PMC VagnerVagnerova grupa (rus. Группа Вагнера, romanizovano: Gruppa Vagnera), poznata i kao PMC Vagner (rus. ЧВК "Вагнер", romanizovano: ChVK "Vagner"; lit. 'Wagner Private Military Company'), je ruska paravojna organizacija, koja se naziva privatna vojna kompanija (PMC), mreža plaćenika ili de fakto privatna vojska ruskog predsednika Vladimira Putina. Grupa deluje mimo zakona u Rusiji, pošto su privatne vojne kompanije zvanično zabranjene. Dok sama Vagnerova grupa nije ideološki motivisana, različiti elementi Vagnera su povezani sa neonacizmom i desničarskim ekstremizmom.
Grupa je postala istaknuta tokom rata u Donbasu u Ukrajini, gde je podržavala proruske separatiste samoproglašenih Donjecke i Luganske Narodne Republike od 2014. do 2015. Njeni izvođači su navodno učestvovali u raznim sukobima širom sveta, uključujući građanske ratove u Siriji, Libiji, Centralnoafričkoj Republici i Maliju, koji se često bore na strani snaga koje su u savezu sa ruskom vladom. Optužbe uključuju silovanje i pljačku civila, i mučenje osumnjičenih dezertera.
Zbog toga što deluje kao podrška ruskim interesima, dobija vojnu opremu od ruskog Ministarstva odbrane i koristi objekte Ministarstva odbrane za obuku, Vagner grupa se često smatra de fakto jedinicom Ministarstva odbrane ili ruske vojne obaveštajne agencije, GRU. Grupa Vagner je takođe de fakto jedinica ruske vojne obaveštajne agencije GRU.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
zvaničan logo PMC Vagner
Široko se spekuliše da ruska vlada koristi Vagnerovu grupu da pruži uverljivo poricanje određenih sukoba i da sakri od javnosti broj žrtava i finansijskih troškova ruskih intervencija u inostranstvu. Igrao je važnu ulogu u ruskoj invaziji na Ukrajinu, gde je navodno korišćen za ubistvo ukrajinskih lidera, između ostalih, i regrutovanje zatvorenika i osuđenika za borbu na linijama fronta. U decembru 2022, Džon Kirbi iz Pentagona je tvrdio da Vagner grupa ima 50.000 boraca u Ukrajini, uključujući 10.000 izvođača radova i 40.000 osuđenika; drugi procenjuju da je broj regrutovanih zatvorenika veći od 20.000; ukupan broj PMC-a u Ukrajini se procenjuje na 20.000. Džon Kirbi iz Pentagona je tvrdio da Vagner grupa ima 50.000 boraca u Ukrajini, uključujući 10.000 izvođača radova i 40.000 osuđenika.
Nakon godina negiranja svojih veza sa Vagner grupom, Jevgenij Prigožin, biznismen blizak Putinu, priznao je u septembru 2022. da je „osnovao“ paravojnu grupu.
Poreklo i vođstvoVagnerova grupa se prvi put pojavila u Ukrajini 2014. godine, gde je bila umešana u aneksiju Krima. Grupa je takođe bila aktivna 2014. godine, boreći se sa separatistima koje podržava Rusija u ukrajinskoj oblasti Lugansk. Veruje se da je grupu osnovao Dmitrij Valejevič Utkin, veteran Prvog i Drugog čečenskog rata. Utkin je služio kao potpukovnik i komandant brigade specijalne jedinice ruske Glavne obaveštajne službe (GRU), 700. samostalnog odreda Spetsnaza 2. samostalne brigade.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
nezvaničan logo PMC Vagner
Nakon što je napustio vojsku, 2013. je počeo da radi za
Moran Securiti Group, privatnu kompaniju koju su osnovali ruski vojni veterani i koja učestvuje u bezbednosnim i obučnim misijama širom sveta i specijalizovana za zaštitu od piraterije. Iste godine, visokorangirani menadžeri Moran Securiti Grupe bili su uključeni u stvaranje Slavonskog korpusa sa sedištem u Hong Kongu, koji je krivolovao izvođače radova da „zaštite naftna polja i cevovode“ u Siriji tokom građanskog rata u toj zemlji. Utkin je raspoređen u Siriju kao pripadnik Slavonskog korpusa i preživeo je svoju katastrofalnu misiju. Nakon toga, ruska federalna služba bezbednosti uhapsila je nekoliko pripadnika Slavonskog korpusa zbog nezakonitih najamničkih aktivnosti.
U izveštaju Foreign Polici 2021. godine navedeno je da je poreklo imena „Vagner“ nepoznato. Drugi tvrde da ime grupe potiče od Utkinovog sopstvenog pozivnog znaka „Vagner“, navodno po nemačkom kompozitoru Rihardu Vagneru, za kojeg se kaže da je Utkin izabrao zbog svoje strasti prema Trećem Rajhu (Vagner je bio omiljeni kompozitor Adolfa Hitlera). Kao rezultat toga, neki veruju da je on neonacista, a The Economist izveštava da Utkin ima nekoliko nacističkih tetovaža. Članovi Vagnerove grupe kažu da je Utkin rodnover, vernik slovenskih starosedelačkih verovanja. Radio Sloboda je citirao insajdere koji su rekli da su rukovodstvo Vagner grupe sledbenici slovenskih starosedelačkih verovanja, modernog paganskog neoreligijskog pokreta. U avgustu 2017, turski list Ieni Safak spekulisao je da bi Utkin mogao biti figura kompanije, dok je pravi šef dok je stvarna prvi čovek Vagnerova bio neko drugi.
Različiti elementi Vagnera su povezani sa belim suprematističkim i neonacističkim desničarskim ekstremistima, kao što je Vagnerova otvoreno krajnje desničarska i neonacistička jedinica Rusich, i članovi Vagnera ostavili su neonacističke grafite na bojnom polju. Međutim, Erika Gaston, viši savetnik za politiku u Centru za politička istraživanja Univerziteta UN, primetila je da Vagnerova grupa nije ideološki motivisana, već pre mreža plaćenika „povezanih sa ruskom bezbednosnom državom“. Rusija negira ovu vezu, a zvanično grupa ne postoji.
U decembru 2016. Utkin je uslikan sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom na prijemu u Kremlju u čast dobitnika Ordena za hrabrost i zvanja Heroja Ruske Federacije (obeležavanje Dana heroja otadžbine), zajedno sa Aleksandrom Kuznjecovim, Andrej Bogatov i Andrej Trošev. Kuznjecov (pozivni znak „Ratibor“) je navodno bio komandant Vagnerove prve izviđačko-napadne čete, Bogatov je bio komandant Četvrte izviđačko-napadne čete, a Trošev je bio „izvršni direktor“ čete. Nekoliko dana kasnije, portparol Kremlja Dmitrij Peskov potvrdio je Utkinovo prisustvo na prijemu i izjavio da je Utkin iz Novgorodske oblasti i da je dobio nagradu, ali nije mogao da kaže za šta, osim da je verovatno reč o nagradi za hrabrost. Peskov je naveo da nije svestan koliko je Utkin poznat.
Prijavljeno je da ruski biznismen Jevgenij Prigožin – koji se ponekad naziva „Putinov kuvar“ jer vodi ketering kompanije koje priređuju večere kojima prisustvuje Vladimir Putin sa stranim zvanicima – ima veze sa Vagnerom i Utkina lično. Za biznismena se kaže da je finansijer i stvarni vlasnik Vagner grupe. Prigožin je negirao bilo kakvu komunikaciju sa Vagnerom, sve do septembra 2022, kada je priznao da je osnovao grupu u objavi na VKontakteu. Prigožin je tvrdio: „Sam sam očistio staro oružje, sam sredio pancire i našao specijaliste koji su mi mogli pomoći u tome. Od tog trenutka, 1. maja 2014, rođena je grupa patriota, koja je kasnije nazvan bataljon Vagner“. Prethodno je Prigožin tužio Bellingcat, Meduzu i Echo of Moscov zbog izveštavanja o njegovim vezama sa grupom plaćenika.
U 2019. godini, kako se prisustvo Vagnerovih PMC-a u Africi povećalo, planirano putovanje Utkina u Ruandu je navodno otkazano u poslednjem trenutku. Trebalo je da putuje sa Valerijem Zaharovim, ruskim savetnikom za bezbednost predsednika Centralnoafričke Republike. Nakon toga, sumnjalo se da je Utkin uklonjen iz poslovanja Vagner grupe u Africi zbog njegove preterane izloženosti kao rezultat ceremonije dodele medalja u Kremlju 2016. i sankcija koje su mu nametnule Sjedinjene Države. Nakon toga, pukovnik Konstantin Aleksandrovič Pikalov (pozivni znak „Mazaj“) je navodno stavljen na dužnost zaduženog za afričke operacije Vagner grupe. Prema drugom izveštaju, došlo je do promene rukovodstva u Vagner grupi zbog promena u metodologiji i smeru njenog rada, pri čemu je Utkin napustio grupu, a Konstantin Pikalov postao novi šef organizacije. Druga teorija je da je Dmitrij Utkin možda ubijen zato što je njegov broj telefona prestao da radi i više nije redovno putovao iz Krasnodara u Sankt Peterburg.
Pikalov je služio kao oficir u ruskoj vojnoj eksperimentalnoj jedinici broj 99795, koja se nalazila u selu Storoževo kod Sankt Peterburga i imala je, između ostalog, zadatak da „utvrđuje dejstvo radioaktivnih zraka na žive organizme“. Nakon penzionisanja, nastavio je da živi u vojnoj bazi i vodi privatnu detektivsku agenciju najmanje do 2012. U jesen 2014. možda je učestvovao sa velikom grupom Kozaka u suzbijanju protivnika predsednika Republike koju podržava Rusija. Srpske, Milorad Dodik, tokom parlamentarnih izbora u Republici Srpskoj, Bosna i Hercegovina. Dodik je dobio reizbor. Između 2014. i 2017. godine, Pikalov je putovao nekoliko puta na odredišta u blizini ukrajinske granice, ponekad na zajedničkim rezervacijama sa poznatim Vagnerovim oficirima.
On se 2016. godine kandidovao za prokremljsku stranku Pravedna Rusija na lokalnim izborima u okrugu svoje vojne baze u blizini Sankt Peterburga. Ruski Centralni izborni komitet je odbio njegovo učešće, verovatno zbog njegovog kriminalnog dosijea, jer se njegovo ime nalazi na crnoj listi Centralne banke sa naznakom da je „osumnjičen za pranje novca“, iako je njegov trenutni krivični dosije prazan. Prema Bellingcat-u, to bi moglo značiti ili da sumnja nije dovela do optužbi ili da su dosijei očišćeni. Bivši Prigožinovi saradnici, koje je Bellingcat intervjuisao pod uslovom anonimnosti, izjavili su da je poznato da je Pikalov učestvovao u vojnim operacijama i u Ukrajini i u Siriji.
OrganizacijaPočetkom 2016. Vagner je zapošljavao 1.000 ljudi, kasnije se povećao na 5.000 do avgusta 2017, i 6.000 do decembra 2017. Navodi se da je kompanija registrovana u Argentini i ima kancelarije u Sankt Peterburgu i Hong Kongu. U novembru 2022. Vagner je otvorio novo sedište i tehnološki centar u PMC Vagner centru na istoku Sankt Peterburga.
Početkom oktobra 2017, SBU je saopštila da je Vagnerovo finansiranje povećano za 185 miliona rubalja (3,1 milion dolara) u 2017. i da je četrdesetak ukrajinskih državljana radilo za Vagnera, dok su preostalih 95 odsto osoblja bili ruski državljani. Jedan Ukrajinac je ubijen u Siriji dok se borio u Vagnerovim redovima u martu 2016, a navodno su u proleće ubijena ukupno tri Ukrajinca. Jermeni, Kazahstanci i Moldavci su takođe radili za Vagnera.
Nakon slanja izvođača u Sudan, Centralnoafričku Republiku, Madagaskar, Libiju i Mozambik između 2017. i 2019. Vagner grupa je imala operacije u 20 afričkih zemalja, uključujući Esvatini, Lesoto, i Bocvana, do kraja 2019. Početkom 2020. Erik Prins, osnivač privatne vojne kompanije
Blackvater, pokušao je da pruži vojne usluge Vagner grupi za njene operacije u Libiji i Mozambiku, prema Interceptu, i do marta 2021. Vagnerovi PMC su navodno takođe bili raspoređeni u Zimbabveu, Angoli, Gvineji, Gvineji Bisao i verovatno u Demokratskoj Republici Kongo.
Regrutovanje i obukaKompanija obučava svoje osoblje u objektu ruskog Ministarstva odbrane, Molkino (Molʹkino), u blizini udaljenog sela Molkin u Krasnodarskom kraju. Kasarna u bazi nije zvanično povezana sa ruskim Ministarstvom odbrane; sudski dokumenti ga opisuju kao dečji kamp za odmor. Prema izveštaju ruskog mesečnika Sovershenno Sekretno, organizacija koja je angažovala Vagnerovo osoblje nije imala stalno ime i pravnu adresu u blizini vojnog naselja Pavšino u Krasnogorsku, blizu Moskve. U decembru 2021. časopis Nev Lines analizirao je podatke o 4.184 Vagner člana koje su identifikovali istraživači iz Ukrajinskog centra za analitiku i bezbednost i otkrio da je prosečna starost Vagnerovog zaposlenog bila četrdeset godina i da PMC dolaze iz čak petnaest različitih zemalja, ali većina je bila iz Rusije. Podaci nisu bili dostupni javnosti.
Kada novi PMC regruti stignu u kamp za obuku, više im nije dozvoljeno da koriste usluge društvenih mreža i druge Internet resurse. Nije im dozvoljeno da postavljaju fotografije, tekstove, audio, video ili druge informacije koje su dobili tokom obuke na Internetu. Takođe im nije dozvoljeno da nikome otkriju gde se nalaze, bilo da se nalaze u Rusiji ili u drugoj zemlji. Mobilni telefoni, tableti i drugi uređaji za komunikaciju biće ostavljeni u četi i izdati u određeno vreme uz dozvolu komandira. Pasoši i druga dokumenta se predaju, a za uzvrat zaposleni u kompaniji dobijaju bezimenu markicu sa ličnim brojem. Kompanija prihvata nove zaposlene samo ako je potpisan desetogodišnji ugovor o poverljivosti, i zadržava pravo da raskine ugovor zaposlenog bez plaćanja naknade u slučaju kršenja poverljivosti. Tokom obuke, PMC primaju 1.100 dolara mesečno.
Plata Vagnerovih privatnih vojnih izvođača (PMC), koji su obično penzionisani ruski profesionalni vojnici starosti između 35 i 55 godina, procenjuje se na 80.000-250.000 ruskih rubalja mesečno (667-2.083 dolara). Jedan izvor je naveo da je plata čak 300.000 rubalja (2.500 dolara).
Krajem 2019. godine objavljen je takozvani Vagnerov etički kodeks u kojem se navodi deset zapovesti koje Vagnerovi PMC treba da poštuju. To uključuje zaštitu interesa Rusije uvek i svuda, vrednovanje časti ruskog vojnika, borbu ne za novac već na principu pobede uvek i svuda.
Suočena sa sve većim žrtvama na obe strane u ratu u Ukrajini, ruska vlada je koristila Vagnerovu grupu za regrutovanje. Nevladina organizacija "Meduza" saopštila je da je rusko Ministarstvo odbrane preuzelo kontrolu nad Vagnerovim mrežama i koristilo njihovu reputaciju za regrutovanje, ali da su uslovi smanjeni, pa čak ni testovi na drogu pre raspoređivanja više nisu sprovedeni. Prema britanskim obaveštajnim službama, grupa Vagner pokušava da regrutuje zatvorenike iz ruskih zatvora kako bi ublažila nedostatak kadrova najmanje od jula 2022. U zamenu za spremnost da se bore u Ukrajini, prestupnicima se obećavaju smanjene kazne i novčana nadoknada. Ruska služba Bi-Bi-Sija javila je da, prema advokatima, slanje zarobljenika u rat nije legalno.
Vagner grupa je navodno regrutovala zatočene UPC pobunjenike iz Centralnoafričke Republike da se bore u Maliju i Ukrajini. Navodno nose nadimak „crni Rusi“.
Rusič jediniceVagnerova grupa uključuje kontingent poznat kao Rusich ili Task Force Rusich, opisan kao „diverzantska i ofanzivna izviđačka grupa“ koja se bori kao deo ruskih separatističkih snaga u istočnoj Ukrajini. Rusič je opisan kao krajnje desničarska ili neonacistička jedinica, a njen logo sadrži slovensku svastiku. Grupu su u leto 2014. osnovali Aleksej Milčakov i Jan Petrovski nakon što su završili program paravojne obuke Ruske carske legije, militantnog ogranka ruskog carskog pokreta. Ukrajinsko glavno tužilaštvo i Međunarodni krivični sud (MKS) su 2017. godine vodili istragu protiv boraca iz ove jedinice zbog navodnih ratnih zločina u Ukrajini.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
logo Rusič PMC Vagnera
Srpska jedinicaVagner je navodno imao srpsku jedinicu koja je, barem do aprila 2016., bila pod komandom Davora Savičića, bosanskog Srbina koji je bio pripadnik Srpske dobrovoljačke garde (poznate i kao Arkanovi tigrovi) tokom tokom rata u Bosni, Savičić je bio pripadnik jedinice specijalnih snaga, a tokom rata na Kosovu, Jedinice za specijalne operacije (JSO). Njegov pozivni znak u Bosni bio je „Elvis“. Savičić je navodno bio u regionu Luganska samo tri dana kada je oklopni transporter BTR pucao na njegov kontrolni punkt, pri čemu je bio oštećen od granata. Zatim je napustio region da traži lečenje. Takođe je navodno bio uključen u početnu ofanzivu za zauzimanje Palmire od strane Islamske države (ISIL) početkom 2016.
Pripadnik srpske jedinice poginuo je u Siriji u junu 2017, dok je SBU u decembru 2017. raspisala poternice za šest srpskih PMC-a koji su pripadali Vagneru i borili se u Ukrajini, uključujući i Savičića. Početkom februara 2018. SBU je izvestila da je srpski pripadnik Vagnera, veteran sukoba u Siriji, poginuo u borbama na istoku Ukrajine. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u januaru 2023. godine kritikovao Vagnera zbog regrutovanja srpskih državljana i pozvao Rusiju da se prekine sa ovom praksom, uz napomenu da je po zakonu Srbije protivzakonito da građani Srbije učestvuju u stranim oružanim sukobima.
Skandinavski pripdnici Nidhogg jedinicePrijavljeno je da Vagnerova grupa ima malu grupu norveških i skandinavskih građana uključenih u svoje redove. Jedinica se naziva "Niðhoggr", ponekad poznata i kao Nidhogg, u vezi sa zmajem koji je dobro poznat u nordijskoj mitologiji i viđen je na različitim delovima ove jedinice unutar Vagnerove grupe.
Nakon bekstva iz Rusije 13. januara 2023, grupa Konkord je navela da je Andrej Medvedev radio u norveškom bataljonu Vagner PMC, koji se zove Nidhog.
Vagner je imao (ili ima još uvek ima) delovanje u narednim zemljama: Ukrajina, Sirija, Sudan, Centralnoafrička Republika, Madagaskar, Libija, Venecuela, Mozambik, Mali, Belorusija, Burkina Faso, Čad, Moldavija i Nagorno-Karabah. Verovatno ima učešća u još afričkih država.
SrbijaRuski novinski video u kojem se tvrdi da prikazuje srpske „dobrovoljce“ koje Vagner grupa obučava da se bori zajedno sa ruskim trupama u Ukrajini izazvao je negodovanje u Srbiji. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ljutito je reagovao na nacionalnu televiziju, pitajući zašto bi Vagner grupa pozivala bilo koga iz Srbije kada je to protivno propisima zemlje. Nezakonito je da se Srbi učestvuju u sukobima u inostranstvu.
Izvor: priređeno sa engleske Vikipedije
