Зелена авијација: Руски научници измислили еколошки авионЕксперти Московског авијационог института (МАИ) су направили и тестирали јединствени демонстратор система суперпроводника. Такав систем је потребан за производњу еколошки неутралних авиона за више од 70 путника, који имају смањену потрошњу горива и смањен утицај на атмосферу.Демонстратор представља канал који генерише напон од 540 волти и систем од пет уређаја: генератор суперпроводника, кабл који боље спроводи струју, уређај који исправља енергију, уређај за складиштење енергије и криогени систем за хлађење.
„Таквих система за сада нема. Конкурентски пројекат може бити само пројекат ‘Асценд’, који припада ‘Ербасу’. Према информацијама произвођача, прва тестирања система ће бити током 2023. године. Може се рећи, да смо испред западних колега“, рекао је руководилац НИО-310 „Електроенергетских, електромеханичких и биотехничких система“ МАИ Николај Иванов.
Посебност система је и у томе што је сваки од пет уређаја уникатан. На пример, исправљачки уређај има криогено хлађење. Само се неколико научних тимова на свету бави истраживањем сличних уређаја. Суперпроводнички кабл има јединствен дизајн који му побољшава карактеристике. Систем криогеног хлађења затвореног типа омогућава континуирано и дуготрајно хлађење уређаја.
Прототип суперпроводничких система је елемент система за снабдевање енергијом или електромотора будућих летелица. Где ће се он налазити у авиону зависи од компонената апарата, од снаге која се преноси, нивоа температуре и других параметара.
Смањење нивоа штетних емисија ће бити реализовано на рачун смањења употребе горива гасно-турбинских мотора и оптималне расподеле снаге између топлотне и електричне енергије.
Према речима научника, демонстратор је успешно прошао сва тестирања. Подаци који су добијени ће се користити да се повећа поузданост и ефикасност система суперпроводника.
Следећи корак је прелазак на фазу експлоатације. Потенцијални наручиоци ових авиона би могли бити научно-истраживачки институти.
„Поставили смо задатак да се ови системи ускоро нађу у фази пробне експлуатације. То је сложен задатак и односи се на одређивање задатака о међусобном утицају уређаја у систему. Поред тога, важно је да се развију методе којима ће се пратити стање суперпроводничких уређаја“, појаснио је Иванов.
Пројекат је започет 2020. године и био је победник конкурса Министарства науке и вишег образовања Русије на коме су представљени велики научни пројекти. У пројекту је учествовало 150 научника и експерата.
Приликом реализације појекта је објављено више од 20 научних радова у иностраним и руским научним часописима и регистровано више од 15 резултата. Пројекат је реализован у сарадњи са руским Централним аерохидродинамичким институтом, Централним институтом ваздухопловства и моторизације и „Госниас“ институтом авијационих система.
Извор
