Nemačka: Rat je teoretska stvar, tako da imamo teoretske tenkoveGotovo mesec dana nakon što su Berlin i evropski saveznici doneli odluku o slanju tenkova nemačke proizvodnje „leopard“ u Ukrajinu, zapadni saveznici se ne otkrivaju kada će, i da li će uopšte ti tenkovi biti isporučeni.Pojedine države otkrile su da tenkovi u njihovim vojnim skladištima zapravo ne rade ili nemaju neophodne rezervne delove, evropski lideri su naišli na otpor u sopstvenim oružanim snagama, dok su pojedine vojske morale da vrate penzionisane vojne instruktore kako bi oni obučili Ukrajince da rukuju starijim modelima „leopard“ tenkova, piše „Njujork tajms“.
Isporuka tenkova Ukrajini izbacila je na površinu problem koji su evropske zemlje godinama ignorisale: verujući da rat većih razmera u Evropi nije moguć, one nisu investirale dovoljno u odražavanje i obnovu sopstvenih oružanih snaga.
Problemi sa nedostatkom naoružanja postojali su i u ranijim fazama sukoba u Ukrajini, što se videlo tokom slanja naoružanja i municije. Oni su, ipak, postali posebno očigledni kada su Nemačka i njeni saveznici uspeli da skrpe tek dva tenkovska bataljona, koji ukupno čini svega 62 vozila.
Mnoge zemlje koji su do pre samo nekoliko nedelja najglasnije lobirale za slanje „leoparda“ u Ukrajini, sada su počele da se dvoume. I pored toga što evropske države raspolažu sa oko 2.000 „leoparda“, one do sada nisu pokazale spremnost da Kijevu pošalju više od nekoliko desetina tih tenova.
Nemačka je ponudila 18 tenkova, Poljska još 14, ali nakon toga brojevi počinju da opadaju. Nije jasno ni koje bi zemlje i na koji način mogle da pošalju zamenu za tenkove koji će biti uništeni ili oštećeni u borbama.
„Naravno, neke zemlje su ih isporučile, ili su rekle da će to učiniti, ali mnoge to još uvek nisu“, rekao je nemački ministar odbrane Oskar Pistorijus na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.
„To me iznenađuje“, dodao je on. „Očigledno da postoje neke države, koje neću sada imenovati, a koje žele da kriju iza Nemačke. One kažu: mi bi voleli da ih pošaljemo, ali nije nam dopušteno. Ali kada smo im dopustili, nisu učinili ništa.“
Jedna od takvih zemalja je Finska, u čijem su se parlamentu mnogi nadmetali oko toga ko će se glasnije založiti za slanje „leoparda“ u Ukrajinu. Helsinki je prošle nedelje najavio da će Kijevu poslati tri vozila za čišćene mina, ali ne i „leoparde“, kojih Finska ima oko 200.
I druge nordijske zemlje koje su se zalagale za slanje „leoparda“, poput Švedske, naišle su na neočekivane probleme: Dok su njihovi političari spremni da žrtvuju svoje naoružanje u korist Ukrajine, njihove vojske to nisu.
Evropske zemlje, koje su decenijama uživale u blagodetima posthladnoratovske „mirovne dividende“, drastično su smanjile svoju potrošnju na naoružanje, dok su na ratove gledali kao na „pojave iz prošlosti“. Osiromašene, evropske vojske pokušavaju da sačuvaju ono malo naoružanja što im je ostalo.
U centrali NATO-a, evropske vojske često nazivaju i „bonsai armijama“, aludirajući na minijaturno ukrasno japansko drveće.
Godinama unazad, SAD su pritiskale evropske države da povećaju potrošnju na odbranu, a nakon ujedinjenja Krima sa ostatkom Rusije 2014. godine države članice NATO-a su se obavezale da će do 2024. godine dostići ugovorenu obavezu trošenja dva odsto BDP-a na odbranu. To obećanje je do danas ispunilo tek devet od 30 članica NATO-a, a čak 13 njih, među kojima je i Nemačka, na odbranu troše manje od 1,5 odsto.
Nemačka se godina unazad isticala kao posebno problematična na tom polju. Izveštaji nemačkog Bundestaga otkrivali su trgično loše uslove u oružanim snagama te države, poput činjenice da pojedini avioni usled neispravnosti nisu mogli da lete, dok su vojnici tokom obuke koristili metle umesto pušaka. Čak su oklopna vozila novije proizvodnje „puma“ često kvarila tokom vojnih vežbi.
Mnoge druge evropske zemlje sada uviđaju da i one imaju slične probleme.
„Trendovi širom Evrope bili samo smanjenje, smanjenje, smanjenje (troškova)“, rekao je stručnjak za bezbednost u Nemačkom savetu sa spoljne odnose Kristijan Meling za „Njujork tajms“. „Na kraju krajeva, mnogi su mislili kao i Nemci: rat je teoretska stvar, tako da imamo teoretske tenkove“.
Španija, koja raspolaže sa 108 tenkova „leopard“, jedna je od prvih zemalja koja je od Nemačke tražila dozvolu za njihovo slanje u Ukrajinu. Ali oni su otkrili da je veliki broj njih u jako lošem stanju, kao i da ih je potrebno remontirati, za šta će biti potrebno nekoliko meseci.
Španski premijer Pedro Sančez je, nakon pritiska iz Berlina, ipak poklekao i rekao da će njegova zemlja umesto prvobitno najavljenih 6, u Ukrajinu poslati „čak“ 10 tenkova.
Poljska, koja ima u najmanju ruku komplikovane odnose sa Nemačkom, bila je glavni zagovornik slanja „leoparda“ Ukrajini, a u jednom trenutku su čak i zapretili da bi mogli da ih pošalju i bez dozvole Berlina. Kao i Nemci, oni raspolažu sa oko 200 „leopard“ tenkova, ali su prihvatili da pošalju samo 14. Prvi tenkovi su poslati na godišnjicu početka Specijalne vojne operacije 24. februara, ali obuka ukrajinskih vojnika da njima upravljaju i dalje traje.
Postoji mogućnost i da bi Varšava mogla da sačeka sa slanjem tenkova dok im ne stignu ranije naručeni južnokorejski „hjundai K2“, koji bi trebao da zamene „leoparde“. Poljska je Ukrajini do sada poslala veću količinu tenkova T-72 sovjetske proizvodnje.
Holandija, Nemačka i Belgija pokrenule su zajedničku inicijativu za renoviranje i slanje 150 modela tenkova „leopard 1“ u Ukrajinu do kraja godine. Jedan nemački general je, ipak, tokom obuke ukrajinske vojnike u Nemačkoj ranije ove nedelje rekao da su u vojsci bili primorani da od penzionisanih vozača tih tenkova zatraže da se vrate i pomognu u obuci ukrajinskih snaga.
Izvor
