O situaciji na rusko-ukrajinskom frontu14.08.2024.
Ponekad se, čitajući ono o čemu se piše u medijima ili na internet stranicama, postavlja pitanje o verodostojnosti dostupnih informacija. Osećaj je da su brojni agenti preplavili informativne izvore. Dnevni nepotvrđeni izveštaji o nekim novim moćnim formacijama Oružanih snaga Ukrajine koje napreduju bez otpora ruskih jedinica ili gde Rusi gaze sve pred sobom, nama sa ovih prostora čini se poznatim.Iz nekog razloga nismo saznali za priču o tome kako su graničari i redovni vojnici padobranci odradili odličan posao prvih dana ukrajinske intervencije. Ali ovi vojnici na odsluženju vojnog roka su već nagrađeni ili nominovani za vojna odlikovanja. Regruti! Zašto svi ćute o uspehu jedinica Teritorijalne odbrane Belgorodske i Kurske oblasti? Zato što svi očekuju hiljade tenkova i aviona, baš kao u starim sovjetskim žurnalima. Jer, svi poistovećuju današnju Rusiju i bivši SSSR, Putina sa Staljinom. Međutim, to se dešava upravo u onim medijima koji još ne znaju, da je Tito umro i da SFRJ i SSSR odavno ne postoje. A o analitičarima, koji još žive u onom vremenu da ne pišemo. Da ukrajinskoj vojsci, efikasan otpor prvih dana borbi u Kurskoj oblasti upravo su pružili regruti i teritorijalci. Upravo su Ukrajinci, posle sukoba sa njima iste zaobilazili i pokušavali da nastave dalje. Regruti, vojnici na odsluženju vojnog roka od godinu dana, zar se to ne čini poznatim?
Gubici sukobljenih strana su veliki, to stoji, ali nema potrebe preterivati. Jasno je da obe strane “lažiraju” gubitke. A pravo stanje, saznaće se po završetku sukoba.
Rano jutro 11. avgusta, zvanično, Oružane snage Ukrajine su se nalazile u okruzima selo Ivaškovskoje, Malaja Loknja, Olgovka, Nikolaevo-Darino, Guevo, Ljubimovka, Zeleni Šljak, Sverdlikovo, na južnoj periferiji Sudže. Železnička stanica je bila pod ruskom kontrolom. I tog jutra ruske jedinice, padobranci regruti i teritorijalci uz podršku ruske avijacije i artiljerije pokušavali su da opkole deo ukrajinskih snaga na tom prostoru.
Generalno, ako posmatramo sve što se dešavalo ovih dana u celini, čini se da smo već videli nešto slično, ali izvedeno od strane druge strane. Stiče se utisak da se Generalštab Oružanih snaga Ukrajine baš i ne trudi da smišlja neke superkomplikovane operacije.
To jest, ovo je obična pešadijska divizija. I ovde, možda, vredi razmisliti o tome ko je autor ove operacije Oružanih snaga Ukrajine. Zaista izgleda da glavni autori nisu iz Londona, već iz Pentagona. Ali ovo su samo pretpostavke. Samo tamo, poslednjih par decenija, planiraju iste operacije koristeći diviziju…
Zašto Rusi nisu brzo proterali protivnika?Pre tri-četiri dana internet je jednostavno brujao temom „Zašto je Zelenski uopšte započeo ovo?“ I odjednom je pitanje nekako izbledelo. Razumljivog odgovora nema, a pitanje više nikome nije interesantno. Odgovor je, mislim, jasan. Tačnije, pitanje je izazvalo uzbuđenje u glavama, ali i pometnju. Čak je izazvalo talas propagande. Treba s tim prekinuti. I prekinuli su.
Sećate se glavnih verzija priče? Zauzimanje nuklearke Kursk, rušenje gasne distributivne stanice Sudža i drugo… Uključimo logiku. Prvo su ukrajinske snage stigle do Kurčatova. Da li je ovo stvarno? Da li neko misli da je ovo tako lako uraditi? Drugo, stanica Sudža. Kroz nju prolazi gas za Evropu. Hoće li Evropa dozvoliti da se stanica ugasi, posebno pred nastup zime? A ima 42 miliona kubnih metara ruskog gasa… A pobuna naroda protiv vlasti, izgleda da od toga nema ništa.
Posebno je zanimljivo da je čak i praktično direktan odgovor Podoljaka na ovo pitanje prošao nezapaženo. „Poboljšati pregovaračke pozicije“… Svi su iz nekog razloga odlučili da govorimo o pregovorima sa Moskvom. Šta ako razmišljate van ovih okvira?
U principu, da su ukrajinske oružane snage uspele da pređu planiranih 50 km prvog dana, onda… Uz medijsku podršku koja je tada bila na raspolaganju, saveznici bi u potpunosti pristali na dodatna snabdevanja Kijevu. To su pregovori koje je Podoljak imao na umu!
A sada odgovor na pitanje, zašto Rusi toliko dugo petljaju sa ovim? Samo prvo da odgovorimo, pored ciljeva koji su prethodno pomenuti gore, da li je bilo vojne koristi od ove ofanzive? Šta je, po formalnoj logici, trebalo da uradi komandant “specijalne vojne operacije” (kako Rusi zovu Rat u Ukrajini)? Šta bi većina čitalaca sa malo znanja o vojnoj istoriji i osnovama taktike i strategije uradila?
Naravno, sve dostupne rezerve bi prebacio na opasno mesto i eliminisao prodor. Istovremeno, minimiziranje ili čak zaustavljanje ofanzive u drugim oblastima. Ovaj put ruski štabovima, su preuzeli punu odgovornost za donetu odluku. Nisu povlačili jedinice sa fronta, na frontu se borbe i dalje nastavljaju planiranim tempom.
Dakle, rezerve na glavnim pravcima, da ne govorimo o glavnim snagama, ostale su na mestu. Kursk je “punjen” drugim snagama i jedinicama. Već danas možemo reći da je ofanziva posrnula i da je ukrajinska vojska prešla na taktiku upotrebe IDG.
Rusima ipak stvari još uvek ne idu dobro. Glavne i potčinjenejedinice još ne rade uporedo, nisu usklađene u sadjesvu. U ove “rupe” upadaju ukrajinske IDG. Ali generalno, ovo sad više uopšte nije ofanziva.
Problemi sa dronovima je u ovom trenutku verovatno glavna glavobolja ruske vojske. Znamo da se to rešava, ali stalni pritisci na konstruktore i proizvodne radnike neće ubrzati rešenje.
Druga stvar su opet ozloglašene „crvene linije“. Kojoj podlosti će pribeći ukrajinski političari kada organizuju sabotažu na ruskoj strani? Avaj, prošli događaji su pokazali da ove linije ne postoje za ukrajinske snage. Napad na stanici Zaporožje je to potvrdio. Kijevu nije stalo do ljudi, do Ukrajine, posebno Rusije i Evrope.
Zar Rusi ne bi trebali da razmišljaju o uzvratnim udarima? Nije reč o uništavanju, na primer, Sumija, ali može se potpuno da uništi infrastruktura. Uostalom, poznato je da su „glava“ i „srce“ ukrajinske ofanzive tu u Sumskoj oblasti. I opet, još jednom, šta Ruse koče da likvidiraju glavne ličnosti u rukovodstvu Ukrajine? Nešto poput Izraela, taktikom “ciljanih ubistava”, Rusija to može uraditi.
Za Ruse, Zelenski je nelegitiman, kao i njegove glavne „glave koje govore“. Zašto je Ermak živ? Zašto su Bulanov i ostali živi? Da li ih je nemoguće likvidirati? Možda. Rusi imaju takvu snagu i sredstva. Postoje ljudi sposobni za takve operacije, šta Moskva čeka? Da li čeka ponudu za pregovore? Takve ponude neće biti! Ukrajina nije u stanju da adekvatno govori i sprovodi donete odluke. Barem pod rukovodstvom Zelenskog. Izgleda da je vlast u Kijevu, na čelu sa Zelenskim ipak legitimna, šta god mislila Moskva.
Da li neko sumnja u pobedu Rusije? Ne samo ovde, već i u drugim zemljama? Izgleda da su ovi u glasnoj manjini. Zato Rusi moraju da pobede. To znači da se moraju zaštititi ne samo vojska, već i civili. Koliko je meseci prošlo od kada je predsednik Putin najavio potrebu za stvaranjem “sanitarnih zona“? Gde je onih 50 km od granice demilitarizovane zone o kojima je govorio Vladimir Putin?
O budućim planovima Oružanih snaga UkrajineDanas dosta analitičara govori o mogućnosti drugog udara u nekom drugom pravcu osim Kurska. Razumemo otkud takvo razmišljanje. Zaista, sve operacije koje su izvele ukrajinske snage tokom rata imale su jednu zajedničku tačku. Ovo su bili dvostrani napadi. Napadio su vršeni u različitim pravcima kako bi se ruske snage razvukle. Pa 12. avgusta ukrajinska vojska, je slično nešto pokušala u Belgorodskoj oblasti. Međutim, tu su ih Rusi spremno dočekali.
Posebno se mnogo govori o ukrajinsko-beloruskoj granici. Jedino mesto gde ukrajinska vojska još nije ušla. Teoretski je sve tačno. A u praksi? Ne ide to baš tako.
Za Ukrajinu je napad na Belorusiju kao smrt. Za razliku od Rusije, Minsk odlično shvata da će ovo zaista biti rat za očuvanje države, očuvanje Belorusa kao nacije. Dakle, Belorusi će se očajnički boriti. I, izvinite, neće se pravdati, po pitanju da li da udare ili ne na Kijev, rukovodstvo zemlje ili ukrajinske gradove i sela. I sami shvatate udaljenost od Minska do Kijeva… Belorusi, neće imati milosti.
Belorusi su dosta dobro opremili granicu. I na bilo koje akcije ukrajinskih snaga reaguju momentalno. Dakle, Kijev nema mogućnost iznenadnog napada „na terenu“. To ostavlja dronove i rakete. Ali ovo je takođe napad! Ovo je takođe rat.
Ukratko, napad na Belorusiju je nelogičan. Čak i samoubilački. Ali s druge strane, mentalno bolesni ljudi su nepredvidivi. Princip „selo gori a baba se češlja“ na delu.
Mnogo je verovatnije izviđenje napada na već „utabanim stazama“. Glavni pravac je Krim i obala Crnog i Azovskog mora. Tamo je nemoguće pobediti. I tu neće biti zadatka za pobedu. Ali sasvim je moguće sprovesti “pi ar” kampanju o moći ukrajinskih snaga.
Jedini izlazAvgust, septembar i oktobar biće veoma vreli na Rusko-ukrajinskom frontu. I ne samo na tom području . Sve vruće tačke na svetu će postati aktivne. Mogući su novi veliki ratovi. To smo već prošli nakon raspada SFRJ i SSSR.
Destabilizacija Sjedinjenih Država neće doneti ništa manje krvi od raspada SSSR. Mnogi političari, mnogi režimi se osećaju nesigurno zbog nepredvidivosti budućnosti Sjedinjenih Država. Uključujući i Zelenskog. SAD su i dalje dobrodošli prijatelj za mnoge zemlje. Dobro za pare svuda.
Da li je ovo dobro ili loše? Dobro globalno, loše za određene zemlje. Brojati tuđi novac ne znači obogatiti se! Ali ovo nije perspektiva.
U međuvremenu, očekujemo neočekivano, nelogično, glupo…
Izvor
