PALUBA
February 29, 2024, 06:56:35 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Na forumu PalubaInfo novoregistrovane članove odobravamo ručno, to može potrajati 24 h, ali je neophodno da novoregistrovani korisnik aktivira svoj nalog koji će dobiti putem e-pošte u navedenom vremenu
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 [21] 22 23 24 25 26   Go Down
  Print  
Author Topic: Sukob u Ukrajini - geopolitička pitanja  (Read 40722 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 626


« Reply #300 on: October 21, 2023, 08:40:53 pm »

Шредер: Америка није дозволила Украјини прошле године да настави преговоре с Русијом

БЕРЛИН – Америка није дозволила Украјини прошле године да настави мировне преговоре са Русијом, изјавио је бивши немачки канцелар Герхард Шредер. Шредер је, у интервјуу за „Берлинер цајтунг”, рекао да украјинска страна, коју је предводио Рустем Умеров, на мировним преговорима у марту 2022. године у Истанбулу, није пристала на мир јер јој то није било дозвољено.

Шредер је навео да су у почетку Украјинци били принуђени да са Вашингтоном разговарају о свим питањима у вези са мировним преговорима са Русијом, као и да је у то време Кијев био спреман да се одрекне чланства у НАТО-у и да разговара о Криму.

„Али на крају се ништа није догодило. Мој утисак: ништа није могло да се деси јер је све остало одлучено у Вашингтону”, рекао је Шредер. Он је оценио да су европске дипломате подбациле у посредовању за постизање мировног споразума између Русије и Украјине. Као резултат тога, Русија ће сада бити у ближим односима са Кином, што Запад није требало да дозволи, оценио је Шредер, преноси Танјуг.

Izvor
Logged
fazan
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 112


« Reply #301 on: October 29, 2023, 07:02:21 am »


Američki ekspert: Ukrajina strada krivicom Amerike

Ukrajina sada strada krivicom SAD koja nastoji da proširi NATO i svoju sferu uticaja, rekao je američki profesor Kolumbijskog univerziteta Džefri Saks.

Kako je naveo, koren današnjeg konflikta u Ukrajini jeste u trenutku kada su SAD, posle raspada SSSR, odlučile da proguraju ideju o širenju NATO i sistematski je realizovali.

"To se pokazalo kao pogubno za obe države. Kao što je govorio Henri Kisindžer: ‘Možda je opasno biti neprijatelj Amerike, ali biti joj prijatelj to je fatalno’. To je ukrajinski slučaj: država strada sada krivicom SAD zbog težnje za neostvarivim ciljem – članstvom u NATO," rekao je Saks u video-obraćanju.

Saks je doda da Ukrajina sada na frontu doživljava krah zbog nečega što nikada neće ostvariti i što Rusija neće dopustiti.

Извор: Б92

Трагом ове вести коју је Б92 пренео са Спутника, наишао сам на интервју који је Џефри Сакс дао за Ал Џазиру, пре три недеље:



Logged
fazan
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 112


« Reply #302 on: November 02, 2023, 05:13:25 am »

Републиканци у Представничком дому америчког Конгреса представили су нацрт закона за финансирање Израела смањењем буџета Пореске управе

Ову вест ћу да препричам и објасним, па ће можда бити јасније зашто је постављам овде.

Бајден је затражио од америчког Конгреса да изгласа пакет од 106 милијарди долара помоћи за Израел, Украјину, Тајван и безбедност америчких граница. Највећи део тог буџета, више од 60 милијарди долара, је намењено Украјини. Израелу је требало да припадне око 14 милијарди долара.

Републиканци у Представничком дому Конгреаса су после дуже свађе изабрали Мајкла Џонсона за новог председника Конгреса. Мајкл Џонсон (James Michael Johnson), репубиканански конгесмен из Лујзијане је већ у четвртом мандату, и припадник је хришћанске деснице унутар странке. Он је до сада гласао против продужења помоћи Украјини. Израелски либерални ”Харец” га описује као политичара из про-израелског блока који подржава израелску владу и верује да је Израел испуњење библијског пророчанства.

Практично први закон који је усвојен у Представничком дому након његовог избора је посебни закон о финнсирању Израела. Уместо да се држава задужи (што је био Бајденов захтев), конгрес предлаже да се узме 14,3 милијарди долара који су вишак који је прикупила пореска служба (IRS) и те паре пошаљу Израелу, без одлагања. О свему осталом би се расправљало посебно.

Да би закон ступио на снагу, мора да га усвоји и горњи дом (Сенат), у коме демократе имају већину. Након тога, треба да га потпише председник. Закон је већ наишао на потешкоће у Сенату, а Бајден је најавио да ће ставити вето.

Да ли ће се то десити или неће - остаје да видимо. Међу републиканцима влада уверење да Бајден блефира и да се неће усудити да блокира новац за Израел. Са друге стране, Бајден је упаковао Украјину са Израелом, јер је проценио да би финансирање Украјине јако тешко било усвојено без тога.

У разговору за Fox News, сенатор из Кентакија Ранд Пол (Rand Paul) је изјавио да Бајден блефира и да се неће усудити да блокира помоћ Израелу:



Више него било када раније, судбина Украјине зависи од политичких игара и надмудривања у Конгресу.

Извори: Reuters, Reuters, Fox News
Logged
Brok
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 18 715


Jednakost, Bratstvo, Sloboda


WWW
« Reply #303 on: November 04, 2023, 06:20:56 pm »

"Ukrajina je napravila izuzetan napredak"

04.10.2023.

Predsednica Evropske komisija Ursula fon der Lajen rekla je danas da je Ukrajina napravila "izvanredan napredak" ka prijemu u Evropsku uniju, nekoliko dana uoči ključnog izveštaja o aplikaciji Kijeva za članstvo.

Ona je istakla da je Ukrajina postigla napredak na brojnim poljima, uprkos ratu sa Rusijom, označavajući posebno pravosudne reforme Kijeva, na zajedničkoj konferenciji za predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim.

"Napravili ste izuzetan napredak. Znam da ste u procesu ispunjavanja velikih reformi. Uverena sam da Ukrajina može postigne svoj ambiciozni cilj o prelasku na sledeću fazu u pristupu", rekla je Fon der Lajen, preneo je "Gardijan".

Procena EU je zakazana za sredu i očekuje se da se kaže koliko daleko je Ukrajina napredovala na brojnim ekonomskim, pravnim i ostalim kriterijumima kako bi se otvorio put ka razgovorima o pristupu evropskom bloku u decembru.

EU je već prosledila 83 milijardi dolara u ukrajinskom ratu protiv Rusije i planira da pošalje još tri miliona evra do kraja rata, dodala je Fon der Lajen.

Zelenski je odgovorio da je ukrajinska vlada već implementirala sve korake neophodne da se ispune uslovi, obećavajući da će nastaviti sa reformama.

On je posebno naglasio napore da se suzbije korupcija, poveća transparentnost i smanji uticaj oligarha na ekonomiju.

Ukrajinska aplikacija dobila je još jedan plus u četvrtak, kada je nemačka ministasrka spoljnih poslova Analena Berbok rekla da je uverena da će EU "unaprediti" ukrajinsku aplikaciju sledećeg meseca, ocenjuje londonski list.

Izvor

EU srlja u svoju propast ako Ukrajinu pridruži EU tokom trajanja ratnih sukoba.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 267


« Reply #304 on: November 04, 2023, 07:04:23 pm »

Нисам сигуран да и сама Урсула Фон Дер Лајен верује у то што је изјавила. Ценим да је то више морални подстрек него оцена чињеничног стања.
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 626


« Reply #305 on: November 05, 2023, 11:09:49 am »

Крим и самопроглашене републике су све даље од Кијева, Зеленском дат рок да то схвати

Запад није више уверени да ће моћи да пружа помоћ Кијеву, чије су снаге на измаку, док се „чини да Русија има бескрајне залихе”.

Није више ни нека тајна, Американци и европски лидери озбиљно разговарају са руководством Украјине о могућности преговора са Русијом, као и о опцијама које ће уступке Кијев морати да учини зарад мира, преноси Ен-Би-Си, позивајући се на обавештене изворе. Посебно се напомиње да је прошлог месеца одржан низ дискусија у оквиру састанка контакт групе о Украјини. Сви закључци воде ка томе.

Разговори укључују опште нацрте онога од чега би Украјина морала да одустане да би постигла споразум. Није гласно речено али Крим и самопроглашене републике су само “пуста жеља” Зеленског и друштва око њега.

Разлози за овакав заокрет су више него јасни: забринути су “спонзори” јер се чини да је сукоб доспео у ћорсокак. Такође нису уверени да ће моћи да пруже даљу помоћ Кијеву, чије су снаге на измаку, док се „чини да Русија има бескрајне залихе”.

Медији су већ одавно уочили проблеме Кијева са регрутовањем војног особља и незадовољство грађана мобилизацијом становништва. Кијев има рок до краја године да „прегрупише жеље и захтеве”, након чега ће мировни преговори постати „хитни“. Подстицај за преговоре би могла да буде нека врста безбедносних гаранција за Украјину из НАТО блока, без формалног уласка у Алијансу, напомињу званичници.

Раније је бивши саветник кабинета председника Украјине Алексеј Арестович изјавио да су потребни мировни преговори са Русијом. Према његовим речима, људима обе земље нису потребна „бесмислена убиства једни других“, па треба „да почну да склапају мир“. Такође је критиковао левичарске политичке ставове, упоређујући њихове присталице са „бубама“ и „маслачцима“ који се боре против зла тако што поричу његово постојање.

Бивши премијер Никола Азаров у једном интервјуу је одговорио на питање да ли су могући у догледно време мировни преговори Москве и Кијева.

Он сматра да би украјински председник, по инструкцијама Вашингтона, могао да поништи указ о забрани преговора са Москвом, рекао је Азаров.

„Сам га донео, сам ће да га укине… ништа простије. И онда, Путину у госте.

Према његовом мишљењу, више него је јасно да украјинске власти не могу самостално да доносе одлуке, већ  само слушају упутства својих партнера са Запада. Чак се и окружни тужиоци у Кијеву именују тек након што кандидате одобри специјална комисија коју чине Американци, објаснио је Азаров.

Неуспех контраофанзиве, јасна немогућност да поврати изгубљене територије, велики војни губици у људству, оружју и опреми, корупција у којој је огрезао Кијев, утицали су на Вашингтон да заиста прекине ову трагичну ситуацију којој се не види крај.

Разбуктавање ратног пожара у Израелу само је убрзало разрешење ове ситуације. А није им први пут да напуштају савезнике и да дижу руке од ратног вртлога. Нарочито што је притисак на њих све већи.

Зеленског који је најавио да је његова земља спремна да настави војне операције током зиме, ретко ко више узима за озбиљно.

Али за Украјину најозбиљнија потешкоћа није хладноћа, већ уништена енергетска инфраструктура. То би могло озбиљно утицати на ток војних операција. На пример, нестанци струје су препуни најопаснијих последица, као што су недостатак комуникација и поремећаји у раду теренских болница. Када се све стави на сто, одлука о преговорима је објективнија него што се то украјинским властима чини. Крим и самопроглашене републике су све даље од Кијева, a Зеленском је дат рок да то што пре схвати.

Izvor
Logged
fazan
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 112


« Reply #306 on: November 05, 2023, 05:15:09 pm »

Јако је тешко вршити социолошка истраживања у рату, посебно када испитаници не могу остати анонимни. Ово је посебно изражен проблем у Украјини, која нема проблема ни да чланове америчког конгреса који мисле другачије стави на своје црне листе.

Кијевски међународни институт за социологију је спровео телефонско истраживање, којим је било обухваћено 1010 пунолетних грађана, који живе у Украјини.
Резултате истраживања можете погледати на https://www.kiis.com.ua/?lang=ukr&cat=reports&id=1302&page=1

Без обзира на услове у којима је истраживање рађено, као и на разумљив страх да људи слободно кажу шта мисле, осетно је повећан број Украјинаца који сматрају да се Запад заморио, са 15 на 30%, за годину дана. У истом периоду, порастао је и број оних који сматрају да постоји сукоб између војног и политичког врха Украјине, са 14 на 32%. Број оних који сматрају да су власти Украјине спремне да прихвате ”неприхватљиве” компомисе са Русијом је и даље мали, али је скочио скоро 2,5 пута - са 5 на 12%.

Скептици ће одмахнути руком и рећи да је ово истраживање веродостојно као да су 1949. у Југославији звали људе телефоном да их питају да ли су за Тита или за Стаљина  Grin Баш зато, мислим да су ови трендови веома индикативни.
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 626


« Reply #307 on: November 06, 2023, 09:59:40 am »

Британски пуковник: Кијев пропустио шансу да победи, предстоји руска офанзива

Украјина је пропустила шансу да преузме иницијативу у сукобу са Русијом, није постигла значајније успехе током контраофанзиве која је почела летос, пише пензионисани пуковник британске војске Ричард Кемп у колумни за британски „Дејли Телеграф”.

„Украјина је пропустила најбољу од свих својих шанси за победу...“, наслов је чланка који је написао пуковник у пензији.

„У ситуацији када је лишена оружја које јој је потребно за победу, а пажња света се помера на Израел, перспектива је суморна“, пише аутор.

Кемп напомиње да до почетка хладног времена, украјинске оружане снаге нису биле у стању ни да пробију руску одбрану нити да нанесу катастрофалне губитке руској војсци, што би омогућило Кијеву да добије даљу подршку Запада. Аутор чланка сматра да нема наде за да може бити постигнут успех украјинских снага у блиској будућности, док Русија, напротив, прикупља снаге за сопствену офанзиву, којој ће морати да се супротстави исцрпљена украјинска војска.

Према његовом мишљењу, одговорност за овакво стање сносе западне земље, које су одлагале одлуке о пребацивању тешког наоружања и ракета дугог домета у Кијев, страхујући од одговора Москве и ескалације сукоба. Сада, пише Кемп, не видећи значајну промену ситуације на бојном пољу, европски лидери ће бити све склонији да „постигну споразум са Кремљом о окончању” сукоба. Ситуацију додатно компликује приближавање председничких избора у САД, уочи којих Џозеф Бајден готово да нема спољнополитичких адута, преноси Спутњик.

„Решавање сукоба у Украјини је једна од преосталих опција. Шта ако он (Бајден) одлучи да примора Украјину на примирје претњом да ће прекинути или зауставити америчку помоћ? Мало европских лидера ће се оштро противити таквој одлуци”, објашњава Кемп.

Izvor
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 267


« Reply #308 on: November 06, 2023, 08:25:44 pm »

Quote
Крим и самопроглашене републике су све даље од Кијева, Зеленском дат рок да то схвати

Запад није више уверени да ће моћи да пружа помоћ Кијеву, чије су снаге на измаку, док се „чини да Русија има бескрајне залихе”.

У рат је релативно лако ући. На почетку су свима уста пуна патриотских парола, а током рата многа се напуне земљом. Из рата је далеко теже изаћи. Изласка се плаше обе стране, посебно политичари. Како ће сутра било коме, посебно свим народу објаснити зашто су уопште ушли у рат. Нарочито у оваквом рату где су људски губици огромни.

Обе стране су одредиле циљеве рата. И објективно гледано ни једна страна их до сада није испунила. Сада је потребно тај неуспех приказати као успех ако не у потпуности они као већински. Друго, ни једна страна не жели да буде она која први нуди преговоре. Треће, обе стране очекују да нешто добију а мало изгубе у преговорима. Шта је то у овом рату код обеју страна? ТеКо ће им дати гаранције ако прихвате услове примирја или краја рата и колико су даваоци гаранција кредибилни? За мир мора постојати план за мир које обе стране треба да спроводе.

Ја лично ценим да ће до примирја и преговора доћи тешко (ако уопште дође) и да ће у тренутној ситуацији Русија бити та која ће тражити "више" јер цени (као што и јесте) да је сада у бољој позицији на фронту и да би примирје само погодовало другој страни да се спреми за наставак сукоба касније, када ојача. Ово што се појављује у западној штампи је пре "лакмус папир" него што заиста постоји реална идеја о преговорима. Реалније је да преговори сачекају новог председника САД.
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 626


« Reply #309 on: November 07, 2023, 07:48:37 am »

Авганистанске лекције Американцима и Русима у Украјини

Ко се још сећа августа 2021. и хаотичног повлачења америчких трупа из Авганистана. После скоро 20 година борби у овој земљи, Вашингтон ју је напустио, оставивши за собом невероватан хаос. Амерички званичници били су затечени брзим колапсом авганистанских снага безбедности и нису били спремни да брзо евакуишу америчке грађане и авганистанске партнере. Начин на који је амерички председник Џо Бајден водио операцију повлачења трупа оставио је огромну флеку на његовој администрацији. Када су размере катастрофе постале јасне крајем Бајденов рејтинг одобравања је пао са 54 одсто на 46 и од тада се није опоравио.

ОД тада критичари Бајдена тврде да је повлачење америчких трупа из Авганистана један од фактора који су натерали руског председника Владимира Путина да одлучи да покрене специјалну војну операцију у Украјини. Без сумње, Путин је јасно схватио да Украјина остаје нерешен проблем и пре него што је Бајден преузео дужност: анексија полуострва Крим 2014. није спречила Кијев да настави да јача везе са Западом, У марту 2022. године, вођа републиканске већине у Сенату Мич Меконел рекао је да је повлачење Сједињених Држава из Авганистана догађај који је подстакао Русију да покрене специјалну војну операцију у Украјини, истичући да Русија не би напала суседну државу да Бајден није „ побегао што је брже могао“.

Бивша америчка амбасадорка при УН Ники Хејли поновила је ову тачку у говору у Ајови јуна ове године, наводећи хаотично повлачење трупа из Авганистана као узрок Путинове агресије. И нису само републикански политичари промовисали ову теорију. Фиона Хил, бивши званичник Савета за националну безбедност и водећи стручњак за Русију, рекла је да је журно повлачење америчких трупа из Авганистана доказ слабости САД, што је заузврат подстакло Путина да реагује.

Према овој верзији догађаја, Вашингтон је био превише фокусиран на домаће приоритете, друга питања спољне политике и унутрашње сукобе да би ефикасно одговорио на руско напредовање. Одлука о повлачењу из Авганистана изгледала је као само последња у дугом низу епизода у којима су САД напустиле своје партнере, а Путин је сигурно одлучио да ће Вашингтон учинити исто са Украјином. Све у свему, према овим критичарима, док је Путин гледао како Америка пропада у Авганистану, одлучио је да може да покрене своју војну машинерију у Украјини без страха да ће Сједињене Државе покушати да га зауставе.

Не заборавимо да су се и Руси „опекли“ у Авганистану, и да су после деветогодишњег рата „спаковали“ и отишли кући.

Разумевање Путиновог размишљања пре почетка инвазије могло би да пружи Вашингтону назнаке о томе како да приступи актуелном војном сукобу данас и како да обузда Путина у будућности. Многи креатори америчке политике научили су из тих погрешних лекција верујући да је један од главних фактора који је подстакао Путина да покрене војну офанзиву уочена слабост Сједињених Држава у повлачењу својих трупа из Авганистана.

Пажљива анализа руских акција и Путинових коментара у лето 2021. године – као и информација које су касније изашле на видело – показује да повлачење америчких трупа из Авганистана није имало много утицаја на Путинове прорачуне. Највероватније, Путин је већ одлучио да почне своју војну операцију у Украјини до краја пролећа 2021. године, односно много пре повлачења америчких трупаа тај догађај га је само окуражио.

Путин је већ био одлучио да изведе велику војну операцију упркос чињеници да је видео одлучан став Америке. Ово доказује да само демонстрација силе није довољна да обузда Путина. То такође доказује да можда у неким случајевима показивање силе од стране Сједињених Држава може имати супротне резултате.

Данас имамо убедљиве доказе да је Путин највероватније одлучио да покрене војну офанзиву на Украјину негде између краја априла и почетка јуна 2021, пише Форин Афер.

Русија је 2014. анектирала Крим, када је почео сукоб на истоку Украјине. Борбе су се стишале потписивањем споразума из Минска, на брзину сачињене мере које су укључивале прекид ватре, повлачење тешког наоружања, размену заробљеника, одлуку о политичком статусу региона... Путин је вeровао да ће споразуми из Минска успорити напоре Украјине да успостави ближе везе са Западном Европом и Сједињеним Државама.

У периоду од 2015. до 2021. Путину је постало јасно да споразуми из Минска не доносе резултате које је очекивао. Украјински председник Владимир Зеленски је почетком 2021. ухапсио Виктора Медведчука, украјинског опозиционог политичара и Путиновог повереника. У међувремену, нова Бајденова администрација је пооштрила санкције уведене Русији због мешања у председничке изборе 2020, хаковања америчке технолошке компаније СоларВиндс и тровања руског опозиционара Алексеја Наваљног. Путин је покушао да подсети Бајдена и Зеленског да Русија намерава да настави да утиче на догађаје у Украјини: од средине марта 2021. Русија је почела нове војне вежбе и почела да повлачи додатне трупе на Крим и на границу са Украјином.

До почетка априла 2021, Путин је већ распоредио више од 100.000 руских војника око Украјине. Владе Сједињених Држава и европских земаља почеле су да брину да је инвазија неизбежна. Дана 2. априла, док је Русија кретала своје трупе према украјинској граници, Бајден је позвао Зеленског да га обавести о његовој „непоколебљивој подршци“. Четири недеље касније, амерички државни секретар Антони Блинкен отпутовао је у Кијев, где је оштро осудио гомилање руских снага дуж границе и јасно ставио до знања да ће Сједињене Државе ојачати безбедносну сарадњу и повећати помоћ Украјини.

Међутим, ова акутна фаза гомилања руских трупа почела је тек након што је Бајден назвао Путина „убицом“ у интервјуу 17. марта и након што се Путин састао са руским министром одбране у Сибиру недељу дана касније. Овакав след догађаја снажно сугерише да је у том тренутку Путин демонстрирао своју снагу Бајдену суочен са директном увредом, уместо да се припремао за стварну инвазију. Тадашњи директор Агенције за националну безбедност Пол Накасоне је касније рекао да су Сједињене Државе знале да Русија нема намеру да изврши инвазију на Украјину у априлу 2021. и да су акције руске војске биле само војне вежбе. Заиста, у телефонском разговору са Бајденом крајем априла, Путин је ублажио тензије обуставивши војне вежбе у близини Украјине и наредивши повлачење хиљада војника са руско-украјинске границе.

Многи се сећају да је Путин 9. јуна 2021. у интервјуу на главном руском ТВ каналу оштро одговорио на питања о Украјини. Он је упоредио неке од закона о држављанству Украјине са законима које је нацистички режим једном наметнуо у Немачкој и упозорио да Москва неће остати по страни. Он је такође приметио да ни у најбољим временима Запад „није марио за интересе Русије“ и упозорио да Русија гледа на улазак Украјине у НАТО као на црвену линију. Тај јунски ТВ интервју са Путином био је далеко агресивнији и емотивнији од јавних коментара руског лидера током пролећног гомилања трупа. Сада се аналитичари слажу да се тај Путинов говор може сматрати почетком кампање за обезбеђивање подршке јавности за почетак војне операције.

Затим је 16. јуна Путин одржао самит са Бајденом у Женеви. Формални разлог састанка био је ублажавање тензија које су настале услед јачања војске у априлу. Да Путин још није одлучио да ли ће кренути у офанзиву на Украјину или не, вероватно је могао да запрети Бајдену даљом војном акцијом или приватно понуди америчком лидеру нешто што би га могло занимати – да, на пример, повуче руске трупе и опрему из Украјине. границе у замену за обећање да ће САД ограничити своје односе са Украјином. Међутим, како су Путин и Бајден изјавили на каснијим конференцијама за штампу, Украјина није била главна тема разговора током њиховог састанка. Путин је рекао да се лидери нису детаљније дотицали Украјине и да има мало тога да се разговара о односима Украјине са НАТО-ом. Бајден је једноставно приметио да је обавестио свог руског колегу о спремности Сједињених Држава да наставе да подржавају суверенитет и територијални интегритет Украјине. Чини се да до тада Путин више није видео смисао у покушају да разговара о овом или оном споразуму о Украјини са Вашингтоном.

Три недеље касније, 8. јула, Бајден је објавио да планира да повуче америчке трупе из Авганистана. Међутим, у то време – према украјинским војним и обавештајним званичницима – руска федерална служба безбедности је већ проширила 9. одељење 5. службе – јединицу одговорну за вођење политичке борбе и извођење тајних операција у Украјини – чиме је постала независна служба и повећање броја свог особља и износа средстава којима располаже. Према истим украјинским извештајима, ова руска агенција је такође имала задатак да изради план за окупацију Украјине.

Затим је средином јула Путин објавио свој чланак на званичном сајту Кремља. У чланку под насловом „О историјском јединству Руса и Украјинаца“ се наводи да су Руси и Украјинци у суштини један народ и да су самовољне одлуке совјетских лидера поделиле две земље, углавном на штету Русије. Поред тога, у чланку се наводи да Запад покушава да Украјину учини „антируском“. Изгледа да је Путин објавио овај есеј да би јавно оправдао одлуку о покретању СВО, коју је до тада већ донео.

Талибани су заузели Кабул 15. августа 2021. године. Али почетком августа, руске оружане снаге су почеле да регрутују трупе за стварање нове борбено спремне резерве, са циљем да прикупе око 100 хиљада људи. Нове резервне трупе ове величине требало је да постану један од кључних елемената у припремама за војну операцију у Украјини. Мало је вероватно да би Путин предузео тако скуп корак да већ није одлучио да покрене војну операцију пуног обима, сада констатују аналитичари.

У октобру 2021. године, на годишњем састанку Дискусионог клуба Валдај, Путин је рекао да, са његове тачке гледишта, повећање војне помоћи Запада Украјини представља претњу за Русију, иако Украјина није формално ушла у НАТО.

Чињеница да су Сједињене Државе једноставно напустиле свог савезника повлачењем трупа из Авганистана свакако нема неке велике везе са Путиновом војном одбраном у Украјини. Али овај мит и даље постоји. Ако утицајни званичници у Вашингтону и даље буду збуњени око тога који су фактори навели Путина да покрене војну офанзиву на Украјину, ако наставе да верују да је демонстрација силе једини начин да га обузда, ризикују да изазову контрареакцију — или чак директан.војни сукоб са Русијом.

Izvor
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 626


« Reply #310 on: November 07, 2023, 09:55:05 am »

B.P: siguran sam da će sada "drvlje i kamenje na Rusiju, a osim četiri države iz ZND ni jedna zapadna država nikada nije ni ratifikovala sporazum, što znači da za njih nije bio obavezujući!?

Rusija se povukla iz još jednog vojnog sporazuma: ovaj ugovor direktno se tiče bezbednosti Evrope

Procedura povlačenja Rusije iz Sporazuma o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi je završena i za Moskvu dokument više ne postoji, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

-U ponoć sedmog novembra 2023. godine završena je predviđena procedura povlačenja Rusije iz Sporazuma o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi. Prema tome, međunarodno-pravni dokument, koji je naša zemlja suspendovala još 2007. godine, definitivno je za nas otišao u istoriju. Rusija se konačno oprašta sa sporazumom bez žaljenja i potpuno sigurna da je u pravu, navodi se u saopštenju.

Kako se dodaje, trenutno nisu mogući nikakvi sporazumi sa državama NATO u sferi kontrole naoružanja.

Ranije je ruski predsednik Vladimir Putin potpisao zakon o raskidu Sporazuma o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi.

Kako je rekao zamenik ministra inostranih poslova Rusije Sergej Rjabkov, stupanje Finske u NATO i procedura prijema Švedske u Alijansu bili su „kap koja je prelila čašu“ i učinila neizbežnim povlačenje Rusije iz pomenutog sporazuma.

Sporazum je potpisan u Parizu 1990. godine, a u Istanbulu je 1999. godine potpisana obnovljena verzija dokumenta.

Taj dokument su ratifikovale samo četiri države - Rusija, Belorusija, Kazahstan i Ukrajina.

Rusija je 2007. godine suspendovala učešće u Sporazumu dok zemlje NATO ne ratifikuju dokument i ne počnu da ga ispunjavaju.

Izvor
« Last Edit: November 07, 2023, 08:37:36 pm by Boro Prodanic » Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 626


« Reply #311 on: November 07, 2023, 02:30:13 pm »

B.P: evo, kao što sam rekao gore - NATO osuđuje Rusiju jer se povukla iz sporazuma koji ni jedna članica NATO nije ratifikovala 30 godina:

NATO osudio Moskvu zbog najnovijeg poteza

Članice NATO-a osudile su danas odluku Rusije da se povuče iz Ugovora o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi (CFE), ključnog post-hladnoratovskog sporazuma, dodajući da će ga i one suspendovati koliko god bude potrebno.

”Povlačenje Rusije iz ugovora poslednja je u nizu njenih poteza koje sistematski podrivaju evroatlantsku bezbednost. Kao posledica toga, države članice nameravaju da suspenduju delovanje CFE onoliko dugo koliko je potrebno, u skladu sa svojim pravima prema međunarodnom pravu. Ovo je odluka koju u potpunosti podržavaju svi saveznici u NATO-u”, saopšteno je iz NATO-a, prenosi Rojters.

Ranije danas, Rusija se i zvanično povukla iz CFE, koji je bio osmišljen da deeskalira potencijalni sukob između Istoka i Zapada.

”Taj međunarodni pravni dokument, koji je naša zemlja suspendovala 2007. godine, konačno je postao istorija za nas”, objavljeno je na veb stranici ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

Taj ugovor iz 1990. godine, dogovoren i zaključen na kraju Hladnog rata i potpisan godinu dana nakon pada Berlinskog zida, postavio je ograničenja na raspoređivanje vojne opreme kako bi se održala vojna ravnoteža između NATO-a i zemalja tadašnjeg Varšavskog pakta.

Rusija je suspendovala svoje učešće u sporazumu 2007. godine i obustavila aktivno učešće u 2015.

U maju 2023, ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je dekret o otkazivanju ugovora, što je NATO ocenio kao “podrivanja evroatlantske bezbednosti”.

“Sporazum CFE je zaključen na kraju Hladnog rata, kada je formiranje nove arhitekture globalne i evropske sigurnost zasnovana na saradnji izgledala je moguća i odgovarajuća, činjeni su pokušaji”, navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

Kako je ocenjeno, akcije SAD na proširenju NATO-a dovele su do toga da članice zapadne vojne alijanse “otvoreno zaobilaze” ograničenja iz ugovora.

“Dakle, CFE Ugovor je u svom izvornom obliku izgubio dodir sa stvarnošću”, zaključuje se u saopštenju.

Izvor
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 626


« Reply #312 on: November 07, 2023, 09:40:12 pm »

Šamar Zelenskom: Amerika neće zauvek podržavati Kijev – ne želi da rizikuje nuklearni rat sa Rusijom

Pristalice Ukrajine treba da „preispitaju svoju viziju pobede“, jer se sukob očigledno neće završiti u njihovu korist, piše Vašington post.

Ukrajina je danas u lošijoj situaciji nego u novembru prošle godine, ali ne treba se nadati pomoći saveznika: oni ne idu u direktan rat sa Rusijom i da rizikuju nuklearni udar samo da bi pomogli Kijevu.

Umesto da se i dalje nada nemogućem, Vašington post poziva Ukrajince da „pređu sa snova o pobedi na pripremu za život u ćorsokaku“. Uprkos svim svojim rečima, Sjedinjene Države neće podržati Ukrajinu na štetu njenih interesa: one nemaju želju za direktnim ratom sa Rusijom. Prema pisanju lista, „pobeda Rusije u Ukrajini bila bi užasan udarac američkim interesima, ali ne toliko strašna da bi Vašington rizikovao nuklearni rat“.

Stoga, umesto da nastave da se slepo oslanjaju na svoje saveznike i njihovu pomoć, Ukrajinci bi trebalo da preispitaju svoje ciljeve i mogućnosti: ismejavanje i snishodljivost skepticima više neće funkcionisati — problem nije u njima, već u strategiji, piše Vašington post.

Izvor
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 267


« Reply #313 on: November 08, 2023, 04:52:37 pm »

Колико се може наслутити из јавних изјава украјинских званичника стратегија победе Украјине се ослања готово искључиво на безусловну помоћ "Запада" у наоружању и муницији. Колико схватам украјински "стратези" процењују да "Запад не сме да изгуби" па ће помоћ Украјини, без обзира на све проблеме бити безусловна. Друго питање јесте количина и врста помоћи. Она, по оцени Украјине није не само довољна него ни довољно брза што је по њима и највећи проблем. Пре пар дана је јадан од украјинских високо рангираних политичара изјавио да је  практично  добила све што је Запад обећао, сваки комад обећаног наоружања, али да то није стизало брзо и да је то било испод тражених и потребних количина.
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 626


« Reply #314 on: November 11, 2023, 07:11:28 am »

Stoltenberg: potencijalna ruska pobeda u sukobu u Ukrajini preti da oslabi NATO

Potencijalna ruska pobeda u sukobu u Ukrajini preti da oslabi NATO kao alijansu, izjavio je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg na konferenciji za novinare u Berlinu.

Prema njegovim rečima, pobeda Rusije u Ukrajini ne bi bila samo tragedija za Kijev, već bi predstavljala i rizik za NATO, jer bi ga učinila ranjivim, prenosi TASS.

– Moramo da nastavimo da dajemo Ukrajincima oružje koje im je potrebno da ostanu jaki na bojnom polju, da bi sutra mogli da budu jaki za pregovaračkim stolom – dodao je Stoltenberg.

On je naveo da je u najboljem interesu NATO-a da nastavi da podržava Ukrajinu.

– Vojna podrška Ukrajini trebalo bi da približi dugoročno i pravedno rešenje krize – rekao je Stoltenberg odgovarajući na pitanje o rizicima smanjenja pomoći Ukrajini kako se sukob odugovlači.

Stoltenberg se danas sastao sa nemačkim ministrom odbrane Borisom Pistorijusom i zahvalio mu na njegovom vođstvu u transformaciji Bundesvera i na velikom udelu Nemačke u jačanju odbrane NATO-a, saopštio je NATO.

Generalni sekretar je naglasio da nove smernice nemačke odbrambene politike pokazuju njenu posvećenost povećanju potrošnje na odbranu.

– Potreban nam je snažan Bundesver, koji je spreman da se bori u srcu alijanse – rekao je on, pozdravljajući jasnu posvećenost Nemačke da do sledeće godine uloži dva odsto BDP-a u odbranu.

– Ovo odražava nemačku odgovornost i nemačko vođstvo – dodao je on.

Stoltenberg se u četvrtak sastao i sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom.

Tokom posete Berlinu Stoltenberg će primiti nagradu Američke akademije u Berlinu za 2023. godinu “Henri A. Kisindžer” za doprinos transatlantskim odnosima, navodi se u saopštenju Alijanse.

Izvor
Logged
Pages:  1 ... 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 [21] 22 23 24 25 26   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.04 seconds with 22 queries.