PALUBA
December 03, 2024, 09:13:34 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Donirajmo Palubu za 2025/2026!  ⇦⇦⇦⇦⇦  link do teme ⇨⇨⇨⇨⇨   Donirajmo Palubu za 2025/2026!  ⇦⇦⇦⇦⇦  link do teme  ⇨⇨⇨⇨⇨   Donirajmo Palubu za 2025/2026! ⇦⇦⇦⇦⇦  link do teme  ⇨⇨⇨⇨⇨  Donirajmo Palubu za 2025/2026!  ⇦⇦⇦⇦⇦  link do teme  ⇨⇨⇨⇨⇨  Donirajmo Palubu za 2025/2026!
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 [39] 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 ... 70   Go Down
  Print  
Author Topic: Sukob u Ukrajini - geopolitička pitanja  (Read 97513 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
fazan
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Last Login:Today at 08:33:23 pm
Posts: 3 859


« Reply #380 on: February 12, 2024, 01:39:06 am »


   Radi se o tronu na kome su stajali carevi prilikom krunisanja i nikome do tada, a ni posle, nije bilo dozvoljeno da stane na njih. Sve do Putinove posete Svetoj Gori!


Хвала ти на слици и додатној информацији. Пронашао сам и о којој цркви се ради, то је Протатон (Храм Успења Пресвете Богородице) у Кареји, седишту Св. Горе. Светогорски монаси и руски медији знају понекад мало да драматизују и увеличају. Ја сам сасвим сигуран да је грчки краљ, пре него што је 1967. државним ударом збачен са власти, стајао у цркви управо на том месту. Нашао сам и линк на филм о посети грчког краља Павла 1963, али он тренутно не ради.

То је владарски трон у цркви, Александар Обреновић је стајао на таквом месту у саборној цркви у Хиландару. (Имаш такав трон и у Саборној цркви у Београду) Након њега, и остали владари који су посетили манастир. (Са изузетком Милошевића, када су се монаси разбежали да га не сретну.) Не би ме изненадило и да су Вучића поставили на тај трон у Хиландару, пошто су звонили као да долази цар.

Византијски цареви никада нису крунисани у Протатону. Уствари, никада нису били ни крунисани. Били су миропомазани, то је православни обред.

Византијски цареви никада нису
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Last Login:Today at 09:01:28 pm
Location: Obrenovac - selo Mislođin
Posts: 16 173


« Reply #381 on: February 13, 2024, 06:36:15 pm »

Ukrajina spasena?

Američki Senat predvođen demokratama izglasao je usvajanje paketa pomoći od 95,34 milijarde dolara za Ukrajinu, Izrael i Tajvan.

U glasanju pre zore, pređen je cenzus od 60 glasova, pa će sad zakon biti poslat Domu.

Džo Bajden je mesecima pozivao Kongres da požuri sa novom pomoći Ukrajini i američkim partnerima u Indo-Pacifiku, uključujući Tajvan.

Nakon Hamasovog napada na Izrael 7. oktobra, američki predsednik je takođe zatražio sredstva za američkog saveznika, zajedno sa humanitarnom pomoći Palestincima u Gazi.

Ukrajinski zvaničnici su upozorili na nestašicu oružja u vreme kada Rusija nastavlja sa ponovnim napadima.

Oba doma Kongresa moraju da odobre zakon pre nego što Bajden može da ga potpiše.

Izvor
Logged
Prvačić
potporučnik
*
Offline Offline

Last Login:December 01, 2024, 09:14:54 pm
Posts: 2 467


« Reply #382 on: February 13, 2024, 07:27:32 pm »

Ostaje još Predstavnički dom da izglasa taj zakon.
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Last Login:Today at 09:01:28 pm
Location: Obrenovac - selo Mislođin
Posts: 16 173


« Reply #383 on: February 22, 2024, 11:31:27 am »

Медведчук: Незадовољни војници могли би да изврше државни преврат у Украјини

Државни преврат у Украјини је могућ, уколико га изведу војници, оценио је украјински опозициони политичар и председник савета покрета „Друга Украјина” Виктор Медведчук, поводом десет година од државног преврата познатог као Мајдан.

Медведчук је у интервјуу за „РИА Новости” истакао да би тај нови преврат могли да изведу војници који су већ ратовали и који се тренутно више не налазе на фронту, а који су незадовољни и у безизлазном положају. Они су, како је објаснио, рањени и „незадовољни свиме” – и „медицинским услугама и лечењем које се не спроводи, јер у земљи нема новца, а уколико га и има оно нестаје због корупције”.

Овакав сценарио Медведчук сматра да би био могућ и додаје да би се у том случају радило о „бурном устанку”, будући да Запад контролише све мање или више активне акције отпора тренутном систему.

„Могуће је извести било какав државни преврат уколико се организује још један Мајдан. Али, уколико Запад тај Мајдан не подржава, односно, да преведем, не финансира – онда од тога неће бити ништа. И то је сигурно тако”, подвукао је.

Стога, уколико дође до још једних председничких избора, онда ће Запад на њима одређивати ко ће победити, а не народ, закључио је.

„Запад ће одлучити ко може да замени Зеленског, ако жели да га смени. Ако не буду хтели да га смене, онда ће он остати на месту председника”.

Ипак, Медведчук оцењује да та прозападна опозиција у Украјини у виду Кличка, Тимошенко и Порошенка неће ништа променити, чак и уколико дође до смене власти и додаје да председник Украјине Владимир Зеленски није припремљен да управља једном земљом, без обзира што је већ пет година при власти, преноси РТ Балкан.

Izvor
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Last Login:Today at 09:01:28 pm
Location: Obrenovac - selo Mislođin
Posts: 16 173


« Reply #384 on: February 25, 2024, 04:46:00 pm »

Fico šokirao izjavom: napali su ih jer su ukrajinski neonacisti podivljali

Slovački premijer Robert Fico rekao je da je Rusija započela rat protiv Ukrajine 2014. jer su “ukrajinski neonacisti podivljali”.

On je rekao da je vojna invazija Ruske Federacije na Ukrajinu delimično poslužila i za zabludu Rusije da misli da se NATO neće širiti dalje na istok.

Fico je opisao moguće članstvo Ukrajine u NATO-u kao okidač za početak Trećeg svetskog rata.

Ipak, Fico je priznao da je invazija na Ukrajinu kršenje međunarodnog prava.

Posle sastanka sa slovačkim premijerom Robertom Ficom u Užgorodu 24. januara, ukrajinski premijer Denis Šmihal rekao je da Slovačka neće blokirati Ukrajinu da kupuje oružje i opremu od slovačkih kompanija.

Pre posete Ukrajini, Fico je dao niz skandaloznih izjava. Fico je posebno rekao da će Ukrajina morati da ustupi deo svoje teritorije Rusiji. Dan ranije, kada je Rusija pokrenula veliki raketni napad na Ukrajinu, posebno na Kijev, Fico je rekao da je život u ukrajinskoj prestonici “apsolutno normalan”.

Izvor
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Last Login:Today at 09:06:15 pm
Posts: 22 855


« Reply #385 on: February 26, 2024, 06:10:03 pm »

Brige Zapada u vezi sa kineskom podrškom Rusiji

Države Zapada veruju da raste finansijska i materijalna podrška Kine Rusiji i strahuju da bi ona uskoro, postepeno mogla da se pretoči u konretnu vojnu pomoć, odnosno, snabdevanje municijom i naoružanjem.

Bivši obaveštajni oficir francuske armije Pjer Mari Monije u autorskom članku za tajvanski portal Diplomat, povodom dvogodišnjice ruske intervencije u Ukrajini, iznosi zabrinutost vojnih struktura Zapada u vezi sa podrškom koju Narodna Republika Kina pruža Rusiji u njenom ratnom naporu.

Politika poštovanja međunarodnog prava ne dopušta Pekingu da pruži vojnu pomoć Moskvi jer njena "specijalna vojna operacija" predstavlja kršenje suvereniteta Ukrajine, ali, tvrdi francuski autor, finansijska i materijalna pomoć Kine Rusiji raste i grana se, te počinje da ima uticaj na dešavanja na bojištu. Zbog toga se među obaveštajnim i vojnim strukturama na Zapadu širi strah da bi Kina postepeno mogla da počne i sa isporukama vojne opreme i municije.

A to bi bio preokret od suštinskog značaja jer najmnogoljudnija zemlja planete ima ogromne vojne rezerve i, što je još važnije, divovske proizvodne kapacitete koji bi Rusiji obezbedili kontinuirano i dugotrajno snabdevanje koje bi nesumnjivo odnelo prevagu na bojištu.

Kineska pomoć Rusiji

Monije, koji tvrdi da snažno angažovanje zemalja Zapada u Istočnoj Evropi odgovara Kini jer troši njihovo vreme i resurse, najpre ističe da je ekonomska razmena između Rusije i Kine u 2023. godini dostigla rekordnih 240 milijardi dolara, zahvaljujući čemu je Moskva skočila sa desetog na šesto mesto najvećih spoljnotrgovinskih partnera Pekinga.

Jasno je da kineski automobili, pametni telefoni i roba široke potrošnje popunjavaju rupe u snabdevanju nastale povlačenjem evropskih, južnokorejskih i japanskih proizvođača s ruskog tržišta.

No, ono što uznemirava francuskog obaveštajca je to da se među kineskim proizvodima koji masovno odlaze u Rusiju nalaze i mašine koje se koriste za proizvodnju naoružanja, kao i delovi i komponente koji imaju primenu i u vojnoj industriji, poput kugličnih ležajeva za vozila, kompjuterskih čipova ili optike.

On se pritom poziva na tvrdnje ukrajinske vojske da su među ostacima ruskih projektila proizvedenih prošle godine pronađeni komponente kineskog porekla, kao i na video-snimke ruskih vojnika na kojima se, kako kaže, mogu videti šatori i gume za vozila proizvedeni u Kini.

Monije čak ne zaboravlja da pomene da su u kopanju rovova i postavljanju prepreka u sastavu tzv. "Surovikinove (odbrambene) linije" na jugoistoku Ukrajine korišćene građevinske mašine kineske proizvodnje. Kao posebno alarmantan slučaj navodi informaciju da je za potrebe ruske armije kupljeno 2.100 kineskih lakih terenskih vozila "dezertkros", koji mada popularni među obožavaocima prirode, poljoprivrednicima i lovcima, mogu biti korišćeni i za prevoz vojnih zaliha, municije i malih grupa vojnika.

On govori i o zajmovima u visini od devet milijardi dolara koje su kineske banke dale ruskim finansijskim institucijama kao što su "Sberbanka" i "VTB" u fiskalnoj 2022. godini i navodi činjenicu da Peking sarađuje s Moskvom u njenom nastojanju da se oslobodi zapadnih valuta i trgovinu s inostranstvom obavlja u kineskim juanima.

Utehu, međutim, nalazi u tome da su kineske vlasti, pod pritiskom Zapada, odlučile da ograniče visinu pozajmica koju kineske državne banke mogu da daju ruskim klijentima, te da je Kina odbila da snabde ruskog proizvođača vojnih kamiona "Kamaz" svojim motorima.

Nivo kineske podrške Rusiji ključni faktor za ishod rata?

Francuski autor, dakle, strahuje da će Kina, pošto joj odgovara da materijalni resursi i pažnja SAD i njenih saveznika budu usmereni na Ukrajinu umesto na Tajvan i azijsko-pacifički region u kojem nastoji da projektuje svoj vojnopolitički uticaj, polako napustiti svoj relativno neutralni stav u odnosu na konflikt u Ukrajini.

Jer, tvrdi Monije, mada kinesko rukovodstvo još uvek nije donelo odluku da Rusiji ustupi naoružanje i municiju, po saznanjima američkih obaveštajnih struktura, ono tu mogućnost razmatra.

On zato, čini se, želi da uputi poruku političarima Zapada da intenziviraju rad na ubeđivanju (i prisiljavanju) Pekinga da se politički i ekonomski distancira od Moskve i doprinese njenom izolovanju. Odnosno, Monije sugeriše da isporuke mašina, vozila, delova i komponenti koje imaju dualnu civilnu i vojnu upotrebu iz Kine treba da stanu i, čini se, želi da naglasi da kolektivni Zapad treba da kazni kineske kompanije koje ne poštuju sankcije Rusiji koje je on uveo.

Jer, po njemu, pobeda Ukrajine zavisi od stepena do kojeg zemlje Zapada mogu da ograniče ili umanje podršku Kine Rusiji.

Poluge moći Zapada

Treba reći da države Zapada imaju poluge moći kojima mogu da ucenjuju i pritiskaju vladu u Pekingu, naročito u ekonomskoj sferi, budući da ekonomska razmena Kine sa Evropskom unijom godišnje iznosi oko 800 milijardi evra, a sa Sjedinjenim Državama preko 600 milijardi dolara. Otud bi uvođenje visokih carina i drugih prepreka kineskom uvozu moglo da nanese osetnu štetu kompanijama iz te dalekoistočne zemlje.

Ograničavanje pristupa naprednim tehnologijama zapadnog porekla, kao i politički gestovi koji podupiru de fakto nezavisnost Tajvana od Kine, zatim naoružavanje tog ostrva i vojni manevri zapadnih sila potpomognutih Japanom u njegovoj neposrednoj blizini, takođe su forme pritiska kojima vlada u Vašingtonu i njeni saveznici mogu da pribegnu u nastojanju da odgovore Peking od pružanja veće pomoći Rusiji.

Tu je i snažna medijska propaganda usmerena na diskreditovanje i demonizaciju kineskog političkog sistema i vladajuće partije.

Jalovi i kontraproduktivni pritisak?
 
Problem za Zapad je, međutim, to što se svi navedeni oblici prinude primenjuju protiv Kine pod raznim izgovorima još od pre početka rata u Ukrajini.

To vlastima u Pekingu stavlja do znanja da su namere Zapada neiskrene i neprijateljske, odnosno, usmerene na ometanje ekonomskog i tehnološkog razvoja Kine, te ih navodi na pomisao da će njihovo kažnjavanje i demonizacija biti vršeni u svakom slučaju, i nezavisno od konflikta u Ukrajini.

Dalje, u nekim oblastima, kao što su razvoj tehnologije potrebne za osvajanje svemira, dizajniranje i proizvodnja čipova ili rad na usavršavanju veštačke inteligencije, Kina je već napravila velike korake u smanjivanju tehnološke zavisnosti od Zapada, upravo zbog sankcija kojima je bila izložena. Ona je time uvećala otpornost na spoljni pritisak.

Još jedan je problem to što je sasvim izvesno i svima u Pekingu jasno da sve političke opcije u Vašingtonu vide upravo Kinu kao najveći izazov političko-ekonomskoj hegemoniji SAD, kao geopolitičkog suparnika i vojnu pretnju, a ne potencijalnog partnera s kojim je kroz saradnju i međusobno uvažavanje moguće ostvariti obostrani prosperitet.

To vlastima u Pekingu ne ostavlja prostora da se nadaju detantu ili otopljavanju odnosa sa Vašingtonom i produbljuje njihovu svest da u spoljnim odnosima, kada su u pitanju velike sile, samo na Rusiju mogu računati kao na dobronamernog, odnosno, prijateljski nastrojenog partnera.

Ekonomske sankcije protiv Kine, naravno, štete i preduzećima na Zapadu, ali i tamošnjem stanovništvu, koje svoje ekonomsko blagostanje u dobroj meri duguje širokoj paleti jeftinih kineskih proizvoda koji obuzdavaju inflaciju - presecanje njihovog dotoka putem zabrana uvoza ili uvođenja tarifa i kvota prouzrokovalo bi krupne nestašice. Pogotovo u času kada naročito EU pati zbog posledica sankcija Rusiji.

Štaviše, ako se kao osnovu za uvođenje sankcija protiv kineskih i drugih kompanija uzima to da njihovi civilni produkti i usluge potencijalno mogu naći primenu i u vojnim jedinicama i proizvodima ili radnim procesima vojne industrije, onda se bukvalno sve, uključujući tu i igle, četkice za zube i šrafove, može smatrati vojnom pomoći i povodom za kažnjavanje.

Uvažavanje moćnije od prisile?

Uprkos svemu tome, Evropska unija je povodom dvogodišnjice od početka rata u Ukrajini upravo objavila novi paket sankcija koji predviđa kaznene mere protiv nekoliko kineskih, ali i indijskih, pa i drugih preduzeća (uključujući i neka iz Srbije).

Diktiranje najmnogoljudnijoj zemlji sveta, koja je realno (po paritetu kupovne moći) i najveća ekonomija planete, te najveći industrijski proizvođač i izvoznik sveta, kako ona treba da se ophodi prema drugim državama, i stalno nastojanje da je se ocrni i kazni, fundamentalno je pogrešan spoljnopolitički pristup.

Države Zapada, ako žele da Peking ostane relativno neutralan, odnosno, ne pređe na isporuke municije i oružja Moskvi, umesto dosadašnje višegodišnje politike prisile trebale bi da probaju novi (za njih, čini se, revolucionaran i jako težak) recept u odnosima sa Kinom - uvažavanje njenog teritorijalnog integriteta, političko-ekonomskog sistema i prava da vodi unutrašnju i spoljnu politiku onako kako želi.

Jer, to bi učinilo da se Peking ekonomski i vojno oseća sigurnije i umanjilo njegovu potrebu da sopstvenu bezbednost vezuje za saradnju s Rusijom, te istovremeno povratilo njegovo poverenje u političke strukture Zapada i ohrabrilo ga da razvija odnose sa njima.

Извор: https://www.rts.rs/lat/vesti/svet/5374338/brige-zapada-u-vezi-sa-kineskom-podrskom-rusiji.html
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Last Login:Today at 09:06:15 pm
Posts: 22 855


« Reply #386 on: February 26, 2024, 06:16:43 pm »

У контексту претходног текста и притиску колективног Запада на Кину. Суштина би била у питању: шта би Кина добила ако би под притиском прихватила захтеве колективног Запада и одустала од помоћи Русији?  Из искуства које нам нуди историја Кина не би добила баш ништа. Друго, да ли је и једна иоле моћна земља као Кина у новијој историји подлегла притиску колективног Запада или неке од њених јачих земаља? Одговор је није. Још мање ће Кина која не само да је економски јака (мада и осетљива) већ и војно све моћнија. Дакле, оно што колективно Запад покушавају је погрешно. Као што аутор текста и предлаже потребан је неки нови приступ, на који колективни Запад није научио или не зна шта би то било а да себе не доведу у инфериорни положај.
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Last Login:Today at 09:01:28 pm
Location: Obrenovac - selo Mislođin
Posts: 16 173


« Reply #387 on: February 26, 2024, 07:19:54 pm »

Kolektivni Zapad je od početka rata u Ukrajini više puta pucao u sopstvena kolena (diverzije na ST 1 i 2, odustajanje od jeftinog ruskog gasa za račun mnogo skupljeg američkog...) a te rane će tek da zabole, na žalost, najviše običan narod.

Bez obzira što bi za Zapad bilo mnogo mudrije da vodi pomirljiviju politiku prema Kini, mislim da se to neće dogoditi, posebno ako Donald Tramp bude ponovo predsednik SAD.
Logged
fazan
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Last Login:Today at 08:33:23 pm
Posts: 3 859


« Reply #388 on: February 26, 2024, 08:49:26 pm »

Кина неће дозволити да се на њеним западним границама нађе НАТО. Далеко им више одговара да на граници имају Русију. Све оне приче о томе како ће Кина узети Сибир су глупост. Зашто би Кина узимала Сибир, када из Сибира добија све што јој треба?

Запад је почео да окреће леђа Кини пре рата у Украјини. Део тога је мотивисан жељом да се задржи економска и технолошка предност, односно да се спречи успон Кине и стварање Pax Sinica који би заменио Pax Americana. Руку на срце, одређене бојазни су биле сасвим на месту, посебно када је технологија у питању. Успон Кине је почео у време Кисинџера и Никсона. Америчке и друге мулитинационалне компаније су селиле производњу у Кину. Јефтина и дисциплинована радна снага су од Кине направили највећу светску индустријску силу. Кинези су вешто користили ти позицију и фаворизовали затварање производних процеса у Кини. Све ово је довело и до стварања једног огромног тржишта у самој Кини, као и формирања неке средње класе, која броји преко 400 милиона људи. Тако Кина више није само произвођач, него и потрошач.

Запад сада сели производњу у друге земље. Понекад из економских разлога (јефтинија радна снага), а понекад из политичких. Међутим, кинеска економија већ има домаће тржиште које може да послужи као основа за експанзију. Земљама трећег света може да понуди јефиније производе, а и да их кредитира. Може да понуди и кредите, а да при томе не прича о људским правима и тражи политичке реформе.

Када је рат у Украјини у питању, Кини одговара да се рат одужи. Руси ће добијати одређену помоћ, али не у количинама које би биле потребне да се оствари брза победа. Не постоји ништа што Запад може да понуди Кини, да би је навео на санкције Русији. Идеја у западним санкцијама Кини је глупост, јер би у овом тренутку Запад без Кине стао. Запад ће се временом ослобађати зависности, али за то су потребне деценије.

Међутим, Кинезима је у интересу да Русија победи у рату. Русија неће угрожавати кинеске економске интересе.

Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Last Login:Today at 09:06:15 pm
Posts: 22 855


« Reply #389 on: February 28, 2024, 06:55:09 pm »

Quote
Запад ће се временом ослобађати зависности, али за то су потребне деценије.

Не само да ће требати деценије него ће свет бити другачији. Колективни Југ све више гледа своје интересе и истиче своје захтеве. Дакле, колективни Запад ће и те како зависити од тог колективног Југа (ако већ неће од Кине). Велико је питање ко ће коме диктирати услове за 10-20 година...
Logged
Pages:  1 ... 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 [39] 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 ... 70   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.03 seconds with 22 queries.