Beleške izviđača

[Zaslon]

@Brok

Još jedan deo sutra, sedmi ... sretno ti "bindžovanje" (slatko se nasmejah)

@Boro Prodanic

Hvala na lepim rečima, ako opet bude nešto slično će da obradimo Evo da Vam otkrijem da ima u pripremi jedna priča "Istorija jednog leta" iz dva dela, znatno kraća ali zanimljiva priča!

[Zaslon]

Sedmi deo: Povlačenje

   Zbog gubitaka i neblagovremenog snabdevanja morali smo da se povučemo. Malo naselje na obali reke. Zauzevši perimetarsku odbranu, našalio sam se: "E, to je to, momci. Smatrajte nas opkoljenima! Sad će nas, u svakom slučaju, poslati da tražimo izlaz!" Umesto odgovora vojnici su se samo smeškali. Da bi vojnici imali poverenja u mene, u svog komandanta, bio sam skoro stalno u centru borbenog reda, dežurao sa vojnicima, posebno noću. A noći su tamo veoma mračne! Bez uređaja za noćno osmatranje, dalje od dva metra ne vidim ni šiške!

Sećam se kako je jedne od tih tamnih noći, osmatrač sa kojim smo bili na dužnosti pitao:
- Komandante, da li je nebo naše?
- Da, izgleda da je naše. A što pitaš?
- Vidi, par (aviona) ide pravo ka nama!

   Mahnito sam zgrabio radio stanicu i počeo da zovem i pitam. Par aviona mi je u tom trenutnu prolazilo tačno iznad glave. "Naših nema na nebu!", graktala je radio stanica. Da PVO ekipe tada nisu spavale, onda bi sve bilo u redu. I tako su dva aviona slobodno spustila četiri FAB-250 iza našìh leđa i takođe nesmetano otišla ...

   Devet sati ujutru. Začuo se zvižduk mine stodvadesetke. Ne možete to pobrkati ni sa čim! Nekoliko dolazaka pa tri sata zatišja, a tri sata kasnije, kao po satu, opet zvižduk. I tako svaka tri sata. Iz dana u dan. Sećam se trenutka kada je oko 9 časova vojnik ispred mene počeo ubrzano da se oprema. Pitam, šta se desilo? A on mi je odgovorio: "Takav je raspored! Sad će se mine!" Tada je to bilo nekako smešno. Ali nije bilo smešno kada smo sa ovim granatiranjem svakodnevno viđali mrtve i ranjene...

   Jedne večeri stiglo je pojačanje. Broj ljudi se povećao, a ovo nije moglo da ne raduje! Pored toga što su mogli neprimećeno da prođu pored položaja hohola, uspeli su da otkriju i posadu neprijateljske „Stugne“ (ukrajinska POVR). Namestivši im vatrenu zasedu, iseckali smo sve na mleveno meso. Sama „Stugna“ se takođe raspala tako da nisam imao prilike da se poigram sa njom.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

   Ostali smo u tom naseljenom mestu oko nedelju dana. Za sve to vreme, nisu pokušavali da nas napadnu, već su nas jednostavno "trošili" artiljerijom i minobacačima. Bilo je to veoma iscrpljujući. Jednog dana stigla je "Točka-U" i srušila tri kuće. Tada sam video i kako naši obaraju hvaljenog "Bajraktara". Međutim, drugi Bajraktar koji je pretpostavljam bio u paru sa njim, odmah posle toga je razbio naš "Buk". Srećom, posada je uspela bukvalno da izleti iz vozila ...

   Biti tamo i videti sve svojim očima, nismo više jurili u nevolje...

   Počeo je rovovski rat...



   KRAJ

[Boro Prodanic]

Još jednom veliko hvala @Zaslon za ovu temu!

Očekujemo nešto slično i u Novoj godini...

[Zaslon]

... ipak je "izviđač" nastavio sa objavama tako da pred nama je osmi deo!

Osmi deo: KamAZ

   Moje vozilo je onesposobljeno nakon direktnih pogodak nekoliko mina. Hvala Bogu, u tom trenutku u njemu nije bilo nikoga, ali smo izgubili transport. A transport je jednostavno bio neophodan! Već smo pokušali da ukrademo hoholima Gaz-66: srušili smo njihovu osmatračnicu kada je ovaj zgodan momak došao... ali nije uspelo. Mina je pala ispod zadnjih točkova. Tada su pobegli sa modricama i ogrebotinama, a morali su vrlo brzo da trče!

   E onda sve sve izdešavalo kako smo želeli: noću je stigao komandant bataljona i naredio da se spremamo. A pošto nemamo svoj prevoz, to je znači da moramo deliti naše ljude, što zaista nismo želeli... Misli su mi se vrtele u glavi, pokušavajući da nađem trajno rešenje, kada sam se setio dva napuštena kamiona KamAZ, kilometar od položaja. Bila je to dobra opcija za prevoz, pa sami odlučujemo da odemo da pogledamo i ako može da ih uzmemo. Stigavši pod okriljem mraka do ovih KamAZ kamiona, počeli su da se da ih obilazimo i da vidimo šta im je. Od dva smo uspeli da sastavimo jedan. Istina, kretao se na 3 točka ... Ali što je najvažnije, kretao se i to se dobro kretao! Ipak je izgledalo smešno. Reakcija naših vojnika bila je posebno zabavna kada smo prolazili pored njih, kao da jašemo hromog psa. A i akumulator nije bila namenjena Crvenoj armiji, uopšte nije držao, tako da je bilo nemoguće isključiti naše čudo na tri točka.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

   Čim smo izašli iz okupiranog sela, tamo su doletela tri-četiri “Točke-U”. Opet smo imali sreće. Prešavši preko reke i srušivši prelaz, počeli smo da se utvrđujemo na novim položajima, a naše TOS-e (višecevni lanser raketa sa raketama opremljenim termobaričnim boj.glavama)  su počeo da pogađaju tamo odakle smo mi došli. Dva dana ... gotovo bez prestanka. Onda su mi par dana kasnije rekli da su tada tamo, gotovo sahranjene, dve mehanizovane brigade hohola.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

   Prvo jutro na novom položaju počelo je neprijateljskim napadom. Čak bih, verovatno to mogao nazvati i borbenim izviđanjem. Štaviše izgleda da oni nisu znali da su naše jedinice tamo stacionirane. Borci sa susedne farme su tada zarobili BTR, 2. i 5. brzina mu nije radila ... i igrom slučaja, u naselju su vozeći se nazad izleteli i zaustavili se iza tenka.

   Pamte taj momenat … tišina:
A ovde su naši tenkovi u selu?
Ne?!
Tenk, jebote! VOZI! Tenk, majku  mu …! Sjebaće nas!
Borci su jedva uspeli da se izvuku.

   Manji sukobi nastavljeni su se nekoliko sledećih sati. Do večeri su dva oklopna automobila koja su bila bačena prema nama, uništena našim POVR. Do noći se sve smirilo i ja sam zauzeo položaj na visini. Ako biste to mogli tako nazvati. Bila je malo i čudno jer u naselju ljudi praktično nije bilo. Kasnije smo, naravno, saznali kako se kriju, i kako su međusobno komunicirali, u njihovim porukama, o našem kretanju i čekali da dođe pobeda.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

   Negde u sred noći jedan osmatrač me je gurnuo: „Opasnost od raketnog napada, komandante!“ i baš u tom trenutku došlo je do eksplozije. Otkinuta vrata ubacila su me u sobu. Izgubio sam svest od ove neobične vratolomije ... Zvonjava u ušima, vriska, prašina, dim... odbacio sam sa sebe vrata. Oči na satu ... bio sam u nesvesti 15-tak minuta. Noge i ruke su mi čitave, to je dobro. Boli me glava, opet mi se pocepao pancir, šteta. Pogledao sam okolo – svi su bili bezbedni! Našao sam šlem i stavio ga na glavu. Gledajući na ulicu, otkrio sam da je raketa pogodila susednu zgradu, ostavljajući od nje jedan veliki krater. Na kraju krajeva, ja sam rođen pod srećnom zvezdom!

   Stavljajte čajnik! - viknuo sam mojima. Nisam više želeo da spavam. Radujte se!

[Zaslon]

Deveti deo:

„Ako dva vojna lica za 10 minuta komunikacije ne pronađu zajedničke poznanike, onda je jedan od njih špijun".

   Standardo, jutro je počelo sledećom komandom za kretanje: vremenski raspored, mesto prikupljanja i vreme polaska. Tog dana posebno smo bili pogođeni artiljerijskom vatrom, kolona za snabdevanje je upala u zasedu, a mi smo ostajali bez municije. Uprkos umoru i problemima sa snabdevanjem, grupa se čvrsto držala. Tokom nedelju dana borbi, ukrajinci nas nisu mogli pomeriti ni za metar, ali snage nam je ponestajalo i jednostavno je bio neophodno povlačenje.

   Na putu do nove pozicije sreli smo TOS-u, sa punim bojevim kompletom ali i sa pokvarenim motorom. Posada se spremala da ga digne u vazduh kada smo mi naišli. Koristeći svoje govorničke sposobnosti ali i psovke, ubedio sam ih da ne treba dizati u vazduh dobro oruđe! Zakačili smo TOS-u za tenk povukli sa sobom. Pa šta je trebalo da uradimo? "U kuća dobrog domaćina sve će istrunuti" (što kaže ona izreka)!

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

   Prilikom povratka pokušali su par puta da nas pokriju Gradovima (VBR "Grad") ali nisu u tome uspeli. Izviđanje i obaveštajni podaci su im bili loši. Bio je jedan stresan trenutak kada su tenkisti zaspali na jednom od odmorišta. Tenkisti su bili toliko umorni da ih čak ni adrenalin nije mogao održati budnima. Zaspali su tako čvrsto da sam četrdesetak minuta lupao kundakom o poklopac otvora, pitajući se šta se dogodilo. A oni su samo zaspali.

   I tako, rano martovsko jutro. Ispred naših kontrolnih punktova ponosno su se vijorile ruske zastave! Iskreno rečeno, svi smo se tada nadali da ćemo biti privremeno otiću u pozadinu na odmor i oporavak. Ali, kao i uvek, avaj! Izviđanje, borbeni raspored, utvrđivanje položaja!

   Komandir mi je odredio položaj na jednoj višoj tački u blizini jednog od sela. Tamo smo uspeli da nabavimo sebi par maskirnih mreža i nove izviđačke sprave. Moja je do tada već bila stradala, ali sa novom nisam radio jer nismo znali kako rade. Sada nešto smešno: „Poslaćemo vam čoveka koji sve zna i sve će vas naučiti." Naravno, poslali su čoveka. Ali on sam nije znao ništa. Taman koliko sam i ja znao, možda još i manje! Morali smo da se okrenemo sami sebi. Preko prijatelja našli smo specijaliste u susednoj jedinici i onu su nas naučili. Generalno, za manje od nedelju dana smo uspeli: čitavom dužinom komunikacijskih prolaza, uređaji su postavljeni i radili su danonoćno.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Tada sam već imao smartfon sa karticom, pticom (dronom), dva dobra termovizira tipa „Ironija“, ali starije verzije (Optoelektronski kompleks "Ironija" za osmatranje, sa las.daljinomerom, optikom, termovizijskom i obično kamerom ... otkriva vozila na udaljenosti do 7-10km a ljude na 2,5km sa mogućnošću prenosa podatke do 10km zatvorenim komunacijskim radio kanalom). Razmenjivao sam ih sa kolegama kojima nisu bili potrebni u pozadini, ali nama su jednostavno bili nephodni. U isto vreme, pretplatio sam se na telegramski kanal vojnog dopisnika Vladlena Tatarskog (pravo ime Maks Fomin, ubijen u atentatu u Sankt Peterburgu 2.aprila 2023), koji je promovisao temu inicijativnih grupa. Ova tema nam je bila veoma bliska i interesantna, jer se poklapala sa namenom naše grupe. U velikoj meri zahvaljujući njemu i našim idejama, bukvalno nedelju dana kasnije, dobili smo prve plodove...

[Zaslon]

Deseti deo: "Primite, kučke!"

   Posle još jedne noći dežurstva, komandant brigade me je pozvao na komandno mesto (KM). Stigavši na KM, video sam sledeću sliku: tri pukovnika su sedela i raspravljali su  o situaciji. Imamo jaz od 3 km na spoju dve brigade. U ovom slučaju visinska razlika na tom delu ide od 180 do 65 metara. Odnosno, sva 3 km su neravni teren izbrazdan jarugama i balkalima i apsolutno je nevidljiva sa bilo koje tačke. U niziji, ispod brda, nalazilo se selo koje je bilo odlično za zaštitu od VBR-ova.

   Dobio sam zadatak da očistim lokalnu autobusku stanicu, koja je izgleda bila na našoj teritoriji. Noću...  Misli su počele da mi se vrte u glavi i ja sam sve ovo ispričao pukovnicima. Bukvalno sam rekao: „Šta ako su naše jedinice tamo stacionirane? Razumete li da ih noću neću pitati ko su? Ako ima nekoga, ući ću sa dva “Bumbara" (ručni raketni bacač sa termobaričnom boj.glavom “Шмель”) Na šta su oni odgovorili: "Pa dobro!"

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

   Jebiga DOBRO! Odnosno, ispada da je moguće da je neku tamo već dve nedelje, a da ja treba da odem tamo noću i da na licu mesta rešim problem! Ne čekajući noć, odlučio sam da malo izvidim. Radi bezbednosi uzeo sam automobil sa crvenim krstom i nekoliko vojnika i uputio se na dominantnu tačku (“komandna visina”). Rezultat... jebeni rezultat je bio da su tamo, na tim visovima, nalazila milicija iz DNR-a, potpuno nesvesni našeg dolaska... To što su ispostavilio da su naši uopšte me nije iznenadilo, ali su momci iz DNR-a stvarno izgledali izbezumljeno kad je grupa mojih boraca izašla iz žbunja. Obezbeđenje i odbranu su stvarno bili loše organizovali.

   Osmotrivši područje, primetio sam jednu zgradu. Na najvidljivijem mestu. A kako kažu, ako želite nešto da sakrijete, sakrijte to na najvidljivijem mestu i niko to neće naći! Pod okriljem noći, vratiio sam se na položaje boraca DNR, postavio sam izviđački punkt baš u objekat koji mi se dopala. Sve po feng šuiu: komunikacije, uređaji za detekciju pokreta. Zabranio sam vojnicima da se izdvajaju od ostalih i da bez preke potrebe napuštaju zaklon tokom dana.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

   Već prva noć je urodila plodom: uočio sam tačku odakle su sipali neprijateljski „Gradovi“ u susednu brigadu. Uzevši koordinate tačke, rano ujutru sam dao zadatak grupi da izađe i dalje izviđanje mesta iz drona ... i vola, u 9.00h sam imao mesto, koordinate, fotografije mesta izlaska “Gradova” na poziciju kao i rute koje vode do nje!

   Stigavši na komandno mesto, molio sam dva artiljerijska oruđa za noć. Sa komandantom sam se dogovorio o preliminarnoj komandi koja će ukazati na kretanje neprijatelja i dobio obećanje da niko neće dirati oruđe koje su mi dodeljena. Ukrajinci su se pokazao glupim i već sledeće noći ponovo su došli na istu tačku.

   Čim je neprijatelj stigao tamo, bukvalno sam viknuo u radio: „Grmljavina 10! Ovde Grmljavina 10! Mačak 23! Mačak 23! Četiri! Dobrodošli nazad, pali!”

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

   Dva plotuna naše artiljerije i radostan poklič sa osmatračnice: „Komandante! Ima pogodaka! Pogledajte!" Noćno nebo obasjale su rakete “Grada” koje su letele u različitim pravcima. Strašno lepo je izgledalo, samo ću vam to reći.

   „Grmljavina 10! Ovde Grmljavina 10! Postoji cilj! Momci, još brže na isti način!“

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


   Artiljerija je dala još jednu dvojku i povukao se na rezervne položaje. A da ne bi ukrajincima dali ni najmanju šansu, kontaktirao sam susednu brigadu tražeći pomoć i bukvalno tri minuta kasnije istu tačku zasula su sa dve paketa “Grada”. Baš tako! Jednostavno, raketašima rakete. Duša je jednostavno vrisnula, gledajući ovaj spektakl: "Primite, kučke!"

   Jutarnji video nadzor potvrdio je tri “ukrograda” razbijena u đubre... Kučke su ga primile!

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Zaslon]

Jedanaesti deo: „Snajperista mora pogoditi prvim hicem. Ako ne pogodiš, već si pogođen!"

   Prošlo je više od nedelju dana otkako smo uništili ukrajinske "Gradove". Potom je bilo još nekoliko ciljeva, ali o njima kasnije. Uglavnom, rutina se otegla, postalo nam je dosadno... Ukrajinci se više nisu približavali položajima, a pri svakom pokušaju približavanja dobijali su po glavi čim bi ušli u pokrivano područje.

   Slatko prolećno jutro. Zelenilo je u punom jeku, ptice cvrkuću. Stojeći sa kafom u rukama i paleći cigaretu, shvatate da život i nije tako loš! Iako postoje nijanse... Komandant bataljona prekinuo je moju jutarnju idilu rečenicom: „Dođi kod mene. Moramo da razgovaramo". Osvrnuo sam se na vojnike i radosno rekao: „Pa konačno - biće posla!“

   Naš položaj je bio otvoren 24/7, tako da smo se kretali u malim grupama. Došavši kod komandanta bataljona, pre svega, kao i svi izviđači, proverili smo njihove zalihe hrane i njihovu pogodnost za upotrebu. Iz serije „Zdravo, ja sam izviđač! Ima li nešto za jelo?”

   Zadatak je bio zanimljiv: po jednom od kombinovanih bataljona pod našom komandom radio je neprijateljski snajperista svaku noć. Radio je loše. Šareno. Ali redovno, svake noći ispaljivao je od 7 do 10 hitaca. Dobivši zadatak, prešli smo kod komšije (neka bude uslovno ime „Ararat“). Starac koji nas je dočekao, koji je bio izviđač još u čečenskoj kampanji, stručno mi je izložio situaciju. Osim toga, pripremio je nekoliko osmatračnica za naš dolazak. I pored našeg iskustva i pripreme, zadatak nije bio lak. Koristeći razne trikove i sprave u vidu svakojakih plišanih životinja, šlemova na ogradama i drugih trikova, trećeg dana uočili smo gnezdo snajperiste. Dvesta metara dalje u jednoj štali.

   U trenutku kada je otkriven položaj neprijateljskog snajperiste, moj snajperista je bio u drugom pravcu i snajperski duel je bio isključen. Tada, da bi sprečio Ukrajinca da napusti svoje osamljeno mesto, moj zamenik komandanta voda pogodio je štalu iz RŠG-a ("Реактивная Штурмовая Граната-1" je ručni bacač zasnovan na RPG-27) . Sa svom proleterskom mržnjom. Šupa se srušila kao kula od karata. Prilikom kontrole otkrivena su dva tela i zgužvani stari SVD ("Снайперская Винтовка Драгунова" tip snajperske puške).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

   Posao je urađen savršeno. Borci su nam se na tome zahvalili divnom večerom, nakon koje smo se vratili na prethodni položaj da se bavimo navođenjem artiljerije ...

   Inače, do tog trenutka nisam bio u dobrim odnosima sa "Araratom". Malo smo se posvađali u blizini Nikolajeva, kada je pokušao da mi iznese svoju istinu, a ne baš na pravi način. Sada, nakon posla koji sam obavio na njegovom položaju, više me nije gledao sa visine i kao pravi drug, kada bi se sreli, uvek nas je počastio čajem i drugim „zabavama“.