Kirgistan zatvara ključnu američku vojnu bazu

[Dreadnought]

Kirgistan zatvara ključnu američku vojnu bazu

04.02.2009

Predsednik Kirgistana Kurmanbek Bakijev je rekao danas da Sjedinjene Države moraju da zatvore vojnu bazu u ovoj centralnoazijskoj zemlji, koja je svojevremeno smatrana kao ključni centar podrške za američke operacije u obližnjem Avganistanu. "Kirgistan će zatvoriti američku bazu u Manasu pošto je Vašington odbio da pregovara o boljoj kompenzaciji", rekao je Bakijev posle razgovora sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevom u Moskvi, preneo je Rojters.

Izvor: www.Tanjug.rs

[Dreadnought]

05.02.2009
Влада Киргизије предала је парламенту земље нацрт пројекта о анулирању споразума са САД о размештању америчке ваздухопловне базе.

Није искључено да ће документ бити разморен на пленарном заседању 5. фебруара. Председник Киргизије Курманбек Бакијев је саопштио да је америчка база постојала на територији Киргизије дуже од планираног рока. Одлука о затварању изазвана је незначајном висином компензације од стране САД за коришћење објекта и негативном реакцијом кригиског друштва на њену делатност. За скоро 8 година постојања базе амерички војници више пута су учествовали у различитим скандалима.

Ваздухопловна база у Манасу је била отворена у децембру 2001. године по мандату УН ради подршке антитерористичке операције у Авганистану, коју су изводиле коалиционе снаге. Тренутно на објекту се налази 1200 америчких војника. Руководство Киргизије може наћи нову примену војној бази Манас, рекао је у програму ТВ канала Росија представник РФ у НАТО-у Дмитриј Рогозин.

Трупе САД ће напустити војну базу Манас у Киргизији у року од 180 дана, саопштио је секретар Савета безбедности Кригизије Адахан Мадумаров. Он је истакао да ће ускоро доћи до размене нота између Киргизије и САД. Пре тога питање ће размотрити национални парламент, додао је Мадумаров. Како се саопштава, тамо је већ предат нацрт закона о анулирању споразума са САД о размештању базе.

Председник Киргизије Курманбек Бакијев је саопштио да је одлука изазвана незначајном висином компензације од стране САД за коришћење објекта и негативном реакцијом кригиског друштва на њену делатност. Адахан Мадумаров је изјавио да ће после одласка Американаца базу користити Кригизија. Он није одговорио на питање могу ли тамо да буду размештене Колективне снаге оперативног реаговања Организације Уговора о колективној безбедности или руске трупе.

Извор: www.serbian.ruvr.ru

[Dreadnought]

Kirgistan zatvara bazu SAD


06.02.2009.

Kirgistan je saopštio da je odluka o zatvarajnju vazdušne baze američke vojske u toj zemlji konačna.

SAD su juče saopštile da su i dalje u pregovorima s Kirgistanom o zadržavanju vazdušne baze Manas, bitne za američke trupe koje se bore u Avganistanu.

"Odluka je doneta", rekao je portparol kirgisatanske vlade, dodajući da američka ambasada i kirgistansko Ministarstvo spoljnih poslova razmenjuju mišljenja, ali da "nema razgovora o zadržavanju baze".

Predsednik Kirgistana Kurmanbek Bakijev najavio je ranije ove nedelje zatvaranje baze.

Za zatvaranje te baze, kirgistanskoj vladi je potrebno odobrenje parlamenta, koji bi, prema najavama zvaničnika, o tome trebalo da glasa sledeće nedelje.

Izvor: www.beta.rs

[Dreadnought]

Киргизија тера Американце, угошћује Русе

07/02/2009
Први резултати настојања Москве да поврати стратешки утицај над територијама које су некада биле обједињене у Совјетском Савезу

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Америчка ваздухопловна база „Манас” у Бишкеку

Амерички војници мораће у року од 180 дана да напусте ваздухопловну базу „Манас“, смештену у непосредној близини киргиске престонице Бишкека. База је формирана у децембру 2001. у оквиру мандата УН као подршка снагама алијансе у борби против талибана у Авганистану. „Механизам извођења америчких снага већ је разрађен. Њих у ’Манасу’ више неће бити“, потврдио је Адохам Мадумаров, секретар Савеза безбедности Киргизије, и закључио: „Одбројавање је већ почело.“

Ко ће заменити Американце, званично се не наводи. Ипак, већина аналитичара процењује да ће то бити – Руси. Они у Киргизији ионако већ имају своје војнике. Укратко, посао са Москвом практично је већ склопљен, зна се и цена: Русија ће централноазијској земљи, у виду помоћи, исплатити 150 милиона долара, уз додатни кредит укупне вредности око две милијарде (САД су плаћале 150 милиона годишње). У општој финансијској кризи таква понуда се не одбија.

Отказ Американцима, мада најављиван неколико недеља, и усаглашен у директном контакту председника Дмитрија Медведева и Курманбека Бакијева, први је опипљиви резултат самита Организације договора о колективној безбедности (ОДКБ), одржаног у среду у руској престоници. На истом скупу донета је и одлука о оснивању Колективних снага оперативног реаговања (КСОР), чији ће главни носилац бити Русија, а које би, у оквирима ОДКБ-а, требало да делују аналогно обавезама какве према западним земљама има садашњи НАТО.

Подсетимо се да су чланице Организације договора о колективној безбедности, основане 15. маја 1992, Белорусија, Јерменија, Казахстан, Киргизија, Русија, Таџикистан и Узбекистан.

Нема сумње да је Русија самитом у Москви отворено показала одлучност да поврати свој стратешки утицај над територијама које су некада биле обједињене у заједничком – Совјетском Савезу. Истовремено, ово је и сигнал Вашингтону да амерички интереси у овом делу света никако нису неприкосновени.

У том контексту треба посматрати још неколико, наизглед одвојених, чинилаца.

Први је, свакако, најновији споразум Белорусије и Русије о стварању заједничког система противракетне одбране, као одговор на америчке планове о размештању радарских и ракетних база у Чешкој и Пољској.

Други чинилац може да се сагледа кроз позив америчког председника Барака Обаме Русији на драстично смањење броја нуклеарних бојевих глава. У Москви позив не одбијају, али јасно истичу да разговор о овоме може да се води једино ако у њега буду укључене све земље које поседују нуклеарно наоружање. Претње нуклеарним нападом могу да дођу и од Кине, Индије, Пакистана, Израела, Велике Британије, Француске...

Треће, у политичким контактима са централноазијским државама САД делују на билатералном принципу, било пословним аранжманима, углавном из сфере куповине сировина, било покушајима наметања „обојених револуција“ (Киргизија, Јерменија, Азербејџан...). Преводећи сопствене контакте са овим делом света на мултилатералну основу (у оквиру ОДКБ-а) и јачањем војног заједништва (КСОР), Русија директно удара на америчке интересе. Јер сада се у преговорима са Вашингтоном као главни играч појављује стожер новог савеза – Москва.

Али не само са Вашингтоном. Јак ОДКБ и у односима са Шангајском организацијом за сарадњу (чине је: Кина, Казахстан, Киргизија, Русија, Таџикистан и Узбекистан, уз посматраче Индију, Иран, Монголију и Пакистан) свакако ће имати кохезионију улогу, што, такође, није вест која би могла да обрадује америчку администрацију.

Недоумицу аналитичара, међутим, изазива питање – како ће Москва да поднесе своје, у односу на остале чланице несразмерно највеће, учешће у финансирању КСОР-а. Свака од земаља ОДКБ-а има сопствене финансијске проблеме и већ сада помоћ очекују управо из бивше совјетске централе. Одговор надлежних је да снаге неопходне за нову војну организацију већ постоје у оквирима армије Руске Федерације и осталих армија и није их потребно посебно опремати, па чак ни предислоцирати.

Да ли ће пракса то и потврдити, видеће се ускоро. Као и то каква ће бити америчка реакција.

Слободан Самарџија
Извор: www.politika.rs

[Dreadnought]

08.02.2009

Одлука о ликвидацији америчке ваздухопловне базе Манас у Кригизији треба да буде одобрена у парламенту до краја фебруара.
Нацрт закона о анулирању споразума са САД био је дат на разматрање посланицима пошто је председник Курманбек Бакијев прогласио одлуку да затвори базу. Ово питање је било укључено у дневни ред за текући месец, без обзира на захтеве неких посланика да се размотри у ванредном поретку. Политиколози су видели у томе покушај да се отегне процес повлачења базе, како би се дочекали неки повољни предлози од САД, али руководство Киргизије је категорички оповргло ове претпоставке.

Извор: www.serbian.ruvr.ru

[Dreadnought]

Kirgistan zatvara američku bazu


19.02.2009.

Parlament Kirgistana je, sa jednim glasom protiv, podržao zatvaranje ključne američke baze u zemlji.

To bi moglo da omete napore predsednika Baraka Obame da poveća broj američkih vojnika u Avganistanu. Poslanici su podržali vladin predlog zakona o poništenju sporazuma sa SAD o zakupu vazdušne baze Manas. Kroz tu bazu je svakog meseca prolazilo 15.000 vojnika i transportovano 500 tona robe u Avganistan i obratno.

Ako predsednik Kurmanbek Bakijev potpiše zakon i vlasti u Biškeku izdaju odgovarajući nalog, SAD će imati 180 dana za napuštanje baze. "Odluka o zatvaranju američke baze predstavlja volju naroda Kirgistana", rekao je jedan funkcioner provladine stranke.

Bakijev je ovog meseca iznenada zatražio zatvaranje američke baze zato što SAD, kako je naveo, ne plaćaju dovoljno za zakup.

On je to najavio u Moskvi, odmah nakon što je Rusija ponudila Kirgistanu 2,15 milijardi pomoći i kredita. Analitičari ocenjuju da su te dve stvari povezane mada vlasti u Biškeku to odbacuju.

Poslanik komunista Ishak Masalijev rekao je da bi današnja odluka mogla da doprinese produbljavanju odnosa između Kirgistana i Rusije. "Nama nije potrebna ničija baza. Uvek smo se zalagali za savez sa Rusijom", rekao je on.

Rusija je 2003. godine otvorila vazdušnu bazu u Kirgistanu nakon što su SAD isto učinile 2001.

Izvor: www.beta.rs

[Dreadnought]

Kirgistan neće odustati od zatvaranja američke baze


05.03.2009

Kirgistan neće povući svoju odluku da zatvori američku vojnu bazu Manas, korišćenu za snabdevanje američkih vojnika u Avganistanu, izjavio je danas portparol kirgistanskog predsednika Kurmanbeka Bakijeva.

Bakijev je odluku o zatvaranju baze saopštio prošlog meseca u Moskvi, nakon što je obezbedio rusku pomoć i pozajmice od dve milijarde dolara, a skupština te centalnoazijske zemlje je odluku ubrzo ratifikovala, naveo je Rojters.

Juče je, međutim, BI-BI-SI citirao Bakijeva da "vrata nisu zatvorena" za razgovore o budućnosti vazdušne vojne baze, udaljene 35 kilometara od prestonice Biškeka.

"Odluka je doneta, parlament je otkazao sporazum o korišćenju baze, ali vrata su otvorena za razgovore o situaciji u Avganistanu", izjavio je predsednikov portparol Almaz Turdumamatov.

Nakon odluke skupštine, Kirgistan je američkoj bazi uručio formalnu notu, kojom se nalaže da oko 1.200 američkih vojnika napusti bazu u roku od šest meseci.

Osim sa SAD, Kirgistan je u decembru 2001. godine potpisao sporazum o stacioniranju stranih vojnih grupa u bazi Manas i sa Australijom, Danskom, Italijom, Španijom, Južnom Korejom, Holandijom, Norveškom, Novim Zelandom, Poljskom, Turskom i Francuskom, navela je ruska agencija Itar-tas

Kasnije danas skupština Kirgistana će raspravljati o otkazivanju sporazuma i ostalim zemljama antiterorističke koalicije u Avganistanu.

Izvor: www.Tanjug.rs

[Dreadnought]

Neizvesna sudbina američke baze u Kirgistanu


03.05.2012.

Predsednik Kirgistana Almazbek Atambajev izjavio je danas da ostanak američke vazduhoplovne baze u njegovoj zemlji posle juna 2014. zavisi od toga kako će se razvoj događaja u Avganistanu odraziti na regionalnu stabilnost i od povećanja cene zakupa.

On je na državnoj televiziji rekao da će sudbina baze Manas biti odlučena u u skladu sa interesima te bivše sovjetske republike u centralnoj Aziji.

Svi američki vojnici prolaze kroz Manas kada idu u Avganistan ili se vraćaju odatle. Veliki broj vojnika vratiće se kući 2014. pošto se rat u Avganistanu smiruje.

Atambajev je kazao da su pretpostavke SAD da će zadržati bazu samo zbog toga što su spremne da plate veći zakup neosnovane. SAD za iznajmljivanje terena za bazu godišnje plaćaju 60 miliona dolara.

Ova izjava kirgistanskog predsednika odražava blagu promenu njegovog ranijeg stava da će baza biti zatvorena i da će se vazduhoplovni tranzit odvijati preko civilnog aerodroma.

On kaže da je njegova zemlja zbog te baze potencijalna meta za osvetničke napade zbog američkih vojnih akcija u tom regionu.

Atambajev je, međutim, nagovestio da bi konačna odluka o sudbini baze mogla zavisiti od bliskog vojnog saveznika Kirgistana, Rusije, koja je protiv američkog prisustva na prostoru koji smatra svojim sopstvenim dvorištem, navodi AP.

„Moramo uzeti u obzir mišljenje naših strateških partnera”, rekao je Atambajev, ne pominjući naziv nijedne države.

Kirgistan je članica Organizacije za kolektivnu bezbednost i saradnju koju čini sedam bivših sovjetskih republika (Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija, Uzbekistan, Kirgistan i Tadžikistan).

I Rusija ima vazudhoplovnu bazu u Kirgistanu koja nije mnogo udaljena od američke.

Izvor: www.Tanjug.rs

[duje]

Da ne otvaram novu temu, a radi se o Kirgistanu...

Vir: Defender
http://www.defender.hr/

Rusija će početi isporučivati naoružanje u Kirgistan
 
Datum objave:
16.12.2013

Rusija će vrlo skoro početi sa isporukama naoružanja Kirgistanu u sklopu posla vrijednog milijardu USD, koji je potpisan prošle godin sa ciljem modernizacije oružanih snaga ove srednjoazijske države, izjavio je kirgistanski predsjednik na današnjoj tiskovnoj konferenciji. “Nakon potpisivanja povijesnog sporazuma sa Rusijom oko reorganizacije naših oružanih snaga, sav posao oko papirologije je okončan i uskoro ćemo preuzeti toničko naoružanje, tenkove, prijenosne sustave PZO i ostalu vojnu opremu,” rekao je Almazbek Atambayev. Modernizacija će trajati do 2017.godine. Dvije države potpisale su sporazum o 15-godišnjem ostanku ruskih vojnih baza u Kirgistanu, a zauzvrat kirgistanu je oprošten dug od 500 milijuna USD.