PALUBA
April 12, 2024, 06:10:06 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Čitajte na Palubi roman "Centar" u nastavcima, autora srpskog podoficira i našeg administratora Kuzme
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 [4]   Go Down
  Print  
Author Topic: Ruski hipersonični projektili Kinžal  (Read 15705 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 345


« Reply #45 on: May 25, 2023, 05:56:53 pm »

Ја бих да скренем пажњу на један текст који сам нашао на једном од руских ТК који говори о томе да је руска ФСБ ухапсила неколико лица у научном институту који се бавио развојем "Кинжала" и николико (сада пензионисаних) војних лица која су учествовала у верификацији развоја и набавкама "Кинжала". У тексту се наводи, да се ухапшени научници сумњиче за фалсификовање, односно лажно представљање резултата истраживања и развоја. Мени то указује да "Кинжал" има слабости које су се испољиле у ратној пракси док је у папирима и опитовањима све било "нај,нај", како то код Руса уме да буде.
Logged
PakleniVuk
stariji vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 1 073


Ko laje zlo ne misli


« Reply #46 on: June 02, 2023, 11:17:16 am »


ČUVENI RUSKI NAUČNIK ODAO VOJNE TAJNE KINEZIMA? Radio je na hipersoničnim raketama, sada mu preti robija zbog veleizdaje
Novosti online


01. 06. 2023. u 22:20

SUĐENjE istaknutom ruskom fizičaru Anatoliju Maslovu (76), optuženom za izdaju, počelo je u četvrtak u Sankt Peterburgu u uslovima stroge tajnosti i zabrinutosti za zdravlje starijeg optuženog, piše Rojters.

ČUVENI RUSKI NAUČNIK ODAO VOJNE TAJNE KINEZIMA? Radio je na hipersoničnim raketama, sada mu preti robija zbog veleizdaje
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Maslov je jedan od trojice naučnika koji se bave hipersoničnim raketama koji su radili u institutu u Novosibirsku i koji se sada suočavaju sa, kako su saopštili iz Kremlja, "veoma ozbiljnim optužbama".

Slučaj, označen kao "strogo poverljivo", zatvoren je za medije i javnost, saopštio je sud u Sankt Peterburgu. Maslovljev advokat nije bio dostupan za komentar na ročištu u četvrtak.

Izvor blizak Maslovu rekao je Rojtersu da je naučnik doživeo dva srčana udara i proveo vreme u bolnici od hapšenja prošlog juna u Novosibirsku. Maslov je bio profesor i istraživač na Institutu za teorijsku i primenjenu mehaniku Hristijanovič, jednom od najvećih naučnih centara Rusije.

Ubrzo nakon toga, Maslov je poslat u zatvor Lefortovo u Moskvi, pre nego što je prebačen u St. Petersburg.

Sva trojica optuženih su specijalisti za hipersoniku – oblast od ključnog značaja za razvoj nove generacije ruskih raketa, sposobnih da lete brzinom deset puta većom od zvuka.

Kolege su rekle da bi krivično gonjenje trojice muškaraca moglo da nanese štetu ruskoj nauci.


Detalji optužbi protiv njih su poverljivi, ali je novinski portal naučnog grada u kome se nalaze javio da je Maslov osumnjičen da je odavao tajne Kini.

Izvor je rekao da Maslov i dalje tvrdi da je nevin i da "sebe ne smatra izdajnikom"., kao i da veruje da je uvek sve radio kako treba".

Ruski parlament je u aprilu izglasao povećanje maksimalne kazne za izdaju sa 20 godina na doživotnu robiju


Izvor :
https://www.novosti.rs/planeta/svet/1244632/cuveni-ruski-naucnik-odao-vojne-tajne-kinezima-radio-hipersonicnim-raketama-sada-preti-robija-zbog-veleizdaje

Logged
Kubovac
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 9 573



« Reply #47 on: September 04, 2023, 10:30:57 pm »

Ruski zvaničnik: Bombarder Su-34 koristi hipersoničnu raketu „kinžal” u Ukrajini

MOSKVA – Ruski borbeni bombarder Su-34 koristi hipersoničnu raketu „kinžal” tokom specijalne vojne operacije u Ukrajini, rekao je neimenovani zvaničnik odbrane za Tas. „Lovac Su-34 koristio je u specijalnoj vojnoj operaciji hipersoničnu raketu „kinžal”. Prva posada koja je uspešno izvršila takav zadatak dobiće državna priznanja”, rekao je zvaničnik.

„Kinžal” je najnoviji ruski sistem sa hipersoničnim aero-balističkim raketama koje nose specijalno opremljeni lovci-presretači MiG-31K. Raketa „kinžal” ima visoku manevarsku sposobnost i može da pogađa kopnene i pomorske ciljeve, podseća ruska agencija. Raketni sistem „kinžal” je u eksperimentalnoj upotrebi od decembra 2017, a ruska vojska ga je prvi put zvanično upotrebila u borbi u Ukrajini 18. marta 2022. godine, prenosi Tanjug.


Izvor
Logged
Brok
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 18 940


Jednakost, Bratstvo, Sloboda


WWW
« Reply #48 on: October 01, 2023, 07:09:50 pm »

Još jedna premijera JuTjub kanla Taktička oprema - TacEQ na temu Kinžala

Logged
Brok
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 18 940


Jednakost, Bratstvo, Sloboda


WWW
« Reply #49 on: October 02, 2023, 01:51:40 pm »

Obzirom da su kolege sa kanla Taktička oprema - TacEQ pomenuli (video prilog u predhodnom postu) odakle su crpeli materijal za video (na 14:38), evo i izvorne analize o Kinžalu od našeg Kubovca.

Sve o ruskoj raketi Kinžal i da li je američki Patriot može oboriti?

Raketa Kinžal je još jedno od kontroverznih oružja ionako kontroverznog rata u Ukrajini.

Dok oni skloni ruskoj strani u njoj vide neko super oružje koje može da odluči rat i to ne samo sa Ukrajinom, drugi skloni zapadu je procenjuju kao sistem vrednosti nemačkog Fau-2 sa kraja Drugog svetskog rata, dakle sa krajnje ograničenim i ukupno slabim efektom. Prvi problem sa kojim se srećemo u medijima je i sama oznaka sistema, jer često se pojavljuje oznaka H-47M2 (Kh-47M2), koja je navodno sasvim pogrešna, navodi se da je oznaka sistema 9-A-7660, a oznaka same rakete 9-S-7760, tako da možete da naletite na sve ove oznake, ko zna koja je uopšte tačna.

Dakle sistem je, što se tiče objavljenih karakteristika, potpuno problematičan skoro po svim svojim osobinama. Od toga koliki mu je domet, gde se navode jako različite cifre, preko toga šta može da uništi, a šta ne može, od nosača aviona do toga da nije ništa više od obične taktičke rakete, koja je malo ili čak nimalo brža od uobičajenih, zatim nepoznanica po svim parametrima leta i trajektorije gde su rasponi cifara po visini i brzini leta ogromni.

Prava istina je da potrebno znanje za ovakve procene imaju samo dve nacije koje su ikada radile sa raketama koje imaju takve brzine i visine, a to su SAD i Rusija, dok i one iz grupe velikih kao Kina ili Francuska u tome imaju daleko manje iskustva. Svi mi ostali o tome znamo onoliko koliko oni žele i onoliko koliko su retki pojedinci dolazili samo donekle u dodir sa takvom tehnikom i informacijama u vezi ove teme; radi se o delovima fizike i dinamike leta nedostupne ostalima, letu kroz visoke slojeve atmosfere sve do granice kosmosa, brzinama koje se obično zovu hiperzvučne, mada je granica hiperzvuka dogovorna stvar kao i mnogo toga. Ponajviše se poteže u raspravama pojava plazmenih efekata u takvim letovima i njihovi uticaji na rad senzora na raketi posebno recimo radara, a zapravo se zasniva na tome da raketa sa brzinom većom od 6 Maha može biti upravljiva u zonama visina između 40 i 80 км iznad Zemlje.

Koja je namena rakete Kinžal?

Već na tom prvom i osnovnom pitanju počinju da se javljaju razne varijante mišljenja – istinu zna samo rusko ministarstvo odbrane. Najzastupljenija grupa mišljenja je da je Kinžal specijalizovano oružje protiv grupe nosača aviona. U raspadu SSSR-a došlo je do višedecenijskog kašnjenja ruske vojne industrije i propadanja vojske. To je zahvatilo i mornaričko vazduhoplovstvo koje je pre toga imalo dosta dobar instrument odvraćanja sa srednjim bombarderima Tu-22M i čuvenim raketama H-22 (AS-4) koje su sa pravom zvane „ubice nosača aviona“. Te rakete su, naravno, u tom vremenu masovno propadale.

U današnje vreme postoji naslednik te rakete sa oznakom H-32, ali njene performanse nisu bitno veće od prethodnika što onda postavlja pitanje da li su i dalje efikasne u toj ulozi obzirom na izvesno i merljivo jačanje PVO grupacija američkih nosača aviona. Zbog toga mnogi pretpostavljaju da je Kinžal pre svega „anti-nosač“ oružje. Drugi smatraju da on to uopšte nije, smatraju da je Kinžal vazduhoplovna verzija već široko poznatog sistema zemlja-zemlja Iskander, samo što služi za gađanje zemaljskih ciljeva.

Kada im se postavi pitanje zašto bi Rusija uopšte pravila takvo oružje, odgovor je zbog dometa, jer se lansiranjem iz vazduha domet povećava. Na banalno kontra pitanje da se to daleko jednostavnije i mnogo brže rešava postavljenjem još jednog stepena na raketu, odgovor prelazi u politiku, odnosno odgovor je da je to zbog toga što tako Kinžal ne ulazi u dogovor o eliminaciji taktičkog oružja određenih srednjih dometa koji je do skoro važio. Danas očigledno ne važi ništa, a i sam dogovor je očigledno napušten, ako ne de jure ono de facto već dugi niz godina.

Ako Kinžal nije „anti-nosač“ oružje on nema nikakvih složenih sistema za vođenje osim INS sistema ma kako bili precizni ili ne. Temelj takve pretpostavke je da je Kinžal zapravo Iskander dorađen za lansiranje iz vazduha, ali je u toj tački zbog dve činjenice lako demantovati ovu verziju. Prvo, biroi i fabrike nisu istovetni, a sasvim je sigurno pravilo kod Rusa da u tom slučaju oružja ne da nisu slična nego nisu ni previše kompatibilna.

Drugo i najvažnije, kod prvih prototipova Kinžala čije su fotografije puštene u javnost postojala su blurovana mesta koja su prilikom gledanja bila neprepoznatiljva da bi se moglo odrediti šta se stvarno nalazi na telu rakete. Tu nalazimo na logičan odgovor. Biro pa i fabrika koji rade Kinžal nekada su radili raketu tipa Oka koja je temeljno na štetu Rusije uništena u godinama lažnog rusko-zapadnog prijateljstva. Ta mesta na raketi Oka-U poslednjem prototipu su bitna, jer je Oka-U imala odvojivu bojevu glavu, specijalno upravljanje i što je krucijalno,  glavu za samonavođenje sa upravljačkim elementima na tim mestima.

Istina, oni na Kinižalu nisu vidljivi, ali blurovanje na medijskim izveštajima pokazuje da se tu nalazi nešto važno, a važno bi bilo samo u slučaju odvojive glave i neke vrste elementa za upravljanje. Kontra toga, pristalice teze da je Kinžal evolucija Iskandera u medijma prilažu neku njegovu fotografiju pada na neki poligonski cilj gde se, analizom fotografije, može videti da nema mesta za odvojivu glavu na raketnom telu Kinžala. Prosta istina za koju autori praktično garantuju je da ta fotografija nije fotografija pada Kinžala po cilju, nego zapravo pada završnog dela obične Oke (ne Oke-U) po cilju.

Da bi stvar bila jasnija ili upravo suprotno, postoji i intervju projektanta Oke posle njegovog odlaska u penziju u kojoj novinar u razgovoru sa žaljenjem konstatuje da je od tako sjajne rakete kao što je Oka kao posledica ostala samo jedna relativno uprošćena i ograničena verzija koju svi znamo kao Iskander. Na to je sa izvesnom uzdržanošću projektant navodno odgovorio da će se u skorijoj budućnosti razviti leteće platforme za njegovu raketu i da će onda sva dostignuća koje je on postigao na Oki, a koja su avangardna, doći ponovo do izražaja i pokazati njenu pravu vrednost.

Da bi ovi redovi bili potpuno iskreni po prikupljenim informacijama, projektni biro Kinžala ne negira da je njihova raketa potomak Oke, ali odlučno odbijaju komentar da je ona direktno iz nje razvijena, po fizički sklopovima, već da je nova raketa i to je izgleda tačno. Projektni biro Iskandera nikada nije komentarisao da li je ili nije direktno razvijen iz Oke.

Kinžal jeste raketa koja je nastala evolucijom iz rakete Oka-U, pre svega konceptualno i to po nekim fizičkim sličnostima i pre svega osobinama leta i načinu gađanja cilja, dok je većina njenih elemenata zapravo nova i dosta razvijenija i modernija od uzora. Takođe po istom kriterijumu je Iskander zapravo uprošćena i olakšana direktna evolucija obične Oke za nižu borbenu nišu, doduše takođe sa nekim uplivom modernih tehnologija koje su danas dostupne.

Prvenstvena namena Kinžala jeste napad na grupe nosača aviona i svojim daleko naprednijim mogućnostima drastično prevazilazi stari H-22, pa i nove H-32, i time i jeste primarno oružje za napad na grupu nosača aviona, uz još neka sredstva koja se lansiraju sa podmornica. Kao i H-22 može se uz korišćenje druge bojeve glave upotrebiti i za gađanje kopnenih ciljeva. Na pitanje zašto bi Rusija proizvodila i Kinžal i H-32 odgovor je jednostavan. Kinžal je primarni napadač na grupu nosača aviona i veoma je skup i sporog tempa proizvodnje, a H-32 je daleko slabijih karakteristika jer je osetljiviji pogotovu na modernu novu PVO, ali je mnogo jeftiniji i može se brže proizvoditi pa je idealan za nešto masovnije udare na već oštećenu odbranu grupe nosača aviona ili po slabijim sastavima bez nosača.

Ako je tako, odgovor je, na žalost mnogih, da Kinžal ima sistem završnog navođenja, možda jedinstven na svetu. Mada nije baš prvi put da taj koncept viđamo – nekada davno mi koji više pamtimo uviđamo evoluciju koncepta kasnijih američkih raketa tipa Peršing, kao i nikada do kraja realizovanih radova na poslednjim verzijama prototipova raketa Elbrus (SCUD) sa glavama za samonavođenje.


Kako funkcioniše Kinžal?

Kao i njegov prethodnik H-22, Kinžal je sredstvo koje se lansira iz vazduha. Njegov domet je takođe predmet spekulacija i zaista nije sasvim jasno koliki je, postoje samo procene i na žalost te procene se zasnivaju uglavnom na analogijama sa Iskanderom koji bi bio lansiran u vazduhu, a to smo već zaključili da nije u istom tehničkom problemu niti daje dobre analogije. Prvo moramo da ustanovimo ono što sigurno znamo o Kinžalu i načinu njegovog lansiranja.

Činjenica je da Kinžal pre svega lansiraju avioni tipa MiG-31. Druga činjenica koju je većina nekako propustila, kao sada konstantu, jeste da su Migovi koji ih lansiraju specijalno prerađeni i to ne nekom lakom i brzom preradom već ozbiljnim zahvatima. Avioni koji se tako prerade više nisu lovci. Očigledno je da je avionu kao nosaču uklonjeno sve nepotrebeno osim onoga što mu podiže anvelopu po maksimalnoj visini i brzini leta.

Takođe je logično da su mu ugrađeni specijalni sistemi za navigaciju i parametre leta velike preciznosti da bi se takvim kvalitetnim podacima snabdela raketa pre lansiranja. Takvo lansiranje i pokazuje njenu pre svega mornaričku, protivbrodsku osnovnu namenu. Jedino sa takvim nosačima može se stvoriti elastična odbrana na velikim daljinama od obale, to nije moguće izvesti obalskim baterijama makar raketa dobila i raketni stepen više.

Borba protiv nosača zahteva da platforma koja lansira rakete zagazi ne samo stotinama nego i više od hiljadu kilometara nad (pod) morem da bi onda sa te pozicije gađala, jer čak i kada je cilj lociran sa satelita potrebno je što kraće vreme leta do njega, a to je jedino moguće ako je i platforma lansiranja već stotinama pa i hiljadama kilometara na pučini. Kinžali se kače i na Tu-22M.

Tu bi neko mogao da postavi pametno pitanje: kako sa Tu-22M kada on ne može da postigne ni blizu parametre leta pri lansiranju kao prerađeni MiG-31? Tačno, domet sa njega je time manji, ali isto tako je tačno da Tupoljev može da ode bar 500 ako ne i 1.000 км dalje od MiG-a 31 u tom poslu, a može da ponese čak tri rakete. Tu  vidimo zašto se kao podaci o dometu Kinžala pojavljuju i cifre od 1.000 км dometa i cifre od 2.000 км dometa, pri čemu se uvek navodi sa udelom avionskog preleta. Pojavljuje se razlika između mogućih radijusa Miga i Tupoljeva, makar pri lansiranju sa ovog drugog usled manje visine i brzine sama raketa ima manji domet.

Ostaje zaključak da sama raketa ima manji ili jednak domet od 1.000 км od mesta lansiranja sa aviona do cilja. U slučaju Tupoljeva avionski udeo u maksimalnih 2.000 км ukupnog dometa je verovatno i nešto veći od 1.300 do 1.400 км, odnosno domet same rakete po mišljenju autora je oko 600 do 700 км kada se lansira sa sporog Tupoljeva opterećenog sa maksimalno tri rakete dok je sa Miga verovatno oko 800 км ili čak nešto više.

Sledeći problem je i nepoznanica je na kojim visinama raketa leti. Tu odgovor nije toliko težak koliko se čini jer se on javlja iz česte rasprave o njenoj hipersonici, odnosno: da li je hipersonična ili nije?

Sasvim je jasno da raketa u početku propinje na visinu veću od 80.000 m, verovatno preko 100.000 m, da bi potom pod većim uglom propadala parabolično do visine od 80.000 m, a zatim sa te visine blagim poniranjem do 60.000 (minimalno 40.000 m) pri čemu do kraja te putanje mora da zadrži brzinu od minimum 6 Maha.

Maksimalnu brzinu od 10 do 12 Maha ima samo na delu aktivne faze i to vremenski vrlo kratko, zbog toga i postoje ne mnogo masivne obloge protivplazmene zaštite na delu konusa rakete. No usled oblika prednjeg konusa i specijalnog dovoljno dugog tela i konstantnog usporenja na velikim visinama gde se na kraju brzina spusti na 6 Maha, plazmenih efekata nema toliko mnogo u odnosu na to koliko se pominju, ali zato pri manevru obrušavanja raketa značajno uspori mada ne manje od 3 Maha kada konačno krene na dole i onda je sve brža.

Istina, raketa se sigurno veoma zagreje ali je to očito rešeno prelazom toplote na zadnju sekciju koja posle aktivne faze ima ulogu radijatora. Na visini od 60.000 m, a verovatnije na 40.000 m raketa komanduje obrušavanje na dole, praktično vertikalno ka cilju. U toj fazi radar zrači na dole i hvata cilj, ali najkasnije posle proboja tropopauze kretanje prelazi na INS koji komanduje onda upravljačkim elementima, za koje ne znamo kog su tipa, najverovatnije neki bočni trasteri.

Poslednja faza leta je i najveća nepoznanica naročito sa gledišta mogućnosti radara i autopilota da rade pri velikim brzinama na dole jer tu je negde ponovo granica pojave plazme velika, ali je pitanje gde je ona? Po logici verovatno se efekat sigurno stvara tek u troposferi. Pouzdano se zna da se efekat nigde ne stvara na 3 Maha brzine, ali da li će se desiti na 5 ili  6 Maha ne znamo, dok na brzinama od 10 Maha i više, efekat bi bio bar u donjoj stratosferi pa i višlje. Sa ovakvim oblikom rakete sa visina ispod 60.000 m, pa sve do možda i 20.000 m, postoji „prozor“ u kome radar može da radi efikasno i pri brzinama do 8 Maha.

Ipak, nije efekat plazme taj koji možda stvara najveće probleme. Zagrevanje tela rakete može narušiti njenu konstrukciju, a ona je već dobro zagrejena pa pre poslednjeg obrušavanja ne bi smela da bude previše brza. Ne samo zbog rada radara već integriteta konstrukcije, sva je prilika da su brzine od 3 Maha na obrušavanju bile takve da ni plazmu nisu stvarale, a u ovom slučaju verovatno je ta granica dignuta par Mahovih brojeva više. Prema nekim procenama Kinžal posle gubitka brzina sa 6 Maha počinje da obrušava sa nekih 3 do 4 Maha i zatim opet ubrzava.

Svaki raketni inženjer kada pogleda zadnji konus na raketi upita se kakvo je vođenje ove rakete? Na svim drugim raketma, pa i na Oki, jasno su postojala 4 mlaznika koji su imali po stepen slobode i time je bilo moguće upravljanje na aktivnoj fazi sve do čak 120.000 m visine koje je raketa dostizala da bi zatim prešla u parabolu na dole gde se polagano sve više upravljala aerodinamički sa rešetkastim krilima, da bi sa njima prešla i u obrušavanje na cilj, i tu bi eksplozivnim svornjacima i rotacijom specijalnog motora u obrušavanju odbacila tu sekciju zajedno sa lažnim ciljevima a samostalna glava bi nastavila put na dole upravljana svojim INS-om i aerodinamičkim krilcima na Oki-U. Ništa od toga ne vidmo na Kinžalu.

Jedino suvislo objašnjenje za upravljanje uopšte na aktivnoj fazi je postojanje upravljanja sa brizganjem tečnosti, jer drugog razumnog sistema ne vidimo. Ako je tako onda je to jedna od najmanjih instalacija na raketama takvog tipa I to je shvatljivo, a vidimo opravdanost ponašanja projektnog biroa da je njihova raketa nova, a ne fizički zasnovana na raketi Oka.

Osim toga, nije jasno na koji način se upravlja na dugačkom poniranju? Kada raketa krene u skoro vertikalno obrušavanje sa praktično nekoliko desetina kilometara? Kako se koriguje posle proboja tropopauze? Aerodinamičkih površina nema.

Pretpostavke o odbacivom motoru i nekom sasvim malom novom motoru za ubrzanje su zaista besmislene pri ovako malim dimenzijama rakete, ali mogućnost da se motorska sekcija odbacuje, samo u zadnjem kraćem delu, i da se onda pojavljuju neke aerodinamičke upravljačke površine je naizgled dosta logična, ali na drugi pogled malo verovatna.

Upravljanje nekim gasogeneratorom je takođe teorijski moguće, ali takođe upitno zbog slabih sila. Najlogičnije je postojanje bočnih trastera. Jedno je sigurno, da bi pogodila morski cilj raketa mora da ima glavu za samonavođenje, a onda nečim i mora biti upravljana. To sa sobom povlači činjenicu da Kinžal verovatno ima jako malu bojevu glavu za svoju veličinu. Ne baš mnogo bitno za raketu koja treba da pogodi nosač aviona i to pri brzini od bar 5 Maha, ali to isto uslovljava da za zemaljske ciljeve baš kao i u slučaju H-22 ranije, bojeva glava mora da se menja odnosno nije istog tipa kao i za morski cilj.

Njena prodornost u dubinu nije upitna, ali način dejstva na samom kraju pa i efekat možda nisu tako veliki na zemaljskim ciljevima kao što se misli, odnosno njena sposobnost penetracije je velika, ali vrlo verovatno da ne može da izvrši obimnije rušenje. Za gađanje klasičnih zemaljskih ciljeva su zato daleko jeftinije i efikasnije rešenje takozvane balističke rakete makar i složene konstrukcija kao Oka ili nešto uprošćenije kao Iskander. Tu možemo slobodno danas dodati i neke novije modele iranskih Fatiha, koje ipak na cilj dolaze manjim brzinama mada jednako precizno.

No svakako su takve rakete značajno lakši ciljevi za protivraketnu odbranu od Kinžala koji je uz supersonične niskoleteće rakete koje lete nešto preko 1 Maha, ali na malim pa čak i granično malim visinama, jedan od najtežih ciljeva, teži čak i od nekih starijih balistčkih raketa mnogo većeg dometa koje su sporije na završnim delovima putanje. Kinžal verovatno do samog obrušavanja na cilj neće spustiti visinu ispod 40.000 m niti brzinu ispod 6 Maha. Jedino tu iznad samog cilja će nešto usporiti po nekom radijusu, da bi opet snažno ubrzao, ali tu je već ključno da ide skoro vertikalno na dole što je već teško pogoditi kao cilj pogotovo pri i dalje velikoj i narastajućoj brzini.

Takav cilj je težak i za otkrivanje, a kamoli praćenje i gađanje, mada nekoliko država na ovom svetu bi mogli da pokušaju, pa čak možda i da uspeju. Međutim treba reći da po karakteristika raketni sistem Patriot nije među njima. Sa druge strane koliko logično mali broj raketa Kinžal i njegove u neku ruku ograničene osobine pogotovu po zemaljskim ciljevima mogu u većoj meri da utiču na ovakav rat je diskutabilno u negativnom smislu.

Na kraju, da dodamo i da je teško proceniti na osnovu fotografija delova projektila koji je navodno oboren u okolini Kijeva, a koje su prikazali ukrajinski izvori informisanja, šta se tu zaista dogodilo? Ono što je izvesno jeste da su prikazani delovi većeg broja različitih projektila vazduh-zemlja, pa čak i zemlja-zemlja, u želji da se makar propagandno poentira na navodnom obaranju Kinžala, iako je i samo ministarstvo odbrane Ukrajine u jednom trenutku pismenim obraćanjem demantovalo obaranje Kinžala. Međutim, indikativno je da Pentagon forsira priču o obaranju Kinžala raketom iz sistema Patriot, mada nikakve posebne detalje o tome ne pruža. Nije jasno kojom je raketom eventualno dejstvovano na Kinžal. U prvim informacijama rečeno je, uz prikazanu fotografiju navodno oborenog projektila sa rupom, da je to trag udara penetratora, što bi navelo zaključak da se, barem u početku, tvrdilo da se radi o presretaču sa kinetičkim dejstvom.

Ipak, idemo redom.

Rakete sa blizinskim upaljačem, koje su pre svega namenjene borbi protiv aviona i helikoptera, svakako imaju veoma male, gotovo samo teoretske šanse za obaranje projektila Kinžal. Već smo pisali na Tango Сиxу o tome i naveli da je efikasnost projektila sa blizinskim upaljačem tipa MIM-104C na klasične balističke projektile tipa Elbrus (SCUD), sa linearnom i predvidljivom putanjom, lansirane od strane iračke vojske u prvom Zalivskom ratu, kao i iskustva Saudijske Arabije i Izraela u borbi protiv sličnih projektila lansiranih iz Jemena i Iraka, svega 40-70%, a pritom se govori o pogađanju projektila, a ne konkretnom uništenju bojeve glave, što znači da je i ovde bilo slučajeva da je raketa odbačena, dakle promašila je svoj cilj, ali je pala na drugo mesto i aktivirala se, potencijalno nanoseći ljudske žrtve i materijalnu štetu.

U tom smislu su Amerikanci radili na razvijanju projektila sa kinetičkim efektom na cilj (hit to килл) i prvi projekat je nosio naziv ERINT (Еxтендед range interceptor). Projektil je imao namenu uništavanja operativno-taktičkih i taktičkih balističkih raketa koje su promakle drugim sistemima, a to je uslovljeno pre svega kratkim dometom projektila od 25 км po daljini i oko 20 км po visini. Postojala je mogućnost udaljavanja projektila do 20 км od komandnog centra, tako produžavajući daljinu odbrane. Presretač je, ipak, bio opremljen i sa blizinskim upaljačem kao rezervnom opcijom.

Projektil ERINT je uspešno ispitan protiv manevrišuće taktičke balističke rakete Storm ИИ. Projektil Storm ИИ koristi manevarski RV (Ре-ентрy Vehicle) balistički projektil srednjeg dometa Pershing ИИ uparen sa motorom drugog stepena interkontinentalnog balističkog projektila Minuteman ИИ.

U daljem razvoju, Američka vojska razvila je iz projekta ERINT projektil sa kinetičkim presretanjem MiM-104F, nešto povećanog dometa, ali koji se nije posebno pokazao u Saudijskoj Arabiji protiv projektila izrađenih u Jemenu i koji su imali balističku linearnu putanju, bez mamaca.

Za sada poslednja modifikacija sistema Patriot izvršena je razvijanjem projektila sa pojačanim raketnim segmentom MSE, pod oznakom MIM-104E, a sistem nosi oznaku Patriot PAC-3 MSE. Projektil ima povećani domet, za aerodinamičke ciljeve više od 90 км po daljini, a za balističke ciljeve do 60 км po daljini i 25-30 км po visini. Projektil je opremljen veoma savremenom radarskom glavom za samonavođenje u završnom delu putanje. Nema blizinski upaljač, kao rezervnu opciju, a nema ni bojevu glavu.

Ovaj projektil svakako ima najveće šanse i mogućnosti, ali kao što smo ranije naveli potrebno je da radari sa zemlje pravovremeno otkriju, a zatim i prate cilj koji leti supersoničnim i hipersoničnim brzinama, ne-linearnom putanjom i sa vertikalnim obrušavanjem na cilj uz ubrzavanje. A čak i da i radar u tome uspe, problem je i potencijalna daljina, jer se maksimalna daljina efikasnog dejstva određuje i odnosom brzina presretač-cilj. Računica koja se reklamira za projektil MSE je, verovatno, bazirana na prosečnim brzinama balističkih projektila, dok se ovde radi o projektilu veće brzine (hipersonik), pa se i daljina efikasnog dejstva ovog projektila svakako smanjuje i to možda i značajno. Problematika je naravno u i daljinama otkrivanja i mogućnostima praćenja samog radara u raketi, iako je radar savremen.

Ono što je takođe svojevrsna „enigma“ jeste kako bi izgledao kinetički udar dva tela sabrane brzine od preko 10 Maha? Otisak koji smo videli na navodno oborenom projektilu, svakako ne odražava efekat. Verovatnije je da bi došlo do faktičkog „raspadanja i fragmentisanja“ oba projektila, nego da bi se na projektilu videla „rupa“ prečnika desetak ili petnaestak centimetara.


Autor: Kubovac
U pisanju ove analize učestvovao je i Branislav Kojadinović, diplomirani inženjer vojnog mašinstva Mašinskog fakulteta u Beogradu.
Izvor
Logged
Kubovac
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 9 573



« Reply #50 on: October 30, 2023, 01:19:14 pm »

INFOGRAFIKA „Kindžal“ - raketa koja je otvorila novu epohu u sferi odbrane

Predsednik Rusije Vladimir Putin prvi put je 2018. godine saopštio da je u toku testiranje raketnog kompleksa „Kindžal“. U maju ove godine Ministarstvo odbrane je po prvi put izvestilo o uspešnoj upotrebi hipersoničnih raketa tokom vojne operacije u Ukrajini.

Kako je u oktobru naredio ruski predsednik, ruski avioni MiG-31 sa kompleksima „kindžal“ počinju da patroliraju na stalnoj osnovi u neutralnoj zoni vazdušnog prostora iznad Crnog mora. Prema rečima stručnjaka, to će omogućiti da se identifikuju i izvrše udari na lansere i mesta za skladištenje raketa ATACMS, kojima SAD snabdevaju Ukrajinu. Pogledajte u infografici Sputnjika neke od karakteristika ove rakete.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor


* Kinžal infografika.jpg (42.48 KB, 720x720 - viewed 6 times.)
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 345


« Reply #51 on: October 30, 2023, 07:10:53 pm »

Quote
Kako je u oktobru naredio ruski predsednik, ruski avioni MiG-31 sa kompleksima „kindžal“ počinju da patroliraju na stalnoj osnovi u neutralnoj zoni vazdušnog prostora iznad Crnog mora. Prema rečima stručnjaka, to će omogućiti da se identifikuju i izvrše udari na lansere i mesta za skladištenje raketa ATACMS, kojima SAD snabdevaju Ukrajinu. Pogledajte u infografici Sputnjika neke od karakteristika ove rakete.

Идентификација локација базирања лансера ATACMS је један од проблема који сада има руска страна. За сад не успевају у томе. И мислим да та идентификација и није у надлежности самих авиона МиГ-31 већ других система.  Објективно то је и врло тешко јер се лансери одмах после лансирања склањају. Да би "Кинжал" био ефикасан мора се врло прецизно утврдити локација лансера иначе ће јако скупа ракета отићи у празно.
Logged
Kubovac
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 9 573



« Reply #52 on: December 17, 2023, 06:24:50 pm »

Ruske hipersonične rakete Kinžal ponovo su pogodile protivvazdušni kompleks Patriot u Kijevu?

Ruske hipersonične rakete Kinžal pogodile su strateške vojne infrastrukturne objekte Oružanih snaga Ukrajine u Kijevu – a posebno se navodi i američki protivvazdušni kompleks Patriot na levoj obali ukrajinske prestonice.



Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 345


« Reply #53 on: December 17, 2023, 08:42:16 pm »

Не знам да ли се ово што ћу доле написати односи на исти догађај као у посту пре овог. Догађај који ћу описати односи се на ситуацију где је портпарол Украјинског РВ и ПВО рекао да неће давати изјаве о неуспешности или успешности дејства руских ракета "Кинжал". То је било пре 3-4 дана. До тада су скоро редовно објављивали податке да су оборили од 85-99% руских ракета.

Како пишу Украјински канали тог дана су се прво чуле експлозије да би тек након тога одјекнуле сирене за ваздушну опасност. То значи да их је руски удар потпуно изненадио и да се готово извесно десило нешто што украјинској страни не иде у прилог како би било шта објављивала. Врло је вероватно да је дошло до уништења ПВО система "Патриот", али изгледа и мало више од тога. заправо, ово друго је вероватно и била мета дејства "Кинжала", а ПВО "Патирот" је био "успутни циљ". Да не бих препричавао ставићу преведен текст са једног руског Телеграм канала:

"Појавили су се детаљи о уништењу ПВО система Патриот од Турака (мисли се на турске Телеграм канале, чије су се информације, раније показивале као врло тачне). Батерија ПВО система Патриот коју је Немачка послала у Украјину уништена је ракетом Кинжал у близини Житомира, западно од Кијева.

Постоји и тврдња да је то могла бити батерија, делимично подељена између Кијева и Одесе, и да је повучена на запад после гранатирања центра Кијева.

Уништено је пет лансера, једно командно возило и један радар за ваздушно осматрање.

Такође је уништено 80 пројектила спремних за испаљивање у вредности од 5,5 милиона долара и 160 резервних пројектила на залихама.
Њихова вредност је 1,32 милијарде долара.

Током протеклих осам година, Сједињене Државе су наручиле између 108 и 328 нових пројектила МИМ-104. У једном удару, Русија је практично уништила једногодишњу производњу.

Током напада на Кијев, ПВО систем који је интегрисан са радаром комплекса АЕГИС и авионима за откривање и контролу радара великог домета у Пољској и Румунији, покушао је да обори Кинжале, али је уништен.

Тако је број уништених ПВО система Патриот у Украјини порастао на четири."
Logged
Kubovac
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 9 573



« Reply #54 on: March 01, 2024, 05:14:39 pm »

Hiperzvučni raketni kompleks H-47M2 "Kinžal". Grafika

H-47M2 „Bodež“ je avijacijski kompleks sa hipersoničnom raketom. Koriste se na lovcima MiG-31BM (jedna raketa) i bombarderima Tu-22M3 (do četiri rakete). Domet pogađanja ciljeva može da dostigne 5,4 hiljade km.




Izvor
Logged
Pages:  1 2 3 [4]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.031 seconds with 24 queries.