Moral vojske u ratnim uslovima

[Kubovac]

Umetnici Ansambla pesme i igre Centralnog vojnog okruga (CVO) održali koncert za vojna lica u zoni specijalne operacije

Konkretno, koreografska grupa grupe prikazala je čuveni kozački ples - flankiranje sabljom.

Umetnici Ansambla pesme i igre Centralnog vojnog okruga (CVO) nastupili su pred vojnicima koji obavljaju borbene zadatke u zoni specijalne vojne operacije u Ukrajini. Specijalno za vojna lica pripremljen je koncertni program koji se sastoji od originalnih obrada pesama ratnih godina i savremenih patriotskih kompozicija.

Ujedno su nastupili umetnici sa programom koji je uključivao nastup instrumentalista na violini. Pored toga, koreografska grupa grupe prikazala je čuveni kozački ples - flankiranje sabljom. Vojnici su se zahvalili na sjajnim nastupima. Ukupno, tokom koncertne turneje, umetnici Ansambla pesme i igre Centralnog vojnog okruga posetiće oko 20 vojnih jedinica Ministarstva odbrane Rusije.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

„Moramo da podržimo momke“: Ansambl pesama i igre Centralnog vojnog okruga (CVO) održao koncert za borce u zoni SVO

Umetnici su izveli poznate kompozicije, kao što su „Krvna grupa” grupe Kino, „Moja revna sudbina ne zavisi od tebe” Ljubov Uspenske, „Nebo Slovena” grupe Alisa.

Umetnici Ansambla pesme i igre Centralnog vojnog okruga (CVO) održali su koncert za vojna lica koja obavljaju borbene zadatke u zoni specijalne vojne operacije. Muzičari su izveli poznate kompozicije, kao što su "Grupa krvi" grupe Kino, "Moja revna sudbina nije do tebe" Ljubov Uspenske, "Nebo Slovena" grupe Alisa.

„Hvala vam puno što nas podržavate, što se niste plašili da dođete ovde u ovom trenutku. Da, što je najvažnije, ova podrška je bila potrebna, da nas oraspoloži“, rekao je mitraljezac sa pozivnim znakom „Hasan“.

Tim ansambla redovno nastupa za rusko vojno osoblje i stanovnike regiona koji se nalaze u zoni specijalnih operacija.

„Naravno, treba da podržimo momke koji ovde rade, barem ih malo opustimo“, rekao je solista kreativnog udruženja Aleksandar Šulgin.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

Za medicinsko osoblje poljske bolnice u zoni SVO nastupili su umetnici Ansambla pesme i igre Centralnog vojnog okruga

Tokom trajanja specijalne operacije, umetnici redovno odlaze u pozadinu sa koncertima, kao i na prvu liniju fronta da bi pružili podršku vojnim licima Centralnog vojnog okruga.

Umetnici Ansambla pesme i igre Centralnog vojnog okruga (CVO) nastupili su u bolnici sa koncertnim programom za medicinsko osoblje i vojna lica koja se leče u zoni specijalne vojne operacije za zaštitu Donbasa.

Za vojnike je posebno pripremljen koncertni program koji se sastojao od originalnih obrada pesama ratnih godina i savremenih patriotskih kompozicija. Izvođači su pevali kompozicije osmišljene da održe moral i razblaže atmosferu pozitivnim emocijama.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

Solistkinja ansambla Centralnog vojnog okruga (CVO) govorila je o svojim utiscima sa koncerta u zoni specijalne operacije

Za vojnike je priređen poseban koncertni program koji se sastojao od savremenih pesama, kao i kompozicija ratnih godina.

Umetnici Ansambla pesme i igre Centralnog vojnog okruga (CVO) doputovali su sa koncertom u zonu specijalne vojne operacije. Snimak terenskog nastupa objavilo je Ministarstvo odbrane Ruske Federacije. Za vojnike je priređen poseban koncertni program koji se sastojao od savremenih pesama, kao i kompozicija ratnih godina.

„Bio je povratak u njihovim očima, veoma lepa publika, preneli smo im sve što smo mogli i podržali moral. Ne dolazimo ovde da se pokažemo, već da pomognemo gledaocu, da donesemo radost. Kad nisi na sceni, već u blizini, na istoj liniji, bude ti bolje. Udobnije mi je, mogu da pružim ruku svakome, sviđa mi se “, priznala je solista Ansambla pesme i igre Centralnog vojnog okruga Elena.

Umetnici su nastupali kako u pozadinskim delovima specijalne operacije, tako i u blizini linije dodira, u zemunicama u kojima žive vojnici. Tokom govora, oružari Centralnog vojnog okruga nisu prekinuli borbeni rad i iz višecevnih raketnih sistema „Grad“ izveli raketni napad na položaje militanata kijevskog režima.

„Podrška se oseća i veoma je potrebna svim momcima. Moral se mora održati. Pesme i takvi terenski koncerti su veoma prijatni i topli. Veliko hvala umetnicima, bilo nam je drago što je ispalo i što smo videli“, rekao je vozač tenka T-72 sa pozivnim znakom „Taiga“.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

Eh, kad se setim naših "organa za moral" tokom rata 1999-te godine. Bio je negde kraj aprila 1999-te godine, radarski položaj Donji Kokoti, okolina Podgorice. Dolazi nam pomoćnik k-danta puka za moral, potp. Obradović. Zbog svog specifičnog hoda, tako što se "podiže" svakim korakom kao da stane na prste, imao je "neformalan" nadimak "skočko".
Do par meseci pred početak rata, bio je Načelnik štaba puka, a onda je premešten na ovu funkciju.
Kad je došao u bateriju, već smo bili umorni i pod stresom. Seo je kod nas u kuću u kojoj nam je bila "baza". Skuvao nam je vojnik po kafu, a tu smo bili vodnici ja i moj jedan kolega, zatim poručnik komandir radarskog voda, potporučnik iz rezerve i zastavnik - tehničar u bateriji.
Komandir baterije i baterijski starešina su se "izvukli"....

I poče on tako, nakon kratkog uvoda tipa "kako ste momci" i slično, da nam priča kako je prošli vikend bio u Beogradu (gde mu živi porodica) i kako su šetali gradom i išli u kupovinu. Priča je tekla u pravcu toga da su teško pronašli to što im je trebalo, da su cene visoke i rastu, a da je bilo lepo vreme i sunce je sijalo i tako to....
Uglavnom, sve je to trajalo oko 30-40 minuta i onda nas je pozdravio i otišao. Mi smo malo "ostali u čudu", šta nam je sve napričao, "ničim izazvan".

Kasnije smo to tumačili kao pokušaj da nam možda pokaže kako "postoji život i van rata, kako i dalje postoje šetnje gradom, druženje sa rodbinom i prijateljima, kupovina, cene koje rastu, gužve u saobraćaju i sl".
I sve je to ok, ali ja sam u tih prvih 30-40 dana rata samo jedno ili dva popodneva na kratko otišao do stana u Podgorici, tako da mi ta priča nije bila baš previše "bliska", osim što sam kod ta 2 kratka odlaska do stana, primetio omladinu kako po gradskim kafićima pije kafu, sok, pivo, puši cigare i sl., kao da se "rat njima ne dešava" ili "kao da se rat njih ne tiče".

Elem...nekoliko dana kasnije, mislim da je već počeo maj mesec, stari zastavnik Tepša, inače poreklom "kninžda" i sa iskustvom i iz tih ratova, valjda vidi da mi mladi vodnici polako klonemo duhom i da smo "umorni" ( u psihičkom smislu). Dođe tako do nas dvojice i kaže da nas vodi na pivo u selo. Mi ga upitali a šta ćemo ako bude "prvi stepen", a on kaže, ima poručnik pa neka ide u radar, može da vas odmeni sat vremena.
I tako mi odosmo s njim. Seli ispred neke prodavnice i popili sa "zaćom" po dva piva. Za to vreme niti reč nismo prozborili o ratu, ali smo komentarisali lepe devojke koje su znatiželjno "baš tada masovno" morale u prodavnicu da nešto kupe, a od kojih je svaka stala da bar par reči prozbori sa nama.
Hoću da kažem da mi je ovaj "izlet" sa starim zastavnikom do prodavnice i popijena 2 piva u opuštenoj atmosferi mnogo više značio nego ona cela priča, da ne kažem "davljenje" o problemima oko kupovine i saobraćajnih gužvi po Beogradu.

Vratili smo se znatno raspoloženiji u "bazu" ( i to ne samo zbog piva).

Ali, prvi ponovni ulazak u radar kod komande za prelazak u "prvi stepen", odmah je to gotovo u potpunosti anulirao. Ali ipak ne u potpunosti....

I sad ne znam što sam vam ovo ispričao, ali mislim da ne škodi.....

[Gazda]

Ne škodi, sve je jasno, dobra pričica:)

[micha]

   Meni je super. Govori o onome što se ne vodi u statistikama i što se mora osetiti da bi znali o čemu pričamo. Moral je jako bitan i vojni rukovodioci to jako dobro znaju. U JNA su nas učili da zapadni vojnik mora da dobije Koka-kolu i Snikers na vreme, a nije na odmet i kamion prostitutki čisto da se podigne moral. Nemačka vojska u II sv. ratu je imala brod-kupleraj na Dunavu za potrebe oficira i podoficira. Danas je taj brod još uvek u upotrebi i zove se Kozara.
   
   Nama koji bi vodili isključivo odbrambeni rat (mislim na JNA) takvi stimulansi ne trebaju jer je nama rodoljublje dovoljno za motiv. Pa ipak se i u JNA davao kolač i čašica crnog vina (razblaženog) za dan Armije, Dan Republike i Prvi maj. Ako se izvodila vežba sa učešćem lokalnog stanovništva ( ili izvodili radovi tipa vodovod, put i sl. sa angažovanjem vojske) praktikovalo se opšte-narodno veselje nakon uspešne pobede ( čitaj opšta pijanka i krkanluk) tako da se ni socijalizam nije odricao moralne stimulacije.

   To je bilo u mirnodopsko vreme, dok je to tokom rata bilo teže ostvariti. Sećamo se koncerata koje je Jelena Karleuša držala po karaulama na KiM tokom agresije npr. kao svetao primer takvog moralno-političkog uticaja. Za mene u to vreme običnog vojnika, kao i tokom t.11 najkvalitetniji doživljaj je bio pomenuti odlazak u najbliže selo gde ima bar prodavnica ispred koje se može popiti pivo-dva, uzeti još koja gajba i stvari sa spiska koji su napravili ostali drugovi koji taj put nisu išli i to je to. Za malog mrava vrh zabave i povod da se potrudiš da dočekaš i sledeći dolazak. Tada baš male stvari čine veliku radost ma koliko to sada izgledalo jadno...