Sukob u Ukrajini - geopolitička pitanja

[Boro Prodanic]

Putin: sa njima smo bili prijatelji, ali sada će imati probleme

Ruski lider je izjavio da je verovao da zapadne države po inerciji ratuju sa Moskvom, ali se kasnije zasigurno ubedio da je njihova namera da unište Rusiju.

Predsednik Rusije Vladimir Putin priznao je da je početkom 2000-ih godina naivno tumačio politiku država Zapada prema Rusiji, bez obzira na bogato iskustvo i rad u bezbednosnim strukturama SSSR-a.

„Ako se početkom 2000-ih nešto negativno dešavalo u politici Zapada u odnosu na Rusiju, recimo podrška separatizmu i terorizmu na teritoriji Ruske Federacije, sa čim sam, kao tadašnji obaveštajac FSB-a vrlo dobro upoznat, ipak sam to povezivao sa inercijom mišljenja i akcija“, priznaje Putin.

Verovao je, kaže, da su na Zapadu zapravo navikli da se bore sa Rusijom, imaju stručnjake za to i nemaju gde s njima, pa tako po navici ratuju sa SSSR-om.

„Ali to je bilo naivno gledanje na realnost“, dodaje Putin u intervjuu koji je dao novinaru Pavlu Zarubinu.

„Bez obzira što sam već 20 godina radio u organima bezbednosti, u Spoljno obaveštajnoj službi SSSR-a. Bez obzira što sam posle bio zamenik gradonačelnika Peterburga, direktor FSB-a, direktor Saveta bezbednosti i čak predsednik vlade neko vreme. Imao sam naivno gledište da ceo svet razume šta se desilo sa Rusijom, da je postala sasvim druga država, da nema ideološke suprotnosti niti osnova za sukob“, objašnjava predsednik.

Tek nešto kasnije se zasigurno ubedio da su na Zapadu posle raspada SSSR-a i dalje bili raspoloženi za uništenje Rusije, države sa najvećom teritorijom na svetu i velikim brojem stanovnika ako se uporedi sa evropskim zemljama. Kao takva nikome jaka nije potrebna, dodaje.

„Želeli su da podele Rusiju, kako je to predlagao američki političar Zbignjev Bžežinski, na pet delova i da ih potčine sebi, koriste naše resurse, računajući da tako podeljeni, nećemo imati pravo glasa i nećemo moći, da branimo nacionalne interese, kako to radi jedinstvena ruska država“, zaključuje predsednik.

Kada će Rusija da napadne NATO?

Rusija ne želi sukob sa NATO zemljama, nema nikakve teritorijalne pretenzije prema njima, ali Severnoatlanska alijansa na čelu sa Amerikom veštački stvara probleme, jer ne želi da ima konkurenta kakva je Moskva, tvrdi Putin.

Upozorenje američkog predsednika Džozefa Bajdena da Zapad mora da nastavi isporuku oružja Ukrajini, jer ako Rusija tamo pobedi, napašće onda NATO zemlje, Putin je okarakterisao kao „potpunu glupost“.

„I sam predsednik Bajden to zna. Tako se izražava samo kako bi opravdao pogrešnu politiku koju vodi prema Rusiji“, tvrdi Putin. Ta politika je pogrešna jer, kako je ocenio, Vašingtonu danas nije u interesu da nanese strateški poraz Rusiji, kako je planirao pre 20 godina i sam o tome govorio.

Predsednik tako velike države, predsednik NATO države, a još preciznije rečeno, šef NATO-a, ne može da ne shvata da Rusija nema nikakav politički interes da ratuje sa državama Alijanse, ističe Putin.

„Mi nemamo prema njima nikakve teritorijalne pretenzije. Nemamo želju da kvarimo odnose sa njima. Želimo da razvijamo odnose“, kaže Putin.
Podsetio je na „najdobronamernije i najsrdačnije“ odnose sa Finskom, sa kojom Rusija nije imala nikakvih sporova oko teritorija, „sve je davno rešeno, još u 20-om veku“.

Države su se ekonomski uzajamno razvijale i gradile dobre odnose, sve probleme rešavale su zajedničkim snagama, dodaje.

„Problema nije bilo. Ali sada će ih biti. Jer mi tamo formiramo Lenjingradski vojni okrug, koncentrisaćemo tamo vojne formacije. Zašto im je to bilo potrebno?! Glupost“, kaže Putin.

Izvor

[kumbor]

Русија нема територијалне претензије према државама које су већ у НАТО. Међутим, не могу заборавити репортаже из Прибалтике, 1990., када је совјетска војска отуда одлазила. На вагонима су писали, ко кредом, ко фарбом: ГОСПОДА, МИ ВЕРЊЕМСЈА - ГОСПОДО, МИ ЋЕМО СЕ ВРАТИТИ.
Прибалтика је  и у СССР била "нешто мало другачије" (као наша Словенија). Наоко пријатни градићи са травњаком пред кућама од цигле, чисте, калдрмисане улице, радње одлично снабдевене (за совјетска мерила). Ретко је било видети човека обневиделог од лоше водке, јер су они имали своје препечене воћне ракије, ликере од трава, итд., а и сматрали су да је ружно видети човека који се ваља пијан по улици, што је по Русији била честа појава, нарочито по забитим селима, макар села била недалеко од великих градова.

[fazan]

Русија нема територијалне претензије према државама које су већ у НАТО. Међутим, не могу заборавити репортаже из Прибалтике, 1990., када је совјетска војска отуда одлазила. На вагонима су писали, ко кредом, ко фарбом: ГОСПОДА, МИ ВЕРЊЕМСЈА - ГОСПОДО, МИ ЋЕМО СЕ ВРАТИТИ.
Прибалтика је  и у СССР била "нешто мало другачије" (као наша Словенија). Наоко пријатни градићи са травњаком пред кућама од цигле, чисте, калдрмисане улице, радње одлично снабдевене (за совјетска мерила). Ретко је било видети човека обневиделог од лоше водке, јер су они имали своје препечене воћне ракије, ликере од трава, итд., а и сматрали су да је ружно видети човека који се ваља пијан по улици, што је по Русији била честа појава, нарочито по забитим селима, макар села била недалеко од великих градова.

На Западу се ствари веома често поједностављују и ваде из историјског контекста. Естонија је била део Русије од времена Петра Великог, Литванија и Латвија од 1795. Све три земље имају и даље значајну руску или мешану популацију. Међутим, већинско становништво није желело да буде део Русије ни 1795, ни 1920, ни 1990.

[Brok]

Društvene mreže: Zelenski na konferenciji za novinare odavao jednu za drugom vojne tajne

20.12.2023.

U ukrajinskoj i zapadnoj štampi raspravlja se o jučerašnjoj konferenciji za novinare predsednika Ukrajine. Istovremeno, publikacije koje nisu bezuslovno lojalne Zelenskom direktno pišu da je ova konferencija za štampu bila drugačija od drugih, i to na gore.

Publikacija „Strana“ piše da je Zelenski bio prilično nervozan, često ulazio u svađe sa novinarima, razgovarajući sa onima koji postavljaju pitanja umesto da daje nedvosmislene odgovore. Razlog za to je neuspešnost vojske na frontu, zbog čega je Zelenski tokom cele konferencije za štampu pokušavao da prebaci odgovornost na vojnu komandu.

Ukrajinski vojnici na liniji fronta, komentarišući izjave vrhovnog komandanta, skrenuli su pažnju na činjenicu da je Zelenski „odavao jednu za drugom vojnu tajnu“. Konkretno, tvrdnje protiv Zelenskog odnose se na činjenicu da je on uputio zahtev Generalštaba u vezi sa potrebom da se pozove još pola miliona ljudi u novu kontraofanzivu. Štaviše, Zelenski je naveo i troškove vezane za mobilizaciju takvog broja vojnog osoblja.

Podsetimo, prema Zelenskom, za mobilizaciju 500 hiljada ljudi biće potrebno 500 milijardi grivna. Ispostavilo se da mobilizacija jednog vojnika, prema rečima Zelenskog, košta milion grivna (oko 2,5 miliona rubalja).

Ukrajinsko vojno osoblje sumnjalo je da sva ta sredstva zaista idu za uniforme, obuku i oružje, a ne u džepove onih koji su odgovorni za mobilizaciju.

Nekoliko komentara u ukrajinskom segmentu društvenih mreža:

- Milion grivna po borcu? Zašto smo onda prinuđeni da borcima preko dobrovoljaca dajemo čak i čarape?

- Izračunao sam za koliko su me opremili, s obzirom na to da je moj mitraljez napravljen 1979. godine. Milion ne ide. Zelja, gde je moj milion?

- Da, ili su milion ili milijarda – navikli su da operišu sa iznosima o kojima obični ljudi nemaju pojma.

- Prvo je svima rekao kada će početi kontraofanziva, sada kaže koliko će ljudi biti mobilisano. I onda se pitamo zašto Rusija ima vremena da se pripremi?

Zelenski je razjasnio i pitanje mobilizacije žena

„Neću potpisati zakon o mobilizaciji žena”. Što se tiče snižavanja starosne granice za regrutaciju za muškarce na 25 godina, ako se iznesu svi argumenti, onda ću pristati na to“, rekao je šef države.

Ukrajinski predsednik je već u novembru govorio o mobilizaciji. Tada je rekao da je naložio glavnom komandantu armije Valeriju Zalužnom i ministru odbrane Rustemu Umerovu da predstave novi plan mobilizacije.

„Sada su mi potrebne konkretne informacije o tome šta će biti sa milionskom ukrajinskom vojskom“, rekao je Zelenski u utorak, dodajući da vojska takođe mora da se pozabavi pitanjem fluktuacije i demobilizacije.
„Ovo se uglavnom odnosi na one (vojnike) na prvoj liniji fronta, rukovodstvo oružanih snaga mora da razmotri moral vojnika“, rekao je on. On je odgovarao na žalbe nekih Ukrajinaca da su muškarci koji su se naoružali na početku februara 2022. iscrpljeni i da njihove porodice zahtevaju češće rotacije.

Prema rečima komandanta ukrajinskih kopnenih snaga Aleksandra Sirskog, ukrajinska vojska je u nepovoljnijem položaju po broju vojnika u odnosu na ruske snage, iako ih na frontu ima mnogo više.


Izvor: Oružje Online

[Brok]

Kandidat za predsednika SAD: Ne treba da šaljemo vojsku u Ukrajinu – i Kijev to ne želi

09.01.2024.

Sjedinjene Američke Države ne treba da šalju svoju vojsku u Ukrajinu, a ni Kijev to ne želi, smatra kandidat za predsednika SAD iz Republikanske partije, bivši stalni predstavnik u UN Niki Hejli.

„Mislim da ne treba da šaljemo vojsku u Ukrajinu“, kazala je Hejli za televiziju „Foks njuz“.

Ona smatra da je pomoć Ukrajini od vitalnog značaja za interese SAD. Kako je istakla, ako bi Amerikanci shvatili da podrška Kijevu pomaže u sprečavanju šireg vojnog sukoba, oni bi to još više podržavali.

„Problem je što vam niko ne daje odgovor. I za to krivim predsednika SAD Džozefa Bajdena. On je uvek trebalo da kaže američkom narodu zašto radimo to što radimo, iz kog razloga brinemo o Ukrajini“, dodala je Hejli.

Podsećamo, američki Kongres još uvek nije odobrio zahtev Bele kuće o izdvajanju nove pomoći Kijevu, a iz predsedničke administracije je saopšteno da se bez odobrenja zakonodavaca Ukrajini ne može slati dodatno oružje. Republikanska opozicija vrši pritisak na Bajdena da preduzme korake za obezbeđivanje državne granice, osporavajući potrebu za novom pomoći Kijevu vrednom više milijardi dolara.

Izvor

[Brok]

Plan B za Ukrajinu: Pozivi na ustupke Rusiji rastu i u Kijevu i na Zapadu

09.01.2024.

Sve više zvaničnika priznaje da se sukob neće završiti pod uslovima Vladimira Zelenskog.

U javnosti se sve više i češće čuju pozivi Kijevu da se spremi za kompromis i ustupke Rusiji. Dve stvari su se promenile i na Zapadu i u Ukrajini: prvo, sada rastu zahtevi za "planom B", kako ga naziva bivša ukrajinska premijerka Julija Timošenko, i, što je još važnije – nestao je utisak da je razgovor o ovoj potrebi tabu, piše nemački istoričar Tarik Siril Amar.

S obzirom na lošu vojnu, finansijsku i političku situaciju u Ukrajini – koja bi brzo mogla da se pogorša – ovi pozivi nisu iznenađenje. Pravo pitanje nije zašto se to dešava već šta to može da znači za budućnost: da li ovi pozivi signaliziraju stvarnu spremnost za sklapanje mira? Pod kojim uslovima? I da li je to realna perspektiva?

Glas Zapada

Džejms Stavridis, penzionisani američki admiral, bivši vojni šef NATO-a i dekan prestižne američke Flečer škole prava i diplomatije, u tekstu za "Blumberg" je naveo da je malo verovatno da će Ukrajina povratiti "izgubljenu" teritoriju i preporučio Kijevu da "razmotri da privremeno ili čak trajno ustupi Krim i 'kopneni most' koji ga povezuje sa Rusijom".

Pre nekoliko meseci takva izjava bi bila skandalozna, piše Amar. Sada je to nova normalnost. Drugim rečima, bivši komandant NATO-a govori Zapadu da je najbolje rešenje sukoba kompromisni mir kojeg se Kijev zvanično gnuša.

Glasovi iz Ukrajine

Najzvučnija izjava iz Ukrajine stigla je od Julije Timošenko koja je pozvala predsednika Vladimira Zelenskog da "pokaže svoje vođstvo" predstavljanjem "plana B" koji bi podrazumevao "izlazak iz sadašnje teške, prilično tragične situacije".

Potvrđujući svoju posvećenost "pobedi" i "teritorijalnom integritetu", ona je ipak insistirala na tome da "direktan" pristup više nije održiv jer Ukrajina ne može da izdrži dug sukob.

A tu je i Aleksej Arestovič, bivši savetnik Zelenskog i glavni promoter sukoba sa Moskvom kada je taj sukob još mogao da se izbegne. Nedavno je šokirao mnoge izjavom da Ukrajina i Rusija treba da sklope mir, a zatim da se ujedine protiv Zapada.

Uslovi?

Svi ovi pozivi ipak deluju kao "šta bi bilo, kad bi bilo", a mnogo manje kao realan scenario, navodi istoričar. Predlog bivšeg komandanta NATO-a podrazumeva da će Moskva pristati na članstvo Kijeva u EU i NATO, što su crvene linije koje Rusija neće preći.

Jedini cilj Julije Timošenko je da osramoti Zelenskog i njegovo "rukovodstvo". Njen "plan B" i dalje je plan "pobede", a njena retorika ostala je generalno oštra. U nedavnom tekstu, ona insistira da je Ukrajina "već pobedila" u više bitaka i da je priznata kao deo Zapada. Pa ipak, Timošenko je lukav igrač i moguće je da je njena lista "pobeda" zapravo signal da, bar za sada, nije potrebno ništa više?

U međuvremenu, Arestovič je poručio da je svojim izjavama samo pokušavao da "uplaši Zapad" i da iskreno traži način da izbegne višegodišnji sukob u Evropi (i šire) i da je "velika nagodba između velikih sila jedini izlaz".

Koji je pravi Arestovič? Onaj koji poziva na savez sa Rusijom, onaj koji kaže (na Jutjub kanalu za koji niko na Zapadu nije čuo) da je to bio samo blef da se pokrene Zapad, ili onaj koji ima širu sliku na umu i razmatra kako obezbediti globalni mir?

Interesantno je da je Arestovič u jednom intervjuu lamentirao nad propuštenom prilikom u Istanbulu u proleće 2022, potvrđujući da je Moskva tada Kijevu ponudila veoma povoljne uslove i da je mir skoro bio sklopljen. Pre Istanbula, Arestovič je, takođe, bio uključen u Minske sporazume, kada ni ukrajinsko rukovodstvo ni njegovi zapadni sponzori nisu bili zainteresovani da dogovor uspe.

Bilo kako bilo, niko od članova "tima plan B" ne ulaže istinski napor da razmisli o jednoj stvari: svi će planovi zavisti od Rusije.

Izvor

[dzumba]

Русија се неће задовољити никаквим решењем које би подразумевало укључење Украјине (целе или без делова територије који би припали Русији) у НАТО. Чланство у ЕУ би евентуално прошло (друго је питање да ли би ЕУ онда и хтела такву, послератну Украјину, пуну економских и сваких других проблема), али уз чврсте гаранције за војном неутралношћу, само је питање ко би дао те гаранције и како би то изгледало.

А што се тиче Арестовича ја ценим да се он жели да остане у центру пажње како би га, евентуално, ангажовао неки нови газда, не искључујући ту и Русију. Није ни глуп ни необавештен, већ лукав, виспрен.... Често каже оно што други у Украјини само мисле у себи.

[kumbor]

Русија нема територијалне претензије према државама које су већ у НАТО. Међутим, не могу заборавити репортаже из Прибалтике, 1990., када је совјетска војска отуда одлазила. На вагонима су писали, ко кредом, ко фарбом: ГОСПОДА, МИ ВЕРЊЕМСЈА - ГОСПОДО, МИ ЋЕМО СЕ ВРАТИТИ.
Прибалтика је  и у СССР била "нешто мало другачије" (као наша Словенија). Наоко пријатни градићи са травњаком пред кућама од цигле, чисте, калдрмисане улице, радње одлично снабдевене (за совјетска мерила). Ретко је било видети човека обневиделог од лоше водке, јер су они имали своје препечене воћне ракије, ликере од трава, итд., а и сматрали су да је ружно видети човека који се ваља пијан по улици, што је по Русији била честа појава, нарочито по забитим селима, макар села била недалеко од великих градова.

На Западу се ствари веома често поједностављују и ваде из историјског контекста. Естонија је била део Русије од времена Петра Великог, Литванија и Латвија од 1795. Све три земље имају и даље значајну руску или мешану популацију. Међутим, већинско становништво није желело да буде део Русије ни 1795, ни 1920, ни 1990.

А први продор у Прибалтику извршио је још Иван Грозни.

[Boro Prodanic]

Bela kuća: Obustavljena pomoć SAD za Ukrajinu

Pomoć SAD za Ukrajinu je obustavljena, saopštila je Bela kuća, navodeći da se nastavljaju pregovori o paketu za bezbednosne mere na granici.

– Pomoć koju smo pružali trenutno je obustavljena – rekao je novinarima u četvrtak portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi, preneo je Rojters.

Američki Stejt department objavio je pomoć od 250 miliona dolara za Ukrajinu, 27. decembra, čime je iscrpeo preostala sredstva koja su bila određena.

Nacrt zakona, u kojem je i 61,4 milijarda dolara pomoći za Ukrajinu, blokrali su republikanci u Senatu ranije u decembru jer nije sadržao striktne mere o američkim granicama i imigracionoj politici.

Kirbi je ranije rekao da će zbog kašnjenja između potpisivanja paketa finansiranja i njihove stvarne isporuke, Ukrajina i dalje primati stavke dodeljene 27. decembra “narednih dana i sedmica”.

Nakon toga, Kirbi nije siguran da se išta može uraditi bez odluke Kongresa.

Nezavisna američka senatorka Kirsten Sinema rekla je 3. januara da je Senat “blizu” dogovora o pograničnim bezbednosnim merama, koji bi otvorio put za odobravanje pomoći Ukrajini.

Međutim, pojedini republikanski poslanici sumnjaju da će nacrt proći u Predstavničkom domu i Senatu.

Izvor

[Boro Prodanic]

Кинески премијер одбио да се састане са Зеленским

Медији су известили да је Кина у потпуности искључила било какве „дипломатске сусрете” са Украјином у Давосу по налогу Русије.

Украјински председник Владимир Зеленски изјавио је у среду да заправо није желео да се састане са кинеским премијером Ли Ћангом на Светском економском форуму у Давосу. Примедбе долазе усред медијских извештаја да је највиши кинески званичник одбио захтев Зеленског за састанак. „Кинески премијер није особа на коју циљам”, рекао је Зеленски, сугеришући да Ли није био довољно висок званичник да би га уопште вредело упознати. „Постоји кинески премијер – онда ће се наш премијер састати с њим. Волео бих да се сретнем са лидером Кине. Колико ја знам, у Кини Си Ђинпинг доноси одлуке, а у Украјини ја доносим одлуке. Не требају ми било какви дијалози; Потребне су ми важне одлуке од лидера који доносе те одлуке”, рекао је Зеленски.

Оваква оцена Зеленског долази усред медијских извештаја који сугеришу да је украјински председник заправо желео да се састане са Лијем на форуму, али је кинеска страна одбила захтев. Пекинг до сада није коментарисао изгледе за било какве састанке овог типа са украјинским руководством нити је одговорио на опаске Зеленског.

Раније, медији су известили да је Кина у потпуности искључила било какве „дипломатске сусрете” са Украјином у Давосу по налогу Русије. „Пекинг је одбацио захтев Кијева за састанак у неком тренутку током њихових међусобних посета Швајцарској”, рекао је високи амерички званичник.

Други високи неименовани украјински званичник је, међутим, рекао за „Политико” да ниједан састанак Лија и Зеленског никада није планиран. Уочи самита у Давосу шеф администрације Зеленског Андреј Јермак изјавио је да би разговори са Кином били од суштинског значаја за промовисање такозваног „мировног плана” Кијева.

Контроверзном листом предлога од 10 тачака, коју Зеленски промовише међу украјинским партнерима већ око годину дана, заправо се захтева капитулација Русије. Москва је одбацила план као „апсурдан”, одбацивши га као пропагандни трик Кијева, преноси РТ Балкан.

Izvor

[Boro Prodanic]

Русија је забранила Британији рибарење у Баренцовом мору

Руске власти донеле су одлуку о отказивању споразума о рибарству са Уједињеним Краљевством из 1956. године.

Британским рибарима сада је забрањено да пецају у Баренцовом мору.

Како је објашњено из надлежног руског министарства, отказивање је уследило због тога што је Велика Британија у марту 2022. године изгубила статус најповлашћеније нације у билатералној трговини.

Izvor

[Brok]

Analiza vodećeg francuskog mislioca Emaneula Toda: „Rusija pobedila, Zapad izgubio rat“

18.01.2024.

Kada je profesor Emanuel Tod predvideo pad komunizma (1989.) 13 godina pre nego što se to dogodilo, on je bio „izabranik“ zapadnih medija. Danas govori o porazu Zapada i pobedi Rusije, uopšte i ne samo u Ukrajini, i okarakterisan je kao Putinofil.

Tod priznaje da rat u Ukrajini nije završen, ali da je „Zapad izašao iz iluzije moguće ukrajinske pobede“. On dalje objašnjava:

„Još nije svima bilo jasno kada sam pisao, ali danas, nakon neuspeha protivofanzive ovog leta i nesposobnosti SAD i drugih zemalja NATO-a da obezbede dovoljno naoružanja Ukrajini, Pentagon bi se složio sa mnom.”

Kako primećuje, njegovo zapažanje proizilazi iz tri faktora.

„Moje zapažanje o porazu Zapada zasnovano je na tri faktora.

Prvo, američka industrijska zaostalost razotkrivanjem fiktivne prirode američkog BDP-a. U svojoj knjizi smanjujem ovaj BDP i pokazujem osnovne uzroke industrijskog pada: zaostajanje u obuci inženjera i opšti pad u obrazovnim dostignućima od 1965. u SAD-u“, kaže Todd pre nego što je dodao:

„Što je dublje, nestanak američkog protestantizma je drugi faktor propadanja Zapada.

Moja knjiga je u osnovi nastavak knjige Maksa Vebera Protestantska etika i duh kapitalizma. Mislio je, uoči rata 1914, da je uspon Zapada u samom srcu protestantskog sveta — Engleske, Sjedinjenih Država, Nemačke ujedinjene Pruskom, Skandinavije. Francuska je imala sreće da se geografski zaglavi u prvoj grupi. Protestantizam je stvorio visok nivo obrazovanja, bez presedana u ljudskoj istoriji, ukinuvši nepismenost, jer je zahtevao da svaki vernik može sam da čita Sveto pismo. Pored toga, strah od osude i potreba da se osećamo izabranim od Boga proizveli su radnu etiku, snažnu individualnu i kolektivnu etiku. Sa, negativnim, nekim od najgorih rasizama koji su postojali – protiv crnaca u SAD ili protiv Jevreja u Nemačkoj – pošto se protestantizam, sa svojim izabranima i svojim prokletnicima, odrekao univerzalne jednakosti ljudi. Obrazovni napredak i radna etika proizveli su značajan ekonomski i industrijski napredak“.

„Danas je, simetrično, nedavni kolaps protestantizma pokrenuo duhovni pad, nestanak radne etike i masovne pohlepe (zvanični naziv: neoliberalizam): uspon se pretvara u pad Zapada. Ova analiza religioznog elementa u meni ne sugeriše nikakvu nostalgiju ili moralističku jadikovku: to je istorijsko zapažanje. Pored toga, rasizam povezan sa protestantizmom je nestao i Sjedinjene Države su imale svog prvog crnog predsednika, Obamu. Ne možemo a da to ne pozdravimo“, kaže Tod.

Todd takođe predstavlja treći faktor.

„Treći faktor poraza Zapada je to što je ostatak sveta stao na stranu Rusije. Svuda je otkrila diskretne finansijske saveznike.

Nova blago konzervativna (anti-LGBT) ruska meka moć krenula je u akciju pošto je postalo jasno da se Rusija nosi sa ekonomskim šokom. Naša kulturna modernost zapravo izgleda prilično ludo za spoljašnji svet, zapažanje koje je napravio antropolog, a ne retro moralista. Štaviše, kako živimo od nedovoljno plaćenog rada muškaraca, žena i dece iz bivšeg trećeg sveta, naša etika nije pouzdana.

U ovoj, najnovijoj knjizi, želim da izbegnem emocionalnost i trajni moralni sud koji nas okružuje i ponudim nepristrasnu analizu geopolitičke situacije. Pažnja, pristup intelektualcu: U svojoj knjizi zanimaju me dublji i dugoročni uzroci ukrajinskog rata, oplakujem nestanak svog duhovnog oca u istoriji Emanuela Le Roja Ladurija i priznajem sve: Ja nisam agent Kremlja, ja sam poslednji predstavnik francuske škole istorije Annales!“, kaže Tod.

Da li je Rusija zaista pobedila?

Tod predviđa da će „Amerikanci zaista tražiti status kvo koji bi im omogućio da sakriju svoj poraz. Rusi to neće prihvatiti. Oni su svesni ne samo svoje industrijske i vojne superiornosti danas, već i svoje buduće demografske slabosti“.

Francuski mislilac naglašava da „Putin definitivno želi da postigne svoje ratne ciljeve spasavajući ljude i da ne gubi vreme. On želi da sačuva dostignuća stabilizacije ruskog društva. On ne želi da remilitarizuje Rusiju i želi da nastavi njen ekonomski razvoj.

Ali on takođe zna da dolaze demografske praznine i da će zapošljavanje biti teže za nekoliko godina (tri, četiri, pet?). Prema tome, Rusi moraju sada da pobede Ukrajinu i NATO, ne dajući im predaha. Hajde da nemamo iluzija. Ruski napori će se intenzivirati“.

On takođe primećuje da „odbijanje Zapada da razmišlja o ruskoj strategiji u njenoj logici, sa njenim razlozima, njenim moćima, njenim granicama, dovodi do opšteg slepila. Reči lebde u magli“.

„Na vojnom nivou“, nastavlja on , „najgore tek dolazi za Ukrajince i Zapad. Rusija nesumnjivo želi da povrati 40% ukrajinske teritorije i neutralni status Kijeva. I na našim televizijama, kao što Putin potvrđuje da je Odesa ruski grad, mi i dalje govorimo da se front stabilizuje“.

Rusija je autoritarna demokratija
Francuski mislilac priznaje da je „Rusija svakako autoritarna demokratija (koja ne štiti svoje manjine) sa konzervativnom ideologijom, ali njeno društvo se kreće, postaje veoma tehnološko sa sve više elemenata koji savršeno funkcionišu“.

„Opisivanje ove realnosti me definiše kao ozbiljnog istoričara, a ne kao Putinofila. Svaki odgovorni Putinofob je trebalo da odmeri svog protivnika. Takođe stalno naglašavam da Rusija, baš kao i ovaj Zapad za koji je mislio da je dekadentan, ima demografski problem. Rusko anti-LGBT zakonodavstvo, iako verovatno šarmira ostatak sveta, ne dovodi do toga da Rusi imaju više dece od nas. Rusija nije imuna na opštu krizu modernosti. Ne postoji ruski antimodel“, navodi Tod.

„Međutim, moguće je da opšte neprijateljstvo Zapada strukturira i naoružava ruski sistem, izazivajući masovni patriotizam.

Sankcije su omogućile ruskom režimu da pokrene politiku protekcionističke supstitucije u masovnim razmerama, koju nikada ne bi mogao da nametne Rusima, a koja će njihovoj ekonomiji dati značajnu prednost u odnosu na ekonomiju EU. Rat je ojačao njihovu društvenu stabilnost, ali i oni imaju individualističku krizu, pri čemu se ostaci „patrijarhalne“ porodične strukture samo smiruju. Individualizam potpuno mutiran u narcizam razvija se samo u zemljama u kojima vlada nuklearna porodica, posebno u anglo-američkom svetu. Hajde da se upustimo u neologizam: Rusija je društvo kontrolisanog individualizma, poput Japana ili Nemačke “, objasnio je tada.

„Moja knjiga predstavlja prikaz ruske stabilnosti, zatim, krećući se na zapad, analizira zagonetku raspadajućeg ukrajinskog društva koje je u ratu našlo smisao za svoj život, zatim prelazi na paradoksalnu prirodu nove rusofobije bivših narodnih demokratija, zatim u krizi EU i na kraju u krizi anglosaksonskih i skandinavskih zemalja. Ovaj marš na zapad vodi nas korak po korak u srce svetske nestabilnosti. To je uranjanje u crnu rupu. Anglo-američki protestantizam je dostigao nultu fazu religije, izvan faze zombija, i stvorio ovu crnu rupu. U Sjedinjenim Državama, na početku trećeg milenijuma, strah od praznine mutira u oboženje ništavila, u nihilizam“, rekao je Tod.

Odgovarajući na pitanje da li priča o autoritarnoj demokratiji „laska“ Rusiji, Tod je prokomentarisao:

„Moramo se udaljiti od opozicije liberalne demokratije protiv lude autokratije. Prvi su liberalnije oligarhije, sa elitom odsečenom od stanovništva – nikome izvan medija nije stalo do preoblikovanja vlasti. Za drugu stranu, takođe treba da koristimo drugi koncept da zamenimo koncept autoritarizma ili neostaljinizma.

U Rusiji većina stanovništva podržava režim, ali manjine – bilo da su gej, etničke ili oligarsi – nisu zaštićene: to je autoritarna demokratija, hranjena ostacima ruskog komunalnog temperamenta koji je stvorio komunizam. Termin „autoritarno“ za mene ima istu težinu kao i termin „demokratija“.

Emanuel Tod je francuski istoričar, antropolog, demograf, sociolog i politikolog sa Nacionalnog instituta za demografske studije u Parizu.

Izvor: Oružje Online

[Boro Prodanic]

Фицо против чланства Украјине у НАТО: То је пут у трећи светски рат

БРАТИСЛАВА – Словачки премијер Роберт Фицо изјавио је да је против чланства Украјине у НАТО и да ће ставити вето на чланство те земље у Алијанси јер је то, како је навео, „пут у трећи светски рат“.

Он је за Радио Словенско навео да ЕУ сваког месеца шаље Украјини 1,5 милијарди евра и запитао се колико је то одрживо.

Према његовим речима, на столу је и одбрамбени споразум са САД.

„Упоредили смо уговор, на пример, са оним који је склопила Чешка. Наш је без апсолутне трунке суверенитета“, рекао је Фицо, преноси словачки Штандард.

Он је истакао да споразум, на пример, даје савезничким авионима овлашћење да слећу и полећу само уз најнеопходније техничке дозволе.

Фицо је такође истакао и да словачке електране нису заштићене ПВО.

„Послали смо у Украјину оно што смо имали“, рекао је словачки премијер и додао да о словачком систему С-300, који су политичари бивше владе назвали отпадом, украјински медији пишу као о ефикасној одбрани ваздушног простора.

Фицо ће се, како преноси Штандард, у среду у Ужгороду састати са украјинским премијером Денисом Шмихалом, коме ће рећи да Украјина нец́е добити било какво оружје од Словачке.

„Рећи ћу му да има ствари о којима имамо потпуно другачије мишљење, рећи ћу му да када је у питању улазак у ЕУ, ми их поштујемо, али они морају да испуне услове, а не да се земља која апсолутно не испуни све услове придружи ЕУ“, истакао је Фицо.

Он је додао да ће украјинском премијеру рећи и да је против уласка Украјине у НАТО.

https://www.politika.rs/scc/clanak/595188/Fico-protiv-clanstva-Ukrajine-u-NATO-To-je-put-u-treci-svetski-ratIzvor[/url]

[Boro Prodanic]

Slovački političar okrivio NATO za konflikt u Ukrajini

Potpredsednik Nacionalnog saveta slovačke skupštine Luboš Blaha okrivio je NATO za konflikt u Ukrajini i naveo da Zapad gubi od Rusije.

“Da se Amerikanci, zajedno sa NATO, nisu širili na granice Rusije, ne bi bilo rata. A danas, Zapad apsolutno gubi od Rusa”, napisao je on na Telegramu.

Socijaldemokrata Blaha podržao je poziciju premijera Roberta Fica o situaciji u Ukrajini.

“Mediji se takmiče ko će Roberta Fica više da ‘udari’ zbog toga što govori istinu o Ukrajini – da, Kijev je pod potpunom kontrolom SAD i korupcija je u Ukrajini raširena”, naveo je Blaha.

Izvor

[Boro Prodanic]

Амерички медији најзад признају: сукоб у Украјини се развија у корист Русије

Русија је стекла предност у сукобу с Украјином после корекције своје стратегије, оцењује амерички лист „Фореигн Аффаирс”.

Према мишљењу аутора чланка, „Русија је кориговала своју стратегију и сада се сукоб развија у њену корист”.

Лист наглашава да је Русија сустигла конкуренте у сфери иновација, а да Украјина из све снаге покушава да сачува ток војне помоћи од својих спољних партнера.

Наводи се да ће Кијев и његови савезници бити приморани не само да повећавају одбрамбену производњу, него и да инвестирају у разраду и ширење технологија које ће моћи да се супротставе новим страшним руским беспилотним летелицама.

„Највећа количина оружја које испоручује Запад лоше излази на крај с руским противракетним системима и електронским нападима”, констатује аутор текста, преноси Спутњик.

Додаје да сумња да ће амерички ловци Ф-16 којима се нада Кијев моћи да испуњавају своје задатке „у условима активне радиоелектронске борбе и уз присуство ракета великог домета” које користи руска авијација.

Izvor