Sukob u Ukrajini - geopolitička pitanja

[Boro Prodanic]

Putin: sa njima smo bili prijatelji, ali sada će imati probleme

Ruski lider je izjavio da je verovao da zapadne države po inerciji ratuju sa Moskvom, ali se kasnije zasigurno ubedio da je njihova namera da unište Rusiju.

Predsednik Rusije Vladimir Putin priznao je da je početkom 2000-ih godina naivno tumačio politiku država Zapada prema Rusiji, bez obzira na bogato iskustvo i rad u bezbednosnim strukturama SSSR-a.

„Ako se početkom 2000-ih nešto negativno dešavalo u politici Zapada u odnosu na Rusiju, recimo podrška separatizmu i terorizmu na teritoriji Ruske Federacije, sa čim sam, kao tadašnji obaveštajac FSB-a vrlo dobro upoznat, ipak sam to povezivao sa inercijom mišljenja i akcija“, priznaje Putin.

Verovao je, kaže, da su na Zapadu zapravo navikli da se bore sa Rusijom, imaju stručnjake za to i nemaju gde s njima, pa tako po navici ratuju sa SSSR-om.

„Ali to je bilo naivno gledanje na realnost“, dodaje Putin u intervjuu koji je dao novinaru Pavlu Zarubinu.

„Bez obzira što sam već 20 godina radio u organima bezbednosti, u Spoljno obaveštajnoj službi SSSR-a. Bez obzira što sam posle bio zamenik gradonačelnika Peterburga, direktor FSB-a, direktor Saveta bezbednosti i čak predsednik vlade neko vreme. Imao sam naivno gledište da ceo svet razume šta se desilo sa Rusijom, da je postala sasvim druga država, da nema ideološke suprotnosti niti osnova za sukob“, objašnjava predsednik.

Tek nešto kasnije se zasigurno ubedio da su na Zapadu posle raspada SSSR-a i dalje bili raspoloženi za uništenje Rusije, države sa najvećom teritorijom na svetu i velikim brojem stanovnika ako se uporedi sa evropskim zemljama. Kao takva nikome jaka nije potrebna, dodaje.

„Želeli su da podele Rusiju, kako je to predlagao američki političar Zbignjev Bžežinski, na pet delova i da ih potčine sebi, koriste naše resurse, računajući da tako podeljeni, nećemo imati pravo glasa i nećemo moći, da branimo nacionalne interese, kako to radi jedinstvena ruska država“, zaključuje predsednik.

Kada će Rusija da napadne NATO?

Rusija ne želi sukob sa NATO zemljama, nema nikakve teritorijalne pretenzije prema njima, ali Severnoatlanska alijansa na čelu sa Amerikom veštački stvara probleme, jer ne želi da ima konkurenta kakva je Moskva, tvrdi Putin.

Upozorenje američkog predsednika Džozefa Bajdena da Zapad mora da nastavi isporuku oružja Ukrajini, jer ako Rusija tamo pobedi, napašće onda NATO zemlje, Putin je okarakterisao kao „potpunu glupost“.

„I sam predsednik Bajden to zna. Tako se izražava samo kako bi opravdao pogrešnu politiku koju vodi prema Rusiji“, tvrdi Putin. Ta politika je pogrešna jer, kako je ocenio, Vašingtonu danas nije u interesu da nanese strateški poraz Rusiji, kako je planirao pre 20 godina i sam o tome govorio.

Predsednik tako velike države, predsednik NATO države, a još preciznije rečeno, šef NATO-a, ne može da ne shvata da Rusija nema nikakav politički interes da ratuje sa državama Alijanse, ističe Putin.

„Mi nemamo prema njima nikakve teritorijalne pretenzije. Nemamo želju da kvarimo odnose sa njima. Želimo da razvijamo odnose“, kaže Putin.
Podsetio je na „najdobronamernije i najsrdačnije“ odnose sa Finskom, sa kojom Rusija nije imala nikakvih sporova oko teritorija, „sve je davno rešeno, još u 20-om veku“.

Države su se ekonomski uzajamno razvijale i gradile dobre odnose, sve probleme rešavale su zajedničkim snagama, dodaje.

„Problema nije bilo. Ali sada će ih biti. Jer mi tamo formiramo Lenjingradski vojni okrug, koncentrisaćemo tamo vojne formacije. Zašto im je to bilo potrebno?! Glupost“, kaže Putin.

Izvor

[kumbor]

Русија нема територијалне претензије према државама које су већ у НАТО. Међутим, не могу заборавити репортаже из Прибалтике, 1990., када је совјетска војска отуда одлазила. На вагонима су писали, ко кредом, ко фарбом: ГОСПОДА, МИ ВЕРЊЕМСЈА - ГОСПОДО, МИ ЋЕМО СЕ ВРАТИТИ.
Прибалтика је  и у СССР била "нешто мало другачије" (као наша Словенија). Наоко пријатни градићи са травњаком пред кућама од цигле, чисте, калдрмисане улице, радње одлично снабдевене (за совјетска мерила). Ретко је било видети човека обневиделог од лоше водке, јер су они имали своје препечене воћне ракије, ликере од трава, итд., а и сматрали су да је ружно видети човека који се ваља пијан по улици, што је по Русији била честа појава, нарочито по забитим селима, макар села била недалеко од великих градова.

[fazan]

Русија нема територијалне претензије према државама које су већ у НАТО. Међутим, не могу заборавити репортаже из Прибалтике, 1990., када је совјетска војска отуда одлазила. На вагонима су писали, ко кредом, ко фарбом: ГОСПОДА, МИ ВЕРЊЕМСЈА - ГОСПОДО, МИ ЋЕМО СЕ ВРАТИТИ.
Прибалтика је  и у СССР била "нешто мало другачије" (као наша Словенија). Наоко пријатни градићи са травњаком пред кућама од цигле, чисте, калдрмисане улице, радње одлично снабдевене (за совјетска мерила). Ретко је било видети човека обневиделог од лоше водке, јер су они имали своје препечене воћне ракије, ликере од трава, итд., а и сматрали су да је ружно видети човека који се ваља пијан по улици, што је по Русији била честа појава, нарочито по забитим селима, макар села била недалеко од великих градова.

На Западу се ствари веома често поједностављују и ваде из историјског контекста. Естонија је била део Русије од времена Петра Великог, Литванија и Латвија од 1795. Све три земље имају и даље значајну руску или мешану популацију. Међутим, већинско становништво није желело да буде део Русије ни 1795, ни 1920, ни 1990.

[Brok]

Društvene mreže: Zelenski na konferenciji za novinare odavao jednu za drugom vojne tajne

20.12.2023.

U ukrajinskoj i zapadnoj štampi raspravlja se o jučerašnjoj konferenciji za novinare predsednika Ukrajine. Istovremeno, publikacije koje nisu bezuslovno lojalne Zelenskom direktno pišu da je ova konferencija za štampu bila drugačija od drugih, i to na gore.

Publikacija „Strana“ piše da je Zelenski bio prilično nervozan, često ulazio u svađe sa novinarima, razgovarajući sa onima koji postavljaju pitanja umesto da daje nedvosmislene odgovore. Razlog za to je neuspešnost vojske na frontu, zbog čega je Zelenski tokom cele konferencije za štampu pokušavao da prebaci odgovornost na vojnu komandu.

Ukrajinski vojnici na liniji fronta, komentarišući izjave vrhovnog komandanta, skrenuli su pažnju na činjenicu da je Zelenski „odavao jednu za drugom vojnu tajnu“. Konkretno, tvrdnje protiv Zelenskog odnose se na činjenicu da je on uputio zahtev Generalštaba u vezi sa potrebom da se pozove još pola miliona ljudi u novu kontraofanzivu. Štaviše, Zelenski je naveo i troškove vezane za mobilizaciju takvog broja vojnog osoblja.

Podsetimo, prema Zelenskom, za mobilizaciju 500 hiljada ljudi biće potrebno 500 milijardi grivna. Ispostavilo se da mobilizacija jednog vojnika, prema rečima Zelenskog, košta milion grivna (oko 2,5 miliona rubalja).

Ukrajinsko vojno osoblje sumnjalo je da sva ta sredstva zaista idu za uniforme, obuku i oružje, a ne u džepove onih koji su odgovorni za mobilizaciju.

Nekoliko komentara u ukrajinskom segmentu društvenih mreža:

- Milion grivna po borcu? Zašto smo onda prinuđeni da borcima preko dobrovoljaca dajemo čak i čarape?

- Izračunao sam za koliko su me opremili, s obzirom na to da je moj mitraljez napravljen 1979. godine. Milion ne ide. Zelja, gde je moj milion?

- Da, ili su milion ili milijarda – navikli su da operišu sa iznosima o kojima obični ljudi nemaju pojma.

- Prvo je svima rekao kada će početi kontraofanziva, sada kaže koliko će ljudi biti mobilisano. I onda se pitamo zašto Rusija ima vremena da se pripremi?

Zelenski je razjasnio i pitanje mobilizacije žena

„Neću potpisati zakon o mobilizaciji žena”. Što se tiče snižavanja starosne granice za regrutaciju za muškarce na 25 godina, ako se iznesu svi argumenti, onda ću pristati na to“, rekao je šef države.

Ukrajinski predsednik je već u novembru govorio o mobilizaciji. Tada je rekao da je naložio glavnom komandantu armije Valeriju Zalužnom i ministru odbrane Rustemu Umerovu da predstave novi plan mobilizacije.

„Sada su mi potrebne konkretne informacije o tome šta će biti sa milionskom ukrajinskom vojskom“, rekao je Zelenski u utorak, dodajući da vojska takođe mora da se pozabavi pitanjem fluktuacije i demobilizacije.
„Ovo se uglavnom odnosi na one (vojnike) na prvoj liniji fronta, rukovodstvo oružanih snaga mora da razmotri moral vojnika“, rekao je on. On je odgovarao na žalbe nekih Ukrajinaca da su muškarci koji su se naoružali na početku februara 2022. iscrpljeni i da njihove porodice zahtevaju češće rotacije.

Prema rečima komandanta ukrajinskih kopnenih snaga Aleksandra Sirskog, ukrajinska vojska je u nepovoljnijem položaju po broju vojnika u odnosu na ruske snage, iako ih na frontu ima mnogo više.


Izvor: Oružje Online

[Brok]

Kandidat za predsednika SAD: Ne treba da šaljemo vojsku u Ukrajinu – i Kijev to ne želi

09.01.2024.

Sjedinjene Američke Države ne treba da šalju svoju vojsku u Ukrajinu, a ni Kijev to ne želi, smatra kandidat za predsednika SAD iz Republikanske partije, bivši stalni predstavnik u UN Niki Hejli.

„Mislim da ne treba da šaljemo vojsku u Ukrajinu“, kazala je Hejli za televiziju „Foks njuz“.

Ona smatra da je pomoć Ukrajini od vitalnog značaja za interese SAD. Kako je istakla, ako bi Amerikanci shvatili da podrška Kijevu pomaže u sprečavanju šireg vojnog sukoba, oni bi to još više podržavali.

„Problem je što vam niko ne daje odgovor. I za to krivim predsednika SAD Džozefa Bajdena. On je uvek trebalo da kaže američkom narodu zašto radimo to što radimo, iz kog razloga brinemo o Ukrajini“, dodala je Hejli.

Podsećamo, američki Kongres još uvek nije odobrio zahtev Bele kuće o izdvajanju nove pomoći Kijevu, a iz predsedničke administracije je saopšteno da se bez odobrenja zakonodavaca Ukrajini ne može slati dodatno oružje. Republikanska opozicija vrši pritisak na Bajdena da preduzme korake za obezbeđivanje državne granice, osporavajući potrebu za novom pomoći Kijevu vrednom više milijardi dolara.

Izvor

[Brok]

Plan B za Ukrajinu: Pozivi na ustupke Rusiji rastu i u Kijevu i na Zapadu

09.01.2024.

Sve više zvaničnika priznaje da se sukob neće završiti pod uslovima Vladimira Zelenskog.

U javnosti se sve više i češće čuju pozivi Kijevu da se spremi za kompromis i ustupke Rusiji. Dve stvari su se promenile i na Zapadu i u Ukrajini: prvo, sada rastu zahtevi za "planom B", kako ga naziva bivša ukrajinska premijerka Julija Timošenko, i, što je još važnije – nestao je utisak da je razgovor o ovoj potrebi tabu, piše nemački istoričar Tarik Siril Amar.

S obzirom na lošu vojnu, finansijsku i političku situaciju u Ukrajini – koja bi brzo mogla da se pogorša – ovi pozivi nisu iznenađenje. Pravo pitanje nije zašto se to dešava već šta to može da znači za budućnost: da li ovi pozivi signaliziraju stvarnu spremnost za sklapanje mira? Pod kojim uslovima? I da li je to realna perspektiva?

Glas Zapada

Džejms Stavridis, penzionisani američki admiral, bivši vojni šef NATO-a i dekan prestižne američke Flečer škole prava i diplomatije, u tekstu za "Blumberg" je naveo da je malo verovatno da će Ukrajina povratiti "izgubljenu" teritoriju i preporučio Kijevu da "razmotri da privremeno ili čak trajno ustupi Krim i 'kopneni most' koji ga povezuje sa Rusijom".

Pre nekoliko meseci takva izjava bi bila skandalozna, piše Amar. Sada je to nova normalnost. Drugim rečima, bivši komandant NATO-a govori Zapadu da je najbolje rešenje sukoba kompromisni mir kojeg se Kijev zvanično gnuša.

Glasovi iz Ukrajine

Najzvučnija izjava iz Ukrajine stigla je od Julije Timošenko koja je pozvala predsednika Vladimira Zelenskog da "pokaže svoje vođstvo" predstavljanjem "plana B" koji bi podrazumevao "izlazak iz sadašnje teške, prilično tragične situacije".

Potvrđujući svoju posvećenost "pobedi" i "teritorijalnom integritetu", ona je ipak insistirala na tome da "direktan" pristup više nije održiv jer Ukrajina ne može da izdrži dug sukob.

A tu je i Aleksej Arestovič, bivši savetnik Zelenskog i glavni promoter sukoba sa Moskvom kada je taj sukob još mogao da se izbegne. Nedavno je šokirao mnoge izjavom da Ukrajina i Rusija treba da sklope mir, a zatim da se ujedine protiv Zapada.

Uslovi?

Svi ovi pozivi ipak deluju kao "šta bi bilo, kad bi bilo", a mnogo manje kao realan scenario, navodi istoričar. Predlog bivšeg komandanta NATO-a podrazumeva da će Moskva pristati na članstvo Kijeva u EU i NATO, što su crvene linije koje Rusija neće preći.

Jedini cilj Julije Timošenko je da osramoti Zelenskog i njegovo "rukovodstvo". Njen "plan B" i dalje je plan "pobede", a njena retorika ostala je generalno oštra. U nedavnom tekstu, ona insistira da je Ukrajina "već pobedila" u više bitaka i da je priznata kao deo Zapada. Pa ipak, Timošenko je lukav igrač i moguće je da je njena lista "pobeda" zapravo signal da, bar za sada, nije potrebno ništa više?

U međuvremenu, Arestovič je poručio da je svojim izjavama samo pokušavao da "uplaši Zapad" i da iskreno traži način da izbegne višegodišnji sukob u Evropi (i šire) i da je "velika nagodba između velikih sila jedini izlaz".

Koji je pravi Arestovič? Onaj koji poziva na savez sa Rusijom, onaj koji kaže (na Jutjub kanalu za koji niko na Zapadu nije čuo) da je to bio samo blef da se pokrene Zapad, ili onaj koji ima širu sliku na umu i razmatra kako obezbediti globalni mir?

Interesantno je da je Arestovič u jednom intervjuu lamentirao nad propuštenom prilikom u Istanbulu u proleće 2022, potvrđujući da je Moskva tada Kijevu ponudila veoma povoljne uslove i da je mir skoro bio sklopljen. Pre Istanbula, Arestovič je, takođe, bio uključen u Minske sporazume, kada ni ukrajinsko rukovodstvo ni njegovi zapadni sponzori nisu bili zainteresovani da dogovor uspe.

Bilo kako bilo, niko od članova "tima plan B" ne ulaže istinski napor da razmisli o jednoj stvari: svi će planovi zavisti od Rusije.

Izvor

[dzumba]

Русија се неће задовољити никаквим решењем које би подразумевало укључење Украјине (целе или без делова територије који би припали Русији) у НАТО. Чланство у ЕУ би евентуално прошло (друго је питање да ли би ЕУ онда и хтела такву, послератну Украјину, пуну економских и сваких других проблема), али уз чврсте гаранције за војном неутралношћу, само је питање ко би дао те гаранције и како би то изгледало.

А што се тиче Арестовича ја ценим да се он жели да остане у центру пажње како би га, евентуално, ангажовао неки нови газда, не искључујући ту и Русију. Није ни глуп ни необавештен, већ лукав, виспрен.... Често каже оно што други у Украјини само мисле у себи.

[kumbor]

Русија нема територијалне претензије према државама које су већ у НАТО. Међутим, не могу заборавити репортаже из Прибалтике, 1990., када је совјетска војска отуда одлазила. На вагонима су писали, ко кредом, ко фарбом: ГОСПОДА, МИ ВЕРЊЕМСЈА - ГОСПОДО, МИ ЋЕМО СЕ ВРАТИТИ.
Прибалтика је  и у СССР била "нешто мало другачије" (као наша Словенија). Наоко пријатни градићи са травњаком пред кућама од цигле, чисте, калдрмисане улице, радње одлично снабдевене (за совјетска мерила). Ретко је било видети човека обневиделог од лоше водке, јер су они имали своје препечене воћне ракије, ликере од трава, итд., а и сматрали су да је ружно видети човека који се ваља пијан по улици, што је по Русији била честа појава, нарочито по забитим селима, макар села била недалеко од великих градова.

На Западу се ствари веома често поједностављују и ваде из историјског контекста. Естонија је била део Русије од времена Петра Великог, Литванија и Латвија од 1795. Све три земље имају и даље значајну руску или мешану популацију. Међутим, већинско становништво није желело да буде део Русије ни 1795, ни 1920, ни 1990.

А први продор у Прибалтику извршио је још Иван Грозни.

[Boro Prodanic]

Bela kuća: Obustavljena pomoć SAD za Ukrajinu

Pomoć SAD za Ukrajinu je obustavljena, saopštila je Bela kuća, navodeći da se nastavljaju pregovori o paketu za bezbednosne mere na granici.

– Pomoć koju smo pružali trenutno je obustavljena – rekao je novinarima u četvrtak portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi, preneo je Rojters.

Američki Stejt department objavio je pomoć od 250 miliona dolara za Ukrajinu, 27. decembra, čime je iscrpeo preostala sredstva koja su bila određena.

Nacrt zakona, u kojem je i 61,4 milijarda dolara pomoći za Ukrajinu, blokrali su republikanci u Senatu ranije u decembru jer nije sadržao striktne mere o američkim granicama i imigracionoj politici.

Kirbi je ranije rekao da će zbog kašnjenja između potpisivanja paketa finansiranja i njihove stvarne isporuke, Ukrajina i dalje primati stavke dodeljene 27. decembra “narednih dana i sedmica”.

Nakon toga, Kirbi nije siguran da se išta može uraditi bez odluke Kongresa.

Nezavisna američka senatorka Kirsten Sinema rekla je 3. januara da je Senat “blizu” dogovora o pograničnim bezbednosnim merama, koji bi otvorio put za odobravanje pomoći Ukrajini.

Međutim, pojedini republikanski poslanici sumnjaju da će nacrt proći u Predstavničkom domu i Senatu.

Izvor

[Boro Prodanic]

Кинески премијер одбио да се састане са Зеленским

Медији су известили да је Кина у потпуности искључила било какве „дипломатске сусрете” са Украјином у Давосу по налогу Русије.

Украјински председник Владимир Зеленски изјавио је у среду да заправо није желео да се састане са кинеским премијером Ли Ћангом на Светском економском форуму у Давосу. Примедбе долазе усред медијских извештаја да је највиши кинески званичник одбио захтев Зеленског за састанак. „Кинески премијер није особа на коју циљам”, рекао је Зеленски, сугеришући да Ли није био довољно висок званичник да би га уопште вредело упознати. „Постоји кинески премијер – онда ће се наш премијер састати с њим. Волео бих да се сретнем са лидером Кине. Колико ја знам, у Кини Си Ђинпинг доноси одлуке, а у Украјини ја доносим одлуке. Не требају ми било какви дијалози; Потребне су ми важне одлуке од лидера који доносе те одлуке”, рекао је Зеленски.

Оваква оцена Зеленског долази усред медијских извештаја који сугеришу да је украјински председник заправо желео да се састане са Лијем на форуму, али је кинеска страна одбила захтев. Пекинг до сада није коментарисао изгледе за било какве састанке овог типа са украјинским руководством нити је одговорио на опаске Зеленског.

Раније, медији су известили да је Кина у потпуности искључила било какве „дипломатске сусрете” са Украјином у Давосу по налогу Русије. „Пекинг је одбацио захтев Кијева за састанак у неком тренутку током њихових међусобних посета Швајцарској”, рекао је високи амерички званичник.

Други високи неименовани украјински званичник је, међутим, рекао за „Политико” да ниједан састанак Лија и Зеленског никада није планиран. Уочи самита у Давосу шеф администрације Зеленског Андреј Јермак изјавио је да би разговори са Кином били од суштинског значаја за промовисање такозваног „мировног плана” Кијева.

Контроверзном листом предлога од 10 тачака, коју Зеленски промовише међу украјинским партнерима већ око годину дана, заправо се захтева капитулација Русије. Москва је одбацила план као „апсурдан”, одбацивши га као пропагандни трик Кијева, преноси РТ Балкан.

Izvor