Ruski hipersonični projektili Kinžal

[milan55]

Evo u internetu par rijeci i o navigaciji ali na Ruskom. Moze netko prevesti ali ne vjerujem da cemo vise saznati:

Получилась ракета с дальностью применения до 2.000 км, массой обычной БЧ около 500 кг и возможностью нести специальную БЧ (термоядерную боеголовку). На маршруте ракета использует ИНС с возможностью корректировки от системы ГЛОНАСС. Профиль корпуса Х-47М2 был выбран так, что на скорости в 10 чисел Маха не требуется специальная тепловая защита, а также не накладываются ограничения на работу головки самонаведения (ГСН). Цели ракета ищет с помощью оптической корреляционной ГСН, которая позволяет ей поражать их с отклонением около 1 метр.

Clanak iz:

https://zvezdaweekly.ru/news/20185211547-L3aOs.html

Alexey Leonkov (2018-05-23). "Hypersonic Dagger Throw: competitors are still in diapers". zvezdaweekly.ru. Retrieved 2018-05-24.

Ovo vec znamo, osim kako opticki:

Guidance
system
INS with the possibility of adjustments from GLONASS, remote control and infra red optical homing system[4]

[Lemi_O2]

Pa zar nije Kinžal razvijen na osnovi Iskander-M kao zračno lansirana opcija potonjeg?
Dakle sa istim letnim i bojevim karakteristikama (hipersonične brzine, kvazi balistička putanja sa mogućnošću korekcije, samonavođenje u terminalnoj fazi leta).
Slijedom toga, ako su ciljevi oružja isti, baza sustava i osnovne karakteristike iste, tada bi i sustav navođenja trebao biti isti kao kod Iskander M.
https://www.sandboxx.us/blog/evidence-suggests-russias-hypersonic-kinzhal-missile-is-powered-by-american-tech/
Link koji opisuje gdje se vidi filozofija upotrebe istih komponenti (commonality) kod različitih sustava. Ne govori direktno o Kinžalu, ali poveznice postoje.

[milan55]

Nije isto ali slicno. Problematika da li letjelice koje se vracaju iz svemira u atmosferu mogu da salju signale kroz stit od plazme koji je nastao. Ovaj naucnik kaze da moze, ako je frekvencija elektromagnetskih valova veca od frekvencije plazme. .
Zavisi od frequencije signala, treba biti u Teraherzima.:

Gruenwald Laboratories GmbH
Plasma is not necessarily a Faraday cage - electromagnetic waves can penetrate the plasma under certain circumstances. It all depends on the plasma frequency of the electrons, which is given by:
w_pl = sqrt[n_e e^2/(m epsilon_0)]
where n_e ... electron density, e ... elementary charge, m ... effective mass of the electrons and epsilon_0 ... vacuum permitivity
an electromagnetic wave can penetrate the plasma if the wave frequency f is higher than the electron plasma frequency. This means that there is a cutoff point at which the electron density becomes high enough to hinder electromagnetic waves from penetrating the plasma.
Hence it is the density of electrons in your sheath which "desides" wether a rf-signal can travel through the plasma.
The time delay will be influenced by the index of refraction (if there is any delay at all) - and that you can calculate with the electron density.
The same holds basically also for attenuation effects, where you will need the absorbtion coefficient of your plasma.
https://www.researchgate.net/publication/337994115_Terahertz_wave_transmission_and_reflection_characteristics_in_plasma

Mozda su i radari koji ce raditi u Teraherz diapazonu frekvencija u buducnosti biti rijesenje za otkrivanje letjelica koje lete u plazma omotacu, kroz koji klasicni elektromagnetski valovi ne prolaze???

[Lemi_O2]

Ma razumijem diskusiju glede problema plazme kod velikih brzina. Ali ako Kinžal ima kao i Iskander-M (koji je isto hipersoničan) isti ili slični letni profil koji je kvazi balistički sa korekcijama, 50-80km najveća visina leta, endoatmosferski, dakle ne izlazi iz atmosfere, onda su i problemi navođenja kod oba isti. Brzine i visine leta Kižala mogu biti veće pošto se Kinžal lansira u zraku, naravno.
Po meni, upravo korekcijama letne putanje u svrhu proboja PZO zaštite u srednjem dijelu putanje, ta početna najveća brzina se smanjuje, te terminalno samonavođenje (IR/ optičko) može preuzeti završno navođenje.

[milan55]

Slazem se sa svime ,samo mi je upitno to smanjenje brzine u zavrsnoj fazi, ali je moguce radi opto-elektricnog i infracrvenog vodjenja u zavrsnoj fazi na cilj. Jedino mi je to u suprotnosti ,jer se naglasava da pored bojevne glave od 500 kg upravo je njegova brzina i kineticka energija kod udara kljucna za veliku razornu moc. Kako spojiti te dvije stvari? Ukrajinci ili Zapad su se na nekom snimku Kindzala ismijavali da prije udara nije tako brz, ili sam nesto krivo vidio?

Diskusija dometa Iskander-M i Kindzal-a me podsjeca na svedsku raketu RBS-15. Kada se lansira sa obalnog lansera ili broda treba joj booster da bi postigla brzinu neophodnu za rad vlastitog motora. Kada se lansira sa J-39 Gripena, booster joj ne treba jer zrakoplov nosac daje pocetnu brzinu. Time je i ista raketa puno laksa i domet veci.

[Lemi_O2]

Da, u pravu ste. Nema logike stvoriti kinetic kill oružje, koje djeluje prvenstveno kinetičkom energijom, pa ga onda usporavati. Ali opet, ako je cilj velika brzina i nepredvidiva srednja putanja leta u svrhu probijanja PZO-a onda donekle drži vodu. Možda i Kinžal posjeduje više modova upotrebe? Mod jedan, INS+GPS/GLONASS, Full speed, bez terminalnog navođenja za nepokretne velike ciljeve, maksimalna evazivnost obrane  i najveća efikasnost na cilju. Drugi mod,INS+GPS/GLONAS sa terminalnim navođenjem, gdje se zahtijeva veća preciznost, ali sa smanjenom sposobnosti proboja PZO.  I ostavljam rezervu da su Rusi izvršili veliki tehnološki  proboj, te su uspjeli razviti sustave navođenja koji mogu raditi i u uvjetima plazme. Dosadašnja upotreba Kinžala je sigurno popraćena i analizirana ELINT sredstvima od strane US, tako da će se ubrzo i saznati više.

[PakleniVuk]

Ako su Rusi koristili Glonas ELINT bi možda mogao to da detektuje ,ako su koristili radarsko navođenje ili navođenje kroz raketu i to bi možda moglo da se detektuje ,ali ako su ometali oko polja dejstva svojim ometačima pre lansiranja Kinžala ,onda mućak.

[Milan (longtrip)]

Preneo sam ranije zvaničnu izjavu OS Ukrajine na temi o ratu u Ukrajini:

Raketni napad 9. marta imao je kao jedan od ciljeva traženje i uništavanje PVO sistema „Patriot” i drugih isporučenih sistema, zvanično je saopštila komanda Oružanih snaga Ukrajine.

Natalija Gumenjuk, portparol Operativne komande Jug ( Oružanih snaga Ukrajine) , objasnila je suštinu talasaste taktike prethodnog napada. Dronovi kamikaze Šahed-136 krenuli su prvi, dejstvujući na određene ciljeve ujedno ometajući ukrajinsku protivvazdušnu odbranu. Potom je usledio masovni udar raketama različitih vojnih baza koje su već bile korišćene .Dronovima  su prvo usledile provere rezultata ranih udara. I konačno, novi talas raketa, među kojima i Kinžal, koje naše PVO snage još ne mogu da obore“, ogorčeno je istakla Gumenjuk.

Istovremeno, nije precizirala gde su tačno dejstvovali  „Kinžali”.

[dzumba]

Istovremeno, nije precizirala gde su tačno dejstvovali  „Kinžali”.

Занимљиво ми је то да ни Украјинци ни Руси не објављују на које су циљеве дејствовали "Кинжали".

[Brok]

Kh-47M2 Kinžal je ruska hipersonična balistička raketa koja može da se lansira iz vazduha. Rečeno je da ima domet od 3.000 km (1.900 milja) i brzinu od 12 maha (2,5 mi/s). Može da nosi konvencionalne ili nuklearne bojeve glave i može se lansirati iz bombardera Tu-22M3 ili presretača MiG-31K. Stacioniran je u vazdušnim bazama u južnom i zapadnom vojnom okrugu Rusije.

Kinžal je ušao u službu u decembru 2017. i bio je jedno od šest novih ruskih strateških oružja koje je ruski predsednik Vladimir Putin predstavio 1. marta 2018. godine.


Dizajn

Projektil je dizajniran da pogodi ratne brodove NATO-a koji predstavljaju pretnju strateškim raketnim sistemima u evropskoj Rusiji i da uništi odbrambene sisteme NATO-a, brodove za odbranu od balističkih raketa i kopnene objekte u blizini ruskih granica. Navodno je dizajniran da porazi sve poznate ili planirane NATO sisteme vazdušne ili raketne odbrane, uključujući MIM-104 Patriot, Terminal High Altitude Area Defense i Aegis Combat Sistem. Umesto da koristi novije dizajne hipersoničnih kliznih i scramjet raketa, koristi standardnu tehnologiju balističkih projektila pri većim brzinama.

Ukupan dizajn projektila je zajednički sa 9K720 Iskander, a deo za navođenje je modifikovan za Kinzhal. Navodno može da pogodi i statične mete i mobilne kao što su nosači aviona.

Velika brzina "Kinžala" omogućava mu bolju penetraciju cilja od lakših, sporijih krstarećih projektila. Sa naprednim sposobnostima manevrisanja, visokom preciznošću i hipersoničnom brzinom, neki izvori mu daju naziv „ubica nosača“ zbog njegove navodne sposobnosti da onesposobi i možda čak potopi supernosač od 100.000 tona jednim udarcem. Ako udari sa masom od 2.000 kg (4.400 lb), uključujući 500 kg bojeve glave, i brzinom od 12 Maha, Kinzhal ima više od 16,9 gigadžula kinetičke energije isključujući detonaciju, što je ekvivalentno 4.000 kg TNT-a.

Ruski mediji navode da je domet rakete 2.000 km (1.200 milja; 1.100 nmi) kada ga nosi MiG-31K i 3.000 km (1.900 mi; 1.600 nmi) kada ga nosi Tu-22M3 kada se borbenom radijusu rakete dodaju borbeni radijus aviona domet.


Operativna istorija

Kinžal je ušao u službu u decembru 2017. i bio je jedno od šest novih ruskih strateških oružja koje je ruski predsednik Vladimir Putin predstavio 1. marta 2018.

U maju 2018. deset MiG-31K sposobnih da koriste rakete Kinžal bili su na eksperimentalnom borbenom dežurstvu i spremni za raspoređivanje. Do decembra 2018. godine, avioni naoružani raketama Kinžal izveli su 89 letova iznad Crnog i Kaspijskog mora.

Do februara 2019. godine, posade nosača raketa MiG-31K Kinžal izvele su više od 380 trenažnih letova sa raketom, od kojih je najmanje 70 koristilo punjenje gorivom vazduh-vazduh. Oružje je javno debitovalo [kako?] tokom međunarodnog takmičenja Aviadarts u avgustu 2019.

Prema TASS-u, prvo lansiranje Kinžala na Arktiku održano je sredinom novembra 2019. Lansiranje je navodno izveo MiG-31K iz vazdušne baze Olenja. Raketa je pogodila zemaljski cilj na poligonu „Pemboi“, dostigavši brzinu od 10 maha. U junu 2021. raketu Kinžal lansirao je MiG-31K iz vazduhoplovne baze Hmejmim na kopneni cilj u Siriji. 2021. godine formiran je poseban avijacijski puk koji je naoružan avionima MiG-31K sa hipersoničnom raketom Kinžal.

Glasine početkom februara 2022. sugerisale su da je nekoliko presretača MiG-31 naoružanih projektilima „Kinžal“ poslato iz vazduhoplovne baze Solci u Novgorodskoj oblasti u Pomorsku vazduhoplovnu bazu Černjahovsk u zapadnoj ruskoj eksklavi Kalinjingrad. Vazdušno-kosmičke snage Rusije lansirale su rakete Kinžal[gde?] 19. februara 2022.

Tokom ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, ruska vojska je saopštila da je koristila projektile Kinžal da uništi navodno podzemno skladište naoružanja ukrajinskih oružanih snaga u Deljatinu 18. marta 2022. i skladište goriva u Konstantinovki sledećeg dana. Američki predsednik Džo Bajden rekao je o njenoj upotrebi „Kao što svi znate, to je posledično oružje, ali sa istom bojevom glavom kao i bilo koja druga lansirana raketa. Ne čini toliku razliku osim što je gotovo nemoguće zaustaviti ga“.

Navodno je ponovo korišćen 11. aprila. Prema izveštajima, 9. maja ruski avion Tu-22 je lansirao tri rakete tipa Kinžal na ciljeve u lučkom gradu Odesi.

Tri borbena aviona MiG-31K sa hipersoničnim raketama Kinžal prebačena su na aerodrom Čkalovsk u Kalinjingradskoj oblasti 18. avgusta 2022.

Prema nepotvrđenim izveštajima, ruski MiG-31 za koji se mislilo da je nosio projektil Kinžal srušio se pri poletanju iz vazdušne baze u Belbeku na Krimu 1. oktobra 2022. Navigator je uspeo da se katapultira, ali je pilot poginuo.

Dana 26. januara 2023. godine, prema podacima ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva, ispaljeno je 55 projektila i 24 drona Šahed-136 na ciljeve u Ukrajini. Ukrajinsko vazduhoplovstvo saopštilo je da su oborili sve dronove i 47 projektila. U napad je bio uključen i hiperson Kh-47. Gradonačelnik Kijeva je rekao da je jedna osoba poginula, a dve su ranjene kada je pogođen stabilni blok u okrugu Holosijev.

Dana 9. marta 2023. na ukrajinske gradove ispaljena je baraža od 84 projekta, uključujući šest Kinžala, što je njihova najveća upotreba do sada. Ukrajina nema načina da zaustavi Kinžale. Nije poznato da li raketni sistem Patriot može da zaustavi takve rakete.