Nuklearna elektrana - da ili ne

[Bozo13]

Evo nečeg za zabavu https://en.m.wikipedia.org/wiki/Three_Mile_Island_accident
Proučimo i "New York blackout" incidente  (bilo ih je par )evo jedan https://en.m.wikipedia.org/wiki/New_York_City_blackout_of_1977 .

Na gornjem postu od @poklopac i na linkovima imaš lepo objašnjeno. Nije da ne može doči u NE do greške, ali je malo verovatno i više je mogučnosti da transportna mreža zataji. NE je vrlo ozbilna stvar i tako je i tretirana. Nije garažno skopucalo.

LpB

[PakleniVuk]

Niko nije ni rekao da je NE neozbiljna stvar ili garažno "skopucalo". Već su se događali takvi incidenti sa ispadanjem sistema na teritoriji površine jednake polovini Evrope i na istočnoj i na zapadnoj obali SAD (i u Kini i u Rusiji, jedino ne znam da li je bilo nešto slično u Evropi).   I uvek je dolazilo do manjih ili većih incidenata sa NE zbog toga.  S tim što @poklopac to očigledno ne zna i s tim što @poklopac  (a možda i drugi ) shvataju to na način da NE mora ili da eksplodira da to bio incident ili ako nije eksplodirala, to se nije ni desilo ,a I nemoguće je.  Idete iz jednog ekstrema u drugi.  Nek @poklopac objasni fenomen ispadanja Istočne obale SAD ako nije moguće da više stanica ispadne jedna za drugom?  Kako se to više puta desilo, a nije moguće da se desi?  Svaka čast,ima ovde ljudi koji se razumeju dovoljno oko "elektronike" (tu mislim i na tebe Božo pošto znam sa drugih tema ) . Dakle munja udari u jedan trafo u Njujorku, a cela istočna obala ostane bez struje?  On @poklopac je jednim delom to i spomenuo pominjući ENTOSOE koji prihvata višak ili manjak  (to mu i jeste svrha). Samo da definišemo da to nije crno ili belo  (ceo sistem u Evropi pada ili ceo ostaje netaknut ) nego je baš sivo  (neprekidno se smanjuje pa povećava i napon i otpor na mreži uzrokovani proizvodnjom i potrošnjom ).

[Bozo13]

Oko tih munja udari u jedan trafo. Sve je u tome, koliko imaš iskorišteno prenosnu mrežu ne ne oko elektrarna.

Ako radiš na 20% onoga što transportna mreža može opdneti, imaš 80% rezerve, koju možeš iskoristiti da u danom momentu preneseš više po toj mreži. Ako radiš na 95% nemaš te rezerve, i sistem počne padati (isto kao ako preko osigurača od 16A želiš preneti 20A; pregreje se i isključi).
A zašto koristiti 95% umjesto 20%? ekonomski razlogi. Najlakše razumeti koliko veliku vodovodnu cev trebaš staviti ako danas trebaš pretok 1L/min. Takvu koja omogučava do 1,5 l/min ili takvu koja omogučava 30 l/min, ali košta 5 puta više..


LpB

[PakleniVuk]

Tačno to pređenje sa protokom vode sam mislio da upotrebim u narednom komentaru, kao da si mi pročitao misli 

[MOTORISTA]

Struja drastično poskupljuje, a Nemačka zatvara nuklearne elektrane, u Francuskoj kvarovi
Novosti online 08. 01. 2022.

NEMAČKA je ovih dana zatvorila tri od šest preostalih nuklearnih elektrana u zemlji. Iako bi svetski ekolozi trebalo da pozdrave ovu odluku, radost je izgleda izostala.

Štaviše, ako je suditi po naslovima zapadnih medija, nema previše oduševljenja ovom nemačkom odlukom. Stručnjaci, kako u energetskom tako i u finansijskom sektoru smatraju da je Berlin izabrao krajnje nepovoljan trenutak da ostvari svoje „zelene ambicije“.

Nemačka je glavna ekonomija Evrope čiji obim dostiže više od četiri biliona dolara. Ona je istovremeno temelj koji održava ravnotežu i garantuje pouzdanost kolektivne ekonomije Evrope i lokomotiva koja je vuče napred. Zbog toga svi zainteresovani akteri tako pažljivo prate projekte koje realizuje Berlin i čiji će se rezultati široko osetiti, utičući na sve susede i trgovinske partnere bez isključenja.

Nepovoljan trenutak za „zelene ambicije“

Najveću zabrinutost ne budi sama činjenica da se zatvaraju tri elektrane - „Gronde“,“Gundremingen“ i „Brokdorf“ (što je davno planirano), već trenutak u kom se to dešava. Za vlade i budžete mnogih zemalja, 2021.godina je bila veoma teška. Kombinacija pokušaja obnavljanja svetske ekonomije i vremenskih prilika dovelo je do sada neviđenih cena energenata, zbog čega je logično nastao stalni deficit, nedostatak rezervi i cene struje višestruko veće nego pre godinu dana. Na primer, u Nemačkoj jedan megavat-sat već košta više od 430 evra, što je 350 odsto više nego pre godinu dana. Slične cene su u Austriji, Francuskoj i Belgiji, iako je megavat-sat u decembru 2020.godine koštao nešto iznad sto evra.

Paralelno padaju rezerve goriva u skladištima. Poznato je da su od početka novembra evropske kompanije operatori ispumpale iz gasnih skladišta više od četrnaest milijardi kubnih metara gasa. Procenjuje se da je ukupna popunjenost podzemnih rezervoara 60 odsto – a to je najgori rezultat u poslednjih pet godina. Gore je bilo samo 2018. godine kad je na evropskom delu kontinenta besneo ledeni ciklon koji je nazvan „Zver sa istoka“. Period niskih temperatura tada se otegao do početka marta, zatrpavši debelim slojem snega čak i južne regiona, zbog čega je svuda bio poremećen saobraćaj i otkazane na stotine letova.

Period je bio komplikovan, ali svi su znali da će se mrazevi pre ili kasnije popustiti. Danas se pak ni poslednji astrolog ne usuđuje da kaže kada će se završiti pandemija i finansijsko-energetska kriza. Strani mediji koji su verni ekološkoj agendi prećutkuju još jednu važnu činjenicu bez koje nije lako shvatiti uznemirenost berzi, vlasnika elektrana i finalnih potrošača. Oklevaju da pomenu da Nemačka, pored zatvaranja tri nuklearne elektrane, namerava i da u okviru dobrovoljno preuzetih obaveza vezanih za dekarbonizaciju privrede zatvori još i 11 termoelektrana na ugalj. Drugim rečima, proizvodnja struje u zemlji biće manja ne za tri, kako se svuda spominje, nego za čak 6,4 gigavata.

Šta kaže statistika

A sada malo zvanične statistike. Nemačka poslednjih godina pokazuje stabilan pad proizvodnje električne energije. U periodu od 2018-2020. nemački energetičari proizveli su 637, 606 odnosno 567 teravat-sati. Što se tiče potrošnje , izgleda da nema razloga za brigu, jer je ova zemlja 2019. godine potrošila svega 567 teravat-sati, što je 11 odsto manje nego 2010.godine. Ali ono što je najvažnije ostaje van delokruga zvaničnih izveštaja. Berlin ulaže sve moguće napore da održi i obezbedi dalji rast svoje privrede, a to je jednostavno nemoguće bez povećavanja potrošnje električne energije. Ako Nemci ostvare postavljene ciljeve, već 2030. njihovoj industriji i stanovništvu će za normalan život biti potrebno minimum 700 teravat-sati. I to u situaciji kad je energetska nezavisnost Nemačke veoma relativna. Zemlja je u stanju da obezbedi tek nešto više od trećine sopstvenih energetskih potreba, ostatak mora da kupuje u inostranstvu.

Zaustavljanje rada tri nuklearne i deset termoelektrana na ugalj u jednom mahu izbacuje iz energetskog bilansa najmanje 50 teravat-časova, odnosno skoro desetinu. Treba napomenuti da se sve dešava u jeku ne baš tople zime i kada civilizaciju očekuje još najmanje dva meseca hladnog vremena i potpuno nepredvidivih cena energenata, od kojih sama Nemačka takođe mnogo zavisi, bez obzira na ugovor s Gaspromom.

Odluke Nemačke-pucanj u nogu

Orijentacija koju sprovodi nova vlada Olafa Šolca mnogima nije jasna. Svetski mediji se ne snalaze u nagađanjima o tome kako Berlin namerava da se izvuče iz zastoja koji je sam napravio, jer i nema razumljivih informacija, ako se pod time ne podrazumevaju bravurozne izjave o sprovođenju plana dekarbonizacije. Postupke novog kancelara Nemačke stručnjaci dočekuju s nedoumicom, počev od odluke da je Nemačka samostalno i dobrovoljno odlučila da se potpuno odrekne nuklearne energije nakon havarije u japanskoj „Fukušimi“. Svetska tržišta dosad nisu burno reagovala, svi su pozdravili tu odluku, ali ona sada pre izgleda kao pucanj u nogu.

Japan, gde su u trenutku havarije radila 54 atomska reaktora i koji su kasnije potpuno zaustavljeni radi provera i bezbednosnih testiranja, veoma aktivno ih vraća u pogon. Naprosto zato što je bez njih nemoguće obezbediti dovoljno energije. U ovom trenutku vlasti i vlasnici nuklearne elektrane zakonodavno su pokrili i dogovorili s lokalnim stanovništvom ponovno aktiviranje desetak reaktora i sada Japan opet operiše sa 37 reaktora. Drugim rečima, kad bi Berlin hteo da malo prikoči sopstvene planove o zaustavljanju nuklearnih elektrana, svetska zajednica bi možda samo malo gunđala jer praktično svaka zemlja ima slične probleme. Treba skrenuti pažnju i na faktor ekologije. Već godinama atomsku energetiku pokušavaju da proglase za ekološki čistu jer u procesu rada nuklearne elektrane proizvode minimalnu količinu gasova odgovornih za efekat staklene bašte, ali ta odluku koči svetska birokratija.

Dotakli istorijsko dno

Zapadni eko-aktivisti ističu da nema alternative za dalji put Nemačke u svetlu mera koje preduzima. Samo rast potrošnje uglja, čiji je udeo u energetskom bilansu zemlje u poslednje tri godine smanjen je sa 22 na 16 odsto. A to će opet garantovano minirati sve planove za dalji prelazak na ekonomiju bez ugljenika do 2050. godine. To posredno potvrđuju i vesti iz same Nemačke. I dok novi političari prave nerazumljive zaokrete, nemački energetičari ne sede skrštenih ruku. Na primer, nemačka kompanija „Uniper“ je već saopštila da odbija da zatvori svoju termoelektranu na ugalj Šolven-B i da je spremna da se vrati na razmatranje ovog pitanja najranije krajem sledeće godine. Nema sumnje da su se vlasnici već upoznali sa kotacijama evropske energetske berze EEKS, gde cena jednog megavata od prvog januara premašuje 600 evra.

Treba napomenuti da „Uniper“ i njihove kolege ne rade to zato što su pohlepni već da bi zadržali trenutne pozicije. Prema oceni agencije „BlumbergNEF“, marže nemačkih energetskih kompanija dotakle su istorijsko dno. U 2017. profitabilnost tržišnih igrača bila je 27 odsto, naredne godine se očekuje na nivou od deset, a 2023. operateri će moći da dobiju najviše tri centa za svaki uloženi evro. Aktuelne trendove ispravno procenjuju i na drugom kraju sveta.

Vlada Australije, najvećeg svetskog izvoznika uglja, zvanično je najavila reviziju svojih finansijskih planova za ovu godinu. U Kanberi se očekuje da će prihodi od prodaje i izvoza energenata u 2021. porasti za 22 odsto i iznositi 272 milijarde dolara, a samo od prodaje termalnog uglja Australijanci će zaraditi skoro četrdeset milijardi. Faktički, Nemačka, u čijem su novom rukovodstvu široko predstavljeni „zeleni“ jednom rukom zatvara nuklearne elektrane bezbedne za klimu, a drugom podstiču tržišne aktere da se vrate na sagorevanje uglja.

Loše vesti iz Francuske

Ali, postoji još jedna činjenica koja je razlog za brigu industrijalaca i finansijera. Pre desetak dana stigle su loše vesti iz Francuske. Nadzorna organizacija u oblasti atomske bezbednosti otkrila je pukotine u vodovodnim cevima primarnog kola u nuklearnoj elektrani „Sivo“. „Sivo“ koristi reaktore francuske proizvodnje i bez premca po snazi (1.569 megavata), i oba reaktora su zaustavljena kako bi se otklonila mogućnost havarije.

To bi bila privremena poteškoća, ali „Sivo“ ima sestru bliznakinju, nuklearnu elektranu „Šo“ koja je građena po analognom projektu i u isto vreme. Regulator je, koristeći zdravu logiku, naredio da se i u njoj zatvore tri reaktora. Iz energetskog bilansa Francuske, glavnog evropskog izvoznika električne energije, bukvalno za par dana izgubljeno je pet gigavata predviđenih kapaciteta, što što dovodi u pitanje snabdevanje vlastitih građana, o izvozu da ne govorimo.

Nad Evropom se, zajedno sa zimskim mrazevima, nadvila mračna budućnost, u pravom smislu te reči, gde niko ne može biti siguran hoće li naveče imati struje i koliki će im račun stići na kraju meseca. A za to Evropljani mogu da krive isključivo sebe same. Jer sami su birali političke lidere koji vođeni svojim idejama ignorišu zakone fizike i tržišta. Možda će jednom pisati knjige o ovoj krizi za koju nije kriva priroda nego čovek, ali za početak treba je preživeti.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Ulaganje od 500 milijardi evra u nuklearke nove generacije
Tanjug 09. 01. 2022.

EVROPSKA unija moraće da uloži 500 milijardi evra u nuklearne elektrane nove generacije do 2050. godine, rekao je poverenik Unije za unutrašnje tržište Tijeri Breton.

- Samo za postojece nuklearne elektrane biće potrebno 50 milijardi evra ulaganja od sada do 2030. godine. A za nove generacije biće potrebno 500 milijardi - rekao je Breton za list Žurnal di Dimanš. On je naveo da je plan EU da se energija iz nuklearne energije i prirodnog gasa označi kao "zeleni" izvor i važan korak prema privlačenju kapitala.

EU se konsultuje sa državama članicama o tom predlogu, uz unutrašnje nesuglasice o tome mogu li se ti izvori energije zaista kvalifikovati kao održive opcije.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Profesorka Jasmina Vujić sa Kalifornijskog univerziteta o ulaganju u atomsku energiju
Dubravka Savić 09. 01. 2022.

NEREALNO je očekivati da Srbija dobije nuklearnu elektranu u sledećih 30 godina, jer mora prvo da se uradi niz pripreminh koraka, u skladu sa zahtevima i preporukama Međunarodne agencije za atomsku energiju, ali i spoznajom da takva odluka donosi dugogodišnje obaveze i posvećenost ovom programu.

Po mom mišljenju, koje sam iznela i na više skupova u SANU, Srbija eventualno može da učestvuje u investiranju izgradnje nuklearne elektrane u jednoj od susednih zemalja.

U najkraćem, ovo je mišljenje jedne od najuglednijih svetskih naučnica iz oblasti nuklearne energije, naše sunarodnice iz SAD Jasmine Vujić, o mogućnostima da Srbija dobije nuklearnu elektranu. Redovna profesorka Fakulteta za nuklearnu tehniku Kalifornijskog univerziteta u Berkliju, bila je prva žena dekan Fakulteta za nuklearnu tehniku u SAD i predsednica Organizacije svih dekana fakulteta za nuklearnu tehniku u SAD. Sada rukovodi istraživačkim timovima za nekoliko američkih univerziteta, članica je stručnih komisija na svetskim univerzitetima i institutima u SAD, Japanu, Južnoj Koreji i Grčkoj.

Za "Novosti", profesorka Vujić objašnjava preduslove za dobijanje zahtevne i skupe nuklearne tehnologije.

Odluka o moratorijumu na izgradnju nuklearnih elektrana je bila politička odluka, doneta u bivšoj Jugoslaviji. Druge republike bivše Jugoslavije nemaju moratorijum.

Srbija je davno izgubila korak u oblasti moderne nuklearne tehologije i to ne može da se nadoknadi za godinu ili dve, čak ni za 10 do 20, jer mora prvo da se uradi niz pripremnih koraka, u skladu sa zahtevima i preporukama Međunarodne agencije za atomsku energiju i prepozna da ova doluka donosi dugogodišnje obaveze i posvećenost nuklearnom programu.

To, smatra Jasmina Vujić, podrazumeva pripremu celokupne nacionalne infrastrukture, razvoj zakonskih, kadrovskih, finansijskih, nadzornih, operativnih resursa koji će omogućiti bezbedan, dugogodišnji rad nuklearne elektrane i odlaganje istrošenog goriva.

- "Životni ciklus" u nuklearnom programu znači posvećenost ciklusu od minimum 100 godina, koji uključuje pripremni period od bar 10 do 15 godina, izgradnju elektrane koja može da traje i do 10 godina, efektivni rad elektrane od 40 do 60 godina, odlaganje istrošenog goriva i dekomisija elektrane. Kompanije, ni sa zapada ni sa istoka, ne žele da ulažu u izgradnju ove skupe tehnologije u drugim zemljama dok jasno ne vide svoj interes i svoju zaradu. Potpisivanje preliminarnih sporazuma o saradnji znači veoma malo.

Da li Srbija ima dovoljno kadrova za rad u nuklearnoj elektrani?

- Srbija nema ni blizu dovoljno kadrova, počevši od kvalifikovanih zavarivača, do nuklearnih inženjera, mašinaca i tehnologa sa znanjem nuklearne i radijacione hemije. Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu je pre skoro 30 godina ukinut Odsek za tehničku fiziku na kom su proučavani nuklearna energetika i rad nuklearnih reaktora. Nešto se malo proučava na Mašinskom fakultetu, ali to je daleko od minimuma neophodnog znanja. Institut za nuklearne nauke Vinča se decenijama sistematski uništava, tako da su stručnjaci u nuklearnoj tehnologiji i energetici ili otišli u penziju, ili u inostranstvo.

Kako gledate na izraženu spremnost Srbije da gradi nuklearnu elektranu Pakšu u Mađarskoj i reakciju EU da slična ruska tehnologija reaktora nije prisutna ni u jednoj članici Unije?

- Nije tačno da nuklearne elektrane ruskog dizajna nisu prisutne u EU. Ima 16 nuklearnih reaktora ruskog dizajna (VVER - reaktori hlađeni vodom pod pritiskom), i to u Češkoj šest, u Slovačkoj četiri, a još dva su u izgradnji, u Bugarskoj dva i u Mađarskoj četiri. Da ne zaboravimo Ukrajinu, sa 15. Reakcije EU su političke.

Srbija je okružena trima zemljama koje imaju nuklearne elektrane, u EU ih ima više od 100. Koliko su opravdani strahovi od havarija?

- Komercijalne nuklearne elektrane su počele da rade posle Drugog svetskog rata, to je ogromno iskustvo od preko 70 godina. Dogodile su se samo tri ozbiljne havarije - Ostrvo Tri milje, Černobilj i Fukušima. U sva tri slučaja, pored određenih propusta u dizajnu, najveću odgovornost za havarije su snosili operateri. Niko nije poginuo od posledica havarije na elektranama Ostrvo Tri milje i Fukušima, a u Černobilju je oko 50 radnika poginulo od požara i eksplozija - koje nisu bile nuklearne - ili ozračavanja dok su radili na saniranju. Ako se to uporedi sa brojem poginulih tokom havarija u hemijskoj i petrohemijskoj industriji (Bopal, Indija), pucanja brana na hidroelektranama, saobraćajnih i avionskih nesreća, vidimo da je razlika u broju poginulih ogromna, a strah od potencijalnih nuklearnih havarija preteran.

Posle nuklearne katastrofe u Černobilju, i kasnije u Fukušimi, entuzijazam sveta prema atomskoj energiji ipak je opao. Sada se taj trend menja, šta se promenilo?

- Nuklearne elektrane proizvode minimalne količine ugljen-dioksida, za razliku od termoelektrana. To najbolje znaju mnogoljudne zemlje, Kina i Indija, koje su posvećene ubrzanoj gradnji nuklearnih reaktora. Što se tiče Evrope, najbolje je shvatiti zašto je došlo do promene na primeru Nemačke. "Zeleni energetski plan" je imao za cilj da smanji emisije ugljen-dioksida u Nemačkoj za 80 odsto do 2050. godine u odnosu na nivoe iz 1990, i da se ubrzano ulaže u obnovljive izvore, vetrogeneratore i solarne PV elektrane, uz veliku državnu pomoć. Iznenadno gašenje 10 nuklearnih elektrana, sa 12 odsto udela u proizvodnji električne energije, pod pritiskom partije Zelenih, doveo je do negativnih posledica, pa Nemačka mora da prodaje višak električne energije iz obnovljivih izvora po niskoj ceni, kad ima vetra i sunca, a uvozi iz Francuske skupu "nuklearnu struju", kad ih nema. Energetski izvori iz "zelene agende" jednostavno nisu efikasni, a električna energija koju proizvode znatno je skuplja. Cena ove zamene je procenjena na 12 milijardi dolara godišnje. Nemačka gasi nuklearne elektrane i zamenjuje ih termoelektranama na ugalj! Stoga je francuski predsednik Makron predložio Agendu 2030, koja uključuje ubrzanu izgradnju nove generacije nuklearnih reaktora u Francuskoj.

Kakve su vaše aktivnosti u SAD vezane za nuklearnu energiju?

- U SAD se trenutno dosta ulaže u razvoj nove generacije nuklearnih reaktora male snage i moje aktivnosti vezane za ove programe su višestruke. Od 2011. godine rukovodim Konzorcijumom za nuklearne nauke i nuklearnu bezbednost, i upravo smo treći put uzastopno pobedili na konkursu američkog Ministarstva za energetiku i treći put obezbedili finansiranje ovog programa od 25 miliona dolara za sledećih pet godina. Cilj Konzorcijuma je, uz istraživanja, obrazovanje sledeće generacije nuklearnih stručnjaka i naučnika. Takođe, u skladu sa željom da se što pre počne sa izgradnjom nove generacije reaktora, američki Kongres je naložio američkim akademijama za nauku, tehniku i medicinu da analiziraju različite moderne nuklearne gorivne cikluse. Član sam komisije od 16 stručnjaka koje je izabrala Akademija i sada pripremamo preporuke za američko Ministarstvo za energetiku, Nuklearnu regulatornu komisiju i Nacionalnu administraciju za nuklearnu bezbednost.

Da li ste spremni da se uključite u aktivnosti oko nuklearne energije u Srbiji?

- Uvek sam bila spremna da pomognem svojim znanjem i iskustvom. Nažalost, čini mi se da u Srbiji postoji otpor prema tom angažovanju. Na primer, u oktobru 2012. je održan naučni skup, u organizaciji SANU, "Energetika i životna sredina", gde su obrađena pitanja vezana za nuklearne elektrane, termoelektrane, hidroelektrane i ostale obnovljive izvore, kao i njihov uticaj na životnu sredinu, uključujući panel diskusiju o održivoj energetici i regionalnoj saradnji. Ovaj naučni skup je bio izvanredan i monografija je izdata 2013. Nažalost, niko od zvaničnika se nije pojavio na skupu, niti na promociji monografije, uključujući tadašnju ministarku za energetiku, kojoj sam lično uputila pismo da me primi. Nikad nisam dobila odgovor.

NAMETANJE "ZELENE AGENDE"

- Kad govorimo o "zelenim izvorima", moram da naglasim da idealni energetski izvori ne postoje. Možemo uvek da diskutujemo o rizicima po stanovništvo i okolinu od kojih nijedan energetski izvor nije imun, o njihovoj efikasnosti, o proizvodnoj ceni, o štetnim emisijama ili o količini proizvedenog štetnog otpada. Svaka država mora da donese odluku koje energetske izvore će da koristi, i u kom procentu, zasnovano na specifičnostima date države, a ne na osnovu nametanja neke "zelene agende" - zaključuje Jasmina Vujić.

Izvor: www.novosti.rs

[PakleniVuk]

Ma šta zna profesorka Jasmina Vujić, ona nije čula za to da Rusi prave NE za 4 godine,a još manje je čula za sposobnosti profesora Grčića u oblasti kontejnerskih NE ,to ima da bude gotovo pre izbora već ove godine, čak možda i pre uvođenja vojnog roka. Samo moramo da požurimo i da sačuvamo profesora Grčića na njegovoj poziciji da nam ga ne ukrade neka druga vojna i nuklearna sila. 

[MOTORISTA]

Nuklearna renesansa
Milijana Milkšić 09.01.2022.

Evropska unija izradila je planove da neke nuklearne elektrane i postrojenja prirodnog gasa klasifikuje kao zelene investicije koje bi mogle da pomognu Evropi da smanji emisije štetnih gasova koji zagrevaju planetu.

Ovo je istorijski predlog koji bi, ako se odobri, mogao da podstakne ponovni razvoj nuklearne energije na kontinentu u narednim decenijama, piše “Njujork tajms”. Evropska komisija je započela konsultacije za zemljama bloka o predlogu, namenjenom da obezbedi skup definicija onoga što predstavlja “održivu investiciju” u Evropi. Bilo koji finalni plan mogu da blokiraju većina država članica Evropske unije ili Evropski parlament.

A Nemačka je već, kako navodi “Hil”, najavila da će odbiti plan EU da se neki oblici nuklearne energije klasifikuju kao obnovljivi, nazivajući tu tehnologiju “opasnom”, dok je Češka rekla da će tražiti saveznike za promenu uslova za uključivanje gasnih i nuklearnih projekata u plan zelenih investiija EU o kojem se vode usijane debate. U predlogu od 31. decembra EK je uključila gasne i nuklearne investicije u nove smernice za finansiranje energetskih projekata i olakšavanje eventualne tranzicije na potpuno obnovljivu proizvodnju.

“Komisija smatra da postoji uloga prirodnog gasa i nuklearne energije kao sredstva da olakšaju tranziciju ka predominantno obnovljivoj budućnosti”, navodi se u saopštenju objavljenom u subotu.

Usijana debata

Novi predlog zaokružio je jednu od najžešćih političkih bitki u Evropi u vreme kad njeni lideri obećavaju akciju koja bi sprečile klimatsku katastrofu. Do njega je došlo mesecima nakon intenzivnog lobiranja protiv pronuklearnog bloka na čelu sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, čija je zemlja najveći evropski proizvođač atomske energije, zbog prigovora Nemačke i drugih zemalja koje su zabrinute zbog širenja nuklearne energije na evropskom tlu. Obnovljivi izvori čine oko 42 odsto ukupne energije u Nemačkoj, koja planira da do kraja ove godine isključi preostale tri nuklearne elekrane, a ubrza plan za gašenje onih na ugalj do 2030, umesto prvobitnog plana od 2035-2040.

Ovo će Nemačku, koja već kupuje prirodni gas od Rusije, načiniti veoma zavisnom od uvoza energenata. Sa skoro gotovim ruskim gasovodom Severni tok 2 – koji i dalje čeka sertifikaciju Berlina – ova količina bi se mogla uvećati, navodi “Hil”.

Šta je u predlogu?

Novi predlog EU cirkulisao je Briselom tokom vikenda, a “Njujork tajms” piše da se njime nastoji pronaći “srednji put”. Prema predlogu, prirodni gas i nuklearna energija odredili bi se kao “prelazni” zeleni izvori energije koji će se koristiti da se premosti udaljavanje zemalja od uglja ka čistim tehnologijama poput vetra i sunca.

Nuklearna energija bi se smatrala održivom investicijom ukoliko zemlje mogu bezbedno da odlože radioaktivni otpad, što je jedna od najvećih briga bloka koji predvodi Nemačka. Nove elektrane bi se smatrale održivim investicijama do 2045. i morale bi da prođu kroz bezbednosne nadogradnje tokom svog funkcionisanja kako bi se osigurali "najveći dostižni bezbednosni standardi". Postrojenja prirodnog gasa bi se smatrala "prelaznim" zelenim izvorima energije za investicione svrhe, ukoliko ispunjavaju određene kriterijume za emisije štetnih gasova i zamenjuju postrojenja na fosilna goriva koja više zagađuju. Cilj EU je da pitanja održivosti i klime postanu integralni deo njenih finansijskih pravila kako bi podržala takozvani Zeleni sporazum prema kojem bi Evropa trebalo da emituje nula gasova sa efektom stvaranja staklene bašte do 2050.

"Klimatsko rukovodstvo je izgubljeno"

Pristalice predloga kažu da prirodni gas i nuklearna energija mogu da pruže ključne izvore struje dok ekonomije prelaze na čišće izvore poput vetra i sunca i nove tehnologije poput energije vodonika. Ali, drugi ukazuju da ni jedno ni drugo ne treba da se smatra zelenom investicijom, upirući na emisije ugljen dioksida usled sagorevanja prirodnog gasa i opasnosti po okolinu od strane nuklearnih elektrana. Očekuje se da će predlog EK naići na opoziciju u Evropskom parlamentu. Bas Ajkhout, poslanih Zelenih iz Holandije, rekao je da bi klasifikovanje prirodnog gasa kao zelene investicije značilo da je "čitavo klimatsko rukovodstvo EU izgubljeno".

- To bi takođe poslalo opasan signal svetu. Ako Evropa počne da investicije u gas naziva zelenima, šta je onda tačno razlog da i Afrička unija ne pređe u potpunosti na gas? – upitao je on, dodajući da je debata postala "konkurentska borba" između nacionalnih lidera za budućnost energije bloka.

Dva suprotstavljena bloka

Ipak, od dve tehnologije nukleana je politički najteže pitanje. Francuska je ove godine povela koaliciju u kojoj su bile zemlje Istočne Evrope – regiona na kontinentu koji je najviše zavisan od uglja – kako bi se nuklearna energija i prirodni gas klasifikovali kao održive investicije. Među zemljama koje žele da privuku više investicija za nuklearnu energiju dok se udaljavaju od fosilnih goriva su Bugarska, Poljska, Mađarska i Rumunija. Češka je, zajedno sa Francuskom i Poljskom, rekla da nuklearna energija ima da odigra veliku ulogu s obzirom na njen nedostatak emisije CO2. Iako je vlada inicijalno pozdravila uključenje gasa i nuklearne energije u nacrt, nakon bližeg zagledanja u detalje pojavile su se kritike, navodi Rojters.

S druge strane su Nemačka, Austrija, Luksemburg, Portugal i Danska, koje su izrazile zabrinutosti zbog gomilanja nuklearnih elektrana i radioaktivnog otpada koji proizvode.

“Naš glavni zadatak sada je da dopremo do istomišljenika u EU i pokušamo da ispregovaramo bolje uslove koji će više odražavati naše interese“, naveo je na “Tviteru” češki ministar industrije Jozef Sikela.

Danijel Benes, izvršni direktor većinskog državnog preduzeća CEZ i potpredsednik Češke industrijske konfederacije, rekao je da je predlog "previše strog", da je predlog da se 30 odsto vodonika meša u gasno gorivo za elektrane do 2026. "nerealan", te da bi nova pravila značila da bi se Češka ograničila na izgradnju samo jedne nove nuklearne elektrane.

Debata bi mogla da potraje

Rojters navodi da će EK prikupljati komentare do 12. januara i da se nada da će usvojiti finalni tekst do kraja meseca. Nakon toga, o sadržaju će se razgovarati sa evropskim vladama i parlamentom do šest meseci. Dalja debata o predlogu znači da bi mogle proći godine pre nego što pravilnik EU uopšte stupi na snagu. Ipak, politička klima se sve više okreće u korist nuklearne energije kao rešenja sa niskim sadržajem ugljenika za ublažavanje klimatskih promena, posebno nove generacije manjih, jeftinijih elektrana širom globusa, kako je rekao Džordž Borovas, šef nuklearne prakse pravne firme “Hanton Endruz Kurt”.

- Doći će do nuklearne renesanse. To neće važiti za sve, ali će važiti za niz zemalja – istakao je.

Uključivanje nuklearne i gasne energije u evropski pravilnik o održivim investicijama – takozvana zelena taksonomija – moglo bi da ima značajne posledice i na domaćem terenu i u inostranstvu. U Evropi bi to otključalo milijarde evra državne pomoći za skupe projekte nuklearne energije. Banke koje nude investicije koje podržavaju društvene i ekološke ciljeve – poznate kao ESG fondovi – lakše bi uključile odgovarajuće kompanije u održive investicione fondove.

- Nuklearna energija se uglavnom ne smatra pogodnom za ESG fondove – rekla je “Njujork tajmsu” Marisa Dru, šefica održivih investicija Kredi Svis, dodajući da bi odobrenje EU, međutim, otvorilo “potencijalno veliki talas investicionih dolara”.

Sandrin Dikson Deklev, kopredsednica Rimskog kluba i članica savetodavnog panela EK za nuklearnu i gasnu energiju, rekla je da se nijedan izvor ne može smatrati zelenim. Ona je podsetila da je savetodavno telo, poznato kao Savetodavna platforma EK o održivim finansijama, zaključilo ranije ove godine da nuklearne elektrane predstavljaju rizik od “značajne štete” po okolinu zbog radioaktivnog otpada koji stvaraju i zabrinutosti za bezbednost njegovog skladištenja.

Svetelina Kuzmanova, stručnjak za održive finansije u E3G, briselskom tink-tanku, istakla je da uključivanje nuklearne i gasne energije u taksonomiju znači znači “nazvati zelenim nešto što nije zeleno”. Ona je ukazala da će konačna odluka EU uticati na niz zemalja, te upozorila da bi to moglo da stvori “trku svim sredstvima”.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Среда, 12.01.2022.

Нуклеарка у Емиратима производиће 85 одсто чисте енергије до 2025.године

ДУБАИ – Корпорација за нуклеарну енергију Емирата саопштила је да ће производити 85 одсто чисте електричне енергије у Абу Дабију до 2025. године.

Нуклеарна електрана Бараках има потенцијал да производи милион тона водоника годишње, рекао је Мохамед Ибрахимал-Хамади, главни извршни директор ЕНЕЦ-а, преноси Танјуг.

„Ово гориво са ниским садржајем угљеника је од есенцијаног значаја за прелазак на свет са нето нултом емисијом ЦО2”, рекао је он на конференцији посвећеној енергетици.

Електрана у Абу Дабију, главном граду Уједињених Арапских Емирата, прва је нуклеарка у арапском свету и део је напора те земље Персијског залива која производи нафту да диверзификује свој енергетски микс.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Slovenija do 2033. prekida proizvodnju struje iz uglja
Tanjug 13.01.2022.

Slovenija će najkasnije do 2033. godine obustaviti proizvodnju električne energije iz uglja, najavila je danas slovenačka vlada.

Takvo rešenje predviđa usvojena Nacionalna strategija za izlazak iz uglja i restrukturiranje dve pokrajina u kojima još deluju aktivni ugljenokopi kao značajna ekonomska delatnost, prenosi Hina. Usvajanje strategije znači da pomenuti regioni mogu da počnu da neometano koriste sredstva iz fonda za pravednu energetsku transformaciju, u okviru kojeg će Slovenija dobiti skoro 250 miliona evra, navode iz vlade.

Iz termoelektrane Šoštanj koja koristi ugalj za proizvodnju električne energije Slovenija obezbeđuje trećinu proizvodnje struje, dok preostale dve trećine najvećim delom obezbeđuju hidrocentrale i nuklearka Krško.

Izvor: www.blic.rs

[torpedo011]

Сад је најављено "глобално помрачење".

[Solaris]

Dobar članak, izdvojiti ću samo dio oko sigurnosti, preporučam pročitati.
Ima dosta toga pa da ne prenosim sve.

DVA NEMILA DOGAĐAJA
Problem s nuklearnim elektranama je u njihovoj (ne)sigurnosti, pohranjivanju otpada...

– Cijela priča o (ne)sigurnosti nuklearne energije, odnosno nuklearnih elektrana, temelji se na dva nemila događaja, u Černobilu i Fukushimi, od kojih nijedan nije bio u Europskoj uniji. Niti je bio na elektranama zapadne proizvodnje, a to pogotovo vrijedi za nuklearke koje su rađene po američkom, francuskom ili njemačkom standardu.

Ali Amerikanci su 1979. imali ozbiljan incident na nuklearnoj elektrani "Tri milje"?

– To je bilo davno, prije dovoljno dugo godina da se sigurnost u međuvremenu drastično promijenila. Naravno, možemo kod nuklearki spominjati takve događaje, međutim, nijedan od njih nije imao posljedice kakve su bile u Černobilu ili Fukushimi, a oba slučaja posljedica su ljudskog nemara i nepažnje.

Današnja tehnologija nuklearnih elektrana neusporedivo je sigurnija?

– Ne radi se o tehnologiji, nego o procedurama korištenja. Ako uzmete Černobil kao sliku i priliku nuklearne (ne)sigurnosti, to je isto kao da sjedneš u "stojadina" s pokidanim kočnicama, voziš ga sto na sat i razbiješ, i onda iz toga zaključiš da su svi automobili danas nesigurni. To je doslovno ista analogija. U Černobilu imate nuklearku koja je loše projektirana, loše izgrađena i u kojoj su zbog sumanutog testa isključeni svi automatski sustavi, a ona nabrijana na maksimalnu snagu da se vidi može li se u tim uvjetima iskontrolirati! I onda dođe do havarije! U normalnim okolnostima to se ne bi nikad dogodilo.

Černobil se uzima kao etalon nuklearne nesigurnosti, a zapravo se radi o jednom posve neuobičajenom primjeru loše projektirane i loše vođene nuklearke u kojoj je došlo do havarije zato što je neki pametnjaković odlučio vidjeti može li sustav funkcionirati kad se vozi maksimalnom snagom uz isključene automatske regulatore.

INSTITUT RUĐER BOŠKOVIĆ
Nuklearni fizičar Tadić: Moramo zadržati nuklearnu tehnologiju radi budućnosti.
Ako nećemo graditi svoju nuklearku, onda moramo sudjelovati u izgradnji Krškog 2;
Odgovara i na pitanje zašto Njemačka gasi svoje elektrane...

[torpedo011]

Седнеш у стојадина са покиданим кочницама.. А онда каже да је лоше пројектовано...

Не.

[PakleniVuk]

Interesantno da su baš spomenuli "Tri milje" incident. Kao da su čitali ovu našu temu