Nuklearna elektrana - da ili ne

[kilezr]

 Gde postaviti toliki broj solarnih panela ? Nije svaka kuća pogodna za panel . Neće svaki vlasnik pristati da postavi panel na krov. A na slobodnoj površini ? Gde ? Šta raste ispod solarnih panela ? Kako se obrađuje zemljište ? Ili je to zemljište neupotrebljivo za poljoprivredu

[Rade]

Nuklearne elektrane... sa našim kadrovima? To bi bila gotova šteta, bolje je i ne počinjati.

[Jester]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

 

[Brok]

Nuklearne elektrane... sa našim kadrovima? To bi bila gotova šteta, bolje je i ne počinjati.

Mislim da nije reč samo o kadrovima već globalno o tehnologiji koja još nije ovladana kada su u pitanju nuklearke.

Koliko ima nuklernih elektrana u Nemačkoj kojima je radni vek istekao. Kako ih sada ugasiti? Na takva pitanja današnja tehnologija, na globalnom nivou, još nema odgovor. Gde deponovati otpad nuklearki?
Pričalo se da je Slavonija bila određena za oblast gde bi se deponovao nuklearni otpad. Sreća do toga, bar zvanično, nije došlo.

Kada je naučnik, inovator i genije Nikola Tesla svojim finansijerima predočio kako se može besplatno oskrbiti cela planeta sa električnom energijom, ti isti finansijeri (tajkuni) su se odmah pobunili i stopirali ceo projekat jer tu nisu videli nikakav profit, a to im je bio jedini cilj. I dan danas dokumentacija Nikole Tesle nije u celosti dostupna javnosti, oni najvažniji delovi Tesline dokumentacije je daleko od očiju javnosti.

[MOTORISTA]

Субота, 04.12.2021.
Ј. П. С.

Даља производња зелене енергије у Србије под знаком питања

Ниска откупна цена за струју добијену из ветропаркова може да доведе до одлуке инвеститора да не учествују на аукцијама и финансијских институција и банака да не финансирају пројекте

Представници инвеститора и финансијера, чланови и партнери Удружења обновљивих извора енергије Србије изузетно су незадовољни датом максималном откупном ценом од 5,57 евроценти по киловат-часу за електричну енергију из ветроелектрана снаге веће од три мегавата. На предлог Министарства рударства и енергетике, Влада Србије донела је 25. новембра 2021. године Уредбу о тржишној премији и фид-ин тарифама по моделу двостране пливајуће премије. Овај модел значи да ће држава давати премије инвеститорима када је цена на тржишту нижа од остварене на аукцијама, а инвеститори држави када је та цена виша од остварене на аукцијама.

Истог дана, 25. новембра 2021, Агенција за енергетику донела је одлуку о одређивању максималне откупне цене за потребе аукција за електричну енергију из ветроелектрана, што је инвеститоре изненадило.

Без образложења не можемо установити како је дошло до овакве грешке, односно како је добијена овако ниска максимална цена, имајући у виду да су током одређивања методологије Агенцији за енергетику инвеститори достављали улазне параметре. Наглашавају да је дата цена једна од најнижих у Европи. Примера ради у Албанији је током протекле недеље одређена максимална цена дефинисана од 7,5 евроценти.

Све ово према њиховом мишљењу доводи у питање смисао спровођења прве аукције која је планирана за крај 2021, односно почетак 2022. године. Циљ и смисао одређивања максималне цене свакако није смео да буде такав да она у старту буде минимална, јер до најниже цене треба да дођу инвеститори путем аукција, већ је требало да буде одређен највиши ниво, који инвеститори не смеју да пређу. Очигледно је, веома јасно, да је оваква цена последица погрешног приступа и разумевања сврхе одређивања максималне цене за потребе аукција. Оваква цена сигурно неће деловати стимулативно за тржиште, а Србија више неће бити атрактивно тржиште за инвеститоре.

Чланови Управног одбора Удружења обновљиви извори енергије Србије изражавају забринутост за будућност обновљивих извора енергије наше земље након одређивања максималне откупне цене за потребе аукција за електричну енергију из ветроелектрана која услед модела двостране премије може довести до одлука инвеститора да не учествују на аукцијама и финансијских институција и банака да не финансирају пројекте.

Izvor: www.politika.rs

[torpedo011]

Нуклеарни отпад стиже у Хрватску, код границе са БиХ


Из нуклеарне електране "Кршко" у хрватски Центар за збрињавање радиоактивног отпада Черкезовац стиже отпад спакован у 685 бетонских блокова. Више се никад неће моћи отворити, а у два складишта стајаће 30 до 40 година, јављају хрватски медији.

Док се у Словенији па и у Хрватској размишља о градњи другог блока Нуклеарне електране Кршко (НЕК), хрватски Фонд за финансирање разградње НЕК ужурбано и врло темељно ради на припреми Центра за збрињавање радиоактивног отпада (РАО) у бившој касарни Черкезовац на Трговској гори покрај Двора у којем ће Хрватска 2024. складиштити своју половину ниско и средње радиоактивног отпада из постојећег блока Кршког, пише загребачки "Вечерњи лист".
У Черкезовцу ће се складиштити и институционални радиоактивни отпад (ИРАО) који је настао у Хрватској.
Како објашњава Горан Кукмановић, шеф Фондова Одела – Успостава Центра за забрињавање радиоактивног отпада, капија Центра ће бити око метара удаљена од садашњег улаза у ту бившу касарну, а како би створили додатну тампон-зону између насеља и центра.
Од 35 објеката бивше касарне за успоставу Центра биће искориштена само два укопана складишта. За складиштење ниско и средње радиоактивног отпада из "Кршког" изградиће се посебан објекат док ће се за ИРАО користити поменута два укопана складишта.
Једно складиште ће се користити за пријем домаћег отпада где ће се проверавати јесу ли његова радиолошка и остала својства тачно декларисана. Кад се потврди да је пакет прикладан за складиштење онда ће се, каже Кукмановић, пренети у другу зграду за складиштење.
Та два укопана складишта као и објекат који ће у њиховој непосредној близини бити изграђен за отпад из "Кршког" налазе се на платоу који је удаљен око четири километра од улаза у Центар, пренео је Б92.
Тренутно се на локацији будућег Центра и око њега спроводи одређивање нултог радиолошког стања, што значи да се мери радиоактивност из кише, тла, биљака, животиња…

https://www.google.com/amp/s/rs.sputniknews.com/amp/20211206/nuklearni-otpad-stize-u-hrvatsku-kod-granice-sa-bih-1132230665.html

[Solaris]

Hrvatska je dužna u određenom roku primiti taj otpad koji se do sad čuvao u krugu NE.
Gdje Slovenski dio otpada ide ne znam, valjda i oni imaju neku lokaciju.

poz.

[Dreadnought]

Mađarska iduće godine počinje da proširuje nuklearku


Faza proširenja nuklearne elektrane Paks trebalo bi da počne 2022. godine, rekao je u petak Janoš Suli, ministar bez portfelja zadužen za projekat.

Međutim, pre nego što počne izgradnja dva nova reaktorska bloka, mađarska Nacionalna uprava za atomsku energiju (OAH) mora da izda dozvolu za implementaciju projekta, a mora biti pribavljeno i nekoliko drugih dozvola, rekao je Suli na skupštini okruga Tolna u južnoj Mađarskoj, prenosi Serbia-energy.eu.

Zahtev za izdavanje dozvole za proizvodnju reaktorske posude podnet je nadležnim organima prošlog meseca, a rok za razmatranje zahteva je pet meseci, rekao je Suli.

On je podsetio da je OAH zatražio od Paks II Zrt, kompanije koja upravlja nadogradnjom, da otkloni nedoslednosti u zahtevu za izdavanje dozvole za implementaciju projekta.

„Ali ono što je važnije od roka jeste da blokovi bezbedno funkcionišu sa visokim proizvodnim performasama tokom 60 godina“, rekao je ministar.

Očekuje se da će radovi na građevinskoj jami startovati početkom sledeće godine, a završetak betonskog pokrivača očekuje se sredinom 2023. godine, navodi Suli.


izvor

[Dreadnought]

Srbija i Rusija potpisale sporazume: Gradi se Centar za nuklearne tehnologije u Srbiji


Vlada Srbije i Državna korporacija „Rosatom“ potpisale su Generalni okvirni sporazum o izgradnji Centra za nuklearne tehnologije i Sporazum o osnivanju zajedničkog preduzeća koje će realizovati ovaj projekat na teritoriji Srbije.

Sporazume su, uoči posete premijerke Srbije Ane Brnabić Moskvi, potpisali ministar u Vladi Srbije i predsednik Međuvladinog komiteta za saradnju sa Rusijom Nenad Popović i predsednik „Rosatom Oversiz“ Jevgenij Pakermanov, saopšteno je iz Kabineta srpskog ministra za inovacije i tehnološki razvoj.

Na osnovu navedenih sporazuma, tokom naredne tri godine, u Srbiji će biti izgrađen Centar za nuklearnu medicinu na bazi ciklotronskog kompleksa i objekti za proizvodnju radiofarmaceutskih lekova.

"Ovo je istorijski dan u odnosima Srbije i Rusije. Na osnovu dogovora naših lidera, predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Rusije Vladimira Putina, potpisali smo sporazume koji vraćaju Srbiju na mapu evropskih zemalja koje poseduju kapacitete za naučna istraživanja u oblasti nuklearnih tehnologija. Ovo će podići spremnost Srbije u oblasti medicine, nauke, istraživanja, a već sada imamo zahteve iz zemalja iz okruženja da zajedno sa našim naučnicima koriste kapacitete ovog centra. Potpisivanjem ovih sporazuma otvorene su nove perspektive u razvoju odnosa Srbije i Rusije u oblasti nuklearnih tehnologija", rekao je ministar Nenad Popović.

Aleksej Lihačev, generalni direktor Državne korporacije „Rosatom“ naglasio je da će Radiofarmaceutski kompleks i Centar za nuklearnu medicinu građanima Srbije učiniti pristupačnom visokotehnološku medicinsku pomoć, usmerenu pre svega na rešavanje problema u borbi sa onkološkim oboljenjima.
 
„Veoma nam je drago što smo zajedno sa našim srpskim partnerima odredili konkretne korake, kao i preliminarne rokove realizacije projekta u kojem će biti primenjene inovacione ruske nuklearne tehnologije“, dodao je on.

Budući centar daće značajan doprinos razvoju Republike Srbije, u njemu će se primenjivati najnaprednije tehnologije kao što su proizvodnja radioizotopa koji se koriste u medicinske i industrijske svrhe, proizvodnja legiranog silicijuma za industriju, pružanje usluga za određivanje elementarnog sastava ruda i minerala, kao i ekoloških uzoraka, navodi se u saopštenju.

„U okviru našeg zajedničkog preduzeća sa srpskom stranom biće pokrenuta savremena proizvodnja radiofarmaceutskih preparata za dijagnostiku i lečenje različitih oboljenja. To će u značajnoj meri doprineti razvoju napredne nuklearne medicine u Srbiji i u celom regionu. Početak radova za praktičnu realizaciju projekta planiran je već u 2022. godini“, izjavio je predsednik "Rosatom Oversiz" Jevgenij Pakermanov.

Projekat uspostavljanja Centra za nuklearne tehnologije realizuje se u okviru Međudržavnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije potpisanog 2019. godine tokom posete predsednika Rusije Vladimira Putina Srbiji.


izvor

[lovac]

Ovo je prvi korak učinjen za buduće nuklearne elektrane.
Verovatno će se ovde obučavati kadrovi koji će održavati deo pogona u Pakšu, koji će raditi za nas.

[lovac]

Zašto je za Srbiju važan nuklearni centar koji gradi sa Rusijom
11:20 10.12.2021

Senka Miloš
Sve što će se raditi u Centru za nuklearne tehnologije sada ne postoji u Srbiji i to je strateški projekat. Savremena proizvodnja radiofarmaceutskih preparata za dijagnostiku i lečenje karcinoma je dragocena, a jednako je važno što će Centar omogućiti i školovanje stručnjaka zainteresovanih za nuklearne nauke, koji Srbiji takođe nedostaju.
Ovako Sporazum o izgradnji Centra za nuklearne tehnologije i Radiofarmaceutskog kompleksa, koji su potpisale Republika Srbija i Ruska Federacija za Sputnjik komentarišu direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Danica Grujičić i dr Vladimir Udovičić iz Instituta za fiziku u Beogradu, naučnik koji radi u jedinoj preostaloj laboratoriji za nuklearnu fiziku u našoj zemlji.
Strateška važnost Centra za nuklearne tehnologije

Početak rada budućeg rada Centra, koji će se graditi u naredne tri godine, bazira se na proizvodnji radiofarmaceutskih preparata za dijagnostiku i lečenje različitih oboljenja, posebno karcinoma.
Zašto je to važno kada pacijenti u Srbiji već primaju terapiju?
„Pošto se radi o kratkoživećim radioaktivnim izotopima, imperativ je da od mesta proizvodnje do mesta gde se primenjuju bude što kraće rastojanje, zato je najbolje da zemlja sama ima neku instalaciju koja ih proizvodi. U tom smislu, ovo je veliki pomak“, objašnjava Udovičić i dodaje da se svi preparati koji se koriste u lečenju karcinoma uvoze.
Danica Grujičić dodaje da postoje „radiofarmaci“ koji imaju jako kratak period poluraspada, i da je to do sada povremeno bio veliki problem. Cilj je da se Srbija oslobodi uvoza terapije.

Vlada Srbije i Državna korporacija „Rosatom“ potpisale su Generalni okvirni sporazum o izgradnji Centra za nuklearne tehnologije i Sporazum o osnivanju zajedničkog preduzeća koje će realizovati ovaj projekat na teritoriji Srbije.

„Nećemo zavisiti od graničnih prelaza, zastoja u saobraćaju, sankcija, bilo čega drugog, ovo je velika stvar. Proizvodiće se verovatno i radiofarmati za dijagnostiku, za pet skenove, što je jako važno, jer je jedinin način da pacijente koji su u navodnoj remisiji zapravo na adekvatan način pratite, da znate da li se bolest ponovo javila. Pri tom, imate tumore koji na uobičajenu terapiju ne raguju, za njih moraju postojati specijalni radiofarmaci. Dakle, biće značajno pojednostavljen rad medicinskih ustanova, ne samo u Beogradu, već u celoj Srbiji“, kaže Grujičićeva.

Ubrzava se dijagnostika

Udovičić dodaje da će osnivanje Centra za nuklearne tehnologije i Radiofarmaceutskog kompleksa ubrzati i rad na postojećoj dijagnostici. U poslednjih nekoliko godina uvezeno je puno savremenih aparata čija je svrha dijagnostika i lečenje onkoloških pacijenata.
„U zdravstvenim centrima već radi gama x nož, s obzirom na broj pacijenata i trend rasta u narednim godinama, ovo je zaista nešto što je od suštinske važnosti. Ovi savremeniji uređaji su efikasniji u lečenju, dali su najbolje rezultate, ti izvori jonizujućih zrečenja mnogo su bolji, daleko usmerenije gađaju mesta gde se pozicioniraju tumori u organizmu“, objašnjava Udovičić.

Zadržati kadrove u Srbiji

Oba naša sagovornika veruju da je otvaranje Centra najbolji način da se edukuju i u Srbiji zadrže visokoobrazovani kadrovi koji će u budućnosti u našoj zemlji razvijati nuklearne nauke.
„Formiranje ovakvog nuklearnog centra će pre svega značiti mogućnost da se mladi ljudi koji su zainteresovani zaposle, ali mislim da ih prethodno sve treba poslati u Rusiju na edukaciju. Postoji određeni broj stipendija koje daje ruska Vlada, mislim da najveći broj treba ograničiti upravo za one tehničke profesije koje nemamo na adekvatan način zastupljene kod nas na univerzitetima, prevenstveno mislim na nuklearnu fiziku“, kaže Grujičićeva.
Udovičić objašnjava da je nedostatak ovog kadra počeo da se oseća nakon napuštanja nuklearnog programa 80-tih godina prošlog veka, tada je počeo da opada i broj ljudi koji se bave ovakvim istraživanjima, sada, kaže, gotovo da počinjemo ispočetka, obržemo novi krug.

„Potrebna nam je strateška saradnja, a Rusija je u tom pogledu zaista dobar partner. Uz kadrove koje imamo, koji nisu veliki, ali su možda dovoljni kao nukleus, i ovu saradnju sa Ruskom Federacijom, verovatno će se u budućnosti privući određeni broj mladih ljudi koji bi našli perspektivu u ovim oblastima. Dakle, projekat otvara i tu stranu, razvijanje naših visokoškolskih institucija koje bi morale da budu uključene u školovanje kadrova. Centar otvara razne mogučnosti, slični već postoje u svetu, može da se otvori gomila istraživačkih projekata“, zaključuje Udovičić.

Sporazum o izgradnji Centra za nuklearne tehnologije i Sporazum o osnivanju zajedničkog preduzeća potpisali su Vlada Srbije i Državna korporacija „Rosatom“.
Projekat se realizuje u okviru Međudržavnog sporazuma između vlada dve zemlje koji je potpisan 2019. godine tokom posete predsednika Rusije Vladimira Putina Srbiji.

Izvor: https://rs-lat.sputniknews.com/20211210/zasto-je-za-srbiju-vazan-nuklearni-centar-koji-se-gradi-sa-rusijom-1132357210.html

[MOTORISTA]

Otkriven novi incident: Zatvoreni pogoni nuklearke
IZVOR: TANJUG ČETVRTAK, 16.12.2021.

Francuski energetski gigant EDF saopštio je da je otkrio kvarove na cevima u bezbednosnom sistemu nuklearne elektrane Sivo.

Zbog toga je doneta odluka da se zatvori još jedan pogon te nuklearke, jer koristi istu vrstu reaktora, prenosi Rojters. Incident je otkriven u vreme kada Francuska najavljuje veliki program izgradnje nuklearki, za razliku od susedne Nemačke koja se povukla iz nuklearne energije posle nuklearne katastrofe u japanskoj Fukušimi 2011. godine, prenosi Rojters.

Najveći francuski snabdevač električnom energijom je naveo da je otkrio kvarove u blizini zavarenih spojeva na cevima u kolu sugrnosnog sistema ubrizgavanja u dva reaktora elektrane Sivo u zapadnoj Francuskoj. Jedan dobro upućen izvor u dešavanje rekao je Rojtersu da su defekti povezani sa korozijom. Zbog otkrivenih kvarova, prekid rada u nuklearki Sivo trajaće duže nego što se očekivalo, saopštila je kompanija. EDF je takođe najavio da će zaustaviti nuklearnu elektranu Šoz u istočnoj Francuskoj jer koristi istu vrstu reaktora.

Ove odluke će rezultirati gubitkom električne energije od oko 1,0 teravat-sati do kraja 2021. godine, procenjuju u EDF-u, dodajući da će to dovesti do smanjenja njihove projekcije dobiti pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije (EBITDA) na 17,5 do 18 milijardi evra na bazi trenutnih tržišnih cena. EDF je zaustavio jedan reaktor u nuklearki Sivo radi rutinske desetogodišnje kontrole u avgustu, a u novembru je iz prevetivnih razloga zatvorio i drugi reaktor u toj elektrani, najavljujući tada ponovno puštanje u rad 24. decembra.

Nuklearna energija učestvuje sa više od 70 posto u francuskom energetskom miksu.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Petrović: Ulaganje u vetroparkove je pogrešan potez
BIZNIS Autor: Tanja Veselinović 16. dec. 2021

Mi rezervi uglja imamo za više od 30, 40 godina, možda i 50 - za 30 godina sigurno. Ono što se ovde dogodilo jeste da nije dobro urađena otkrivka uglja, odnosno kada mašine kopaju, ne vade dobar ugalj, vade ugalj lošeg kvaliteta. To može da se prevaziđe, nije veliki problem, ali ne može odmah. Plašim se da to može da traje nekoliko nedelja, a možda i duže, izjavio je za Infobiz konsultant Bogdan Petrović.

Restrikcija struje neće biti – to nam garantuje predsednica vlade. Dodaje da se elektroenergetski sistem polako podiže, blok po blok. A ono što posle energetskog kolapsa koji se desio posle prvog velikog snega ostaje su – gubici. Dnevno zbog uvoza struje potrošimo i 10 miliona evra, a po najvišim cenama od skoro hiljadu dolara uvozimo i gas, jer smo rezerve potrošili zbog lošeg rukovođenja Elektroprivredom. Ostaju i pitanja Imamo li dovoljno uglja da iz njega u budućnosti dobijamo struju i šta nije uradjeno, a trebalo je da ovakav scenario bude izbegnut. Bogdan Petrović ističe da ne znamo da li će se za mesec dana doći do dobrog uglja, da možemo da se nadamo. Pošto je, kako naglašava, to otvoreni kop – zavisi od vremenskih uslova.

„Propušteno je da se dođe do kvalitetnog uglja, a ko je odgovoran – pa odgovorni su ljudi, koji rukovode EPS-om, a  posebno rudarskim delom u Kolubari. Ne mislim da je dovoljno da se smeni nekoliko operativnih direktora. I glava kompanije mora da snosi odgovornost“, kaže Petrović. Mi sada, dodaje, imamo slučaj da od vetroparkova nemamo nikakvu vajdu, a za njih su date ogromne pare, što kroz naknade koju plaćaju građani, što kroz troškove balansiranja.

Više pameti, a manje foliranja

„Za te pare smo mogli da imamo termocentralu u Štavlju, gde imamo veoma kvalitetan ugalj koji nije lignit, i sada bi Srbija imala 350 megavata struje i te struje bi bilo u narednih 30 godina. Da je bilo malo više pameti, a manje foliranja sa zelenom agendom, mi bismo bili u neuporedivo boljoj situaciji“, kaže Petrović. U prethodna dva i po meseca rezerve gasa su potrošene za proizvodnju struje, i potrošene su, dodaje, rezerve iz Banatskog Dvora.

„Mi nemamo gasa jer će najveća potrošnja uslediti u naredna tri meseca, a mi smo rezerve potrošili i sada plaćamo po najskupljoj ceni – četiri puta većoj nego do sada. Nuklearna elektrana je jedini izlaz, ako želimo potpunu dekarbonizaciju naše proizvodnje struje“, ističe Petrović.

Izvor. www.n1info.com

[lovac]

[

„Mi nemamo gasa jer će najveća potrošnja uslediti u naredna tri meseca, a mi smo rezerve potrošili i sada plaćamo po najskupljoj ceni – četiri puta većoj nego do sada. Nuklearna elektrana je jedini izlaz, ako želimo potpunu dekarbonizaciju naše proizvodnje struje“, ističe Petrović.

A šta je sa starim ugovorima koji predviđaju uvoz gasa po garantovanoj ceni, i koji važe do kraja ove godine.
I šta je sa velikom predstavom našeg AV (kada se vratio iz Rusije), kada je izjavio da će nam braća Rusi isporučiti gas narednih 6 meseci po ceni od 270 USD za 1000 kubika, bez obzira na potrebne količine.

Izgleda, opasno nas lažu!

Realno, i otvoreno: cenim i poštujem svakoga, svaku naciju - ali kada pogledamo malo unazad kroz istoriju... ''braća Rusii'' prema nama nisu nikada bili braća. Gledali su isključivo svoje dupe i svoje interese.

[MOTORISTA]

Šta struka kaže o mogućnostima, troškovima i rizicima nuklearne energije
SVET Autor: DW 20. dec. 2021

Zagovornici nuklearne energije govore o velikom interesovanju širom sveta, te o mogućnostima koje nude mali modularni reaktori, koji se pominju i u Srbiji. Protivnici ove vrste energije ukazuju na rizike.

Govoreći o renesansi nuklearne energije, direktor Nuklearne agencije Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj Vilijam Megvud smatra da ovoliko novosti na tom polju nije bilo od pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka.

„Proteklih godina u praktično svim delovima sveta vidimo pojačani interes za nuklearne tehnologije“, kazao je Megvud.

Listu predvodi Kina, koja je u prošlogodišnjem planu predvidela 44 nova reaktora u ovoj deceniji. Po broju nuklearnih elektrana u planu slede Rusija i Indija. Naveliko se gradi u Turskoj i Egiptu. Evropa je podeljena, navodi nemački radio Dojčlandfunk u svom obimnom izveštaju. Dok se poslednje tri nemačke nuklearke gase krajem iduće godine a Austrija oštro protivi toj energiji, drugde se gradi, kao u Finskoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji. Poljska planira prvu takvu centralu dok je Švedska pre jedanaest godina povukla odluku da napusti nuklearnu energiju. Belgija, s druge strane, razmatra mogućnost da produži životni vek starim reaktorima, što je Holandija već učinila. Stidljive prve debate čuju se i u Italiji.

Tijs Vandenbuše iz Centra za evropske politike u Briselu vidi tri glavna argumenta za nuklearnu energiju: Sigurno snabdevanje, umanjeni troškovi i suzbijanje klimatskih promena.

„Emisija ugljen dioksida je kod nuklearne energije naravno vrlo niska. Tu se radi o gradnji elektrane, a kasnije praktično nema više štetnih gasova“, kazao je Vandenbuše.

Na prvi pogled, atomska energija nudi sigurno snabdevanje, što je posebno bitno za Evropu koja inače masovno uvozi naftu, gas, čak i ugalj. Ali, Vandenbuše upozorava da i gorivo za nuklearke mora da se uvozi, te da su kod gradnje i održavanja ponovo Rusija i Kina u igri.

Troškovi mogu da budu ogromni

Protivnici reaktora podsećaju na paradne primere javašluka i suludih troškova pri gradnji. Prvi finski reaktor, na primer, počeo je da se gradi 2005. godine, trebalo je da proradi 2009. godine, a ne radi ni danas. Centrala Hinkley Point na jugozapadu Engleske je planirana sa troškovima od tri milijarde evra, a sada je već dogurala do 29 milijardi. Tim istraživača čuvenog MIT iz Bostona utvrdio je da američke nuklearke u proseku koštaju 240 odsto više nego što prvobitno bude planirano. Majkl Šnajder, savetnik za energetsku politiku i oštar protivnik nuklearne energije, rekao je da ne može biti govora o renesansi. Kako on navodi, dok je 1976. godine otpočeta gradnja 44 postrojenja, prošle godine je započeta gradnja tek pet.

„Ako posmatramo udeo struje iz atomskih izvora u globalnoj proizvodnji struje, onda je vrhunac bio 1996. gdoine sa 17,5 odsto. Prošle godine je to bilo jedva iznad deset odsto“, objasnio je Šnajder.

No, dok u Evropi pada cena po kilovatsatu energije sunca ili vetra, upravo ova zima pokazuje koliko brzo papreni mogu da postanu nafta i gas. Za mnoge je to veliki plus za nuklearnu energiju. Pokriće su dobili iz Evropske komisije koja je u izveštaju na oko 400 stranica ustanovila da „nema naučno utemeljenih dokaza“ da nuklearna energija više šteti ljudskom zdravlju ili životnoj sredini nego druge vrste energije koje se koriste za suzbijanje klimatskih promena. U Nemačkoj se dešava pak nešto paradoksalno – gas je proglašen prelaznom tehnologijom dok struja ne bude stizala samo iz obnovljivih izvora.

Kako je povlačenje novca iz evropskog ćupa povezano sa poštovanjem zelenih standarda, nije čudo što se francuski predsednik Emanuel Makron upinje da nuklearna energija dobije zelenu etiketu u EU. Makron posebne nade polaže u male modularne reaktore (SMR), koji proizvode oko 300 megavata struje, što je četiri do pet puta manje od klasičnih nuklearki.

Mali reaktori i u Srbiji?

Male nuklearke imaju velike prednosti, tvrdi Vilijam Megvud. „Najpre su manje, što znači da su rizici projekta manji. I mogu da se grade u fabrici“, kazao je on i naglasio da su zbog toga i troškovi manji.

„Ali za mene lično je bezbednost najveća prednost. Pri mnogim novim tehnologijama ne može biti velikih nuklearnih havarija, ne samo jer su male, već i zbog dizajna“, dodaje direktor Nuklearne agencije.

Kristof Pistner iz Ekoinstituta u Frajburgu pokazao je skeptičan stav. On kaže da postrojenja od 300 megavata „takođe imaju obiman radioaktivni inventar“ i zamišlja veliki broj raštrkanih malih nuklearki, pitajući se – kako to sve zaštititi i od terorističkih pretnji?

Trenutno je na planeti aktivno oko 400 klasičnih reaktora. Ukoliko bi renesansa nuklearne energije stvarno došla sa malim reaktorima, onda bi njih moralo da bude na hiljade ili na desetine hiljada, navodi se u reportaži Dojčlandfunka. Na tu tehnologiju mnogo polažu Kanada i SAD. Nedavno su američki predsednik Džozef Bajden i rumunski kolega Klaus Johanis najavili gradnju male nuklearke u Rumuniji, u srpskom susedstvu. I predsednik Aleksandar Vučić je pomenuo mogućnost da Srbija pravi modularne centrale.

Samo bi za to prvo morao da se ukine moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana koji važi još od sredine osamdesetih godina.

Izvor: www.nova.rs