разорне моћи.

Руска страна је потврдила да је на циљеве инфраструктуре украјинске војске испалила пројектиле "кинжал", који заузимају највиша места на глобалној листи софистицираног наоружања.

Реч је о ракетама које су због своје брзине готово неухватљиве за готово све постојеће оперативне противракетне системе. Пројектил ваздух-земља "кинжал" лети брзином која је и до десет пута већа од брзине звука, што је око 12.000 километара на час.

Оваква брзина у комбинацији са изузетном снагом кинетичког удара ову ракету - као и све остале из категорија хиперсоничних - сврстава у најмодерније наоружање овог времена.

Појава руских хиперсоничних ракета које су, због брзине и неограничених могућности за промену путање у свакој фази лета, као и огромне разорне моћи, практично незаустављиве, пре три године упалила је аларм у западном свету. Тек недавно у САД су успели да савладају ову технологију и направе своје хиперсоничне пројектиле. Реч је о ракетама "дарк игл", а први прототипски примерци - четири лансера са две ракете - пребачени су на ракетне положаје на истоку Немачке. Полувековна трка у наоружању између САД и Русије, тиме је ушла у нову фазу.

Свет је забринут и најавом ширег коришћења руских термобаричних ("вакуум") бомби, чија је основна карактеристика увлачење кисеоника на месту удара, што доводи до експлозије изузетно високе температуре. Разорни ефекат се тиме повећава неколико пута него у случају примене конвенционалног експлозива. На украјинске положаје Руси су испалили термобаричне ракете, које су покренули на вишецевним лансерима ТОС-1А.

Ово наоружање које леди крв у жилама није резервисано само за Русе, већ га у својим арсеналима имају и друге развијене земље. Руска армија располаже и најснажнијом хипербаричном авио-бомбом, названом "оцем бомби", чија се разорна снага пореди са нуклеарним наоружањем, али без загађења и радијације.

НОСАЧ "МИГ" ИЛИ "ТУПОЉЕВ"

ХИПЕРСОНИЧНА ракета "кинжал" испаљује се са ловаца пресретача "миг-31К" или стратешких бомбардера "тупољев 22М3". Авиони са овим пројектилима од прошле године су стационирани и у руској авио-бази Хмејим у Сирији, али није било потврде да су тамо и коришћене. Прво лансирање "кинжала" Руси су пријавили новембра 2019. на Арктику.




Izvor

[relja]

Obzirom da se u hipersoničnom letu ispred projektila formira polje (oblak, sloj) plazme koje blokira prolaz elektromagnetnih talasa, kako se onda vrši navođenje ovih projektila na pokretne ciljeve (npr. nosač aviona)? Da li do cilja lete unapred programiranim putanjama?

Do cilja lete programiranom putanjom, odnosno sistemom INS uz mogućnost popravki sistemom GLONASS. Pre cilja, na nižim visinama, uključuje se gimbalni elektro-optički sistem i traži cilj.

Da li to onda znači da projektil mora da uspori ispred cilja da bi optoelektronika ipak mogla, na kratko, da "vidi", jer inače to ne može kroz oblak plazme na hipersoničnim brzinama?

[Kubovac]

Obzirom da se u hipersoničnom letu ispred projektila formira polje (oblak, sloj) plazme koje blokira prolaz elektromagnetnih talasa, kako se onda vrši navođenje ovih projektila na pokretne ciljeve (npr. nosač aviona)? Da li do cilja lete unapred programiranim putanjama?

Do cilja lete programiranom putanjom, odnosno sistemom INS uz mogućnost popravki sistemom GLONASS. Pre cilja, na nižim visinama, uključuje se gimbalni elektro-optički sistem i traži cilj.

Da li to onda znači da projektil mora da uspori ispred cilja da bi optoelektronika ipak mogla, na kratko, da "vidi", jer inače to ne može kroz oblak plazme na hipersoničnim brzinama?

Znaš kako....to su teške teme i nemam precizan odgovor, a teško će nam na to bilo ko odgovoriti sa "punom sigurnošću". Na javno dostupnim izvorima, pominje se "homing" sistem za Kinzhala, ali teško da to može biti radar. Možda u nekim slojevima postoji zona, recimo od 50 000 m pa do 12 000 metara visine, gde bi aktivni radar mogao "videti" cilj, ali se postavlja pitanje da li može raditi pri tolikim brzinama i tolikoj toploti koja se razvija. Slično važi i za elektro-optički sistem.
Iako tako piše na izvorima, sasvim je moguće da Kinžal nema "homing" sistem, nego je vođenje samo INS uz popravka GLONASS...

[relja]

Obzirom da se u hipersoničnom letu ispred projektila formira polje (oblak, sloj) plazme koje blokira prolaz elektromagnetnih talasa, kako se onda vrši navođenje ovih projektila na pokretne ciljeve (npr. nosač aviona)? Da li do cilja lete unapred programiranim putanjama?

Do cilja lete programiranom putanjom, odnosno sistemom INS uz mogućnost popravki sistemom GLONASS. Pre cilja, na nižim visinama, uključuje se gimbalni elektro-optički sistem i traži cilj.

Da li to onda znači da projektil mora da uspori ispred cilja da bi optoelektronika ipak mogla, na kratko, da "vidi", jer inače to ne može kroz oblak plazme na hipersoničnim brzinama?

Znaš kako....to su teške teme i nemam precizan odgovor, a teško će nam na to bilo ko odgovoriti sa "punom sigurnošću". Na javno dostupnim izvorima, pominje se "homing" sistem za Kinzhala, ali teško da to može biti radar. Možda u nekim slojevima postoji zona, recimo od 50 000 m pa do 12 000 metara visine, gde bi aktivni radar mogao "videti" cilj, ali se postavlja pitanje da li može raditi pri tolikim brzinama i tolikoj toploti koja se razvija. Slično važi i za elektro-optički sistem.
Iako tako piše na izvorima, sasvim je moguće da Kinžal nema "homing" sistem, nego je vođenje samo INS uz popravka GLONASS...

Pitao sam upravo zato što sam i na drugim mestima tražio bilo kakvu informaciju o sistemu navođenja, i nalazio sam otprilke to isto... i za GLONASS mi je čudno...senzori "klasičnih" glava za navođenje se nalaze u "nosu" projektila (jer, logično, osmatraju u pravcu leta), ali GLONASS primopredajni uređaj za korekciju putanje ne mora da bude smešten u nosu (komunicira sa satelitima koju su iznad njega), što implicira da se, možda, to polje plazme neprobojno za elekromagnetne talase ne formira oko celog tela projektila... samo moja pretpostavka, ništa više.

Kada je počela upotreba Kinžala u Ukrajini, potražio sam po internetu i našao neku kratku američku studiju na temu hipersoničnih projektila (nisam sačuvao link i ne sećam se da li je DARPA ili neko drugi, pa prepričavam).
Zaključak je, otprilike, da su benefiti: vrlo teško otkrivanje projektila na putu ka cilju (u ovom trenutku), veoma krako vreme za reagovanje odbrane i velika razorna moć zbog kinetičke energije.
Loše strane: nemogućnost navođenja u toku hipersonične faze leta zbog oblaka plazme (dakle - ograničeni su na dejstvo na nepokretne ciljeve, nosači aviona ipak imaju neku šansu), sami metodi lansiranja mogu da omoguće praćenje lansirnih platformi (počev od razmeštanja malobrojnih specijalizovanih jedinica), pa i njihovo uništenje pre lansiranja, da projektil ipak mora da uspori u jednom trenutku da bi sistem navođenja mogao da izvrši "zahvat" cilja kao i nepovoljan odnos cena/efikasnost jer se užasno mnogo ulaže u razvoj oruđa koje može da postigne isti efekat na cilju kao i već postojeći sistemi... ali da Rusiji tako nešto treba da može da parira Zapadu u mogućnostima brzih udara po dubokoj pozadini.
Ovo je, dakle, prepričano ono što sam zapamtio iz pročitane studije, za koju se ne sećam gde sam je našao pa možda i zvuči neozbiljno sa moje strane, ali zaključci ipak imaju neku osnovu.
Koliko je to tačno, ne znam i ne bih da cenim, videćemo, javno objavljenih podataka ima veoma malo i uglavnom su to štura službena saopštenja sa puno opštih mesta.

[milan55]

Pa kad vec ne znamo tocne podatke da se pokusamo pozabaviti predpostavkama. Da li je uopce Kindzalu potrebno vodjenje u zavrsnoj putanji. I najbrze torpedo na Svijetu ruski "Skval" nije upravljiv zbog brzine ali se smatra da mu to i ne treba jer je toliko brz da ce prije udariti u predpostavljenu metu nego sto ce ona izmanevrirati torpedo. I argentinski General Belgrano, krstarica je od britanske podmornice potopljen sa 4 ispaljena torpeda, salvo, klasicna pravoliniska, ne upravljiva , makar su na podmornici postojala i zicom vodjena torpeda. Negdje gore receno Kindzal ide brzinom od cca 12.000 km/sat, dakle 200 km/sekundi. Neka ga miG -31 lansira iz sigurnosne zone od 600 km od cilja, Kindzalu treba 3 sekunde do udara. Sto moze veliki nosac zrakoplova, nakrcan zrakoplovima na palubi i sa svojim inercionim masama da izmanevrira taj napad. Ako se prije lansiranja ubace podaci o cilju i uzme u obzir gdje ce on biti za 3 sekunde, nije tesko proracunati preticanje. Na probnim voznjama nosaca se vide fantasticne slike ostrih zaokreta u punoj brzini ali bez ijednog zrakoplova na palubi. To nije problem ali kada je paluba nakrcana zrakoplovima sumnjam da on moze puno ljevo desno? Drugo je pitanje da li nosac moze detektirati ispaljivanje Kindzala i da li uopce ima neko vrijeme za protu mjere. Ovo je cisto neko moje razmisljanje, jer je cinjenica da kroz plazmeni stit nema komunikacije niti upotrebe radara. B-2 kada treba radar, ali rijetko jer inace odaje svoj stealt mod, prestane sa stvaranjem plazmenog omotaca na drugoj po redu , gledano od sredine, panelu na napadnoj ivici krila i tek tada to funkcionira. Isto tako nema kontakta kod svih letjelica koje se vracaju natrag u zemljinu atmosferu dok su u plazmi...

[Boro Prodanic]

Negdje gore receno Kindzal ide brzinom od cca 12.000 km/sat, dakle 200 km/sekundi.

Velika matematička greška: 12000 km/h nije 200 km/sec nego "samo" 3,33 km/sec. Ovo znatno menja iznesene pretpostavke.

[Kubovac]

Polako Milane, brzina je 10 Macha, a to je 3,4 km/s. Znači sa 600 km mu treba oko 3 minuta. Sa 300 km oko 1,5 minuta....

[milan55]

Priznajem gresku, trebao sam jos podjeliti sa 60 to je u minuti 200 km, ali cak i sa 3 minute i dalje mislim da  nosac nece puno izmjeniti u svojoj putanji  ako nista zbog inercionih masa. Kapetani sa velikih kontejnerskih brodova od cca 300 m su mi rekli da od momenta kada daju komandu za promjenu kursa a i brzine ,prolaze minute i minute. Jako je tesko njima izvrsiti brzi manevar. Nosac nije cigra. Ja i dalje mislim naravno bez dokaza da mu ne treba navodjenje u zavrsnici . Mozda se varam? U bitci kod Midway-a dvije japanske krstarice mogami klase su se sudarile makar su nekoliko minuta prija dali komandu za skretanje ali veliki brodovi zbog inercionih masa trebaju nekoliko minuta da bi se ista promjenilo. Oprostite na gresci u brzini sam prevideo ali hvala na ispravci.

[PakleniVuk]

I u ovoj objavi sa videom koju je Kubovac preneo stoji da su Amerikanci neki svoj prototip navodno stacionirali u Evropi što me podsetilo da oni prototip ovakvih projektila imaju od 1960.kada su u vodama oko Australije vršili opitovanja sa takvim raketama/projektilima. Pitanja koja Relja postavlja jesu objektivna ,ali i očigledno da samo mali broj ljudi u Rusiji zna kako se Kinžal navodi na cilj . U tome i jeste sva poenta. Jer mah 10 raketu može da razvije i Burundi (manje više / karikirano) jer svaka cev koja održava konstantnu temperaturu koja leti brzinom većom od brzine zvuka neprekidno dobija ubrzanje (slično kao Teslina turbina ) sve dok se ili ne raspadne ili istopi ili se sudari sa nečim .