Центар - роман

[Boro Prodanic]

Hvala ti, prvo što si ovo napisao i ovde objavio, drugo, što si nam dao priliku da komentarišemo.

Razumljivo je što ne očekuješ da "Centar" postane bestseler, nije mu to ni svrha, već mu je svrha da ostane zapisano autentično svedočenje učesnika o jednom zlom vremenu, o ljudima koji su zajedno propatili to vreme i ostali Ljudi (veliko slovo nije greška već namera) iako pravno gledano još uvek to nisu bili, već deca.

Siguran sam da ima mnogo ovakvih ili sličnih svedočenja koja nikada neće biti zapisana i izgubiće se u sećanjima kao što voda zagladi svoju površinu brzo nakon bacanja kamenčića. U tom smislu, "Centar" dobija na značaju, postaje nešto kao podsetnik budućim generacijama da su se neki događaji stvarno desili, ko se u tim događajima kako ponašao i šta je radio, postaje deo istorije naroda na ovim prostorima.

Iskrene čestitke @Kuzma i još jednom hvala!

[JASON]

Док ово писаније читам у љуту тугу падам... и све ми личи на сређивање рачуна и опроштај са животом, али, и на неки нов почетак, упркос проживљеном времену, трајању и нестајању.
Неки могу рећи, а то може рећи и сам аутор, да је ово књига посвете, споменик својим другарима. Мислим да је књига надишла пуки биографски фон и да говори са ехом који се далеко мора чути.
Док прочитавам слова овог списатељског сазданија, имам на уму Кузманов усрдан труд.

[fazan]

Кузма, хвала ти на овом роману, мислим да баца светло на неке ствари о којима се знало јако мало. У Сарајеву се у априлу и мају 1992. године није знало ни ко пије ни ко плаћа. Оно што је сасвим извесно је да ситуација није била ”налик ратној” - него ратна. Стицајем околности видео сам део тога из прве руке и волео бих да твој бивши командант објасни шта је још требало да се деси да та ситуација из ”налик ратној” прерасте у ратну. Носили сте униформе и поделили су вам оружје. Нико вам није дао опцију да се пресвучете у цивилно одело и белим транспортерима УН пребаците на Пале. Касарну су гађали чиме су стигли, односно оружјем које су имали. Једино још нису пробали општи јуриш.

Војска (део старешина) је била потпуно неприпремљена за развој догађаја у Сарајеву. У неким стварима је била као да је пала са Марса. Ја потпуно разумем на није било лако напустити станове и оно што је било у њима, разумем и притисак од жене, која телефоном из Србије проверава да ли су гоблени запаковани... Било је превише тога, или је бар тако изгледало. Да ли је било потребно да војници у маскирним униформама, са береткама и у панцирима, чувају нечији стан (у коме нема никога)? Да се војним камионима врши евакуација намештаја из нечијих станова, све уз наоружану пратњу? Колико је камиона са намештајем напустило касарну, заједно са вама? (Да оставимо по страни то што је неко намештај селио у касарну у центру града, уместо да га пресели у ону у Лукавици, одакле је могао да га транспортује у Србију.)

Највећи део оруђа је био на време измештен на положаје ван Сарајева, ”ради вежби”. Несхватљиво је да децу од 15 година нису могли да изместе ”ради вежби”, на исте локације. А нико ту технику није измештао у Пазарић, знали су јако добро где да је изместе.

Мада, ако ћемо поштено, вас су требали пребацити за Србију истог момента када су власти у Сарајеву прогласиле независност. Док су још увек летели авиони са сарајевског аеродрома.

Можда не би било лоше да убациш неки цртеж где би се видело колико је уствари касарна била близу подручја које су контролисали Срби. Срби су били на другој обали реке, а од реке Миљацке до ограде центра (касарне) је било можда 200 метара, зар не?

[Kuzma®]

Хвала Боро, Џејсоне и Фазан.

Ево према ономе што се сећам, касарна еј ово црвено обележено, изашли смо на капију 2 која се обележена плаво а преко Миљацке смо прешли преко једног од ова два мсота обележена наранџастом стрелицом. Нисам сигуран који је од та два али мислим да је овај даљи. Свакако и оваа даљи по Гуглу је био на само 1,6 км, а овај ближи на оо 900 м. Наставили преко Грбавице и Враца даље ка Романији.

У роману сам поменуо да је 15 априла млађа класа, прва година,с а Бутмира авионом пребачена у Београд. Такође цемо април месец ЈНА је могла мање-више неометано да циркулише а доказ за то је да смо је и нас 30 последњег дана априла без икаквих проблема обичним аутобусом из Пазарића враћено у Сарајево. Значи могли смо бити еввакуисано, да ли са Бутмира или Рајловца не знам. Можда је могло и из Мостара ар када је Пазарић у питању.

[fazan]

Хвала Боро, Џејсоне и Фазан.

Ево према ономе што се сећам, касарна еј ово црвено обележено, изашли смо на капију 2 која се обележена плаво а преко Миљацке смо прешли преко једног од ова два мсота обележена наранџастом стрелицом. Нисам сигуран који је од та два али мислим да је овај даљи. Свакако и оваа даљи по Гуглу је био на само 1,6 км, а овај ближи на оо 900 м. Наставили преко Грбавице и Враца даље ка Романији.

У роману сам поменуо да је 15 априла млађа класа, прва година,с а Бутмира авионом пребачена у Београд. Такође цемо април месец ЈНА је могла мање-више неометано да циркулише а доказ за то је да смо је и нас 30 последњег дана априла без икаквих проблема обичним аутобусом из Пазарића враћено у Сарајево. Значи могли смо бити еввакуисано, да ли са Бутмира или Рајловца не знам. Можда је могло и из Мостара ар када је Пазарић у питању.

Можда си ти и објавио неку мапу, али ја је не видим.

Ваздушна евакуација цивила из Сарајева је трајала од 17. априла до 5. маја. ЈНА је том приликом пребацила око 40 хиљада људи, транспортним авионом Боинг 707 који је био заплењен 1991. са оружјем за хрватске снаге (тзв. ”кикаш”). 

[Kuzma®]

Evo nekih video snimaka napustanja KMT u Sarajevu

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]



na ovom linku je do sada nikada objavlejn video iz maja i evakuacije  u junu 1992.

https://mega.nz/file/X983XRIa#_nnJlZw9blLOF0XEx0tYScf0-F2pr9qnWyZp1iJlNBg

[Kuzma®]

https://mega.nz/file/ixFlzSzB#kegrjpsRf8C1H71Y1yjcHULj2OsshguEtxAZUnPvb78

https://mega.nz/file/HscjXQQb#zz32fdnDzHqYyCy88Eb3ue7_cTCEufc5cthXu34BxPw

[Brok]

Svaka čast Kuzma i hvala ti što si iz prve ruke ostavio svedočanstvo našeg nesrećnog doba i brzog odrastanja, danas dete koje se jedva brije i preko noći postaneš ili lovac ili lovina ili i jedno i drugo.
Da se nikada ne ponovi!

[skakavac2]

@Kuzma, hvala ti, lijepo napisano sjecanje, sa uzivanjem sam procitao.

[GAGI]

Што се мене тиче ово би могао постати бестселер 
Роман се чита у даху али много је битнија ствар што од заборава чува трагичне судбине учесника и што је  испричао мало познату епизоду грађанског рата ( мени сасвим непознату ).
Било би лепо када би неки од наших медија обрадио ову тему чиме би се  представила ширем аудиторијуму, и онда што да не, под притиском јавности, доћи до дуго чекане правде.