PALUBA
April 19, 2024, 06:16:42 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Za sve probleme prilikom registracije obratite se mailom na brok@paluba.info
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages: [1]   Go Down
  Print  
Author Topic: Унія у Руссіи и Польской  (Read 1123 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« on: December 10, 2022, 01:18:28 pm »

Унія у Руссіи и Польской


Кои бы могао и помыслити, да ће борба о првенству између Римскога Папе и Цариградскогъ Патрiарха, - борба коя до шестогъ, да, вальда и до петогъ чакъ столѣтiя после Рождества Христова по нашемъ лѣточисленiю допире, - у слѣдствима своимъ сада iоштъ дѣйствовати и на гдикоя политическа отношенiя нашега времена не незнатно втеченiє имати? Наскоро по общтенароднымъ посленiяма, како є сирѣчь у пространной Земльи међу Адріатическоме и Црноме Мору нѣкій поредакъ наступіо быо, почну се дивльи Народи тога простора землѣ къ Христіянству обраћати, и Цариградъ є у томе са великимъ успѣхомъ кодъ Славяна, кои су у Земляма на южномъ Дунаву обытавали, радіо; а Римска Црква врло є слаба на восточнымъ приморіяма Адріатическогъ Мора у томе напредовала. Велике є успѣхе ова послѣдня кодъ Мађара и Славяна текъ онда добыла, када iой є Нѣмачкій мачъ путъ раскрчіо. Руссія є међутимь къ Христіянству изъ Цариграда приведена, Польска пакъ и Мађарска принадлежале су Латинской Цркви; али између обе остао є прилично широкъ просторъ Землѣ, у коме се господствованѣ лелуяло. Жительи Литвански дуго су времена остали идолопоклоницы; но мало помало утемельисе међу ньима Грчка Црква; Волхинія пакь и Подолія принадлежале су последньой, као и цѣла восточна часть Галлиціє. Разцѣплѣніє ово было є скоро само збогъ єзыка: племена она, коя су Польскимъ єзыкомъ говорила, была су вѣроисповѣданія римокатолическогъ, а она, коя су Русскимъ єзыкомъ говорила, вѣроисповѣданія Грчкогъ. Главный узрокъ распространенія Грчке Цркве быо є тай, што она Народима, кои су у Христіянство ступали, ніє никакавъ туђъ єзыкъ намећала, него цѣла литургія была є ускоро славенска, и то у ономъ єзыку, кои є Русскомъ врло близу быо, млого ближе нег' Польско-Пемскомъ єзыку. Међутимъ ніє клонуло ни Папа Римски соревнованіє; само имъ є главна столица Славенско-Грчке Цркве, Кієвъ, нѣинымъ трудовима и упиняню удалѣна остала. Постановленіе воєнны у Ерделю убоица, съ коима є намѣреніе было, цѣлу Землю до Црнога мора покорити, те да се тако и кћи, Црква сирѣчь Кієвска, одъ матере свое, Цркве Цариградске одвои, ал' намѣра та не испадне имъ за рукомъ; и пре нег' што су ови преко Прайске и Лифландіє у Литванію продрли, већъ се Грчка Црква у Литваніи была дубоко укоренила, и найудесніє за ньи време већъ є было проуяло. Было бы не одъ малогъ интересса, найодавнашныя противоборенія Миссіонера Грчке и Римске Цркве овде навести; но будући да томе нити є мѣста нит' довольно простора, зато упућуємо читателѣ на найновію Устраилова Исторію Руссіє (ч. 1. стр. 90. и слѣд.), кои є распру восточны и западны Славяна, као и борбу међу обема Црквама, коя найглавнію черту у Исторіи овы Земаля сочиняваю, са особитомъ жельомъ и охотомъ описао. Почемъ є Грчка Црква преимущество Латинской у дѣлу привођеня идолопоклоника къ Христіянству у прва времена преузела, учине Папе прво противу Русске Цркве покушеніе у првой половини 13гь столѣтія, у оно сирѣчь време, када су Латински крстоносцы Цариградъ, и Монголи Руссію освоили. То доба времена учини имъ се найудесніє; али Русски Князеви нити су се дали лѣпымъ рѣчма, нити обѣщаніяма крстоносне противу Монгола войне повести, да одъ вѣроисповѣданія свога одустану, и почастна нападенія Ердельски воєнны убоица (мачесаца), съ коима имъ є прећено было, могла су само Литванцыма стра' задавати, кои су се выше Руссіи, нег' Польской накланяли, а и были су тіи одъ восточно-Русски Князева іоштъ доста прилично удалѣни.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #1 on: December 10, 2022, 01:20:08 pm »

У слѣдуюћа два столѣтія, када є Руссія подъ Монголскимъ господарствомъ была, присоєдинѣна буде южнозападна Руссія, Волхинія сирѣчъ, Подолiя и Галлицiя приключенiяма, коя спецiалной (различной одъ овога предмета?) Исторiи Руссiє принадлеже, са Литванiомъ, и ова, изборомъ Ягеллона за Краля Польског, буде са последньомъ овомъ Земльомъ тѣсно скопчана. Истина, Руссiя освободисе сада Монголско- Татарскогъ ярма: но имала є притомъ противу Востока и противу Татара на югу iоштъ премлого посла, те тако нiє могла тай паръ на то ни помслити, да се тешнѣ и тешнѣ постаюћій союзъ Литваніє и Польске разкине, и южновосточну Руссію опетъ соєдини. Къ тому быо є и у Польской конституціи одвећъ темельный основъ слободе и ако само за благороднике противу тога, да се малo помало снажній союзъ међу старымъ и новопридобывеннымъ частима Польскога Кралѣвства не учини; и као што є часть нѣка Нѣмачки риттера у Лифландіи сасвимъ Поляцыма постала, тако се сбыло и кодъ Литвански и Бѣлорусски благородника, па подобна овымъ одношенія догодила су се и у Волхиніи и Подоліи. Дуго времена было є Польско благородство са своимъ свитама првый противоборацъ за Христіянство противу Турака и Татара, и влада се нѣгова выше него єданпутъ преко Днѣпра распростирала, а Руссія, коя є у то време незаконнымъ Владѣтельима (одъ Бориса Годунова, па до ступленія на престолъ Дома Романова) у внутреньости своiой расцѣплѣна бывала, ніе му могла никакове препоне у путъ полагати. Но међутимъ опетъ требало є, да се влади Польской одовуда граница положи. - Примѣчанія ова, о станю политически одношенія, овде навести зато су была нуждна, да се читатель у положенію стварій Славенски Држава уколико утолико болѣ нађе.
Logged
kumbor
Stručni saradnik - opšti
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 17 480


« Reply #2 on: December 10, 2022, 02:00:31 pm »



Врло занимљиво, а и разумљиво, уз пажљиво читање. Најновији политички потези власти у Кијеву очигледно говоре о намерама унијаћења, или бар отклона од канонског Православља, па чак и о преласку са ћирилице на латиницу.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #3 on: December 11, 2022, 12:33:04 pm »

Жалостно положеніє Грчкога Царства у последньой нѣговой епохи, и конечно паденіє Цариграда пробуде у Папама наново надежду, да ће лако Грчку Цркву са Римскомъ соєдинити, и подъ свою власть ставити; а притомъ іоштъ было имъ є одвећъ повольно то обстоятелство, што се съ концемъ 14гъ столѣтія Ягелло на престолъ Польскій подигао. Но противила се међутимъ Литванія томе, да се тешнѣ са Польскомъ соєдини; и премда є Ягелло самъ одъ Грчкогъ вѣроисповѣданія*) къ вѣроисповѣданію Латинскомъ прешао, те да тако путъ себи къ престолу Польске отвори: ничимъ манѣ была є цѣла восточна Литванія већъ Грчко-Русскогъ вѣроисповѣданія, а само западна, именно пакъ Самогитія, была є іоштъ у идолопоклонству. Последня ова часть могла се дакле лако за Римокатолическу Цркву задобыти, па зато є и до найновіи времена Польской, т. є. Римокатолической ствари постояніє вѣрна остала, него остале части Литваніє, коє су тешнѣмъ, са Польскомъ союзу іоштъ за цѣла два столѣтія живо противустале. Узрокъ овоме быо є такође опетъ понайвыше у религіи; єрбо се Ягелло при ступленію своме на престолъ лагкомысленно обећао, да ће цѣло своє наслѣдственно Кралѣвство къ Римскомъ вѣроисповѣданію обратити. Польски Епископи прихватесе сада живо овога посла; Ягелло изда строге уредбе против оны, кои су вѣроисповѣданія Грчкогъ; забрани бракове међу Католицыма и Некатолицыма, и зактевао є, да сви вышши Чиновницы мораю быти Римскомъ вѣроисповѣданія. Овымъ поступкомъ ніе онъ наравно могао продрети, и Литванія задржи изъ неповѣренія према Поляцыма iоштъ нѣко време собственне своє Князеве: но обща владѣтелствуюћа фамилія остане. Године 1569е наступи топрвъ тешный союзь, и садъ се започне - будући су соединеніє вѣроисповѣданія држали за необходимо нуждно условіє согласія у Држави, - са поновлѣномъ ревностію радити о соєдиненію Црквій. Къ овоме є имало Католическо Свештенство особитый и врло принуђаваюћій поводъ. Када є у год. 1572ой са Сигисмундомъ Августомъ Домъ Ягеллонскій изумр'о; када є Хенрикъ одъ Валоа (братъ Краля Францускогъ Карла IX) после 5 мѣсецій збогъ немира Польску круну оставіо и када се Стефанъ Баторій, Князь Ердельскій, кои є Кралѣмъ Польскимъ проглашенъ быо, 1585oй год. преставіо, продирали су по млогимъ покушеніяма напослѣдку Литвански Великаши, да Русскій Царъ Θеодоръ Ивановићъ, Кралѣмъ Польскимъ постане. Но ово ніє Великашима Польскимъ по вольи было, а ни Католическимъ Епископима нити Римскоме Двору, као што лако и помыслити можемо. Првима зато не, што они као подданицы силнога Княза већъ выше не бы могли онако слободно, као пре по Држави баратати; а Католическимъ Епископима и Римскоме Двору зато, што имъ тимъ начиномъ савъ изгледъ изчезава, да се Папа за верховногъ Господара у црковны дѣлы и одъ восточне Цркве припозна, и што бы Католическа Црква у овако великой Славенской Држави као подчинѣна была. И тымъ поводомъ изродисе планъ, да се све, што є Русско, у Литванскомъ Княжеству искорени; на мѣсто Русскога єзыка **) Польскій, и на мѣсто Грчко-Русскогъ вѣроисповѣданія Римско уведе.

*) Русски Списательи, именно Устраиловъ (ч. I. стр. 298), доказую као одвећъ вѣроятно, да Ягелло ніє быо идолопоклоникъ, као што Поляцы говоре, нег' да є быо Христіянинъ Грчкогъ вѣроисповѣданія; а шта выше, казую, да су му и родительи већь были Христіяни.
**) Да є народъ овай, са изятіемъ мале оне части, коя є особитый Литванскій єзыкъ имала, Русски у оно доба говорила и говори, видисе и одтуда, што є Законникъ Литванскій подъ Сигисмундомъ III (овай є одъ године 1587e 1652е владао) прегледаный, и године 1588е у Вилни печатаный, сасвимъ Русскимъ єзыкомъ писанъ.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #4 on: December 11, 2022, 12:35:47 pm »

Први явни коракляи къ Унiи доста су довольно познати: Епископъ Луцскій, Кириллъ Терлецкій и Митрополитъ Кіевскій, Михаилъ Рагоза; кои су обоица, да владу Патріярха Цариградскогъ умале - ови су се обоица по другій путъ женили, а првоме се iоштъ и млого рђавіє ствари пребацую - прве коракляє, но не безъ содѣйствія Єзуита, чинили, да се Восточна Црква къ Папи приволи, и Епископъ Владимирскій и Брцескій, Хинацій Поцей, позове четыри Епископа у Брцескъ, међу коима є быо и Терлецкій, подъ тимъ именомъ, да се о начину посовѣтую, како бы се угнѣтенія Польскогъ Владѣнія и Римскога Свештенства опростили: но ту имъ онъ при скупштини предложи соєдиненіє (Унію) Цркве Восточне са Римскомъ на онымъ основоположеніяма, коя су у држаноме собору, петъ година дана доцніє по паденію Цариграда у руке Турака, у Флоренцу заключена и позната, гди се такође и о томе радило и покушавало, да се Восточна Црква са Западномъ соєдини, а и извѣстни су нѣки основи къ томе дѣлу тай паръ положени были. Терлецкій согласи се у предложеніє Епископа Владимирскогъ и Брцескогъ: но остала три Епископа одбаце то нѣгово преложеніє; друга млого великочисленія скупштина у Лембергу остане такође безъ свакогъ успѣха; и на трећой, коя є у Брцеску 1594е год. држана, подпише напослѣдку Митрополитъ, петъ Епископа и єданъ Архимандритъ то предложеніє; а остала четыри, међу коима є и Архіепископъ Полоцкій, непрестану на то. Главне основне точке ове Уніє быле су, признаніє Папе за главу Цркве, али да се при томъ непромѣне ни єданъ одъ обряда Грчко-Русске Цркве, а именно да Богослуженіє остане на єзыку Русскомъ; далѣ, да изабрани Епископи у достоинства своя таки ступити могу, а да се о томе потврђеніє Папе искати нетреба. Терлецкій и Поцей отиду по овоме у Римъ, и позову по повратку своме, у год. 1596ой, опетъ велику скупштину у Брцескъ; но и на овой скупштини было є крайно несогласіє и раздвой међу Епископима. Премда є већа часть Грчко-Русски Епископа Патріарху Цариградскомъ вѣрна остати хтела: ничимъ манѣ приволесе остали, уздаюћисе на покровителство Краля, съ Римокатилическимъ Епископима къ Цркви Западной, у коiой се на литургіи име Папино мѣсто имена Патріарховогъ споминѣ. Кои су главне коловође и ревнительи напредованя цѣлога овога догађая были, неможе се лако погодити: но они при томъ нису ни оклевали, започето дѣло далѣ терати, и Сигисмундъ III, съ коимъ су они по своiой вольи дрмали, чиніо є све, што є у силама нѣговымъ стояло, те да се тако Унія далѣ распространи; полагане су быле колико є могуће препоне, да се за Митрополите и Епископе непоставляю они, кои су Уніи противни были; давали су се Уніятима найбогатіи монастыри и парохіє (нуріє), и предусретани су ови, баръ изъ почетка, врло лепо: а приврженицы Русско-Грчке Цркве бывали су угнѣтавани. Наравно, слѣдствіє овога было є крайно огорченіє обе стране између себе, и будући да є сва снага и власть Краля и Польски Великаша была на страни Уніята; то лако помыслити можемо, да є и неправедны насилія было. Шта се у смотренію овомъ чинило, можесе безъ сваке муке погодити; поступакъ Якова II у Енглеской, да Англиканской Цркви у Ирландіи првенство придобіє, и Єзуита у Пемской, дає намъ довольны у овой струки примѣра, па судимо да намъ ніє ни нуждно поєдине овде наводити. Ово ніє могло проћи и безъ мученика при тимъ обстоятелствама, а мученія су та са тимъ выше грознія была, што є и народъ у оно доба суровіи быо, па є найвећа беззаконія и нечовечности по обстоятелствама времена чиніо. Но међутимъ, докъ су се гоненія та на поєдине части ове Землѣ распростанявала, и тако се мрзость гонѣны противу гонителя подраньивала, старали су се ови последньи, да првима сва средства изъ руку истргну, како имъ тіи не бы могли противу стати. А ова су средства была: да се Русско-Грчки Епископи изъ явны скупштина истисну; да Русски благородницы никакова званiя недобыю, у коима бы могли богатства или уваженіє кодъ народа задобыти. И сами путови къ душевномъ изображенію были су онима Русскимъ благородницыма прекрчени, кои су се свога старогъ вѣроисповѣданія држали; они су морали дѣцу свою у школе Єзуитске шиляти, изъ коiй су имъ после дѣца као Поляцы и Римокатолицы кућама долазила. При овымъ обстоятелствама ніє ни чудо, да се благородство у Подолій, Волхиніи, Црвеной и Бѣлой Руссіи у 17омь столѣтію выше и выше Римокатолической Цркви накланяло; и, будући да су сви закони и уредбе само на Польскомъ єзыку обнародоване бывале: то се мало помало све у Поляке прелило, и са благородствомъ нѣговымъ у найтемный союзъ ступило. Но што є Католицыма кодъ благородника Восточне Цркве за рукомъ испало, ніє кодъ народа могло ни мрве дѣйствовати; и благородство, коє є Поляцыма постало, као и Владѣніє, тако є исто мало успѣло простый Русскій народъ одъ Грчко-Русске Цркве одтргнути, као и Англо-Ирландскомъ благородству Ирландскій народъ одъ Католицысма одвратити.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #5 on: December 11, 2022, 12:37:47 pm »

На юговостоку Польске започнесе противленiє противъ ове системе. Употреблѣнъ буде Михаилъ Рагоза, да древна главна столица Грчко-Русске Цркве, Кієвъ, у руке Уніата дође: но прво и прво было є тамо Русско благородство iошть доста снажно, а и Депутирцы изъ Русски Гувернія продрли су у год. 1607ой на скупштини у Варшави, да при старымъ своимъ завичаима остану, премда се доцніє ніє предупредити могло, да се Єзуите мало помало и тамо не угньизде. Но око Кієва унаоколо яко се утемельила была Русска народность и Русска Црква; народъ ондашный, кои се често противу Татара бранити морао, быо є несравнѣно слободніи одъ онога, кои є у Польской живio; угнѣтеніе слободе а и наслѣђеногъ вѣроисповѣданія и єзыка было є тамо претерано, и збогъ тога се започне ту велико противленіє противъ соєдинѣны упиняня Поляка и уніятскогъ Свештенства. Навестићемо овде за потврђеніє овога изъ Устраилова Исторіє (ч. II. стр. 215.) слѣдуюће: 'Мала Руссія, коя є одъ времена Витолда (изъ лозе Ягеллонове) часть великогъ Княжства Литваніє сочинявала, и изъ садашньи се Гувернія Кієвске, Подолійске, Пултавске и Черниговске состои, буде у год. 1569ой заедно съ другимъ Провинціяма западне Руссіє присоєдинѣна Кралѣвству Польскомъ. Свима Провинціяма было є Польско господарство тежко, Малой Русі пакъ несносимо. Овде на обалама Днѣпра, Десне, Суле све є было у найвећемъ угнѣтенію; Кіевъ пакъ са околнымъ варошима, своимъ Црквама, своимъ светымъ стварима, своимъ историческимъ опоминанiяма подпомагао є и крѣпіо народность, и тимъ ніє допустіо, да Русскій духъ клоне. Поляцы не само да се нису могли са жительима Мале Руссіє братски сложити, него су и ньину мрзость на себе навукли; будући су себи неправично присвоявали туђе землѣ, ниже чиновнике угнѣтавали, Євреє у Землю пуштали и т. д. Овака иста коцка пала є и на остале Русске Провинціє, коє су са Польскомъ быле соєдинѣне: но Бѣла Руссія, Волхинія и Галиція сносиле су угнѣтенія своя трпѣливо; будући никакова средства нису имале, ярамъ тай са врата свога збацыти. Али Мала Руссія ніє се са таковомъ стерпѣливостію хтела томе подвргнути; она є имала ревностне одбренителѣ свога вѣроисповѣданія и своiй урежденія у своимъ собственнымъ сыновима, у Козацыма'.
« Last Edit: December 11, 2022, 12:42:52 pm by JASON » Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #6 on: December 11, 2022, 12:41:00 pm »

Козацы су између себе установили были содружества, коя су рать за цѣль, а именно противу невѣрника, противу Татара у Крину и Турака имала. Нѣко време были су ови са Московскимъ Царемъ у союзу: но међуусобно ньино неспоразумѣніє поквари овай своєвольный союзъ, и тако признаду они Краля Польскогъ за свога покровителя. Мудрый Баторій даде имъ велике слободе и собственну за ньи, републиканску Конштитуцію, по коiой су они могли своє предстоятелѣ и предводителѣ, да, и самогъ Хетманна слободно избрати. Народъ оваковый мучити и угнѣтавати была є крайна несмысленость; а ово є Сигисмундъ III чиніо. Ньiова самовольна у Кримъ нападанія и ньіове по Црноме мору и по обалама нѣговымъ плячке могле су истина круни Польской неугодности какове принети: но на овоме є быо основанъ цѣлый союзъ Козака, а именно союзъ Сапорога. Сигисмунгъ забрани имъ тa самовольна нападенія; наименує имъ самъ єдногъ Хетманна, коє є ускосъ урежденію Баторовомъ ишло; а при томъ є за найболѣ средство избрао и мысліо, яче ій узстећи и обуздати, када ій къ Уніи примора. Войска єдна буде противу ньи изаслана год. 1596е: но буде тако потучена, да скоро ни єданъ главе ніє изнео; али Польска є сила при томъ яча была, и већа часть ове Землѣ подпадне подъ власть Польску: Руске спаiє изгубе, кои се къ Уніи нису хтѣли приволити, своє землѣ, коє после у руке Польски благородника (Шлахтица) дођу, Русске Цркве буду позатворане или Євреима подъ кирію подаване, коє су они за Богослуженіє своє, плаћаюћи само петь талира, употреблявали, а тако исто даване су быле подъ аренду Євреима свадбе, крштеня и погреби мртваца. Овакове ствари и поступцы морали су народѣ превећъ огорчити: Сапорози нису іоштъ были покорени; кои є мужества и снаге у себи осећао, тай є къ ньима прибѣгавао; ратъ, управ' рећи, готово никада ніє ни престаяo, а вођенъ є съ обе стране съ найужасніимъ огорченіємъ и свирѣпствованіяма; у оно доба говорилосе по Варшави само о бунтовнымъ Руссима, коє до клице треба искоренити, на коє зайста и заповѣсти, тымъ смысломъ гласеће, и изиђу. Када є противленіє угнѣтеногъ народа, именно подъ предводительствомъ Хмієлницка, све жешће и жешће постояло и народъ мало помало побѣдоносніи бывао, наговоре Поляцы Турке и Татаре, те имъ и ови на вратъ дођу; и тако напослѣдку вышереченый Предводитель пошлѣ у год. 1652ой торжественно Посланике къ Цару Московскомъ, кои є єднога съ ньиме вѣроисповѣданія, съ тимъ рѣчма, да се нѣму са цѣломъ Маломъ Руссіомъ покори: но ово є, збогъ млоги коєкаковы одношенія къ Польской, текъ у год. 1674ой у дѣйство приведено.
Тако є  дакле првый путъ Русско племе, религіознымъ гоненияма и политическимъ угнѣтеніяма Поляка до очаянія доведено, противу угнѣтателя своiй устало и Руссію себи задобыло, коє є и притяжаніє тій Земаля, а именно Кієва, после жестоки и крвавы боєва са Поляцыма и Турцыма и одржало. Садъ се листъ сасвимъ другчіє окрене. На юговостоку рађало се Поляцыма и у мирна времена све выше новы непріятеля; будући да є система Уніє све єднако іоштъ терана; и рећи можемо, безъ да стварь претеруємо, да є упиньанѣ, Унію у покоренымъ Држави Полской Земляма распространити, погибель Польской предуготовлявало и донело, и то у 17мь столѣтію збогъ онога на оружіє уставшегъ противленія противу Уніє, и у 18мъ столѣтію одъ части збогъ непріятельства, коє є она у Русской части Польскога Кралѣвства, имала, одъ части пакъ збогъ оногъ случая, када є Руссіи допустила, да се и она у внутреня нѣна дѣла мѣша.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #7 on: December 12, 2022, 09:35:13 am »

Поляцы су Унію и Католицызмъ за средство распостраненія своє владе узели; Русси пакъ прихвате се своє браће, кои су єднога са ньима вѣроисповѣданія, и тако напослѣдку постане политическомъ системомъ такође и угнѣтеніє Римокатолическе цркве. Польско име и Католицызмъ сліюсе у єдно, и показали су се изъ почетка Руссіи великимъ непріятельима и угнѣтательима; изъ почетка видило се, као да є овай дубоко основаный планъ за рукомъ испадао, посредствомъ Уніє и Єзуита учинитисе мало помало господарима цѣлогъ славенскогъ народа, шта выше, у години 1610ой проглашенъ буде Владиславъ, сынъ Краля Польскогъ, Царемъ Руссіє: но одъ овога времена окренесе са свимъ другчіє, и на два столѣтія доцніє быо є Царъ Русскій Владѣтелѣмъ Польскимъ. Іоштъ у трактату одъ године 1656е морала є Польска, тай паръ одъ Шведске угнѣтена, обећатисе, да ће Бѣлу и Малу Руссію Московскомъ Царству уступити; да ће приврженицыма Русско-Грчке цркве пуну слободу оставити и - само теженѣ къ Уніи укинути. Тако се дакле средство изродило у Польска дѣла свагда мѣшатисе, и при томе на угнѣтену одъ ньи партаю осланятисе. Поступакъ Петра према Кралю Польскомъ Августу потврђуе ово сасвимъ; и по несрећи дали су се Поляцы у той будаластой мысли, да су они іоштъ све єднако ячи и снажніи, тамо повести, те су приврженике Грчко-Русске Цркве како у Галлиціи, гди су тай паръ выше Грчко-Русски Епископа званія ньиногъ и достоинства лишени и Грчки монастыри Уніятима вручени, тако и у Литваніи на найсвирѣпіи начинъ гонили. Нiє потребно далѣ наводити, како су се Русси започете Царемъ Алексіємъ системе умѣшанія у дѣла Польске и далѣ држали, доста є ово гоненіє приврженика Русско-Грчке цркве и благонаклоность къ Римокатолическимъ приврженицыма о трошку и рачуну оны првы пружила су Польску у руке Руссіє, па Аустрія и Прайска рѣшесе къ раздѣленію Польске, само да цѣла Польска у Русске руке не падне.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #8 on: December 12, 2022, 09:37:45 am »

Но са тымъ, што є Руссiя Польске предѣле себи задобыла, нiє стваръ iоштъ окончана; єръ Руссiя добыє сада себи на врат и оно зло, коє є Польску у пропаст бацыло; будући є она у Бѣлой Руссiи, Польской, Лифландiи, Литванiи, Подолiи и Волхинiи єзикомъ и религiомъ себи непрiятельски противстоєће и за необузданомъ слободомъ тежеће благородство имала. Главно дакле теженѣ Руссiє было є религiю веће части народа защищавати, подићи и Римокатолической цркви велика преимущества, коя є она мало помало благонаклоненіємъ Польскогъ благородства задобыла, опетъ отрћи. И овымъ поводомъ постане повышеніємъ Грчко-Русске цркве државномъ максимомъ (правиломъ, основоположеніємъ?), а кодъ благородства, ко є се у Поляке у поменутымъ Провинціяма прелило, быо є Католицызмъ средство противоборенія. Русско Владѣніє изда строге законе противо тога, да се народъ у странный законъ не примамлює, и да се Римокатолическе цркве безъ одобренія зидати не могу: но млоги благородницы поступе по староме своме обычаю, и приморавали су своє подданике посредственно а и непосредственно къ прелазку у Римокатолическо вѣроисповѣданіє. По уредбама Русскога Царства дужни су были землѣдржцы (спаiє) по своимъ селима старатисе за оскудости свештеническе своiй подданика, и цркве у пристойномъ станю обдржавати: но на добрама Римокатолически благородника, коiй су поданицы были Грчкогъ вѣроисповѣданія остале су уредбе ове безъ свакогъ успѣха, премда имъ є Грчко Свештенство противо тога млога представленія чинило. Мыслитисе дакле може, да є млого препираня међу Владѣніємъ и благородствомъ быти морало.
Горе смо већъ наспоменули были, да є са започевшимъ покровительствомъ Грчко-Русске цркве у Польской одъ стране Руссіє ново гоненіє и притѣсненіє одъ Поляка започело се: тако є Прцемисцлъ, Лемберъ, Луцкъ и Бѣла Руссія съ почеткомъ 18гъ столѣтія скоро са силомъ къ Уніи приволѣна; но онима, кои су ce къ Уніи повели, нєі одъ велики оны обећаня ништа дано, съ коима су iй къ томе кораку намамили, већъ се выше и выше явно на светъ са тимъ планомъ излазило, да се и славенска литургія, коя имъ є досада допуштена была, у латинску преобрати, да, кажесе и то, да є у години 1786ой тай проєктъ изишао быо, да се сви Уніяти у Польской и Литваніи силомъ къ Римской цркви и нѣнымъ обрядима примораю. Планъ оваковый, о коме Бантишъ Каменскій у своiой 'Исторіи Уніє' (стр. 412) наспоминѣ, можесе само изъ узвышене фанатисмомъ мрзости Поляка против Русса обяснити, а и само є са овымъ вѣроятань. Но наравно слѣдствіє оваковогъ умысла, кои є доста често и у само дѣйствіє привођенъ бывао, была є кипећа мрзость оны, кои су Грчко-Руской цркви вѣрни остали, и основано неповѣреніє самы Уніята. То дакле ніє ни чуда, што ніє дуго по томе времена прошло, одкако су Литванске Провинціє Руссіи подпале, да су одъ стране Руссіє у години 1794ой и 1795ой Епископъ Минскій и Мохилевскій писма разшиляли, и таковима народъ къ повратку у крыло Грчко-Русске цркве опоминяли - опоминаније, коме є єданъ милліонъ людій слѣдовао, премда су се яко и ревностно Римокатолически благородницы против тога упиняли. На овомъ є темелю Руссія и далѣ зидала, и ако іой є, као што се тежко посумняти можемо, за рукомъ испало, уніятске Епископе и Свештенство у Провинціяма међу Бугомъ и Днѣпромъ къ Грчко-Русской Цркви приклонити: то є она опетъ овой велико надвѣсіє осигурала; трудный посао Єзуита и Польскогъ Владѣнія, кои су они за сто година дана имали, уничтожила, и Римокатолическо благородство, коє є и тако разнымъ раздорима одъ 40 година дана знаменито клонуло, оддѣлѣнымъ одъ тога и безснажнымъ учинила.
Уничтоженіє Уніє у нѣкогдашньимъ Польскимъ Руссіє Провинціяма имало є међутимъ іоштъ пространію знаменитость него само то, да се усили, соєдиненіє вѣроисповѣданія у Русскоме Царству задобити, и дѣло непріятеля Руссіє, Поляка сирѣчь и Єзуита, разорити. У Галлиціи има выше одъ два милліона людій, кои не Польски но Црвенорусски, дакле скоро Русски говоре; число овы Полурусса у Мађарской є такође до полъ милліона душа. Већа часть одъ овы принадлежи цркви уніятской. У Мађарской живу преко тога млого приврженика Грчко-Русске цркве, такозовоми Рацы (Срби)*), кои своє црковне кньиге**) скоро све изъ Руссіє сами себи набавляю, а често одтуда и безплатежно ій добыяю, будући млога общества нису у станю, тако скупоцѣно дѣло све кньиге износе близу сто кньига на велико коло печатаны - сама о своме трошку купити. 

*) Но опетъ има млоги одъ овы, кои су се съ южногъ Дунава населили, да Уніятской цркви принадлеже.
**) О овоме нека се види сочиненіє Копитара, ц. кр. главногъ Библіотекара.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #9 on: December 12, 2022, 09:39:14 am »

Римокатолическа црква трудисе наравно са свомъ снагомъ, да надвѣсію Грчко-Русске цркве противостане: но ово она са доста неповольнымъ за себе успѣхомъ чини, а именно у нѣкогдашньимъ Русско-Польскимъ Провинціяма. Овде ћемо само єданъ примѣръ, касателно єднога одъ найважнiи монастыра, кои у близкости Крцемієнієца узъ границу Русску лежи, навести. Монастыръ овай, кои чудотворну икону пресвете Богородице има, быо є у години 1597ой, у почетку Уніє за калуђере Грчко-Русске цркве основанъ, а при томъ є и єданъ одъ првы монастыра, къ коима се народъ на богомолю, а и жительи Галлиціє яко стичу. Іоштъ и у почетку прошавшего столѣтія были су Грчки калуђери у нѣму, па текъ около средине истога столѣтія уселесе у нѣга и намѣстесе Уніяти: но по последньой Польской побуни стави истый монастыръ Русско Владѣніє подъ управленіє Грчкога Свештенства, и да му име Лавра, коє име сада осимъ нѣга само іоштъ два монастыра у Руссія имаю, а именно монастыръ єданъ у Кієву, и монастыръ свете Троице у Москви. Овай истый случай догодіо се и другимъ нѣкимъ монастырима*), а и млоги други Римокатолически морали су быти и збогъ тога укинути, што є Владѣніє Русско и на ньима оно правило употреблявати започело, коє и надъ народомъ Грчко-Русске цркве употреблює. У Грчко-Русской цркви само є єданъ редъ калуђера, редъ сирѣчь светога Василія; у западной пакъ цркви има таковы, као што знамо, числомъ одвећъ млого; тако се у Польско-Русскимъ предѣлима налази не манѣ одъ 20 редова. Грчко-Русски монастыра има у целоме Царству 356, или одъ прилике има на 100000 душа по єданъ монастыръ; а Римокатолически монастыра има не манѣ одъ 320 при числу народа Католическогъ вѣроисповѣданія одъ 2500000 душа; дакле на сваки 8000 душа по єданъ монастыръ. Сравненіє ово іоштъ млого већма у очи пада, кадъ то посмотримо, да у Литваніи, Самогитіи и принадлежећой нѣкогда Кральѣвству Польскомъ части Гуверніє Витебске на 30000 душа єданъ монастыръ долази, у Бѣлой Руссiи пакъ, Подоліи и Волхиніи по овоме одъ прилике на 2000 Римокатолика єданъ монастыръ. Монастыри ови изъ почетка ништа друго нису были, него заведенія за миссіонере, кои су то за цѣль имали, народъ, кои є Грчкой цркви приврженъ быо, къ Уніи и къ Католицызму примамльивати. И изъ овога само узрока нiє Русско Владѣніє заведеніяма тако врло наклонно, и свакій данный му поводъ употреблює, да iй укида. Поводъ оваковый често быва изъ посртаня и паданя у имѣнію, чему є можда то исто узрокъ, коє є и умальиваню тако млоги Польски благородны фамилия у поменутымъ Провинціяма. Но при свемъ томъ мыслило є Русско Владѣніє, да и други причина има, изъ коiй овако против' ньи поступити може. Горе смо већъ наспоменули, да є Польско Владѣніє све путове къ душевномъ изображенію онима пресѣкло было, кои су вѣроисповѣданія восточногъ, и тако су морали они дѣцу свою у она заведенія шиляти, коя су Римокатолицы оснивали, одкуда су ій после у Поляке и Римокатолике преобраћене добыяли. Іоштъ и данасъ служе млоги Римокатолически монастыри за овакова къ душевномъ изображенію наставленія, коя, по старомъ обычаю, приврженицы Русско-Грчке цркве употреблюю, па зато се Русско Владѣніє у год. 1832ой побуђенымъ нашло, такове подъ надзираніє Министерства народногъ изображенія ставити, коє є по свой прилики и средства предузело, те да тамо владаюћій пре проселитисмъ (мамлѣнѣ къ прелазку изъ єднога вѣроисповѣданія у друго?) укине, на кога мѣсто противоположеный проселитисмъ сада ступіо.

*) У години 1831ой и пр. буду у слѣдствію побуне Польске монастырь Картезіана у варошицы Бересу у Волхиніи, и монастыръ Камалдулозера у Посхайску укинути.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #10 on: December 12, 2022, 09:42:17 am »

Ово є єдно одъ млоги оны враћаня заямъ са заямъ правило, къ кояма є Руссія одъ 60 година дана приступила. Она є мыслила своє собственне сигурности ради, да се постарати мора, све paніє успѣхе Уніє уничтожити, и ако се свега онога опоменемо, шта є Польска къ напредованю Католицизма и Уніє у ранія доба чинила: то се ясно види, шта Руссія чини. Да л' се ово ако и тишіє, но опетъ єдва манѣ насилно противодѣйствіє Русско-Грчке цркве противо Католическе са блажіимъ духомъ нашега времена подудара, да л' се овако противодѣйствіє против народности Поляка и Католицызма и са мудростію слаже, то є друго пытанѣ, при коме се о томе ради, да се види, да л' пређашня нанешена неправда ову доцнiю оправдава. Станѣ Ирландіє могло бы овде за поученіе и опоминанiє  служити. Taмо є и єдно и друго озбильскіє. Кои є внимателно досадашнѣ теченіє стварій мотріо, упознаће, да ово противодѣйствіє іоштъ ніє при концу, да оно велика іоштъ слѣдствія за собомъ повући може и, може быти, далеко се преко Русски граница наполѣ распрострети. Зато ми се видило, да є сходно, къ обясненіяма овы садашньи приключенія давняшньость упытати, и ствари чисто исторически представити, а о ньима ништа или религіозно или политическо пресуђивати. Журналъ д' Франкфортъ, кои почесто полузванична Русска сообщенія содржава, явіо намъ є ту скоро, као што знамо, да се илядама одъ Уніятске цркве къ Грчкой повратило, и да є побѣда ове последнѣ извѣстна. Ово намъ є побужденіємъ было, у историческо обясненіє те ствари упуститисе.

Новине Србске, 30/1839. Изъ Общи Нов. (Allgemeinen Zeitung)
« Last Edit: December 29, 2022, 11:07:15 am by JASON » Logged
Pages: [1]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.033 seconds with 22 queries.