Nuklearna elektrana - da ili ne

[MOTORISTA]

Ima i ovde da se nađe štošta:

https://www.stat.gov.rs/sr-Latn/oblasti/energetika

[torpedo011]

Компјутери нису одговорни за потрошњу. Проблем је у дивљој и непланској изградњи као и непостојању одговарајуће инфраструктуре. Све се више зида, што легало, што нелегално. Маса објеката нема канализацију, а камоли парно грејање или грејање на гас. Постоје два инстант решења:

1. Шпорет на дрва;
2. Електрична грејалица/клима.

Пошто у граду не могу тек тако да ложе, људи купују климе и ел. грејалице да би се догревали. Држава никако да поруши нелегалне и непланске објекте, већ их пушта до постоје, а гомила зграда и кућа нема уведено парно грејање. Раније људи нису могли тако да зидају јер је држава рушила све што је бесправно.

Струја се троши и на беспотребну и бесмислену расвету: излози, осветљење зграда и установа, новогодишњи украси, рекламе, билборди,... То све сија целу ноћ. Зашто? Чему?

Рачунари, телефони и сл. уређаји су смешни спрам наведеног, а то је све системски проблем. Држава је морала да више пажње обрати на гасификацију и увођење парног грејања. Годинама се прича како ће се Београд грејати помоћу топлоте из ТЕНТ-а, а то никако да се реализује.

Не заборавимо да исто постоје и људи који не плаћају или краду струју.

Када би држава решила све ове проблеме, као и проблеме губитака приликом испоруке ел. енергије, схватили бисмо да нам је потребно мање енергије него што нам се представља. На то све додајем и извоз струје, јер ваљда прво себе треба да задовољимо, па онда друге.

Ми за сада имамо своје погоне и капацитете као и сировине. Сами копамо угаљ и спаљујемо га и ту не зависимо од странаца. Уранијум и гориво би морали да купимо од произвођача реактора и тако бисмо постали зависни од њега. На тај начин би неко могао да врши притисак на Србију. Овако не може тим путем да нас уцењује, јер не може да исуши Дрину и Дунав или да нам затрпа руднике.

Гас увозимо и ту зависимо од политике коју воде Русија, Америка, ЕУ и др. силе. То је довољна опомена и показатељ сваком ко мисли да је боље да увози гориво и сировине него да користи своје. Исто важи и за нафту.

[fazan]

Ima i ovde da se nađe štošta:

https://www.stat.gov.rs/sr-Latn/oblasti/energetika

Гледао сам, то су добри подаци али недостаје табеларни преглед по годинама и стање пре 2008.

[fazan]

Компјутери нису одговорни за потрошњу.
...
Пошто у граду не могу тек тако да ложе, људи купују климе и ел. грејалице да би се догревали.
...
Рачунари, телефони и сл. уређаји су смешни спрам наведеног
...
Ми за сада имамо своје погоне и капацитете као и сировине. Сами копамо угаљ и спаљујемо га и ту не зависимо од странаца.
...

Рачунари и рачунарске мреже су и те како утицали на повећање потрошње електричне енергије свуда у свету, Србија не може да буде изузетак. Дао сам ти јасну рачуницу, хајде да је разложимо. Десктоп рачунар са опремом за 24 сата потроши 5-6 киловата (200-250 вати на сат). За годину дана, то је око 2000 киловата. Кварцна грејалица троши 2 киловата на сат, тих 2000 киловата ће да потроши ако ради 16 сати дневно, 4 месеца.
Машине за рударење киптовалута троше око 750 вати на сат, а према информацијама које су објављене у јануару, тиме се бави 0,5-1% становништва. Ретки су они који рударе са једном машином. Ако у Србији има 100 хиљада рачунара за рударење, то је 75 хиљада киловата (75 мегавата) на сат, на годишњем нивоу то је близу 28000 мегавата. Поређења ради, ТЕ ”Никола Тесла А”, највећа термоелектрана у Србији, годишње испоручи у просеку 8 милиона магавата, односно мање од 22000 мегавата дневно. Другим речима, дневна производња највеће термоелектране у Србији није довољна да подмири годишњу потрошњу у рударењу криптовалута.

Не знам колико људи има десктоп рачунаре у Србији и да ли их гасе, али ако у Србији има 300 хиљада рачунара који се не гасе, то је још један дан у ТЕНТ А.

Основни разлог за уградњу клима није било догрејавање, него хлађење. Изолација свакако може да помогне, али генерално ће број клима уређаја само да расте.

Залихе угља у Србији, ако не рачунамо Косово и Метохију, уопште нису толико велике. Лошег су квалитета, разбацане и могле би да потрају 50-70 година, вероватно дуже. Треба ли нешто оставити и потомству?

Србија мора да пронађе алтернативе. Једна од њих би била постављање соларних панела и градња великих литијумских складишта електричне енергије. Соларни панели могу да се поставе на сваки кров, али и на запарложене њиве и ливаде. Србија има литијум за батерије.

То не значи да не треба ићи на градњу нуклеарних електрана, а то што Србија нема уранијум и погоне за његово обогаћивање не би смела да буде препрека.
Да се не заваравамо, на планети постоји свега 8 држава које су саме себи довољне, односно могле би да преживе без остатка света. Србија није међу њима.

 

[Bozo13]

A zašto/kako smanjiti potrošnju El. energije, kad imaju svi koristi od toga? I proizvođači i distributeri i država..

[fazan]

A zašto/kako smanjiti potrošnju El. energije, kad imaju svi koristi od toga? I proizvođači i distributeri i država..

Цена електричне енергије у Србији је међу најјефтинијим у Европи, два пута јефтинија него у Словенији, а три пута у односу на Аустрију. На тај начин се подиже животни стандард грађана, али и конкурентност Србије као пословне дестинације. То је могуће једино ако се електрична енергија не увози.

[torpedo011]

Компјутери нису одговорни за потрошњу.
...
Пошто у граду не могу тек тако да ложе, људи купују климе и ел. грејалице да би се догревали.
...
Рачунари, телефони и сл. уређаји су смешни спрам наведеног
...
Ми за сада имамо своје погоне и капацитете као и сировине. Сами копамо угаљ и спаљујемо га и ту не зависимо од странаца.
...

Рачунари и рачунарске мреже су и те како утицали на повећање потрошње електричне енергије свуда у свету, Србија не може да буде изузетак. Дао сам ти јасну рачуницу, хајде да је разложимо. Десктоп рачунар са опремом за 24 сата потроши 5-6 киловата (200-250 вати на сат). За годину дана, то је око 2000 киловата. Кварцна грејалица троши 2 киловата на сат, тих 2000 киловата ће да потроши ако ради 16 сати дневно, 4 месеца.
Машине за рударење киптовалута троше око 750 вати на сат, а према информацијама које су објављене у јануару, тиме се бави 0,5-1% становништва. Ретки су они који рударе са једном машином. Ако у Србији има 100 хиљада рачунара за рударење, то је 75 хиљада киловата (75 мегавата) на сат, на годишњем нивоу то је близу 28000 мегавата. Поређења ради, ТЕ ”Никола Тесла А”, највећа термоелектрана у Србији, годишње испоручи у просеку 8 милиона магавата, односно мање од 22000 мегавата дневно. Другим речима, дневна производња највеће термоелектране у Србији није довољна да подмири годишњу потрошњу у рударењу криптовалута.

Не знам колико људи има десктоп рачунаре у Србији и да ли их гасе, али ако у Србији има 300 хиљада рачунара који се не гасе, то је још један дан у ТЕНТ А.

Основни разлог за уградњу клима није било догрејавање, него хлађење. Изолација свакако може да помогне, али генерално ће број клима уређаја само да расте.

Залихе угља у Србији, ако не рачунамо Косово и Метохију, уопште нису толико велике. Лошег су квалитета, разбацане и могле би да потрају 50-70 година, вероватно дуже. Треба ли нешто оставити и потомству?

Србија мора да пронађе алтернативе. Једна од њих би била постављање соларних панела и градња великих литијумских складишта електричне енергије. Соларни панели могу да се поставе на сваки кров, али и на запарложене њиве и ливаде. Србија има литијум за батерије.

То не значи да не треба ићи на градњу нуклеарних електрана, а то што Србија нема уранијум и погоне за његово обогаћивање не би смела да буде препрека.
Да се не заваравамо, на планети постоји свега 8 држава које су саме себи довољне, односно могле би да преживе без остатка света. Србија није међу њима.

 

Већина десктоп рачунара у Србији не ради 24 часа непрекидно. То су само ретки случајеви на одређеним местима. Ја свој рачунар не држим дуго у погону и увек га изгасим на крају рада. Тако сам радио цео живот, а тако ради већина људи које знам.

Машине за ''рударење'' троше струју, али сада већина људи не зарађује новац на тај начин. Да ли стварно у Србији има 0,5 -1% који живе од тога, лично не верујем. Проценат је далеко мањи, а мислим да њихова појава и потрошња не захтевају изградњу реактора.

Људи користе климе јер не могу да трпе врућину. Просто не знам како су живели пре и без њих. Клима у колима, клима у стану, клима на послу, клима у ресторану. Ја сам навикао да живим без исте и да се возим без тога. Савремена возила јавног превоза су направљена тако да ако цркне клима, не можеш да вршиш проветравање кабине и путничког простора, што је ретардирано.

Јасно ми је да постоји мали број земаља који је сам себи довољан, али то не значи да Србија треба да се везује за друге државе. Не треба гледати далеко и прошлост и видети какве све проблеме енергетска зависност може да донесе. Не знам колико се сви ви сећате, али једно време је постојао проблем са испоруком гаса јер је Украјина крала гас који је пролазио преко њене територије. Током рата у бившој Југославији постао је проблем са нафтом и снадбевањем. Ко нама гарантује да ће владати вечни мир и да ће нам Мађарска или нека друга земља у којој будемо купили део атомске централе, испоручивати плаћену ел. енергију? Ко може да се закуне да ће то све увек да функционише без грешке? Исто важи и за уранијум у нуклеарно гориво. Ко може да тврди да добављач неће у једном тренутку одлучити да ради против нас? Само каже ''нема'',  а ви се снађите. Исто важи и за одлагање отпада.

Угаљ је прљав, али је наш. Не може нико да нам га узме или зароби. Исто важи и за реке. Могу да уведу санкције, али не могу да исуше Дунав, Дрину, Мораву, Саву и остало. Не могу да зауставе ветар (мада за те ветрењаче кажу да нису ефикасне).

Као аргумент против хидроцентрала се наводи то да оне мењају екосистем. Е видите овако, свака атомска централа мора да се гради поред воде, односно поред реке. Ту се прави и једна мања брана да би се створило вештачко језеро, као резервоар за воду којом се електрана хлади, а која служи и за стварање паре под високим притиском ради покретања турбине. Све атомске централе седе на великим рекама. Мења ли то екосистем или све остаје исто?

Мислим да би Србија морала да искористи максимално своје природне, људске и научне ресурсе да извуче највише што може из онога што има и из онога чиме може да овлада без претераног ослањања на друге.

[torpedo011]

A zašto/kako smanjiti potrošnju El. energije, kad imaju svi koristi od toga? I proizvođači i distributeri i država..

Ако размишљаш као капиталиста и ако све гледаш кроз динар, онда је потрошња увек избор. Тако би исто могли да кажемо да је свима у интересу да се посече сва шума и да се прода, јер има ко да купи, а држава би зарадила од пореза и такси. Све може да иде до коске, али шта после?

[torpedo011]

A zašto/kako smanjiti potrošnju El. energije, kad imaju svi koristi od toga? I proizvođači i distributeri i država..

Цена електричне енергије у Србији је међу најјефтинијим у Европи, два пута јефтинија него у Словенији, а три пута у односу на Аустрију. На тај начин се подиже животни стандард грађана, али и конкурентност Србије као пословне дестинације. То је могуће једино ако се електрична енергија не увози.

Хоће ли остати иста цена, ако угасимо своје централе на угаљ и кренемо да увозимо из Пакшуа, са све уделом од 15%? Хоће ли бити иста цена ако дигнемо кредит од неколико милијарди за атомску централу у Србији? Колико кошта одржавање тог погона, обука и школовање кадрова, колико коштају мере безбедности, а колико кошта санација катастрофе?

[MOTORISTA]

Субота, 13.11.2021.

Модуларне електране на нуклеарни отпад да замене термоелектране на угаљ

Права подршка електроенергетском систему Србије, када из њега почну да се повлаче термоелектране била би изградња нуклеарне електране, а четврта генерација те технологије користи нуклеарни отпад као гориво, изјавио је генерални секретар Светског савета за енергију у Србији Миодраг Месаровић.

„Угља ће у Србији вероватно бити само до половине овог века, а у међувремену морамо нечим да га замењујемо”, рекао је Месаровић за Танјуг. Он је оценио и да је било можда превише ентузијазма око обновљивих извора, док није дошла криза.

„Најпре у Тексасу, где су се људи смрзавали, јер није било довољно енергије, а видимо и какав хаос је био у октобру, јер је неко закаснио да се обезбеди гасом чекајући да биртократија дозволи да Северни ток 2 проради, а велики део енергије се произоди из гаса. Онда је одмах скочила и цена и ја мислим да ће то бити трајни поремећај. Обновљиви извори нису у стању да задовоље потребе, а једини стабилан извор је нуклеарна енергија”, сматра Месаровић. Он је нагласио да је у историји било свега три несреће на нуклеаркама најстарије генерације и то због људске грешке, а не због технологије.

„Поучена несрећама, наука је наставила да развија ту технологију и сада се развијају модуларне електране које су у стању да дугорочно обезбеде сигурност енергије. Сигурност помињем, јер у једном килограму урана имате око 500.000 пута више енергије него у килограму угља. Када напуните једном реактор, онда на сваких пет година додајете нову шаржу горива, а ваљда је тих пет година довољно да обезбедите сигурно снабдевање новом шаржом горива”, рекао је Месаровић. Навео је да у свету ради 450 нуклеарки које су раније производиле око 17 процената енергије, а сада је то пало на 10 одсто, због изградње електрана на обновљиве изворе.

„Наше потребе за енергијом су за сада задовољене, а веће потребе ће се појавити отприлике за десетак година кад из погона буду излазиле ове најстарије термоелектране”, рекао је Месаровић. Нагласио је и да, уколико бисмо постали мањински власници нове нукелеарне електране Пакш у Мађарској, то Србији не би донело само сигурност снабдевања енергијом, него би пружило шансу да наши инжењери коначно дођу до конкретних увида у ту технологију и специјализују се за њу. Он процењује да би Србији 10-15 одсто енергије из те нуклеарне електране било довољно да замени један од већих блокова термоелектрана. Месаровић је додао да би се и грађани тиме постепено ослобађали страха од нуклеарки, јер је, како каже, свеједно да ли је таква електрана у центру Београда или на 60 километара од наше границе. Оценио је и да би тих 200-300 мегаварта, колико бисмо добили из нове мађарске електране која се гради био само почетак, а да би права подршка енергетском систему била градња нуклеарне електране у Србији.

„Нова генерација нуклераних централа је таква да оно што се сматра нуклеарним отпадом користи као гориво и не ствара опасан отпад”, рекао је Mесаровић и напоменуо да на том принципу раде и нови, модуларни реактори. Месаровић је рекао да је предност модуларних нуклеарки, чија је снага 100-200 мегавата по модулу, то што модули могу да се додају у складу са раштућим потребама за струјом и да не захтевају дуг процес изградње.

„Наиме, оне се већ у фабрици потпуно формирају. Ове велике се граде на локацији, заварују, а ове се изграде и тестирају у фабрици и онда дођу на локацију потпуно спремне”, објаснио је Месаровић. Сматра и да не треба све термоелектране заменити нуклеаркама, већ комбиновати различите изворе енергије, међу којима укључити и обновљиве.

„Тако да би комбинација која би укључивала све расположиве врсте енергије била права тако да будемо сигурни да обезбедимо електричну енергију у време када ће све прећи на њу”, закључио је Месаровић.

Izvor: www.politika.rs

[torpedo011]

Није ми јасно о каквој енергетској кризи се ради у Србији, када није било никакве нестшице, нити се повећала одједном драстично потрошња. Друго, да ли је узето у обзир колико ће људи живети у Србији 2030, 2040 и 2050 године?

[torpedo011]

Pet puta „ne" za NE

Koji su to postojeći razlozi protiv gradnje nuklearnih elektrana u Srbiji?

Prvo, pre nego što se i pomisli na izgradnju prve nuklearne elektrane, morala bi da se napravi temeljna naučna studija potreba Srbije za električnom energijom u sledećih, bar, 40 godina, koliko iznosi radni vek nuklearne elektrane, tj. Drugih mogućih izvora energije: hidro, ugalj, gas, biomasa, tople podzemne vode, sunce, vetar i drugi i mera smanjenja neracionalnog korišćenja energije.

Drugo, mi se i dalje nalazimo na politički trusnom području. Na njemu bi, kao i na svakom drugom takve prirode, Ujedinjene nacije morale da zabrane gradnju nuklearnih elektrana i drugih postrojenja visoke radioaktivnosti. Živimo u svetu organizovanog međunarodnog terorizma u kojem diverzija na nuklearnu elektranu može da uzrokuje strahovite posledice.

Treće, Srbiju bi već samo jedna nuklearna elektrana dovela u političku i ekonomsku zavisnost, tj. u stanje ucenjenosti na dugi niz godina. Mi ne možemo da pravimo nuklearno gorivo, niti da prerađujemo ono isluženo. Nuklearni otpad nemamo gde da odlažemo, a da ozbiljno ne ugrozimo našu životnu sredinu. Dovoljno je da kažem da taj problem još ni Amerika nije rešila. Zbog toga u njoj i sada vlada moratorijum na gradnju novih nuklearnih elektrana.

Četvrto, mi ne raspolažemo ljudima od struke koji bi mogli da rukovode i rade na nuklearkama. Snage novijih postrojenja iznose 1.000 i više megavata, tj. 100 i više puta su veće od snage nekadašnjeg RA reaktora u „Vinči”! Na osnovu postojećih saznanja o problemima odlaganja visokoradioaktivnog otpada „Vinčinog”eksperimentalnog reaktora RA i njegovog dekomisioniranja, možemo da zamislimo kako bi izgledale odgovarajuće stostruko veće tegobe s nekom „ekonomski isplativom”nuklearnom elektranom. Još niko ne zna koliko bi moglo da košta njeno dekomisioniranje (rastavljanje) i koliko dugo bi ono trajalo u našim uslovima. Upravo sada prisustvujemo porođajnim mukama prepakovanja isluženog nuklearnog goriva „Vinčinog”reaktora na čemu, po mom mišljenju, radi grupa ljudi nedoučenih tom ozbiljnom i opasnom poslu.

Peto, poslednje i, možda, najvažnije. Trenutno našu najslabiju „kariku”predstavlja odsustvo neophodnog morala i odgovornosti za preduzimanje rizičnog iskoraka u domen nuklearne energetike. Ko bi posle svega što se desilo sa istinom o zračenju u našoj zemlji u vreme černobiljske katastrofe i posle nje mogao da poveruje da ćemo se odgovorno ponašati posedujući nuklearne elektrane. Setimo se da smo nedavno bili svedoci iznošenja „kapitalnih ideja”o razbijanju „Vinče”, o nekoj „zelenoj Vinči”. A zatim, skorije, urušavanja značaja nauke u Srbiji i izostanka podrške već godinama. Posledice toga predstavljaju katastrofalan odliv mladih stručnjaka u inostranstvo, zatvaranje katedre za tehničku fiziku na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, na kojoj su školovani naši „nuklearci”!

www.politika.rs/sr/articles/amp/122590

[fazan]

Већина десктоп рачунара у Србији не ради 24 часа непрекидно. То су само ретки случајеви на одређеним местима. Ја свој рачунар не држим дуго у погону и увек га изгасим на крају рада. Тако сам радио цео живот, а тако ради већина људи које знам.

Машине за ''рударење'' троше струју, али сада већина људи не зарађује новац на тај начин. Да ли стварно у Србији има 0,5 -1% који живе од тога, лично не верујем. Проценат је далеко мањи, а мислим да њихова појава и потрошња не захтевају изградњу реактора.

Људи користе климе јер не могу да трпе врућину. Просто не знам како су живели пре и без њих.

Видиш, ја знам многе који не гасе рачунаре, не само на послу него и код куће. У компанијама, рачунари остају упаљени преко ноћи да би се обавило техничко одржавање које се ради у позадини. Онај дата центар који је направљен у Крагујевцу ће, када га и ако га напуне, трошити више струје него што је трошила комплетна индустрија у околини Београда, коју си побројао. Људи користе климу зато што температуре осетно веће него пре 30 година.

Заиста немам намеру да понављам оно што сам изнео и поткрепио референцама, укључујући и тај број људи који се бави рударењем криптовалута. Мислим да се можемо сложити да се не слажемо   

[torpedo011]

Не остављају сви укључене рачунаре током ноћи. Јасно ми је да постоје службе које раде 24 сата без престанка и да због природе посла морају да имају укључене уређаје непрекидно. Такође, могу да се сложим да то раде у предузећима која се баве програмирањем или другим пословима везано за рачунаре. Опет, већина не држи рачунар укључен током целе ноћи.

Што се тиче референци, ја не верујем никаквим статистикама више јер се увек манипулише резултатима. У последње време свака или велика већина резултата је намештена у нечију корист. Медији нису ништа друго до пропаганда која емитује садржај по жељи наручиоца. Не постоји доследност и постојаност, већ се вести мењају у зависности од политике и неких тренутних настојања.

Ја ову тему пратим доста дуго и почео сам да се занимам док то није било у тренду. Већина медија је пре 10 или 15 година била против атомске енергије и углавном су наводили како је то опасно и штетно. Истина, у новинама су се повремено појављивали научници и физичари из Србије или САД који би говорили у корист оваквих постројења, наводећи њихове предности у односу на електране које користе угаљ. Без обзира на то, главни наратив је био да је свака централа будући Чернобиљ.

Мене највише занима ко стоји иза кампање да се граде централе у свету. Познато је да се све врти око новца, тако да ни ово није изузетак. Због новца и нечије користи је напуштен концепт ел. аутомобила у 19. веку да би се сада поново активирао јер се наратив променио. Преко 120 година су спречавали развој и употребу електричних возила, а сада их намећу свима и нуде субвенције. Све је то довољан доказ да се сумња.

Нуклеарна централа је супер док је све супер. Док ради без неисправности или хаварије, то је најефикаснији извор енергије доступан јавности и народу. У случају катастрофе... Нема назад. Не знам да ли вам је познато, али у Чернобиљу је било више хаварија, а народ највише зна и обраћа пажњу на ону из 1986. године. Пре те хаварије је био низ других неисправности и мањих акцидената који су успешно прикривени. Касније током 1991. године избио је озбиљан пожар који је проузроковао гашење још једног реактора. Сама централа је морала да ради све до 2000. године иако је то најгора катастрофа икада, јер Украјина није имала довољно струје. Цео град и област око њега су исељени, али су људи морали да наставе да долазе на посао. Наравно, акциденти су наставили да се дешавају и након 1991. године, али то није било редовно јавно објављивано и није му се птидавала толика пажња. О другим централама можемо само да маштамо и о томе колико је тамо било незгода, а за које нико не зна, јер се објављује само оно што не може да се прикрије, као и оно што нареде политика и капитал.

Овај последњи чланак садржи нетачне изјаве и амбициизне тврдње. Пре свега, реактори четврте генерације још нису нигде ушли у употребу, а мислим да нису ни направљени. Према ономе што пише са стране, они би требало да се појаве после 2030. године. Тврдња да постоји реактор који не оставља отпад иза себе, као и да ради на отпад из других погона је упитна.

[MOTORISTA]

Da li ćemo struju kupovati u samoposluzi – kriza pogurala razvoj baterija
BIZNIS Autor: RTS 14. nov. 2021

Energetska kriza je podstakla gradnju velikih skladišta zelene električne energije u svetu. Istovremeno, energetske kompanije ubrzano spremaju maloprodaju – razvijaju električne baterije za potrebe domaćinstava. To praktično znači da ćemo struju moći da kupimo i u samoposluzi.

Velika skladišta električne energije već se grade u Kini, Australija ih već ima, a trenutno najveće – snage 1.200 megavata je u Americi, dok Evropa tek razvija projekte. Tim skladištima balansira se između proizvodnje i potrošnje struje – čuvaju je za dane kada je na tržištu manjak.

„Koja je to električna energija koju skladištimo? To je energija iz obnovljivih izvora koji su varijabilni imaju promenljivu snagu. To znači iz solarnih panela ili iz vetrogeneratora. Dakle, kada imamo viškove onda to uskladištimo“, naveo je Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu za RTS.

Marko Batić iz Instituta „Mihajlo Pupin“ rekao je da skladišta električne energije imaju veliku ulogu čak i za konvencionalne proizvođače, odnosno termoelektrane, gde možemo prosto na jedan fin način da izbalansiramo njihovu proizvodnju, da se podiže njihova efikasnost i olakšava upravljanje. Otvoreno tržište električne energije omogućava i domaćinstvima da biraju od koga će i kada kupovati struju. Tu kompanije vide tržišnu šansu nudeći građanima baterijske pakete u maloprodaji.

„Ja mislim da će to biti prodavano u samoposlugama. To su takvi moduli i tehnologija izrade baterija, baterijska postrojenja za montažu u našim kućama. Ona su jednostavna, to su modeli koji se mogu zakačiti na zid ili na pogodno mesto i služiti za skladištenje energije“, istakao je Rajaković. A oni koji imaju električno vozilo mogu računati na to da će imati i rezervu struje za domaćinstvo. U Institutu „Mihajlo Pupin“ rade na razvoju digitalnih platformi za povezivanje domaćinstva sa baterijom u električnom vozilu.

„Električna vozila koja sadrže u sebi električne baterije, kapaciteta reda 20-50 kilovat sati koje bi mogle recimo da pruže prosečnom domaćinstvu nekoliko dana potrebe za električnom energijom. Upravo ta električna vozila postaju novi potencijal za usluge balansiranja i ka prenosnoj mreži i ka energetskoj sigurnosti krajnjeg potrošača. Jednostavno, vi tu imate rezervu od 2-3 dana“, naveo je Batić.

Analize ukazuju na to da će samo Evropi do kraja ove decenije biti potrebno 15 puta više baterija nego što se sada proizvodi.

Izvor: www.nova.rs