Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
Offline
Posts: 69 456
|
|
« Reply #1 on: February 07, 2009, 05:25:46 pm » |
|
Последице бомбардовања уранијомском муницијом
07/02/2009
Најмање 900 војника у Кувајту и јужном Ираку било је изложено дејству осиромашеног уранијума
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Амерички војници у Ираку 1991. године
(Сведочење америчког ветерана Заливског рата из Друге оклопне дивизије)
"Кад се све завршило, вратили смо се у област коју смо напали и попели се на возила која смо уништили. Хтели смо да видимо какву су штету направили наши тенкови и да пронађемо неки сувенир. Знам да је један момак узео истрошену чауру са осиромашеним уранијумом и да ју је понео са собом. Знао сам да смо испаљивали ОУ, али нам нико није рекао да треба да се клонимо возила погођених њиме. Сад знам да смо вероватно били прекривени прашином од осиромашеног уранијума, али нисмо били свесни опасности, па смо пушили и јели а да нисмо ни руке опрали... У априлу 1991. док смо били у Кувајту, добио сам дијареју, мучнину, грчеве у стомаку, главобољу и нисам могао да дођем до ваздуха. Од тада су се те тешкоће само погоршале".
Иако код припадника међународних војних снага на Балкану није примећен пораст оболевања од леукемије, последице изложености осиромашеном уранијуму тек треба истражити, закључак је извештаја Саветодавног комитета за истраживање болести Заливског рата код ветерана објављеног у новембру прошле године. Ова америчка државна институција наводи да је мањи број америчких војника стационираних у Босни имао повећан ниво уранијума у мокраћи, да је пријављено повећање броја данских војника оболелих од рака костију, благо повећање броја оболелих од свих облика тумора међу шведским војницима, као и да је у неким студијама пријављено повећање хромозомских и ћелијских абнормалности код особа које живе у балканским областима у којима је коришћена муниција са осиромашеним уранијумом.
У првом Заливском рату 1991. године први пут је нашироко коришћена муниција са осиромашеним уранијумом, па је овај нуспродукт процеса обогаћивања уранијума који емитује 60 одсто радиоактивности природног уранијума био на врху листе могућих изазивача болести коју су пријавили амерички ветерани. Током Заливског рата искоришћено је 320 тона осиромашеног уранијума (у бомбардовању СР Југославије бачено је 15 тона, према домаћим подацима, а девет тона, по подацима НАТО-а), а америчко министарство одбране наводи да је најмање 900 војника у Кувајту и јужном Ираку било изложено његовом дејству. Према процени Саветодавног комитета, који је државна институција, ниво изложености осиромашеном уранијуму није код америчких војника могао да изазове болести бубрега или рак плућа, али и даље није јасно да ли је могао да изазове болест.
„Недавни опити на животињама показују да изложеност ОУ, нарочито дуготрајна изложеност растворљивим облицима ОУ, може да има штетне последице по мозак и понашање. Истраживање на животињама показало је и мутагене и туморске ефекте ОУ који изазивају забринутост, нарочито у вези са дугом изложеношћу осиромашеном уранијумом”, наводи се у извештају.
„Остају ипак питања без одговора о дугорочним последицама ОУ у вези са другим здравственим проблемима, нарочито код особа које су биле више изложене ОУ”, додаје се.
Према правилима америчке војске која су усвојена после Заливског рата, војници који дођу у додир са потрошеном муницијом са осиромашеним уранијумом или се нађу у области контаминираној њиме, морају да носе заштитна одела, да се истуширају одмах по изложености и да им се потом процени здравствено стање.
В. Радомировић Извор:Политика
|