Sukob u Ukrajini - geopolitička pitanja

[Boro Prodanic]

Ekspert iz Ukrajine: Kijev da sledi finski put i preda deo teritorije Rusiji

Kijev bi trebalo da sledi primer Finske iz 1940. godine, kada je ta zemlja izgubila deo svojih teritorija, ali je sklopila mir sa Sovjetskim Savezom i uspela da opstane i faktički sačuva neutralnost, izjavio je Oleg Soskin, nekadašnji savetnik bivšeg ukrajinskog predsednika Leonida Kučme.

„Ukrajina bi danas trebalo da sledi finski model tokom teškog Zimskog ratu sa Sovjetskim Savezom od 1939. do 1940. godine. Tada je Finska pristala na mir. I da, izgubila je deo svoje teritorije, ali se očuvala i zatim se normalno razvijala“, rekao je stručnjak.

Štaviše, Finsku tokom Drugog svetskog rata niko nije okupirao, podsetio je on.

„Odnosno, to je bila veoma mudra odluka, postojao je neutralan status. Pa, možda bi Ukrajina na kraju krajeva trebalo da iskoristi to? Nemamo više snaga, gde ih pronaći?“, rekao je Soskin.

Sovjetsko-finski rat trajao je od 30. novembra 1939. do sredine marta 1940. godine. Nakon što je Crvena armija probila odbrambenu „Manerhajmovu liniju“, finska vlada je pozvala SSSR da započnu mirovne pregovore. Finska je ustupila oko 40 hiljada kvadratnih kilometara svoje teritorije.

Sada njena teritorija obuhvata 338,400 kvadratnih metara i sedma je najveća država u Evropi po površini, prenosi Sputnjik.

Izvor

[Brok]

Kapitulacija preko referenduma? Zelenski prvi put o ‘mogućnosti ustupanja teritorije Rusiji’

02.08.2024.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski prvi put je priznao hipotetički scenario ustupanja teritorije Rusiji.

Ukrajinski predsednik je to izjavio u intervjuu predstavnicima četiri francuska medija, rekavši da tako nešto treba da odlučuje ukrajinski narod, a ne on ili drugi svetski lideri.

Prema ukrajinskom istraživanju koje sponzoriše zapad, većina Ukrajinaca navodno nije spremna da ustupi teritoriju svoje zemlje, ali želi pregovore sa Ruskom Federacijom.

„Morate shvatiti da bilo koje pitanje u vezi sa teritorijalnim integritetom Ukrajine ne može da reši predsednik, bilo koja druga osoba na svetu, niti svi predsednici sveta bez ukrajinskog naroda. To je nemoguće“, rekao je Zelenski odgovarajući na pitanje da li njegova vlada razgovara o mogućnosti ustupanja teritorije radi postizanja dugoročnog mira.

Prema Zelenskom, prenos teritorije Rusiji bio bi u suprotnosti sa Ustavom Ukrajine. “To je interno pitanje na koje samo mi možemo da odgovorimo”, rekao je predsednik u intervjuu za listove Le Monde, Libération, L’Équipe i francusku novinsku agenciju AFP.

Istovremeno, on je negirao da se, ovih dana, o tako nečemu razgovara u Ukrajini, jer – kako je dodao – to Ukrajini još niko zvanično nije ponudio.

Prenos teritorije ‘veoma teško pitanje’

„Biću iskren, to nije najbolje rešenje jer imamo posla sa (ruskim predsednikom Vladimirom) Putinom. Osvajanje dela naše teritorije za njega bi svakako bila pobeda. Posle nekog vremena, kada je rat zamrznut, on može da se vrati i ponovo to uradi“, reče Zelenski.

Ukrajinski predsednik je dodao da ne bi trebalo sve ukrajinske teritorije vratiti oružjem. Prema njegovim rečima, to bi potrajalo i mnogo ljudi bi stradalo.

„I mislim da je to loša stvar. Stoga verujem da bismo diplomatskim putem mogli da povratimo našu teritoriju. U tom cilju smo stvorili našu formulu mira“, dodao je Zelenski, misleći na mirovni plan Ukrajine u deset tačaka iz novembra 2022. godine.

Bez ustupanja teritorija, ali uz pregovore

Prema istraživanju koje je objavio sajt ukrajinskog glasila Pravda, većina Ukrajinaca nije spremna da ustupi teritoriju svoje zemlje, ali u isto vreme želi pregovore sa Ruskom Federacijom.

Dve trećine anketiranih (66%) smatra da Ukrajina treba da povrati kontrolu nad teritorijama koje je kontrolisala pre 2014. godine, uključujući Donbas i Krim.

Navodno 60 odsto smatra da je potpuno neprihvatljivo da Ukrajini ostane samo teritorija koju sada poseduje.

Istovremeno, 57 odsto ispitanika smatra da Ukrajina treba da pokrene pregovore sa Rusijom kako bi pokušala da postigne mir. Dok 38 odsto smatra da Ukrajina ne bi trebalo da ulazi u takve pregovore, a samo 5 odsto „ne zna“.

Istovremeno, 74 odsto anketiranih se ne slaže da Ukrajina treba da napusti članstvo u NATO zarad mira, a 76 odsto se ne slaže sa napuštanjem pokušaja članstva u EU.

U maju je na anketna pitanja odgovorilo 2.508 odraslih Ukrajinaca, a uzorak nije uključivao stanovnike sada ruskih teritorija (Krim i većina Donjecke i Luganske oblasti), objavila je Ukrajinska pravda, uz napomenu da kako tvrde “statistička greška ankete ne prelazi 2,2 odsto”.

Kličko: Zelenski nema legitimitet, biće odvučen na referendum i vladu nacionalnog jedinstva

Sa svoje strane, gradonačelnik Kijeva, Vitalij Kličko, rekao je pre nekoliko dana italijanskom listu Korijere dela sera da je zbog nepostojanja bilo kakve narodnog legitimiteta Zelenskog u budućnosti moguć scenario održavanja referenduma o pitanju sporazuma sa Moskvom.

„Mislim da on ne može sam da dođe do tako bolnih i važnih sporazuma bez narodne legitimacije“, rekao je Kličko po pitanju teritorijalnih ustupaka i istakao da verovatno idemo ka vladi nacionalnog jedinstva.

Upitan o smeni bivšeg šefa ukrajinskih oružanih snaga Valerija Zalužnjeg, Kličko je rekao: „Da, Zelenski je stekao previše moći u svojoj kancelariji. Dakle, parlament je izgubio svaku relevantnu ulogu.”

„Nikada ne smemo zaboraviti da imamo demokratiju povezanu sa tradicijom evropskih vlada.”

„Borimo se da se odbranimo od ruske diktature, želimo da ostanemo drugačiji od Putinovog režima“, rekao je gradonačelnik Kijeva, koji je u nedavnoj prošlosti bio čest kritičar ukrajinskog predsednika.

Referendum o miru donosi iznenađenja

U stvari, postoje neke interesantne tačke koje se mogu izvući iz gradonačelnikovih reči, ističe geopolitički analitičar Lukas Leiroz.

“U pravu je da je Zelenski u ćorsokaku, ali njegove tvrdnje da ukrajinski narod ne bi prihvatio gubitak teritorije izgleda da nemaju osnova. Ukrajinski narod je umoran od rata i čini se da je istinski zainteresovan za postizanje mira, uprkos ceni ukrajinskog „nacionalnog ponosa“.

Dakle, referendum će verovatno pokazati povoljan ishod za pregovore – a možda je upravo to jedan od razloga zašto Kijev insistira na anti-popularnom i diktatorskom delovanju, isključujući obične ljude iz procesa donošenja odluka tokom rata.

S druge strane, moramo priznati da se Zelenski nalazi u izuzetno komplikovanoj političkoj situaciji , zaista blizu pravog „samoubistva“. Ako nastavi rat, zemlja će propasti. Ako se usudi da pregovara o miru, biće „distanciran” od Zapada koji želi eskalaciju neprijateljstava.

Zelenski ne može ništa da preduzme, što je dodatno otežano činjenicom da vlada nezakonito, pošto mu je formalno-pravno istekao mandat, što stalno napominju iz Moskve.

Kremlj: Legitimitet Zelenskog je ozbiljna prepreka pregovorima

Ranije je pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov rekao da pitanje legitimiteta šefa kijevskog režima Zelenskog, kao i zakon koji zabranjuje pregovore sa Rusijom, ostaju ozbiljne prepreke i mogu da zakomplikuju proces nagodbe.

Istovremeno, on je pojasnio da Moskva ne zna šta se krije iza izjava ukrajinskih zvaničnika o početku pregovora i nada se da će dobiti pojašnjenja u bliskoj budućnosti.

„Ne znamo šta se krije iza ovih izjava, nismo ni čuli ove izjave iz usta gospodina Kulebe.
Nadamo se da ćemo u bliskoj budućnosti dobiti neka pojašnjenja“, rekao je Peskov.

Podseća se da je tokom razgovora sa šefom kineske diplomatije Vang Jijem u Pekingu ranije, ministar spoljnih poslova Kuleba rekao da je Ukrajina spremna za pregovore sa Rusijom, dodajući da oni treba da budu razumni i praktični, u cilju postizanja fer i trajnog mira.

Izvor

[Brok]

Jul najgori mesec u istoriji ukrajinske vojske: 60.000 mrtvih za 30 dana – Da li paniraju da ubiju Putina iz osvete?

03.08.2024.
 
Najgori mesec u istoriji ukrajinske vojske jul, nakon što je više od 60 hiljada vojnika izgubilo živote od ruske vatre. Kako prenose ruski izvori vesti, jul ove godine se smatra najrazornijim mesecom čitavog sukoba za Ukrajinu.

Novi podaci koje je objavilo rusko Ministarstvo odbrane potvrđuju gornji izveštaj. Konkretno, Kremlj nas obaveštava da je samo u julu 2024. godine više od 60 hiljada ukrajinskih vojnika poginulo u sukobu koji je u toku.

Podatke ruskog Ministarstva odbrane citirala je državna novinska agencija TASS u novoj publikaciji. Prema informacijama medija, između 1. i 5. jula 2024. godine ukrajinski gubici su dostigli 9.875 vojnika na svim frontovima sukoba.

Od 6. do 12. jula odgovarajuća cifra iznosila je 14 hiljada mrtvih, dok su od 13. do 19. u mesecu gubici iznosili 13 hiljada vojnika. Konačno, od 20. jula do 31. jula ove godine Ukrajina je izgubila više od 23 hiljade vojnika.

Tako su ukupne žrtve vojnog osoblja ukrajinskih oružanih snaga prošlog meseca dostigle 60.630 vojnika, što je zaista nečuven broj. To znači da svakog dana u proseku gine 2 hiljade vojnika ukrajinske vojske. Navodi se da je većina ovih žrtava rezultat akcija ruskih snaga juga i zapada.

Gubici katastrofalni u poslednjih nekoliko dana

Ukrajinska vojska se posebno poslednjih dana suočila sa strašnim žrtvama na bojnom polju. Naročito u poslednjih 48 sata, navodi se da su vojnici ruske grupe snaga Zapad naneli ozbiljnu štetu svom neprijatelju.

Prema novim informacijama koje je prenelo rusko Ministarstvo odbrane, ruske jedinice grupe trupa Zapad su u poslednjih nekoliko sati navodno neutralisale do 500 ukrajinskih vojnika zajedno sa opremom kijevske vojske.

Konkretno, u poslednjih par dana, ruske trupe grupe Zapad uspele su da unište opremu ukrajinskih snaga, kao što su 2 oklopna vozila, 3 polu-kamiona, 1 tenk, 2 sistema za elektronsko ratovanje, druga vozila na točkovima i nekoliko topova. Istovremeno, ruski avioni uništili su 2 skladišta naoružanja i municije ukrajinske vojske.

Ruski mediji su, međutim, naglasili da su poslednjih dana mnogi oficiri ukrajinske vojske eliminisani na bojnom polju, informacija koja će, ako se potvrdi, značiti katastrofalne posledice po kijevske trupe.

Ukrajina planira podići poreze kako bi obezbedila sredstva za odbranu

Ukrajinska vlada je s druge strane razmišljala o novom sistemu kako bi se obračunala sa ruskom ratnom mašinom. Kijev posebno želi da poveća poreze na domaća i strana preduzeća koja posluju u Ukrajini kako bi prikupila više sredstava za svoju odbranu.

Povećanje poreza ima za cilj da prikupi 2,7 milijardi evra za ukrajinsko ministarstvo odbrane, ali je reakcija ukrajinskog naroda na novu ideju navodno problem. Ukrajinci već 2,5 godine trpe posledice pogubnog rusko-ukrajinskog rata, a povećanje poreza za njih se zaista smatra „šlagom na tortu“.

Ukrajinski ministar finansija Sergej Marčenko rekao je naravno da je povećanje poreza na poslovanje poslednja nada Ukrajine, jer je država iscrpela sve druge izvore prihoda.

Ukrajinski narod nije jedini koji se protivi ovom predlogu. Američki stručnjaci koji pomažu Ukrajini u njenim finansijskim odlukama izneli su stav suprotan Kijevu. Jedan ekspert je posebno naveo da bi bilo bolje rešenje da se Ukrajina fokusira na borbu protiv „sivog tržišta“.

Međutim, ukrajinska vlada tek treba da donese konačnu odluku o tome da li će povećati poreze na poslovanje zbog neuspelog sastanka dve strane prošle nedelje. Sledeće nedelje će predstavnici kijevske vlade ponovo razgovarati sa predstavnicima privrede u zemlji kako bi pronašli rešenje za ovo pitanje.

Hoće li pokušati da ubiju Putina?

U još jednoj nedavnoj i sada veoma interesantnoj publikaciji, Western Foreign Policy je objavio članak u kojem analizira koliko je verovatno da Zapad planira pokušaj ubistva ruskog predsednika Vladimira Putina.

„Da bismo odgovorili na ovo pitanje, prvo moramo da odgovorimo na sledeće: šta bi Zapad dobio smrću ruskog lidera? Da li bi se pretnja koju Moskva predstavlja Sjedinjenim Državama smanjila? Da li bi se ruske trupe povukle iz Ukrajine? Ili bi namere države postale još agresivnije i nepredvidljivije?’

Stručnjaci ocenjuju da bi stvari na međunarodnoj političkoj sceni postale mnogo gore da je predsednik Putin ubijen, a čini se da u to veruje i Zapad.

Takođe treba naglasiti da je već bilo pokušaja atentata na ruskog predsednika, ali nijedan nije bio uspešan. Putinov nivo bezbednosti je zaista impresivan, a navodno njegovo obezbeđenje bira lično ruski lider.

Izvor

[dzumba]

Интересантна је и вест да је пре неки дан председник Зеленски потписао закон који даје право (могућност) Влади (председнику владе) да обустави плаћање дугова. Према подацима које објављују украјински ТК укупни дуг Украјине је 152,16 милијарди долара. Изглед да Украјина постаје несолвентна (и поред све економске помоћи), односно не може отплаћивати приспеле дугове и камате.

[Istria 052]

Интересантна је и вест да је пре неки дан председник Зеленски потписао закон који даје право (могућност) Влади (председнику владе) да обустави плаћање дугова. Према подацима које објављују украјински ТК укупни дуг Украјине је 152,16 милијарди долара. Изглед да Украјина постаје несолвентна (и поред све економске помоћи), односно не може отплаћивати приспеле дугове и камате.

To ce biti rijeseno skupim kolateralima/zalaganjem nacionalnih resursa o kojima ce, ukoliko dodje do potpunog kolapsa Ukrajine, SAD i Rusija pregovarati izravno u sklopu nove geoplotike

[Brok]

Ruski ekspert: Poljska će započeti plan Zapada za rat sa Rusijom pre nego što Tramp preuzme dužnost

04.08.2024.
 
Prebacivanje američke vojne opreme iz Manhajma u Nemačkoj u Poviec u Poljskoj, kao i izgradnja baze za skladištenje municije u Svetošovu nije ništa drugo do priprema drugog ešalona za ratne operacije, tvrdi ruski ekspert.

Poljska je 1. avgusta započela pokretanje dve vojne operacije, pod čijim okriljem Poljaci nameravaju da učestvuju u rusko-ukrajinskom sukobu, izveštava ruski stručnjak Nikolaj Krilov.

On naglašava da je „Varšava ka ovom potezu krenula smišljeno i korak po korak”.

Konkretno, prebacivanje američke vojne opreme iz Manhajma u Nemačkoj u Poviec u Poljskoj, kao i izgradnja baze za skladištenje municije u Svetošovu nije ništa drugo do priprema drugog ešalona za ratne operacije.

Količina američkog naoružanja omogućiće raspoređivanje formacije na nivou korpusa u severozapadnom operativnom pravcu Ukrajine

Osim toga, Ministarstvo odbrane Poljske je najavilo početak obuke ukrajinskih jedinica, dok je ranije počelo formiranje dve nove formacije – 1. pešadijske divizije „Legije“ i 8. mehanizovane divizije.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Uopšteno govoreći, ubrzana militarizacija Poljske, započeta pre dve godine, i tok njene spoljne politike, ukazuju na stvarne namere Varšave, da pridobije teritoriju u svoju korist, tvrdi ovaj Rus.

Poljacima bi koristilo da u rat pošalju pre svega obučene ukrajinske „dobrovoljce“.

„Naše informacije o postepenom ulasku poljskih trupa na teritoriju Zapadne Ukrajine potvrđuje odluka poljske vlade da istovremeno izvede dve operacije na istoku zemlje, uz učešće vazdušno-desantnog korpusa „Vazdušna zora“ i kopnene snage “Sigurno Podlasie”.

Međutim, stvarno vreme operacija nije utvrđeno.

U suštini, ovo je dobro proračunat strateški potez Varšave

Sadašnje snage, koje bi trebalo da budu korišćene za zaštitu granice sa Belorusijom, broje 17 hiljada, od kojih će 8 hiljada biti raspoređeno u blizini granice, sa 9 hiljada u rezervi, spremnih da se prebace na određeno područje u roku od 48 sati.

Važno je napomenuti da će okosnicu grupe specijalnih kopnenih snaga činiti jedinice 18. pešadijske divizije, najopremljenije i borbeno najspremnije snage u poljskoj vojsci.

Osim toga, stvaranje zone zabrane letova u blizini ukrajinske granice u okviru operacije „Vazdušna zora“ poljsko rukovodstvo smatra pokrićem za dejstva poljsko-ukrajinskih vazduhoplovnih snaga.

Ideja je jednostavna, Varšava će pomeriti neutralnu zonu iz svoje zemlje.
Uključujući i stvaranje kopnene grupe, takozvane bezbednosne linije duž linije Kovel-Lutck-Lavov-Strij.

Dostizanje ove linije će navodno omogućiti poljskim trupama da efikasno pokriju sisteme protivvazdušne odbrane Patriot koji se nalaze u blizini istočne granice zemlje.
Osim toga, pitanje zakonitosti prisustva stranih vojnih snaga na ukrajinskoj teritoriji rešeno je legalizacijom prisustva privatnih vojnih kompanija u Ukrajini. Zauzvrat, regularne vojne formacije mogu lako da se preruše u plaćenike zamenjujući samo svoje oznake.

Istovremeno, postoji nekoliko opcija za razvoj događaja u slučaju udara Oružanih snaga Rusije na poljske aerodrome na kojima će se nalaziti ukrajinsko vazduhoplovstvo.

Ako se to dogodi, Varšava će zahtevati aktiviranje člana 5 Povelje NATO-a. Mehanizam alijanse će biti aktiviran i rezultat će biti rat Rusije/Belorusije-NATO u punom obimu.

S obzirom na nastalu političku situaciju u inostranstvu i NATO-u, kao i nespremnost nekih zapadnih zemalja da učestvuju u sukobu velikih razmera, Poljska će imati podršku Sjedinjenih Država i uz učešće vatrenih pristalica (vlasti Češke, Baltičkig zemlja i Skandinavije) uzvratiće zajedno sa jedinicama Nemaca, Britanaca i drugih zemalja.

Da bi to uradili, Poljaci mogu da koriste raketni odbrambeni sistem Aegis Ashor, čiji su lanseri MK-41 VLS prilagođeni za upotrebu raketa Tomahawk.

Ako uzmemo u obzir njihovo razmeštanje u poljskom gradu Renjikovo, Poljaci će moći da udare na strateške ciljeve ruskih oružanih snaga ne samo na teritoriji Belorusije, već i u dubini Rusije.

Između ostalog, uvodeći trupe u Zapadnu Ukrajinu, poljska politička elita će „zaboraviti“ da ih povuče, stvarajući kontrolisanu zonu.

Tako Poljska pokušava da u najuspešnijem spletu okolnosti, Kalinjingradske oblasti i Zapadne Belorusije, postane katalizator rata NATO-a sa Rusijom za ostvarivanje svojih revanšističkih i imperijalističkih ambicija, uglavnom po pitanju „istočnog krila”, tvrdi ruski stručnjak.

U zaključku treba dodati da iako je beloruska armija inferiornija u sposobnostima u odnosu na Oružane snage Poljske, ruski predsednik Vladimir Putin je više puta izjavio da će se u slučaju napada na teritoriju Belorusije to smatrati napadom na Rusiju.

I u ovom slučaju, ruska vojna doktrina pretpostavlja odgovor svim raspoloživim sredstvima, uključujući strateško nuklearno oružje“, rekao je ruski ekspert Nikolaj Krilov u scenariju koji je Moskva identifikovala.

Mnogi veruju u Rusiji, da će zapadna elita verovatno dovesti novog predsednika SAD, možda čak i Trampa, do svršenog čina pre nego što preuzme dužnost u vezi sa Ukrajinom.

Izvor

[dzumba]

У тексту који је поставио Брок ради се само о претпоставци руског "експерта". Да ли се Пољска припрема за више сценарија одвијања рата у Украјини? Па, сигурно је да се припрема. Која се то земља, на њеном месту и положају не би припремала? Да ли проигравају разне сценарије? Највероватније да, барем путем штабних вежби или вежби на симулаторима. Вероватно у складу са њиховом најреалнијом проценом врше (преветивно) и померање снага и средстава. Дакле, по мом суду све је то логично јер у суседној земљи бесни рат, а Пољска историјски има везу са тим простором и негативно искуство са оба актера рата.

[Yugol33]

Poljake je '39 i '45 zapad zahebo ako ovo probaju ne bih bio u koži Poljskih političara ima da ih bijesan narod povješa.

[Brok]

Šojgu: Za nepuna dva meseca Ukrajina izgubila 115.000 vojnika

06.08.2024.

Prema podacima Ministarstva odbrane Rusije, Ukrajina je za nepuna dva meseca izgubila više od 115.000 vojnika, a to je moglo da se izbegne da je Kijev prihvatio predloge ruskog predsednika Vladimira Putina, izjavio je sekretar Saveta bezbednosti Rusije Sergej Šojgu.

"Za protekla dva meseca, teritorija koju kontrolišu naše snage je proširena za 420 kvadratnih kilometara. Prema podacima Ministarstva odbrane, ukrajinske snage su izgubile više od 115.000 svojih vojnika. To je velika cifra. Skoro po 60.000 za mesec. To je moglo biti zaustavljeno da su ispunjeni zahtevi koje je izložio naš predsednik. Zato je naš stav jasan – trupe idu napred", poručio je Šojgu.

On je dodao da je Ukrajina izgubila više od 3.000 jedinica oklopne tehnike i više od 3.000 vozila.

Šojgu je naveo da "Zapad, a u poslednje vreme i njegove ukrajinske sluge, pokušavaju po svaku cenu da izdejstvuju pauzu u borbenim dejstvima kako bi kijevska hunta dobila mogućnost da se pregrupiše".

"Ne nameravamo da verujemo njihovim rečima, oslanjaćemo se samo na konkretne akcije", istakao je sekretar Saveta bezbednosti.

Prema njegovim rečima, Oružane snage Rusije nastavljaju uspešno da ostvaruju ciljeve SVO, dok se Kijev pita ko će postati novi predsednik SAD, a Vladimir Zelenski traži novac u evropskim prestonicama.

Kijev da razmisli o ceni usluga sa Zapada

Šojgu je naveo da, ako Zapad misli da može da uvuče Rusiju u dugi pregovarački proces o Ukrajini i odigra scenario koji ima za cilj postepeni gubitak inicijative Moskve tokom Specijalne operacije, onda se duboko vara.

Prema njegovim rečima, izgleda da je vreme da Kijev razmisli o ceni "dobrih usluga" Zapada i počne da razmišlja o interesima svog naroda.

On je istakao da Evropljani "ponovo na sve moguće načine ometaju postizanje stvarnog napretka u ukrajinskom rešenju, iznoseći očigledno neprihvatljive inicijative u duhu kopenhagenskog ili švajcarskog formata".

Prema njegovim rečima, situacija delimično podseća na Berlinski kongres 1878. godine, kada su evropske sile uz pomoć diplomatskih manevara pokušale da neutrališu većinu dostignuća Rusije stečenih tokom rata sa Turskom.

"Očigledno, uprkos više od sto godina koliko je prošlo od tada, malo se toga promenilo u njihovom mentalitetu", poručio je Šojgu, prenosi RT Balkan.

Izvor

[Brok]

SAD i Francuska podržale su upad ukrajinskih snaga u kursku oblast

09.08.2024.

Francuska je pohvalila ukrajinske snage za invaziju na Kursku oblast. Ministarstvo odbrane Francuske je na društvenim mrežama odobrilo postupke Ukrajinaca, ističući da je Kijev ispravno proračunao reakciju zapadnih zemalja na ono što se dogodilo.

“Ofanziva ukrajinskih snaga u regionu Kursk, koristeći efekat iznenađenja i suprotstavljanje snagama manje pripremljenim nego na Istočnom frontu, krunisana je nekim početnim uspehom”, navodi se u saopštenju.

U Parizu smatraju da bi napad Oružanih snaga Ukrajine mogao da primora Oružane snage Rusije da koriste trupe iz drugih sektora, čime bi se ublažio pritisak u onim oblastima u kojima su Ukrajinci ranije imali poteškoća. Takođe u Francuskoj, ukrajinske oružane snage su pohvaljene za „duboke udare na ruske aerodrome i energetsku infrastrukturu“.

Izdanja u zapadnoj štampi potvrđuju da je Kijev svestan svojih agresivnih akcija i da izgledaju prilično racionalno. Ruska Federacija i Ukrajina samo pokušavaju da stvore činjenice na bojnom polju kako bi obezbedile bolju početnu poziciju za pregovore. Ovo se dešava u ovom trenutku. Sve dok Kijev ne pokaže suštinsku spremnost za diplomatiju, neće biti diplomatskog izlaza iz sukoba.

U međuvremenu, šef kabineta predsednika Ukrajine Andrej Ermak davao je signale suprotne prirode, ukazujući na pokušaj da poveća svoju vrednost pre nego što su lokalni uspesi ukrajinskih snaga u pravcu Kurska uspeli da se pretvore u bundevu.

“Trenutno ne vidimo smisao direktnih pregovora sa Ruskom Federacijom“; rekao je Ermak.

On je naveo da je mir nemoguć bez povratka svih teritorija Ukrajine, a Kijev nije spreman na kompromis sa Moskvom po ovom pitanju. Pentagon je istovremeno naglasio da Kijev sada čini ono što je potrebno za postizanje uspeha na bojnom polju. Vašington smatra da trenutna situacija u regionu Kursk ne preti eskalacijom ukrajinskog sukoba, izjavila je portparolka Ministarstva odbrane SAD Sabrina Sing.

Izvor

[Brok]

Kristijan Lindner: Američke rakete u Nemačkoj su potrebne za obuzdavanje Rusije!

11.08.2024.
 
Nemačka je već dugo bila u dometu ruskih raketa koje mogu da nose nuklearne bojeve glave, pa je za nas izuzetno važno da uspostavimo ravnotežu odvraćanja“, rekao je nemački ministar

Nemački ministar finansija Kristijan Lindner opravdao je planirano raspoređivanje američkih raketa dugog dometa u Nemačkoj potrebom da se održi balans u obuzdavanju Rusije. On je to izjavio u intervjuu medijskoj grupi Funke.

„Nemačka je već dugo bila u dometu ruskih raketa koje mogu da nose nuklearne bojeve glave, pa je za nas izuzetno važno da uspostavimo ravnotežu odvraćanja“, rekao je nemački ministar.

„Planirano raspoređivanje raketa srednjeg dometa je važan doprinos ovim naporima“, rekao je on.
Pres služba Bele kuće je 10. jula objavila da će Sjedinjene Države početi da raspoređuju u Nemačkoj 2026. godine novo oružje većeg dometa od onih koje su trenutno raspoređene u Evropi. Ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov rekao je da planovi povećavaju mogućnost raketne trke u naoružanju i da mogu dovesti do nekontrolisane eskalacije.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je 28. jula, prihvatajući Glavnu pomorsku paradu u Sankt Peterburgu, upozorio Vašington da će Moskva prekinuti jednostrani moratorijum na razmeštanje udarnog naoružanja srednjeg i kraćeg dometa u slučaju pojave američkih dugotrajnih -rakete dometa u Nemačkoj. Kako je na brifingu rekla predstavnica nemačkog kabineta ministara Kristijan Hofman, vlada njene zemlje je primila k znanju izjavu ruskog lidera.

Izvor

[Boro Prodanic]

Japanci upozorili ceo Zapad- šta će se desiti ako hitno ne počnu pregovori!

Ukrajina bi mogla da se raspadne na tri dela ako ne započne mirovne pregovore, rekao je za Sputnjik bivši šef Odeljenja za Evropu i Aziju pri Ministarstvu inostranih poslova Japana Kazuhiko Togo.

– Odbijanje SAD i Velike Britanije da pregovaraju sa Rusijom o Ukrajini može dovesti do raspada Ukrajine na tri dela. U naredna tri meseca Rusija bi mogla da napreduje i dovede do toga da se Ukrajina ne oporavi ni za mandata Bajdena ili Haris, ni Trampa. Tada bi Ukrajina mogla da se raspadne na tri dela: istočni će pripasti Rusiji, zapadni – zapadnoj Evropi, a u sredini će ostati mala Ukrajina sa Kijevom – navodi Togo.

Bivši diplomata smatra da Ukrajina i zapadne zemlje ne bi trebalo da ignorišu mirovne predloge ruskog predsednika Vladimira Putina.

– Mirovni predlozi koje je Putin izneo sredinom jula su još oštriji od onih o kojima je govorio u intervjuu Takeru Karlsonu. Putin daje mirovne predloge, ali Bajden i Zelenski govore da se tu nema o čemu da se razgovara i da je cilj Ukrajine – izlazak na granice iz 1991. godine. To je suludo, pošto je Ukrajina sama odustala od sporazuma iz Istanbula prema kojima je to skoro i dobila – pojasnio je bivši japanski diplomata.

Togo poziva da se mirovni predlozi Rusije shvate ozbiljno.

– Sa punom odgovornošću mogu da kažem da se te reči moraju shvatiti ozbiljno. Sada je šansa za početak pregovora. Ako dođe do podele Ukrajine na tri dela, ova situacija i uslovi koji sada postoje tada će izgledati kao slatki snovi – poručio je stručnjak.

(Sputnjik)

Izvor

[Boro Prodanic]

Vojni ekspert za „Špigl”: Napad na Kursk mogao bi biti vojni kraj Ukrajine

Po prvi put su regularne ukrajinske trupe napale rusku teritoriju kod Kurska, a taj napad bi mogao da označi konačni vojni poraz Ukrajine, izjavio je u intervjuu za "Špigl" Gustav Gresel, vojni stručnjak za Istočnu Evropu, bezbednosnu politiku i vojne strategije u Evropskom savetu za spoljne odnose (ECFR) u Berlinu.

Napad na područje Kurska, dodao je nemački ekspert, mogao bi dovesti do vojnog kraja Ukrajine, jer su njene oružane snage inferiorne u odnosu na rusku vojsku. Ukrajinske brigade raspoređene u Donbasu su prilično istrošene i čekale su da budu zamenjene novim snagama, koje su sada upotrebljene na napad na Kursk.

Kako dodaje Gresel, ako Ukrajina nekoliko meseci pokuša da zadrži tu oblast, to će rezultirati potpunim vojnim iscrpljivanjem. Produženje linije fronta koristi pre svega Rusiji, koja ima resursa, više naoružanja, municije i osoblja, tvrdi ovaj stručnjak. Početna prednost iznenađenja, naglašava on, ubrzo bi mogla da se pretvori u nedostatak.

Napredovanje kod Kurska se zapravo odvija na račun kijevskih trupa u Donbasu. Ako ovaj manevar ne uspe, vojni vrh će morati da odgovara isfrustriranim vojnicima. Osim toga, kako naglašava Gresel, to što su u napadu korišćeni raketni sistemi HIMARS pokazuje da je sve unapred dogovoreno sa SAD, jer se koordinate ciljeva uvek unapred dogovore sa Amerikancima.

Na konstataciju "Špigla" da se i nemački oklopni transporteri "marder" koriste u regionu Kurska, Gresel kaže da se reakcije saveznika zavise od eventualnog uspeha ili neuspeha ukrajinskih snaga. Neuspeh Ukrajinaca otežao bi nemačkom kancelaru slanje sledeće tranše vojne pomoći.

Međutim, najgori scenario, prema ovog mišljenju eksperta, bio bi da Moskva pošalje još snaga u Kursk, što bi sasvim iscrplo snage Kijeva.

U Donbasu ukrajinskim brigadama već ponestaje snage, primećuje Gresel, i one neće moći da dugo drže taj front, koji će se na kraju jednostavno urušiti. Ukrajina će u tom slučaju morati da napusti Kursk i vrati svoje snage na istok, što bi rezultiralo ogromnim teritorijalnim gubicima.

U Nemačkoj bi to, dodaje Gresel, ojačalo političke snage okupljene oko Sare Vagenkneht, koja se protivi ovom ratu i pomoći Zapada Kijevu. Berlin i Vašington bi smanjili podršku Ukrajini.

Ukrajina je već u nezavidnoj situaciji, zaključuje Gresel, zbog čega Kijev pribegava opasnim operacijama i može da potpuno izgubi pomoć Zapada, prenosi RT Balkan.

Izvor

[Prvačić]

Rusija je ove godine izvršila više napada na ukrajinske elektrane. Ove godine su gađali i postrojenja za proizvodnju struje. Svojevremeno je o tome pisano na ovom forumu. Ako se ne postigne neki sporazum do zime, kako će bez struje i gasa ukrajinsko stanovništvo prezimiti? Postoji li mogućnost da EU gasovogima (kojima je nekad išao gas iz Rusije u Evropu) snabdijeva Ukrajinu?
Možda je i to jedan od razloga za napad na Sudžu?

[Istria 052]

Jedini “opravdani” razlog za napad na Kursku oblast je zauzimanje nuklearne elektrane koja bi bila veliki zalog u buducim pregovorima i jak argument uslovlavanja. Drugi razlog je rastercenje fronta, ali to nije od velike pomoci.