Sukob u Ukrajini - geopolitička pitanja

[Prvačić]

Često se pominje globalni jug. Pa da vidimo šta kaže neko iz Latinske Amerike.


"Kolumbijski predsjednik o tvrdnji da je Rusija isključivo kriva za rat u Ukrajini: "To nam se ne čini poštenim"



Predsjednik je dodao da je svima u interesu da se rat zaustavi.


Kolumbijski predsjednik Gustavo Petro, koji je u službenoj posjeti Španiji, pozvao je u četvrtak na početak bezuslovnih mirovnih pregovora između Rusije i Ukrajine.

"Stav Latinske Amerike je da treba postojati mirovni sporazum jer smo pretrpjeli porast gladi zbog rasta cijena hrane", rekao je Petro u intervjuu za španjolske novine El País.

Predsjednik je potom dodao da je svima u interesu da se rat zaustavi.

"Nismo zainteresirani da se ovaj rat nastavi", rekao je on, ne priznajući da je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu prije više od 14 mjeseci.

Na konferenciji sa španjolskim premijerom Pedrom Sánchezom, Petro je dodao da je u ratu protiv droge u Latinskoj Americi tokom godina ubijeno više ljudi nego u ratovima u Ukrajini, Siriji ili Iraku.

Brazilski predsjednik Luiz Inácio Lula da Silva iznio je slične zahtjeve. I Petro i Lula nisu prihvatili tvrdnju da je Rusija, kao osvajač, isključivo kriva za rat.

"Ovaj nam se diskurs ne čini poštenim. Iste zemlje koje odbacuju ovu invaziju također su izvršile invazije, i ne mislim samo na invazije na Bliskom istoku, već i na one koje je pretrpjela Latinska Amerika", poručio je.

Petro je, u govoru donjem domu španjolskog parlamenta u Madridu u srijedu, također kritikovao poricatelje klimatskih promjena i založio se za obnovljivu i čistu energiju.

"Imamo misiju, a to je spasiti čovječanstvo. Ili ćemo se promijeniti ili ćemo izumrijeti", zaključio je.

Petrov govor je bojkotovala desničarska populistička stranka Vox."

IZVOR

[Boro Prodanic]

Берлин дозволио истицање украјинске заставе на Дан победе – руска забрањена

Управни суд у Берлину укинуо је раније уведену забрану истицања украјинске заставе код споменика совјетским војницима 8. и 9. маја, саопштио је проукрајински адвокат Патрик Хајнеман. Међутим, забрана за руску и совјетску заставу остаје на снази, а Русија ту одлуку сматра неприхватљивом.

„Успели смо да докажемо да је незаконито то што је берлинска полиција забранила украјинску заставу 8. и 9. маја“, написао је Хајнеман на Твитеру, преноси Спутњик.

Међутим, код спомен обележја совјетским војницима у немачкој престоници биће забрањено истицање руске и совјетске заставе.

„Одлучно не прихватамо одлуку власти Берлина према којој је 8. и 9. маја код главних совјетских војних споменика посетиоцима забрањено да истичу руску државну заставу, као и симболе који су нераскидиво повезани са Даном победе и ослобађањем Немачке и Европе од нацизма, укључујући знамење победе, заставу СССР, георгијевску ленту, елементе историјске војне униформе, па чак и песме из ратних година“, саопштио је руски амбасадор у Немачкој Сергеј Нечајев.

Како је истакао, руска страна сматра такав приступ „неморалним и неприхватљивим“.

„Захтевамо потпуно укидање тих забрана“, рекао је Нечајев.

Он је подсетио да је Совјетски Савез платио мирно небо животима 27 милиона својих грађана који су погинули на бојном пољу, који су умрли од прекомерног принудног рада, глади и болести, који су стрељани, спаљени и мучени до смрти током нацистичког рата за истребљење.

„Данас видимо како се у Европи нацисти и њихови следбеници дижу у ранг националних хероја. Дискредитује се подвиг Црвене армије, скрнаве се совјетски војни гробови, уништавају се и руше спомен обележја. Историја се фалсификује у корист актуелне политичке ситуације, покушавају се изједначити жртве и џелати, победници и губитници. Са тим се немогуће помирити. Нацизму се не сме дати ниједна шанса за оживљавање, између осталог и у облику русофобије“, поручио је руски амбасадор.

Према његовим речима, становници Немачке, укључујући ветеране Великог отаџбинског рата и руске сународнике, „треба да имају прилику да достојно, у складу са дугогодишњим традицијама, одају почаст и захвалност погинулим војницима Црвене армије и жртвама нацизма“.

Раније је берлинска полиција саопштила да ће у немачкој престоници другу годину заредом 8. и 9. маја бити забрањено ношење застава и симбола Русије, Украјине и СССР-а код споменика совјетским војницима како би се избегли сукоби. Међутим, то се не односи на дипломате и ветеране.

Izvor

[Boro Prodanic]

Ру­си не од­у­ста­ју од Па­ра­де по­бе­де у Мо­скви

На­пад дро­но­ви­ма на Кремљ ни­је пред­у­зет да се уби­је Пу­тин, не­го да се от­ка­же тра­ди­ци­о­нал­ни вој­ни де­фи­ле, али се при­пре­ме на­ста­вља­ју, а пла­ни­ра­ни су и обра­ћа­ње ру­ског ли­де­ра и при­су­ство стра­них др­жав­ни­ка

По­сле на­па­да дро­но­ви­ма на сам Кремљ, зва­нич­на Мо­сква не од­у­ста­је од уоби­ча­је­не Па­ра­де по­бе­де и обра­ћа­ња ру­ског пред­сед­ни­ка Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на. Иако Кремљ оце­њу­је на­пад дро­но­ви­ма као пла­ни­ра­ни те­ро­ри­стич­ки акт и по­ку­шај ата­ка на пред­сед­ни­ка, за са­да на­ста­вља с при­пре­ма за обе­ле­жа­ва­ње Да­на по­бе­де 9. ма­ја, на ко­јем је, као и обич­но, пла­ни­ра­но и при­су­ство стра­них др­жав­ни­ка. За Мо­скву је улог пре­ве­ли­ки, јер је обе­ле­жа­ва­ње Да­на по­бе­де над фа­ши­змом ви­ше не­го ика­да сим­бо­лич­но. По­го­то­во што по­ли­тич­ки за­пад на раз­ли­чи­те на­чи­не по­ку­ша­ва да оне­мо­гу­ћи одр­жа­ва­ње вој­не па­ра­де, па по­је­ди­не др­жа­ве за­слу­жне за по­бе­ду у Дру­гом свет­ском ра­ту или са­да од­у­ста­ју од обе­ле­жа­ва­ња или ме­ња­ју фор­мат.

Ме­ре пре­до­стро­жно­сти су по­ве­ћа­не с об­зи­ром на рат у Укра­ји­ни и број­не прет­ход­не на­па­де на ру­ску по­гра­нич­ну област, али и на скла­ди­шта и објек­те у ду­би­ни ру­ске те­ри­то­ри­је, а по­сле нај­но­ви­јег ин­ци­ден­та већ су по­диг­ну­те на нај­ви­ши ни­во. Ор­га­ни­зо­ва­ње па­ра­де на Цр­ве­ном тр­гу би­ће са­да по­себ­но зах­тев­но за ру­ске без­бед­но­сне слу­жбе, по­го­то­во што је на­пад дро­но­ви­ма на са­мо ср­це Кре­мља из­у­зет­но по­ни­жа­ва­ју­ћа ак­ци­ја ко­ја по­ка­зу­је да је удар на ру­ског пред­сед­ни­ка мо­гућ. На­пад дро­но­ви­ма у сре­ду то­ком но­ћи сва­ка­ко да ни­је мо­гао да угро­зи жи­вот са­мог Пу­ти­на, што и ни­је био циљ, али је но­ви по­ка­за­тељ да се, по­сле уби­ства Дар­је Ду­ги­не на­до­мак Мо­скве и вој­ног ре­пор­те­ра Вла­дле­на Та­тар­ског у Санкт Пе­тер­бур­гу, рат­на пси­хо­за по­но­во ши­ри на ду­би­ну ру­ске те­ри­то­ри­је и уно­си рат­ни не­мир у жи­вот „обич­них Ру­са”.

Бри­тан­ска аген­ци­ја Рој­терс већ је упо­зо­ри­ла да не­ко­ли­ко ру­ских гра­до­ва упра­во због без­бед­но­сних ри­зи­ка уки­да обе­ле­жа­ва­ње Да­на по­бе­де, за­пра­во ме­ња фор­мат. Марш „Бе­смрт­ног пу­ка”, од­но­сно тра­ди­ци­о­нал­но оку­пља­ње гра­ђа­на ко­ји но­се фо­то­гра­фи­је сво­јих пре­да­ка ко­ји су жи­во­те да­ли у бор­би про­тив фа­ши­зма, већ је по­ло­ви­ном про­шлог ме­се­ца у Мо­скви от­ка­зан у об­ли­ку у ко­јем је до са­да прак­ти­ко­ван. Про­шле го­ди­не у ње­му је уче­ство­вао и сам Пу­тин но­се­ћи фо­то­гра­фи­ју свог оца, ко­ји је по­ги­нуо у бор­би про­тив фа­ши­ста. Са­да ће се ова ма­ни­фе­ста­ци­ја у Мо­скви обе­ле­жи­ти ис­ти­ца­њем фо­то­гра­фи­ја на про­зо­ри­ма ауто­мо­би­ла, при­ред­ба­ма у шко­ла­ма и оку­пља­њи­ма у за­тво­ре­ном про­сто­ру.

На­пад на Кремљ дро­но­ви­ма, ко­ји су не­у­тра­ли­са­ни вој­ним ра­дар­ским си­сте­ми­ма, али су ипак оште­ти­ли ку­по­лу Ка­та­ри­ни­не дво­ра­не Се­нат­ског двор­ца, сва­ка­ко да ни­је слу­ча­јан. Иако је Мо­сква за те­ро­ри­стич­ки на­пад оп­ту­жи­ла САД, „без ко­јих се не до­га­ђа ни­шта” у ра­ту у Укра­ји­ни, до­го­ди­ла се и про­ме­на на­ра­ти­ва у Ки­је­ву. Са­вет­ник укра­јин­ског пред­сед­ни­ка пр­во је твр­дио да су за на­пад од­го­вор­не „пар­ти­зан­ске гру­пе” у ру­ском дру­штву, а са­да пре­вла­да­ва те­за да је ак­ци­ја за­пра­во из­ве­де­на под „ту­ђом за­ста­вом”. То зна­чи да је Ру­си­ја са­ма из­ве­ла на­пад ка­ко би за­о­штри­ла од­но­се. И сам Кремљ је пр­во твр­дио да је за на­пад од­го­во­ран Ки­јев, да би пре­кју­че порт­па­рол Кре­мља Дми­триј Пе­сков ре­као да Мо­сква зна да укра­јин­ске вла­сти би­ра­ју сред­ства и ме­те за уда­ре по дик­та­ту Ва­шинг­то­на и да „ Ки­јев ра­ди оно што му се ка­же”.

А на­пад на се­ди­ште ру­ског пред­сед­ни­ка зна­чи пре­ла­зак „цр­ве­них ли­ни­ја” и отва­ра пут у пот­пу­но не­пред­ви­ђен след до­га­ђа­ја. Ни­ко не ве­ру­је да би овим на­па­дом Пу­тин мо­гао да бу­де уби­јен, али са­ма свр­ха не­дав­не ак­ци­је је ја­сна: иза­зи­ва­ње шо­ка и од­ла­га­ње па­ра­де за Дан по­бе­де, а да­ле­ко­се­жно – пад мо­ра­ла и бу­ђе­ње сум­ње у по­бе­ду у Укра­ји­ни. Све ће, на­рав­но, са­да за­ви­си­ти од од­го­во­ра Ру­си­је, ко­је уме­ре­ни ру­ски зва­нич­ни­ци оце­њу­ју као не­ми­нов­не, али без от­кри­ва­ња де­та­ља. Они екс­трем­ни­ји, по­пут за­ме­ни­ка пред­сед­ни­ка Са­ве­та без­бед­но­сти Дми­три­ја Ме­две­де­ва, ко­ји и ина­че за­сту­па ра­ди­кал­ни­је ста­во­ве, зах­те­ва­ју удар по скуп­шти­ни и пред­сед­нич­ком се­ди­шту у Ки­је­ву.

На­пад на Кремљ је са­мо по­след­њи у ни­зу ата­ка на стра­те­шке ру­ске објек­те по­след­њих не­де­ља, а њи­хов број је дра­стич­но по­рас­тао. У че­твр­так уве­че, дру­ги дан за­ре­дом, за­па­ли­ло се дру­го скла­ди­ште го­ри­ва у ру­ској ре­ги­ји Кра­сно­дар, а по­жар је та­ко­ђе иза­зван на­па­дом дро­на. Два те­рет­на во­за из­ле­те­ла су у по­не­де­љак и уто­рак из ши­на у ре­ги­ји Бр­јан­ска, не­да­ле­ко од гра­ни­це с Укра­ји­ном, у одво­је­ним, али иден­тич­ним ин­ци­ден­ти­ма. Ло­кал­ни ру­ски гу­вер­нер је ре­као да је до иска­ка­ња во­зо­ва из ши­на до­шло због под­ме­та­ња им­про­ви­зо­ва­них екс­пло­зив­них на­пра­ва. Про­шлог ви­кен­да функ­ци­о­не­ри Кри­ма су на­ве­ли да је Укра­ји­на дро­но­ви­ма на­па­ла ве­ли­ко скла­ди­ште го­ри­ва у лу­ци Се­ва­сто­пољ.

До са­да је Ру­си­ја из­ве­ла број­не на­па­де на ва­жну укра­јин­ску ин­фра­струк­ту­ру и ко­манд­не цен­тре, али ни­кад ни­је из­вр­ши­ла ва­зду­шне уда­ре на кан­це­ла­ри­ју укра­јин­ског пред­сед­ни­ка Во­ло­ди­ми­ра Зе­лен­ског. Они ко­ји ве­ру­ју да је са­ма Мо­сква ин­сце­ни­ра­ла на­пад на Кремљ са­да сма­тра­ју да ће па­жња мо­ра­ти да се усме­ри на то да ли ће ру­ска стра­на од­го­во­ри­ти ре­ци­проч­но или ће усле­ди­ти по­но­вљен на­пад баш у вре­ме одр­жа­ва­ња Па­ра­де по­бе­де. У сва­ком слу­ча­ју оче­ку­је се но­ва еска­ла­ци­ја и од свих зна­чај­них по­ли­тич­ких пред­став­ни­ка с обе стра­не мо­гу се чу­ти пред­ви­ђа­ња да ће то зна­чи­ти да рат ула­зи у не­кон­тро­ли­са­ну фа­зу. Мо­жда то зву­чи пе­си­ми­стич­ки, али ни­су не­ре­ал­не про­це­не да ово не­ће би­ти по­след­њи на­пад на Кремљ.

Зва­нич­на Мо­сква се за са­да не из­ја­шња­ва о то­ме да ли су дро­но­ви лан­си­ра­ни из Укра­ји­не и уз по­моћ пре­ци­зног из­ви­ђа­ња НА­ТО-а усме­ре­ни да за­о­би­ђу зо­не ру­ског ПВО си­сте­ма или су их ди­вер­зант­ске је­ди­ни­це по­кре­ну­ле из Под­мо­ско­вља. У сва­ком слу­ча­ју ово је за ру­ске вој­не без­бед­но­сне струк­ту­ре ве­ли­ки иза­зов јер мо­ра­ју да обез­бе­де ру­ског пред­сед­ни­ка, стра­не зва­нич­ни­ке и вој­ску на Цр­ве­ном тр­гу.

Izvor

[Boro Prodanic]

Чавушоглу: Сједињене Државе су тражиле од нас да пошаљемо Украјини С-400, одбили смо

АНКАРА – Министар спољних послова Турске Мевлут Чавушоглу изјавио је данас да су Сједињене Америчке Државе тражиле од Анкаре да пошаље своје противваздушне системе С-400 Украјини, али да је Турска то одбила.

„Рекли смо не”, рекао је Чавушоглу за „Хабертурк”, наводећи да су Сједињене Државе дале различите предлоге у вези са С-400, а успут је рекао да се ти предлози тичу турског суверенитета.

Упитан о повратку Турске пројекту америчких борбених авиона Ф-35, Чавушоглу је рекао да „Турска не жели сада да се враћа на Ф-35, већ жели свој новац назад”.

„То је зато што производимо сопствене националне борбене авионе. Такође, желимо да унапредимо односе са Сједињеним Државама и за то смо успоставили неопходне механизме. Међутим, постоји разлог за лоше односе са Америком, јер је организација ФЕТО активна у Америци, док Вашингтон подржава Радничку партију Курдистана (ПКК)”, додао је Чавушоглу, пренела је турска медијска кућа „Јаринлар”.

Турска сматра ПКК и ФЕТО терористичким организацијама, преноси Танјуг.

Izvor

[victoria]

Новинарка Политике би требало да прочита свој текст пре него што га објави.Како је Путинов отац могао погинути "у борби против фашиста" ако је Владимир рођен 1952-е

[Boro Prodanic]

Kisindžer: Sukob u Ukrajini se bliži prelomnoj tački

Pregovori o rešavanju ukrajinskog sukoba, zahvaljujući posredništvu Kine, trebalo bi da počnu krajem ove godine, izjavio je bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer u intervjuu za televiziju CBS.
Prema njegovim rečima, sukob u Ukrajini se, verovatno, bliži prelomnoj tački.

– Sada, kada se Kina priključila pregovorima, sve će doći na svoje mesto. Mislim da će krajem godine biti reči o pregovaračkom procesu i čak i o realnim pregovorima – istakao je Kisindžer, koji krajem meseca puni 100 godina.

Na pitanje da li bi pristao da na molbu američkog lidera ode u Moskvu na pregovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, odgovorio je da bi bio sklon da pristane na to.
Kisindžer je, takođe dodao da bi otputovao u Moskvu u ulozi pomoćnika predsednika SAD za nacionalnu bezbednost.

Ranije je ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio da Moskva nikada ne odbija da pregovara, ali da se dijalog o situaciji u Ukrajini može održati samo uz uzimanje u obzir legitimnih ruskih interesa i zabrinutosti.

Kina je 24. februara objavila dokument od 12 tačaka u kojem detaljno iznosi svoj stav o rešavanju konflikta u Ukrajini, a kao najvažnija stavka navodi se momentalni prekid neprijateljstava i prelazak na mirovne pregovore.

U dokumentu pod nazivom “Stav Kine o političkom rešavanju ukrajinske krize”, kineski spoljnopolitički resor navodi i da će Kina nastaviti da igra konstruktivnu ulogu u nastavku mirovnih pregovora.

Izvor

[Boro Prodanic]

U Berlinu će se ipak vijoriti ruske zastave

Administrativni sud Berlina ukinuo je zabranu nošenja ruske zastave 8. i 9. maja, navodi portal rbb24, pozivajući se na policiju.

Kako navodi izdanje, radi se o događaju koji je zakazan za 9. maj u Ulici 17. juna.

“Administrativni sud Berlina dozvolio je i demonstraciju ruskih zastava i simbola”, navodi se u saopštenju.

Istovremeno, kako je rekao radio-stanici predstavnik policije, oni su uložili žalbu na ovu odluku Vrhovnom upravnom sudu.

Berlinska policija je u petak saopštila da će u glavnom gradu Nemačke, drugu godinu zaredom, 8. i 9. maja, kako bi se izbegli neredi, biti zabranjeno nošenje zastava i simbola Rusije, Ukrajine i SSSR ispred sovjetskih spomenika. To se, međutim, ne odnosi na diplomate i veterane.

Istovremeno, dan ranije, proukrajinski advokat Patrik Hajneman napisao je na Tviteru da je upravni sud Berlina ukinuo zabranu nošenja ukrajinske zastave ispred sovjetskih spomenika 8. i 9. maja.

Izvor

[babaroga]

U Berlinu će se ipak vijoriti ruske zastave

Administrativni sud Berlina ukinuo je zabranu nošenja ruske zastave 8. i 9. maja, navodi portal rbb24, pozivajući se na policiju.

Kako navodi izdanje, radi se o događaju koji je zakazan za 9. maj u Ulici 17. juna.

“Administrativni sud Berlina dozvolio je i demonstraciju ruskih zastava i simbola”, navodi se u saopštenju.

Istovremeno, kako je rekao radio-stanici predstavnik policije, oni su uložili žalbu na ovu odluku Vrhovnom upravnom sudu.

Berlinska policija je u petak saopštila da će u glavnom gradu Nemačke, drugu godinu zaredom, 8. i 9. maja, kako bi se izbegli neredi, biti zabranjeno nošenje zastava i simbola Rusije, Ukrajine i SSSR ispred sovjetskih spomenika. To se, međutim, ne odnosi na diplomate i veterane.

Istovremeno, dan ranije, proukrajinski advokat Patrik Hajneman napisao je na Tviteru da je upravni sud Berlina ukinuo zabranu nošenja ukrajinske zastave ispred sovjetskih spomenika 8. i 9. maja.

Izvor

Pametan neki sudija, bolje da ih okacimo nego da ponovo moraju da dodju Rusi da to urade 

[dark-bullet]

U Berlinu će se ipak vijoriti ruske zastave

Administrativni sud Berlina ukinuo je zabranu nošenja ruske zastave 8. i 9. maja, navodi portal rbb24, pozivajući se na policiju.

Kako navodi izdanje, radi se o događaju koji je zakazan za 9. maj u Ulici 17. juna.

“Administrativni sud Berlina dozvolio je i demonstraciju ruskih zastava i simbola”, navodi se u saopštenju.

Istovremeno, kako je rekao radio-stanici predstavnik policije, oni su uložili žalbu na ovu odluku Vrhovnom upravnom sudu.

Berlinska policija je u petak saopštila da će u glavnom gradu Nemačke, drugu godinu zaredom, 8. i 9. maja, kako bi se izbegli neredi, biti zabranjeno nošenje zastava i simbola Rusije, Ukrajine i SSSR ispred sovjetskih spomenika. To se, međutim, ne odnosi na diplomate i veterane.

Istovremeno, dan ranije, proukrajinski advokat Patrik Hajneman napisao je na Tviteru da je upravni sud Berlina ukinuo zabranu nošenja ukrajinske zastave ispred sovjetskih spomenika 8. i 9. maja.

Izvor

Pametan neki sudija, bolje da ih okacimo nego da ponovo moraju da dodju Rusi da to urade 

Ovo zvuči kao pretnja.

[Boro Prodanic]

Darko, ne budi na kraj srca, vidiš li tri smajlija? Zar ti to ne deluje kao šala? Ili ti je krivo što su dopuštene i ruske zastave pa tumačiš to kako tumačiš?

[dark-bullet]

Darko, ne budi na kraj srca, vidiš li tri smajlija? Zar ti to ne deluje kao šala? Ili ti je krivo što su dopuštene i ruske zastave pa tumačiš to kako tumačiš?

U vreme kada Rusi bombarduju Ukrajinu pod izlikom, da rade "denacifikaciju", takva "šala" nije nimalo umesna. Na kraju krajeva, bombardovati je moguće i sa osmehom na usnama, te sa sve tri smajlija. Stoga smajliji ne znače "naravno, da se šalim" nego "možda se šalim, a možda i ne".

Za mene je van pameti bilo kakva "proslava" usred Berlina. Šta se slavi? Vlastiti poraz ili šta?

[Boro Prodanic]

To ćeš morati da pitaš Nemce.

[dark-bullet]

To ćeš morati da pitaš Nemce.

Nema potrebe, nek rade šta hoće, njihova država njihova stvar.

[Boro Prodanic]

To ćeš morati da pitaš Nemce.

Nema potrebe, nek rade šta hoće, njihova država njihova stvar.

U pravu si. Kad pročitaš ovo, brišem celu ovu našu prepisku.

[Milan (longtrip)]

Ovo ne treba brisati već da služi za nauk zašto je Vili Brant klekao u poklon svim žrtvama nacizma i žrtvi onih koji su nas od tog zla oslobodili . Ta zastava mora stajati na vrh koplja svima vidna.
Reinkarnacija nacizma mora ostati u pepelu istorije...