Nuklearna elektrana - da ili ne

[Dreadnought]

Na temu, emisija od juče.

Srbija i nuklearke | Energija Sputnjika

Nuklearke su u žižu javnosti u Srbiji dospele posle nedavne izjave predsednika Aleksandra Vučića da bismo mogli postati suvlasnici pet, 10 ili 12 odsto u nuklearnoj elektrani Pakš u susednoj Mađarskoj. Ova atomska centrala ima četiri reaktora i obezbeđuje polovinu potreba ove zemlje za električnom energijom. Mađarska je, inače, sa Rusijom započela projekat izgradnje još dva reaktora.

Sam pomen nuklearki nametnuo je više pitanja:

Ima li Srbija novca za jednu takvu investiciju? Zar ne bi bilo pametnije graditi svoju nuklearku? Šta će biti sa moratorijumom uvedenim u vreme bivše SFRJ, posle nesreće Černobilju? Kako ući u priču o nuklearkama kada nemamo kadrove?

Sve se ovo dešava u trenutku energetske krize, koja je pokazala da obnovljivi izvori energije (OIE) još nisu dorasli izazovu da zamene fosilna goriva.

Da li atomske centrale treba graditi – gde, kada i kako? Da li ulagati u kapacitete u inostranstvu? Treba li, poput Rumuna, ući u priču o malim, modularnim nuklearkama ili čekati da zažive nuklearne elektrane sa tehnologijom hladne fuzije? O ovim temama u emisiji „Energija Sputnjika“ razgovaraju Jelica Putniković i njeni gosti, članovi Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS) dr Miodrag Mesarević i dr Ilija Plećaš.

Mesarević je generalni sekretar Srpskog komiteta Svetskog saveta za energiju (WEC), a Plećaš predsednik Nadzornog odbora Javnog preduzeća „Nuklearni objekti Srbije“.

[MOTORISTA]

With the growing popularity of solar and wind, we sometimes forget another powerful low-carbon energy source: nuclear.  It can be a divisive topic, but there's a really interesting alternative to building out massive, expensive nuclear plants that's worth talking about:  Small Modular Reactors.  What are they?  What are the benefits?  And do they really address the downsides of nuclear energy?

[MOTORISTA]

Princip hladne fuzije:

This video explains why we know that cold fusion is a real effect, why it is not yet a practical source of energy, and why it will  have many advantages if it can be made practical.

[MOTORISTA]

Još bolje objašnjenje principa rada reaktora hladne fuzije:

[torpedo011]

Прочитао сам све одговоре и желим да кажем следеће:

Ја сам против мини хидроцентрала јер су се оне показале као неефикасне и као загађивачи. Нису од користи. Исто сматрам и да су ветрењаче слабе.

Тачно је то да нуклеарн централа ствара доста струје и да је ефикасна. Упознат сам са принципом рада истих, а ако се сећате, писао сам и шта је нуклеарна фисија овде на форуму, али сам стао, нажалост.

Нисам поборник идеје да Србија плати удео у некој од будућих централа у окружењу јер онда ми губимо контролу над централом у случају неке кризе или погоршања односа са том земљом. Шта ако сутра МађАрска промени политику?

Друго, против сам изградње и у Србији. Та врста погона захтева велику одговорност и не прашта грешке. Видели смо како то изгледа када се не рукује пажљиво, а осим тога Србија је трусно подручје.

Атомска  централа захтева нук. гориво које ми не производимо. Имамо угаљ, имамо реке. Уранијум немамо. Немамо више ни постројења која могу нешто озбиљније да раде са њим. Немамо постројења за прераду. Дакле, зависимо 100% од увоза и оног ко нам направи реактор. И ту сад долазимо до питања: коме дати да прави то? Русији, Кини, Америци, Француској или неком другом?

Пример из Украјине: Сви реактори и све централе су из доба СССР-а. Гориво и делови долазе из Русије. Украјина се не подноси са Русијом. Покушли су да користе гориво западног порекла и дошло је до дестабилизације реактора. Тражили су од Вестингхауса да им обезбеди уранијум и плутонијум који би користили и то није прошло како треба јер Америка није знала и могла да направи пуњење које одговара совјетском реактору.

Србија се није 100% стратешки усмерила. Ми не знамо да ли смо и коме смо ближи. Ако бисмо градили централу, пошто не знамо и не можемо сами, морали би неког да ангажујемо. Кога изаберемо, мораћемо до краја да будемо у добрим односима са њим јер од њега ће зависти да ли ћемо имати струје.

Из ових разлога сматрам да је боље да се гради хидроцентрала него атомска. Ђердап 3 или нешто друго.

[MOTORISTA]

Атомска  централа захтева нук. гориво које ми не производимо. Имамо угаљ, имамо реке. Уранијум немамо. Немамо више ни постројења која могу нешто озбиљније да раде са њим. Немамо постројења за прераду. Дакле, зависимо 100% од увоза и оног ко нам направи реактор. И ту сад долазимо до питања: коме дати да прави то? Русији, Кини, Америци, Француској или неком другом?

Bio je nekada rudnik Kalna u okolini Zaječara, ali koliko je sada isplativo otvarati ga ponovo i koliko je tamo jak Uranijum ne znam.

Nešto malo o solarnoj energiji:



I oko ekonomije nuklearki:

[torpedo011]

   

  ЗАКОН

о забрани изградње нуклеарних електрана у Савезној Републици Југославији

„Службени лист СРЈ”, број 12 од 10. марта 1995, "Службени гласник РС", број 85 од 6. октобра 2005 - др. закон

 

Члан 1.

Забрањује се изградња нуклеарних електрана, постројења за производњу нуклеарног горива и постројења за прераду ислуженог нуклераног горива за нуклеарне елетране у Савезној Републици Југославији.

Забрана се односи на: доношење инвестиционих одлука, израду инвестиционих програма и техничке документације за изградњу нуклеарних електрана, постројења за производњу нуклеарног горива и постројења за прераду ислуженог горива за нуклеарне електране.

 

 

  Члан 2.

Одредбе члана 1. овог закона не односе се на научноистраживачке и истраживачко-развојне радове, рударско-геолошке истражне радове, геолошко-сеизмичка истраживања и образовање кадрова.

 

 

  Члан 3.

Престао је да важи (види члан 431. Закона - 85/2005-30)

 

 

  Члан 4.

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о забрани изградње нуклеарних електрана у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији („Службени лист СФРЈ”, бр. 35/89).

 

   

  Члан 5.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном листу СРЈ”.

[lovac]

Upravo o ovom zakonu su govorili dojica profesora u intervjuu za Sputnjik, koji je postavio dread.

Treba pažljivo poslušati njihove argumente, i shvatićemo da smo mi (zemlja Srbija) mnoooogo daleko od eventualne izgradnje nuklearne elektrane na našem prostoru.

Čak i ako bi se gore navedeni zakon trenutno ukinuo, N elektrana u SR ne bi mogla biti izgrađena u narednih 20 i više godina. To je daleka budućnost za mnoge od nas, ali vrlo bliska za nadolazeće generacije, kojima će trebati više energije nego što je sada imamo.
Za 20 - 30 godina ugalj će najverovatnije biti potpuno eliminisan kao energent, nafte i gasa više neće biti, i šta nam onda preostaje: nuklearna energija.
Ali, za to već danas moramo početi da se prirpemamo. Prvi korak u prirpemi je školovanje kadrova, pa tek onda sledi ostalo!

Gradnja NE zahteva jako puno para, u pitanju su milijarde dolara.

U trenutnoj situacji jedino rešenje je partnerstvo u izgradnji (dogradnji) elektrane, u nekoj zemlji gde postoje uslovi za tako nešto.
E sad, političari uvek mogu da zakuvaju g.vna!

I šta nam preostaje: nadati se da političari neće za.rati, moliti za povoljan krediti kod Rusa (AV upravo ide kod Putina za tako nešto), i ako dobije saglasnost Rusa, možemo biti suvlasnik u narednom bloku NE Pakš u Mađarskoj.
I, naravno, treba odmah krenuti u obezbeđivanje uslova za eventualnu gradnju NE u našoj zemlju (realizacija - za nekih 30 godina...). 

[Brok]

11.05.2021.

Černobilj 35 godina kasnije: Preti nova eksplozija?

Ukrajina - Naučnici koji prate stanje u napuštenoj nuklearnoj elektrani Černobilj otkrili su fizione reakcije u komori kojoj ne može da se priđe.

Oni su izrazili su zabrinutost da bi moglo da dođe do novog incidenta, javljaju svetski mediji.

Anatolij Dorošenko iz Instituta za bezbednosne probleme u nuklearnim elektranama u Kijevu istakao je da je od 2016. godine registrovan porast emisije neutrona za 40 odsto u jednoj od komora,

Ovaj naučnik je to izjavio prošle nedelje tokom sastanka na kome je bilo reči da se možda razmontira stari nuklearni reaktor, javlja "Science magazine", a prenosi "Independent".

Dorošenko i njegove kolege sada prate stanje uranijuma koji je zatrpan u komori 305/2, kako bi utvrdili da li bi mogli da utvrde da li će to gorivo samo da se stabilizuje, ili da će za to biti neophodna "opasna intervencija" kako bi se rešila sve opasnija situacija.

Kako se navodi, ovaj postupak mogao bi da uključuje bušenje u komoru koju niko nije video poslednjih 35 godina kada je došlo do užasne nuklearne nesreće u elektrani čije posledice se osećaju i dan danas. Smatra se da je taj incident iz 1986. godine najveća ekološka katastrofa u istoriji nuklearne energije, a kako bi se sanirale posledice, naučnici su tada tu komorili prelivali gadonilijum nitratom kako bi "upili" neutrone i sprečili dalje reakcije.

Maksim Savelijev, koji takođe radi u kijevskom Institutu, istakao je da je teško proceniti težinu situacije pošto u nedostupnoj komori nema senzora koji beleže neutrone.

"Imamo samo pretpostavke", rekao je Savelijev.

"Postoje mnoge stvari koje nisu sigurne. Međutim, ne možemo da isključimo mogućnost nove nesreće", dodao je on.

Ovaj naučnik je predložio da se pošalju roboti u tu taj deo elektrane koji mogu da izdrže veliki stepen radijacije kao i vlage kako bi instalirao senzore za neutrone i temperaturu u komori. Takođe, ti roboti bi mogli da uzmu uzorak koji bi naučnicima dao jasniju sliku šta se dešava u nepristupačnom delu elektrane.

Podsećanja radi, elektrana se sastojala od 4 reaktora tipa RBMK-1000, a svaki od njih proizvodio je jedan gigavat električne energije. Prema tvrdnjama poznavaoca prilika, sva četiri reaktora zajedno su tada proizvodili oko 10 odsto ukupne potrošene električne energije u Ukrajini. Prva eksplozija na četvrtom reaktoru 26. aprila 1986. godine prouzrokovala je dalje eksplozije koje su praćene oslobađanjem velike količine radioaktivnog otpada u atmosferu.

Radioaktivni oblaci prekrili su gotovo celu Evropu, a više od 100.000 osoba evakuisano je iz te oblasti.

Grad Pripjat u kome se nalazi ta elektrana danas je napušten i smešten je u centru zabranjene zone. Nuklearna elektrana je zatvorena je 15. decembra 2000. godine.

Izvor: B92

Sve dok svet ne ovlada metodom kako da stavi konacno tacku na Cernobilj i da se problem konacno resi ili pak  da se resi na duze staze, mislim da nije pametno upustati se u ovakve avanture.
Nisam protiv nuklearki, ali mislim da svet jos nije na tom tehnoloskom nivou cim se ne uspeva sanirati nesto sto se desilo pre punih 35 godina i jos uvek je velika pretnja.

Ovakvih vesti nije bilo malo u proslosti sto se tice cernobiljske katastrofe, a po svojoj prilici bice ih i u buducnosti.

[torpedo011]

Знате шта је чудно? Што је ово дошло одједном. Преко 30 година нико није у Србији помињао изградњу атомских централа и сада се сви медији баве тиме. Подкастови, интервјуи, изјаве итд.

Када сам се ја више занимао за ово, сви су ме гледали чудно. Чак и људи који су се бавили физиком, физичком хемијом и сличним стварима су имали мишљење да се то овде неће градити и да нам не треба. Држава ништа није радила на унапређењу атомске физике и побољшања Института Винча деценијама и сада се у свим медијима (али буквално свим) говори о изградњи атомске централе.

Ако прелистате старе бројеве Данаса, Времена, Нина, Политике и др. новина, видећете углавном негативне чланке, а нарочито од стране тзв. грађанске штампе и медија. Те била катастрофа у Винчи, те умро човек, те се не зна шта са отпадом, те то је све небезбедно и застарело... Чернобиљ, Фукушима, Хирошима, Цар бомба,... И сад су сви у гасу "то, идемо".

Ништа боље није ни са медијима у другим државама. Чланци из рецимо 2011. године говоре да никад човек неће направити довољно централа, да је то све небезбедно, скупо и ризично. Милиони умрлих од рака. Уништење животне средине због рудника. Данас се то више не помиње, него се прича о реакторима четврте генерације, о некој енергетској кризи, о томе како Бил Гејтс улаже паре у истраживање и развој нових реактора и о максималној ефикасности оваквог вида производње енергије.

Питање је само коме је то све у интересу.

[fazan]

Пуно тога се променило. Захтева се смањење употребе фосилних горива, а порасла је и потрошња електричне енергије. Количина електричне енергије коју користе речунари и информациони системи је застрашујућа. Криптовалуте су такође велики потрошачи, рударење биткоина на глобалном нивоу потроши више енергије него цела Аргентина, на нивоу је трећине потрошње свих клима уређаја у Америци. Пораст потрошње је посебно велик у земљама у развоју, како ради индустријске потрошње, тако и ради повећаних потреба у домаћинствима.

Када је пре 70 година вршен електрификација села, главни потрошачи су били расвета, ретки радио апарати и понеки решо. Пре 60 година полако долазе први фрижидери, телевизори и електрични шпорети, мада се и даље углавном кувало на дрва. Пре 50 година у сеоска домаћинства улазе бојлери, веш машине и замрзивачи. Пре 40 се купују термоакомулационе пећи. Пре 30 долазе клима уређаји и електрични котлови за централно грејање. Све се ово догађало или догађа на глобалном плану, а многе земље су сада на нивоу где смо ми били пре 40 година.

Електроника коју користимо сама по себи не делује као велики потрочач, али је има пуно па се набере.

Нуклеарна енергија је данас далеко боље истражена него пре 50 година, тако да процене да нам је потребно 15 или 20 година да образујемо кадар једноставно не стоји. Део кадра се може и увести. Не бих се сложио ни са твдњама да су потребна улагања недостижно велика. Могу се добити повољни кредити. На крају крајева, понудите било којој компанији која се бави изградњом и опремањем нуклеарних централа концесију, да они направе централу о свом трошку, а ви се обавежете да купите струју коју произведу - оберучке ће прихватити вашу понуду.

Та мала нуклеарка коју набавља Румунија ми делује као одличан начин да се убрза школовање кадрова и да се овлада нуклеарном енергијом.

[torpedo011]

Пре 30 година постојала су предузећа као што су ИМТ, ИМР, ФОБ, ИКЛ, ИПМ, Геомашина, ИЛР итд. Данас су то рушевине, празне хале, шрот, шљака или "станбено пословни објекти". Шта троши више струје: неки хипстер фриленсер или стругови, пресе и бушилице? Да ли шпорети у тим зградама троше више од пећи у ливницама? Да ли су Рекорд и ДМБ мање трошили од ТЦ-а у Раковици?

Колико људи је живело у Србији 1991. године, а колико их живи данас? На то додај да је Косово ван наше контроле.

Колико касарни и војних постројења је било у Србији 1991. године, а колико их је данас?

Причаш о селима... Колико је села напуштено од 1991. године до сада? Колико људи живи тамо и шта имају у домаћинствима?

[MOTORISTA]

A opet potražnja za električnom energijom ostaje ista ili malo opada. Cilj je da se "prljava" energija zameni "čistom" i to ide u korist političara ali i naroda, smanjiće se zagađenje. Tako će za dvadesetak godina TENT postati NENT a TEKO će postati NEKO i to je to.

[torpedo011]

Не знам како потражња струје у Србији остаје иста, а нас има мање и немамо онолико фабрика и постројења која смо имали раније. Од 1991. до данас су проширени енергетски капацитети јер су изграђене ветрењаче и мини централе на потоцима и рекама. Како је могуће да нам прети несташица ако имамо повећан капацитет за производњу, а мање људи и мање фабрика?

Слажем се да је угаљ прљав, али атомска централа не може да буде једини излаз.

[fazan]

Пре 30 година постојала су предузећа као што су ИМТ, ИМР, ФОБ, ИКЛ, ИПМ, Геомашина, ИЛР итд. Данас су то рушевине, празне хале, шрот, шљака или "станбено пословни објекти". Шта троши више струје: неки хипстер фриленсер или стругови, пресе и бушилице? Да ли шпорети у тим зградама троше више од пећи у ливницама? Да ли су Рекорд и ДМБ мање трошили од ТЦ-а у Раковици?

Колико људи је живело у Србији 1991. године, а колико их живи данас? На то додај да је Косово ван наше контроле.

Колико касарни и војних постројења је било у Србији 1991. године, а колико их је данас?

Причаш о селима... Колико је села напуштено од 1991. године до сада? Колико људи живи тамо и шта имају у домаћинствима?

Нисам успео да нађем неку табелу која би упоређивала потрошњу струје у Србији 1991. и 2021. Нашао сам табелу (http://www.balkanmagazin.net/Storage/Global/images/2011/mart/energija/tabela1.jpg) која приказује потрошњу од 2005 до 2009, у том петогодишњем периоду је остала више-мање иста. Према информацијама за 2019. (https://publikacije.stat.gov.rs/G2021/Pdf/G20215670.pdf), потрошња је остала на истом нивоу, чак је и порасла за неколико процената. Нашао сам и на информацију (http://www.arhiva.srbija.gov.rs/g/images/energy14.jpg), по којој је потрошња по глави становника од 1990. до 2000. порасла за 44%. Нашао сам и податак да домаћинства у Србију у просеку троше 60% више струје од просека у ЕУ.

Зато мислим да твоја рачуница, колико год изгледала логично, није тачна. Индустријске машине користе велику количину струје, али не раде нон-стоп. Десктоп рачунар са пратећом опремом (модем, штампач, монитор...) који се не гаси ће потрошити за годину дана онолико струје колико ће потрошити термоакомулациона пећ од 3,5 киловата (која се пуни ноћу по 8 сати, када је струја јефтинија) за 2-2,5 месеца. Колико клима уређаја је било у Србији пре 30 година, а колико их има данас?