Sukob u Ukrajini - geopolitička pitanja

[Boro Prodanic]

Moskva poseduje kompromitujuće snimke: Nemci planiraju napad na Rusiju

Iz Moskve tvrde da poseduju audio-snimak na kojem su visoki oficiri nemačkog Bundesvera razgovarali o udarima na Krimski most.

Margarita Simonjan, glavna i odgovorna urednica medijske grupe Rusija Sevodnja i televizijskog kanala Raša tudej, rekla je da ona ima taj snimak i da su joj „nešto izuzetno interesantno preneli drugovi u uniformi“.

Kako je rekla, to joj je preneto baš na dan kada je nemački kancelar Olaf Šolc rekao da NATO ne učestvuje i da neće učestvovati u ukrajinskom sukobu.

„Tako fascinantno čitanje i zvuk koji zaista želim da objavim. Da obradujemo pretplatnike. Na ovom najzanimljivijem snimku visoki oficiri Bundesvera raspravljaju kako će bombardovati (pažnja!) Krimski most. I kako bi to veštije uradili, da bi u isto vreme njihov Šolc mogao da nastavi da kaže da mu je koliba na ivici“, napisala je Simonjan na Telegram kanalu.

Prema njenim rečima, u 40-minutnom audio-snimku, oficiri Bundesvera pominju i američku i britansku vojsku, „ležerno govoreći da su one već duže vreme direktno uključene u sukob“.

Simonjan je dodala da je zvaničan novinarski zahtev podnela ministru spoljnih poslova i ambasadoru Nemačke, kao i lično Šolcu.

„Kako mi to zapravo razumemo? Zar nije vreme da Rusija aktivno podseća Nemačku kako su se za Nemačku prošli put završile eksplozije ruskih mostova? Volela bih da odgovor, kao što je uobičajeno u svim zahtevima vaših medija, vidim do ručka. Inače, ‘nikad ne znaš šta je sutra'“, zaključila je Simonjan.

Izvor

[Boro Prodanic]

B.P: mali prilog o suštini demokratije i "slobodnih medija" na Zapadu. Drugo, nemački generali očigledno nisu bili na času kada se u Vojnoj akademiji Nemačke učilo o stanju u Nemačkoj u maju 1945. Ili, možda im nije dosta, vreme je za novu lekciju. Bojim se da nakon nove lekcije neće više biti Nemačke, ni generala.

Неистине немачких медија: како „Шпигл” и „Билд” крију истину од читалаца о процурелим снимцима

Немачки медији јесу у својим извештајима потврдили аутентичност телефонског позива који је пресретнут и објављен у Русији, а у којем генерали немачког ратног ваздухопловства отворено говоре о томе како најбоље да „турусима” нападну Кримски мост.

Далеко од тога, међутим, да Немци знају стварну истину, јер њихови медији чине све што могу како би од својих грађана заташкали садржај разговора и убедили их да у фокусирају искључиво на „зле Русе који шпијунирају”, указује Томас Ропер уредник веб-сајта „Анти-Шпигл”.

„Билд” је тако огорчен што је Бундесвер прислушкиван, и додаје да је министарство одбране Немачке „како би ограничило штету” спровело мере цензуре блокирањем Икс налога који су дистрибуирали снимак у Немачкој.

„Циљ је да се спречи да Немци сазнају било шта о садржају разговора, јер је сва друга штета учињена: разговор је познат широм света и преведен је на многе језике. Само Немци не би требало да сазнају шта руководство Бундесвера планира да уради у тајности”, указује Ропер.

Он наводи и да су Немци поприлично каснили објављујући причу о умешаности Немаца у планове о уништењу Кримског моста, јер како каже, требало им је времена да се „сложе око формулације”.

„Не изненађује да су од одређеног тренутка сви немачки медији објављивали само кратке текстове у којима се готово ништа не извештава о садржају разговора. Међутим, нашироко се прича да су зли Руси прислушкивали разговор и да то Војна контраобавештајна служба сада истражује. Политичарима и медијима требало је 14 сати да се договоре око формулације, након што је Маргарита Симоњан, главна уредница РТ -а објавила први извештај о пресретнутом разговору и његовом садржају”, указује уредник „Анти-Шпигла”.

Не само да су у Немачкој блокирани сви налози на друштвеној мрежи Икс који су ширили спорне снимке, већ, додаје он, ниједан немачки медиј који је до сада извештавао о овој теми, о садржају разговора није известио.

„Немци не би требало да сазнају шта су генерали разговарали. Можда је разумљиво да Бундесвер то жели, али чињеница да се немачки медији поигравају са тајношћу још једном показује коме они заправо служе – а то нису њихови читаоци”, констатује Ропер.

У тексту „Шпигла” од дванаест пасуса, како он илуструје, читалац тог листа и не може да прочита ни једну реченицу о умешаности Немачке у рат, нити о покушајима генерала да то прикрију, или доношењем података у Украјину аутомобилом, или тако што ће Британцима дати да ураде прљави посао програмирања ракета.

И није да су у снимку „између осталог помињана” складишта муниције и Кримски, као што то „Шпигл” лаже своје читаоце. Заправо, ту се врло детаљно разговарало о томе како их напасти.

„Официри ратног ваздухопловства су то врло пажљиво анализирали и разговарали о практично готовом плану напада на Кримски мост, с тим да им је једини проблем био како да објасне овај план Украјинцима. „Шпигл” је слагао читаоце изостављајући то, јер они не знају о чему је био тај разговор и колико је био осетљив. Читаоци немачких мејнстрим медија остају глупи”, истиче Ропер.

Ти медији, заправо само покушавају да одвуку пажњу од садржаја разговора. „Билд” то чини фокусирајући се на чињеницу да је Русија прислушкивала разговор, док „Шпигл” ради то исто, али детаљно додаје да је све то само „руска пропаганда”, преноси РТ Балкан.

Izvor

[Prvačić]

Potvrda prethodnog teksta:

"Berlin optužuje Moskvu za 'informacioni rat' nakon objave snimka razgovora


Njemački ministar odbrane, Boris Pistorijus (Pistorius) je u nedjelju, 3. marta izjavio da Rusija vodi "informacioni rat" čiji je cilj stvaranje podjela u Njemačkoj.

Ovo je njegova prva reakcija nakon što je u Rusiji u petak objavljen zvučni snimak sastanka viših njemačkih vojnih zvaničnika.

Ruski mediji su objavili 38-minutni snimak poziva u kojem se čuju njemački oficiri kako raspravljaju o isporuci oružja za Ukrajinu, te potencijalnim napadima Kijeva na most na Krimu, nakon čega su ruski zvaničnici tražili objašnjenje.

U subotu, Njemačka je rekla da se radi o prisluškivanju, te navela da istražuje taj slučaj.

"Ovaj incident je mnogo više od presječene komunikacije, i objave razgovora... Ovo je dio informacionog rata koji vodi [ruski predsjednik Vladimir] Putin", kazao je Pistorijus.

On je ocijenio da se radi o "hibridnom dezinformacionom napadu", te da je njegov cilj prouzrokovanje "podjela" i "podrivanje jedinstva".

Kremlj konstantno poriče optužbe za širenje lažnih ili obmanjujućih informacija, kada ih druge zemlje optužuju za to.

Ne navodeći konkretno šta ih zanima, portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova je na društvenim mrežama u petak naveo da "traže objašnjenje od Njemačke".

Ruska ambasada u Berlinu nije odgovorili na zahtjev za komentar.

Učesnici u spornom pozivu raspravljaju o mogućoj isporuci Taurus krstarećih raketa za Kijev, što je kancelar Olaf Šolc (Scholz) javno za sada odbio. Takođe govore o obuci ukrajinskih vojnika i mogućim vojnim ciljevima.

Ruski ministar spoljnih poslova, Sergej Lavrov, obratio se novinarima u subotu i govorio o "lukavim planovima njemačke vojske koji su postali očigledni zahvaljujući objavi ovog audio snimka".

Bivši ruski predsjednik, Dmitri Medvdev, koji je da zamjenik predsjedavajućeg ruskog Savjeta bezbjednosti, u nedjelju je izjavio da snimak ukazuje na to da se Berlin sprema za borbu protiv Moskve."

Izvor

[Boro Prodanic]

„Њујорк тајмс“: војни савез Украјине и Америке почео да бледи

Војни савез Украјине и Сједињених Америчких Држава показује знаке међусобног разочарања и излизаности, с обзиром на то да су амерички војни стратези незадовољни војном стратегијом Украјине, а Кијев је разочаран због недовољне количине испоручене муниције, пише лист „Њујорк тајмс“.

„Након две године од почетка сукоба, војни савез САД и Украјине почиње да бледи и ствара се осећај да би односи могли да се заглаве у некој врсти колотечине“, наводи се у чланку.

Лист истиче да амерички војни стратези, међу којима и министар одбране САД Лојд Остин, сматрају да је Украјини потребно да једном своје снаге сконцентрише на једну велику битку. Уместо тога, Кијев губи снагу у борби за градове који, по речима америчких званичника, немају стратешку вредност. Један од последњих примера таквих градова је Авдејевка.

Украјина је све више разочарана што је америчка парализа у политици довела до недостатка муниције за војску на фронту.

„Контраофанзива је доживела крах. У Пентагону неки званичници говоре да они уопште не сматрају да су напори које је Украјина предузела прошлог лета – контраофанзива“, пише лист.

Украјинска контраофанзива је почела 4. јуна 2023. године, а три месеца касније руски председник Владимир Путин је изјавио да тзв. контраофанзива не само да је заустављена, већ је претрпела неуспех. Министар одбране Русије Сергеј Шојгу изјавио је 20. фебруара да је само током неуспешне контраофанзиве од 4. јуна 2023. године, погинуло је и рањено 166 хиљада украјинских војника, преноси Спутњик.

Izvor

[dzumba]

Лист истиче да амерички војни стратези, међу којима и министар одбране САД Лојд Остин, сматрају да је Украјини потребно да једном своје снаге сконцентрише на једну велику битку. Уместо тога, Кијев губи снагу у борби за градове који, по речима америчких званичника, немају стратешку вредност. Један од последњих примера таквих градова је Авдејевка.

Са овим би се сложио, с тим да бих избегао израз "сконцентрише на једну велику битку", већ бих рекао "групише снаге на једна изабрани правац". Могуће је да је преводилац можда дословно превео текст, не улазећи у контекст.

[Prvačić]

I šta poslije te "jedne velike bitke"?
Ako Rusija ne kapitulira, a to nije baš izgledno, hoće li Ukrajina imati snaga za nastavak rata?

PS

1709. poslije bitke kod Malplakea, maršal Vilar je pisao kralju:"Ako nam Bog podari još jedan ovakav poraz, svi neprijatelji Vašeg veličanstva će biti uništeni". (izvinjavam se ako citat nije dobar )

[Boro Prodanic]

“Rusija spremna na dugotrajni rat, a da li je i Evropa?”

Očito je da se Rusija priprema za dugotrajno ratovanje, a čini se da evropske političke elite nisu za to spremne, kaže Božo Kovačević, bivši ambasador Hrvatske u Moskvi.

Izveštaji sa fronta u Ukrajini nedvosmisleno govore da je u poslednjih mjesec dana Rusija preuzela inicijativu na ratištu, a da ukrajinske oružane snage imaju sve više problema da održe visok nivo borbene spremnosti.

Da je situacija teška svedoče i apeli ukrajinskih zvaničnika koji neprekidno ponavljaju da sve više osete nedostatak adekvatne zapadne vojne pomoći.

Američki Institut za proučavanje rata (ISW) u jednoj od svojih nedavnih analiza utvrdio je da ruski borbeni avioni nastavljaju sa relativno velikim brojem napada u Ukrajini, iako su najviši vojni i politički zvaničnici Ukrajine izvestili da je njihova zemlja uspela da obori nekoliko ruskih bombardera u poslednje vreme.

Onespokojavajuće je za Ukrajinu delovala i informacija da je Rusija uspela da uništi jedan HIMARS sistem koji je, pre neutralizacije, korišćen u borbene svrhe. Na kraju izveštaja litvanske obaveštajne službe govori se o tome da je Rusija u mogućnosti da nastavi vođenje rata još najmanje dve godine i da je niz faktora doveo do toga da zemlja nije ekonomski poklekla pod sankcijama zapada.

Pored toga, u svom izveštaju utvrdile su i da Rusija uči na vojnim greškama koje je napravila u Ukrajini i prilagođava svoje oružane snage i vojne taktike novonastalim situacijama.

Zapad gubi interes za rat u Ukrajini

Analizirajući situaciju u Ukrajini, bivši ambasador Hrvatske u Rusiji Božo Kovačević primećuje da Zapad, generalno, gubi interes za zbivanja na ukrajinskom ratištu. Ukrajinci očekuju obimniju pomoć koja izostaje, a razlozi za takvo ponašanje Zapada su mnogostruki i veoma složeni.

– Zapravo je izostala očekivana pomoć iz SAD zbog poznate situacije u Kongresu. To je delimično nadoknađeno finansijskom i materijalnom pomoći iz Evrope, ali to očito nije dovoljno. Sve to zajedno govori o smanjenom stepenu odlučnosti zapadnih političkih elita da i dalje ustraju na pomoći Ukrajini. To je uslovljeno njihovim razočarenjem zbog neuspeha prošlogodišnje ukrajinske ofanzive i zbog neizvesne perspektive – ističe on.

Ono što je sada svima postalo jasno, pojašnjava Kovačević, jeste da je očigledno Rusija spremna da vodi dugogodišnji rat.

– Očito je da se Rusija priprema za dugotrajno ratovanje, a čini se da evropske političke elite nisu za to naročito spremne. I to je razlog nezadovoljavajućeg stanja na ukrajinskim ratištima. To su okolnosti u kojima se na predsednika Zelenskog stvara veliki pritisak. Njemu su iz NATO poručili da će Ukrajina biti primljena u Alijansu nakon što se završi rat, a nije rečeno kakav bi trebalo da bude ishod tog rata. Istovremeno, i Evropa i SAD poručuju da će pomagati Ukrajini dok god bude trebalo – navodi Kovačević.

Izostanak ekonomskog kolapsa Rusije

I to je jedno sasvim neodređeno političko obećanje, kaže Kovačević, jer u njemu mnoge stvari nisu do kraja precizno formulisane.

– Ko će odrediti kad ta pomoć više neće biti potrebna – pita Kovačević. “S druge strane, izostanak ekonomskog kolapsa Ruske Federacije je na zapadu aktuelizovao opravdanost te politike sankcija. A taj relativni ekonomski uspeh Rusije Putina je učvrstio u njegovoj odluci da i dalje sprovodi takvu politiku. Dakle, sve zajedno, to su okolnosti koje ne idu na ruku Ukrajini.

Iako je uveren da se trenutno ne vode nikakvi „tajni pregovori“ sa Rusijom, jasno je da postoji očekivanje da se rat zaustavi, pa makar primirje bilo na štetu Ukrajine. Glavni problem u mogućim pregovorima, kaže Kovačević, jeste krut stav Rusije.

– Mislim da ne postoji tajni dogovor, ali mislim i da u krugovima zapadnih političkih elita u sve većoj meri sazrijeva svest o potrebi da se otvore pregovori. Problem je u tome što je ruska pozicija za pregovore potpuno neprihvatljiva i za Ukrajinu, i za Zapad – kaže.

Ruska koncepcija od tri tačke

Ruska koncepcija svodi se na tri tačke od kojih neće odustati bez obzira kakva bila kontra ponuda, kaže Kovačević.

– To je denacifikacija, a to zapravo znači da Rusija ne priznaje nijednu vlast u Ukrajini osim one koja je zapravo ruska marionetska vlast.

Druga tačka je demilitarizacija, a to zapravo znači vojna kapitulacija Ukrajine.

I treća je neutralnost, što znači da bi NATO morao povući svoj poziv Ukrajini za članstvo. To su tri tačke koje ni Zapad, ni Ukrajina ne mogu da prihvate. Naravno, pretpostavlja se da sva okupirana područja Ukrajine ostaju pod ruskim suverenitetom – zaključuje bivši ambasador.

Izvor
B.P: dodao bih da je razlika u koncepcijama mirovnih pregovora (budućih) suštinska - za Zapad je to pitanje jednog pokušaja slabljenja Rusije koji nije uspeo, za Rusiju pitanje opstanka, života i smrti. Zbog toga Rusija neće odustati do kapitulacije Ukrajine, a mislim da mirovnih pregovora neće biti osim o uslovima kapitulacije.

[Boro Prodanic]

Francuska pravi koaliciju zemalja koje su spremne da pošalju vojnike u Ukrajinu?

Francuska formira koaliciju država koje su spremne da pošalju vojnike u Ukrajinu, piše američki magazin “Politiko”.

“Francuska formira koaliciju zemalja koje su spremne da eventualno pošalju snage u Ukrajinu i tako još više produbljuje neslaganje sa opreznijim Berlinom”, navodi se u članku.

Podseća se da je francuski predsednik Emanuel Makron nedavno govorio o tome da zapadni lideri nisu isključili mogućnost slanja snaga u Ukrajinu. Odmah posle toga većina država EU, među kojima su Nemačka, Češka, Poljska, saopštila je  da nema takvih planova.

Ipak, Estonija, Letonija i Litvanija su, kako piše “Politiko”, daleko otvorenije za tu ideju.

Izvor

[Duki]

Francuska pravi koaliciju zemalja koje su spremne da pošalju vojnike u Ukrajinu?

Francuska formira koaliciju država koje su spremne da pošalju vojnike u Ukrajinu, piše američki magazin “Politiko”.

“Francuska formira koaliciju zemalja koje su spremne da eventualno pošalju snage u Ukrajinu i tako još više produbljuje neslaganje sa opreznijim Berlinom”, navodi se u članku.

Podseća se da je francuski predsednik Emanuel Makron nedavno govorio o tome da zapadni lideri nisu isključili mogućnost slanja snaga u Ukrajinu. Odmah posle toga većina država EU, među kojima su Nemačka, Češka, Poljska, saopštila je  da nema takvih planova.

Ipak, Estonija, Letonija i Litvanija su, kako piše “Politiko”, daleko otvorenije za tu ideju.

Izvor

Strani vojnici i instruktori su odavno u UA i bore se u sklopu internacionalnih brigada, štaviše postoje podaci da je popriličan broj (petocifren broj) poljaka stradao u ovom sukobu.
Mislim da bi mogli da povedemo diskusiju o tome kome je ova vest namenjena jer svi znamo da su te trupe već tamo samo u tuđoj uniformi a direktan sukob FR i RU je malo verovatan.

[Boro Prodanic]

Mislim da je to sve "Trla baba lan, da joj prođe dan". Pomislio sam čak da je Makron ovom bombastičnom izjavom hteo da skrene pažnju sa svojih intimnih problema - brak, supruga...

A tri baltičke republike će naravno biti presudan faktor u tim "koalicionim snagama" - bez njih ništa.

[Boro Prodanic]

B.P: a evo, i Zelenski ga vadi:

Zelenski: Ukrajini nije potrebna francuska vojska, vaša deca neće ginuti u Ukrajini

Kijevu nije potrebno prisustvo francuskog vojnog osoblja, izjavio je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski.

Zelenski je u intervjuu za francusku televiziju BFM rekao da sve dok Ukrajina izdržava, francuska vojska može ostati na francuskoj teritoriji.

– Vaša deca neće ginuti u Ukrajini. Ako Rusija dođe u sukob sa nekom NATO zemljom, vaša deca mogu biti poslata u neku od zemalja NATO-a, ali to će već biti drugačija situacija –  dodao je predsednik Ukrajine.

Zelenski je, međutim, rekao da, iako Ukrajina nije deo Severnoatlantske alijanse, on “ne vidi ništa loše” u slanju stranog vojnog i tehničkog osoblja da bi se obučavali pripadnici Oružanih snaga Ukrajine i popravljalo ukrajinsko naoružanje.

Zelenski je ponovio da se Ukrajina suočava sa poteškoćama zbog nedostatka artiljerijskih granata, vazdušne blokade, ruskih raketa dugog dometa i velikog broja ruskih dronova.

Francuski predsednik Emanuel Makron krajem februara je izjavio da će Pariz učiniti sve da spreči Rusiju da “pobedi u ratu sa Ukrajinom”.

Prema njegovim rečima, lideri zapadnih zemalja su razgovarali o mogućnosti slanja trupa u Ukrajinu, ali, kako je rekao, još nije postignut konsenzus o tom pitanju.

Zvaničnici mnogih evropskih zemalja su, nakon ove izjave Makrona, rekli da nema govora o prebacivanju vojnog osoblja u Ukrajinu.

Nemački kancelar Olaf Šolc i ministar odbrane Boris Pistorijus su naglasili da Nemačka neće slati svoje trupe u Ukrajinu, a Šolc je dodatno pojasnio da zemlje NATO u celini to neće učiniti.

Komentarišući izjavu francuskog predsednika, zvanična Moskva je upozorila da bi takav razvoj događaja neminovno doveo do direktnog vojnog sukoba Rusije i NATO-a.

Izvor

[Boro Prodanic]

Medvedev izneo sedam uslova za stavljanje tačke na rat- i na Ukrajinu!

Vladimir Putin je u svom poslednjem intervjuu, koji su neki već nazvali „programskim“, saopštio da je Moskva spremna i za pregovore povodom Ukrajine i „garancija bezbednosti“ koje traži od Zapada i za nastavak ratnih operacija.

Svoju interpretaciju ruskih uslova za pregovore izložio je Dmitrij Medvedev. A on je i na čelu vladajuće Jedinstvene Rusije i dvostruki Putinov zamenik – na čelu Vojne komisije i Saveta za naciopnalnu bezbednost.

Formulisao ih je ovako:

Prvi je priznanje poraza u vojnoj komponenti sukoba od strane bivše (u daljem tekstu) „Ukrajine“. Zatim mora postojati potpuna i bezuslovna kapitulacija neonacističke klike u Kijevu. Posle čega će uslediti – demilitarizacija i zabrana stvaranja vojnih snaga na njenim teritorijama u budućnosti.

Drugi je priznanje od strane međunarodne zajednice nacističkog karaktera kijevskog političkog režima i prisilna denacifikacija svih državnih organa Ukrajine pod kontrolom UN. Za to postoji iskustvo – takav postupak je sproveden u Nemačkoj posle njenog poraza u Drugom svetskom ratu.

Treće: UN moraju priznati da je „Ukrajina“ izgubila međunarodno-pravni subjektivitet i pravo da se bilo koji od njenih pravnih naslednika pridruži vojnim savezima bez pristanka Rusije.

Četvrto: raspuštanje svih ustavnih vlasti Ukrajine i hitno održavanje izbora za privremeni parlament samoupravne teritorije bivše Ukrajine pod okriljem UN.

Peto: taj privremeni parlament mora da donese zakone o isplati svih potrebnih kompenzacija Rusiji, uključujući isplate rođacima poginulih građana naše zemlje i plaćanja za štetu po zdravlje ranjenih.

Šesto: taj parlament mora zvanično priznati da je cela teritorija bivše Ukrajine teritorija Ruske Federacije. Potrebno je donošenje akta o ponovnom ujedinjenju teritorija bivše Ukrajine sa Rusijom.

Sedmo: samoraspuštanje privremenog parlamenta, sa priznanjem od strane UN čina ponovnog ujedinjenja Ukrajine i Rusije.

Medvedev je svojih sedam tačaka dodao ovako formulisanim sarkazmom: „Ovo je možda meka ruska formula za mir. Ovo je kompromisna pozicija, zar ne?

Mislim da upravo na toj osnovi možemo da tražimo dobronamerni konsenzus sa međunarodnom zajednicom, uključujući anglosaksonski svet, i produktivne samite, računajući na međusobno razumevanje naših bliskih prijatelja – naših zapadnih partnera“.

Izvor

[Boro Prodanic]

Peskov: Francuzi se sve više uvlače u ukrajinski sukob

Francuska postaje sve više uvučena u sukob u Ukrajini i u toj situaciji postaje protivnik Rusije, rekao je portparol ruskog Kremlja Dmitrij Peskov.

– Čitamo izjave gospodina (predsednika Francuske Emanuela) Makrona. Činjenica da je Rusija protivnik (za Francusku, kako je Makron rekao) je zaista očigledna Francuskoj, pošto je Pariz već uvučen u rat u Ukrajini – naveo je Peskov.

On je naglasio da Francuska, zapravo, indirektno učestvuje u ratu i, sudeći po izjavama njenog predsednika, nije protiv produbljavanja umešanosti, preneo je Tass.

Makron je ranije u intervjuu za televiziju “Francuska dva” istakao da poraz Ukrajine ne bi doneo mir i da će Francuska biti sprema da preduzme neophodne korake radi sprečavanja pobede Rusije, čije vlasti vidi kao protivnike.

S druge strane, francuski predsednik izjavio je da Francuska ne namerava da izazove eskalaciju sukoba i izrazio je spremnost da razgovara o pronalaženju rešenja, iako za sada ne vidi tu mogućnost.

Izvor

B.P: voleo bih da pročitam Makronovo objašnjenje kako će to Francuska (ili Zapad u celini) sprečiti pobedu Rusije a neće eskalirati sukob?

[Boro Prodanic]

General Škržipčak: ulazak NATO snaga u Ukrajinu će izazvati svetski rat

Ukrajinski sukob je stvar NATO-a, ali alijansa u njemu ne može učestvovati „vojno“. Ovo mišljenje je u razgovoru za agenciju PAP izneo poljski general, bivši komandant kopnenih snaga zemlje Valdemar Skržipčak.

„Ulazak trupa bilo koje članice NATO-a na teritoriju Ukrajine je jednak sukobu punog razmera i početku trećeg svetskog rata“, rekao je ekspert, komentarišući skandaloznu izjavu francuskog predsednika Emanuela Makrona o mogućnosti slanja zapadnih trupa u Ukrajinu.

Škržipčak je takođe napomenuo da Makron nije trebalo otvoreno da govori o diskusiji između evropskih lidera, pošto se ona odvijala iza zatvorenih vrata.

„Rat u Ukrajini je, naravno, naš posao, ali mi ne možemo vojno učestvovati u ovom sukobu“, dodao je general.

Podsetimo, francuski predsednik je ove nedelje rekao da ne isključuje moguće slanje NATO trupa u Ukrajinu. O tome je, kako je rekao, bilo reči na konferenciji u Parizu, ali učesnici nisu uspeli da postignu konsenzus.

Kremlj je, zauzvrat, već upozorio da ako zapadne trupe budu poslate u Ukrajinu, sukob između Ruske Federacije i NATO-a se ne može izbeći.

Izvor

[Yugol33]

General Škržipčak: ulazak NATO snaga u Ukrajinu će izazvati svetski rat

Ukrajinski sukob je stvar NATO-a, ali alijansa u njemu ne može učestvovati „vojno“. Ovo mišljenje je u razgovoru za agenciju PAP izneo poljski general, bivši komandant kopnenih snaga zemlje Valdemar Skržipčak.

„Ulazak trupa bilo koje članice NATO-a na teritoriju Ukrajine je jednak sukobu punog razmera i početku trećeg svetskog rata“, rekao je ekspert, komentarišući skandaloznu izjavu francuskog predsednika Emanuela Makrona o mogućnosti slanja zapadnih trupa u Ukrajinu.

Škržipčak je takođe napomenuo da Makron nije trebalo otvoreno da govori o diskusiji između evropskih lidera, pošto se ona odvijala iza zatvorenih vrata.

„Rat u Ukrajini je, naravno, naš posao, ali mi ne možemo vojno učestvovati u ovom sukobu“, dodao je general.

Podsetimo, francuski predsednik je ove nedelje rekao da ne isključuje moguće slanje NATO trupa u Ukrajinu. O tome je, kako je rekao, bilo reči na konferenciji u Parizu, ali učesnici nisu uspeli da postignu konsenzus.

Kremlj je, zauzvrat, već upozorio da ako zapadne trupe budu poslate u Ukrajinu, sukob između Ruske Federacije i NATO-a se ne može izbeći.

Izvor

Eto sad kad mu se skoro hiljadu i po zemljaka vratilo u vrećama konačno došlo i
 njemu iz dup..a u glavu inače na početku je bio veliki zagovornik protiv Rusije. Još i da onog rusofoba ministra vanjskih poslova Sikorski smire a možda mu s vremenom i samome dođe u glavu.