Baš odlična tema, tek sada sam naleteo na nju.
Kolega Kubovac hvala na angažovanju što si nam priredio ovaku dobru i živopisnu temu.
Iako po sastavu tema pripada KoV-u i logistici, možda bi mogli da je prebacimo u podforum
Ratne priče i svedočanstva, neka neka odluka bude na tebi.
Izuzetno važan segment svih oružanih snaga o kome se malo govori i smatra se sporednim. Svaka ozbiljna vojska mora imati snažnu remontnu podršku i funkcionalno snabdevanje. Zahvaljujući Kubovcu upoznajemo se sa lavovskom borbom koja se odvija i u pozadini. Voleo bih da ima snimaka i Ukrajinske logistike koja je takođe maksimalno angažovana i daje svoj doprinos oružanim snagama. Ovaj sukob je zato potrebno pratiti jer pomera granice i svakodnevno donosi novine u svim segmentima oružane borbe. Ko je pametan već sad unosi izmene u koncepciju sopstvenih OS iako ni na koji način ne mora biti povezan sa operacijom.
Mića, o čemu pišeš ovo? Pa šta će jadan tenkista da radi na prvoj liniji kada je u kvaru. Može jedino da kuka, ali ni to mu neće pomoći ako to ne čuje tehnička služba.
Zbog takvih stvari, uvek sam na tenku, bio mir ili teren, imao litru dobre domaće šljivove prepečenice i slanine. Rakiju ne, ali slaninu sam morao da krijem od posade pa čak i od sebe, jer smo često samo klali konzerve SDO-a. Tehničari su to dobro znali, tako da nisam morao da pišem (ne sećam se ni kako se zove) obrazac za poziv tehničke službe. Te obrasce sam često slao dosta posle obavljenog posla u punom pluskvamperfektu, reda radi i da bi se opravdali rezervni delovi. Čak su me i preventivno posećivali, kada nemaju posla, a preventiva je jako važna. Kada nemaju šta da rade, znali su gde ima dobre nešećerene domaće prepečenice i za meze slanine.
Prvu litru sam nosio od kuće, a posle sam uvek iznalazio način da od domaćina po terenu kupim dobru šljivu prepečenicu, mada gotovo niko nije hteo da uzme novac, zapravo da proda već da pokloni vojsci.
Imali smo uvek i kafu, jer mi je vozač patio od dosta niskog krvnog pritiska, i dok ne popije ujutru dve veće šolje dobro jake i "grke" kafe, taj nije mrdao, inače većeg flegmana u životu nisam upoznao. Mogu granate oko nas da padaju, (i padale su) taj dok ne popije svoju jutarnju dozu kafe, on ne mrda kao da nije živ, inače to mi je drugi vozač, jer sam prvog hteo da streljam zbog izdaje, neko mu se posrećilo (gledajući danas na sve i meni je) pa mi je utekao. Samo mi je nedostajalo slatko ili ratluk pa da bude doživljaj kao kod kuće a i tehničari su mogli baš dobrano da potegnu. Tu je i tehnička služba pričom stvorila mit tj. nerealnu sliku, da prosto vole i sa uživanjem rade na mom tenku jer je sređen, sve je na svom mestu, ima svu opremu, ključeve, alate koji duži tenk, da se tenk redovno održava, da je posada uvek pri ruci i slično, bilo je tu istine, ali nije samo to bio motiv jer su i oni morali da se mudro opravdaju što nam dolaze u posetu i kada (ožedne) nisu zvanično pozvani, sve "prevencije" radi, a mogli su svi baš dobrano da potegnu, uglavnom dobroćudni ljudi sa sela. Istina je da sam u miru čistio tenk iznutra i sa usisivačem i to je kako onda verujem i sada kod nekih izaziva i podsmeh, ali puno vremena smo provodili u tenku, neretko i spavali u njemu, pa što bar u prvim danima da živimo u svinjcu ako to ne moramo. Bio mi je tenk bukvalno kao apoteka, i posle gotovo tri godine kao "nagradu" prebace me na mesto ZKV-a i samim tim me premeste na drugi tenk koji samo što je stigao iz TRZ Čačak (menjana mu cev topa) sa nekih 10-tak zaduženih stavki od preko 500 koliko duži tenk, što mi nije bilo nimalo prijatno.
Šta reći sem živela tehnička služba!
Ako se ne varam na jednoj fotografiji ima prilično Koalicija-SV, to je relativno mlada tehnika, što samo znači da su na visini zadatka i da se baš muški dejstvuje iz njih.
