Najsurovija analiza ikad o Bajdenu i SAD – Rat protiv Rusije biće poslednji rat koji možemo sebi priuštitiJedan od najuticajnijih američkih TV voditelja Taker Karlson, analizirao je odgovor američke administracije na sukob u Ukrajini i devaluaciju dolara i upozorio da se Sjedinjenim Državama crno piše.Skoro 80 godina, od kraja Drugog svetskog rata, američki dolar je bio svetska valuta. Praktično nije bilo mesta na celom svetu gde neko nije znao kako dolar izgleda. Dolar je bio univerzalan – ne samo univerzalan u trgovini, iako je većina međunarodnih transakcija obavljena u dolarima – već i kao dugoročni „čuvar“ vrednosti na globalnom nivou.
Svetska centralna banka skladištila je američke dolare daleko više od bilo koje druge valute. Pošto je bilo toliko američkih dolara u opticaju van zemlje, cena pozajmljivanja novca unutar zemlje ostala je veštački niska i to je jedan od razloga što su u ovoj zemlji, Americi, ljudi srednje klase mogli da kupuju sopstvene domove. U međuvremenu, američka vlada je uspela da nagomila astronomske dugove bez mnogo očiglednih posledica.
S vremena na vreme, Kongres bi raspravljao o nečemu što se zove gornja granica duga, ali to je bilo apstraktno. Za većinu ljudi, čitava tema se nije činila mnogo relevantnom za njihove živote, jer većinu vremena zaista nije bila. Amerika je štampala američki dolar.
Kontrolisali smo globalnu rezervnu valutu i to je za nas značilo da je novac jeftin. Imali smo privilegije koje niko na svetu nije imao. Bilo je veoma lepo, ali šta bi se desilo kada bi se to završilo? Nismo želeli ni da razmišljamo o tome jer bi posledice bile ružne, zaista ružne, ali smo počeli da brinemo o tome pre godinu dana, kada je ruska vojska prešla ukrajinsku granicu.
To je samo po sebi bio destabilizujući događaj. Sukob je uvek destabilizujući događaj. Ona uvek dovodi u pitanje postojeći poredak, ali je reakcija Zapada delovala previše zloslutno. Kreatori politike u SAD su poludeli.
Predsednik Džozef Bajden, uz pomoć svojih republikanskih saveznika u Senatu, bio je odlučan ne samo da sruši rusku vladu, već i da raznese posleratni ekonomski poredak koji je tako velikodušno služio SAD tako dugo. Dakle, tada smo mislili da stvarna pretnja našoj budućnosti nisu samo milijarde koje šaljemo Zelenskom. To je bilo nepromišljeno, ali verovatno neće utući Ameriku. Prava pretnja bile su ekonomske sankcije bez presedana koje je Bajden uveo.
Cilj tih sankcija bio je da naškode Rusiji, ali je čak i u martu prošle godine bilo očigledno da će one naštetiti Sjedinjenim Državama mnogo više nego Rusiji.
Trebalo bi da se pripremimo da izgubimo poziciju vlasnika svetske rezervne valute. To se dešava polako ali sigurno. Sada, izgleda da Bajdenova ekipa nema pojma da se ovo dešava ili možda žele da se to dogodi.
Džo Bajden se u govoru o stanju nacije hvalio kako je skinuo 30 poena ruske rublje u jednom danu. Ura! Bravo mi! Morali bi da se zapitamo da li postoji loša strana ovoga? Da li je ovo Pirova pobeda? Hajde da vidimo.
Ova politika je naterala Rusiju, Kinu, Indiju, Tursku i druge zemlje da ubrzaju svoje bekstvo od američkog dolara. Da budemo jasni. To je većina globalne ekonomije. Ovo je možda najnepromišljenija i najdestruktivnija stvar koju je bilo koji američki predsednik ikada učinio Sjedinjenim Državama.
Dakle, to je bilo prošle godine i u to vreme je bilo samo vikanje u vetar. Takvi stavovi su nazivani apsurdnim, čak i izdajničkim. Bajden i njegovi saveznici opisali su sankcije Rusiji kao moralno suštinske. Zaplenili smo jahte oligarha. Zatvorili smo „Epl stor“ u Moskvi. Svi smo bili ubeđeni da su to važne pobede i svako ko se pitao kakve su njihove dugoročne ekonomske posledice bio je Putinov čovek. To je bio konsenzus u Vašingtonu prošlog proleća.
Morate da se zapitate da li su ti ljudi zaista verovali u to što su govorili ili su gluplji nego što izgledaju?
Ove sankcije nikada nisu funkcionisale onako kako su oni planirali, jer za razliku od Sjedinjenih Država, Rusija nema privredu koja se finansira u kasnoj fazi. Ruski oligarsi se ne bogate od kreditnih promena. Oni se bogate prodajom stvarnih stvari koje su ljudima potrebne za život: nafte, prirodnog gasa, gvožđa, đubriva, uglja, pšenice. Prema nekim merilima, Rusija ima najveću zalihu resursa na svetu.
Godinu dana kasnije, uprkos sankcijama – najvećim ikad, kako nam je rečeno – ruska rublja je jednako jaka u odnosu na američki dolar kao i pre sukoba u Ukrajini. Dakle, tim sankcijama nismo baš naudili Rusiji, sigurno ne dugoročno, ali smo naudili sebi.
Kritična karakteristika rezervne valute je njena apolitičnost koju Bajden sada uništava nakon što su obe strane u Vašingtonu uništile stabilnost dolara inflacijom, citira Karlson tekst u „Dejli kurijeru“.
Sada je Bajdenova administracija odlučila da koristi dolar kao oružje. Zajedno, ova dva faktora šalju poruku strancima, a to je da treba da pobegnu dok još mogu.
Kao odgovor na sukob Rusije sa Ukrajinom, SAD su zamrzle dolarske rezerve ruske centralne banke. Da bude jasno, to nije bila američka imovina. To su bili dolari u vlasništvu ruske centralne banke i ruskog naroda. Zaplena je imala za cilj da izazove kolaps banaka i ruskog kreditnog sistema. Nije uspelo. Umesto toga, razotkrila je spremnost Bajdenove administracije da stavi šapu na bilione dolara koje stranci s pravom poseduju. Teško je preceniti opasnost od ovog predsedana.
Ove sankcije nikada nisu funkcionisale onako kako su oni planirali, jer za razliku od Sjedinjenih Država, Rusija nema privredu koja se finansira u kasnoj fazi. Ruski oligarsi se ne bogate od kreditnih promena. Oni se bogate prodajom stvarnih stvari koje su ljudima potrebne za život: nafte, prirodnog gasa, gvožđa, đubriva, uglja, pšenice. Prema nekim merilima, Rusija ima najveću zalihu resursa na svetu.
Godinu dana kasnije, uprkos sankcijama – najvećim ikad, kako nam je rečeno – ruska rublja je jednako jaka u odnosu na američki dolar kao i pre sukoba u Ukrajini. Dakle, tim sankcijama nismo baš naudili Rusiji, sigurno ne dugoročno, ali smo naudili sebi.
Kritična karakteristika rezervne valute je njena apolitičnost koju Bajden sada uništava nakon što su obe strane u Vašingtonu uništile stabilnost dolara inflacijom, citira Karlson tekst u „Dejli kurijeru“.
Sada je Bajdenova administracija odlučila da koristi dolar kao oružje. Zajedno, ova dva faktora šalju poruku strancima, a to je da treba da pobegnu dok još mogu.
Kao odgovor na sukob Rusije sa Ukrajinom, SAD su zamrzle dolarske rezerve ruske centralne banke. Da bude jasno, to nije bila američka imovina. To su bili dolari u vlasništvu ruske centralne banke i ruskog naroda. Zaplena je imala za cilj da izazove kolaps banaka i ruskog kreditnog sistema. Nije uspelo. Umesto toga, razotkrila je spremnost Bajdenove administracije da stavi šapu na bilione dolara koje stranci s pravom poseduju. Teško je preceniti opasnost od ovog predsedana.
Svi smo mi videli da se to dešava, ali niste mogli ništa da vidite jer je Rusija loša. Ne možemo čak ni da gledamo njihove hokejaške timove. U redu. Šta mislite da se dogodilo dok smo mi skakali gore-dole i pričali o Vinstonu Čerčilu?
Pa pametni stranci a ima ih, verovali ili ne, počeli da odbacuju američki dolar. Zašto? Zato što američki dolar više nije bio pouzdan čuvar vrednosti. Odjednom, to je bilo političko oružje koje se moglo koristiti po volji protiv svakoga ko ga je držao.
Šta bi se dogodilo ako biste se, na primer, kritikovali transrodnu teologiju i iznervirali Kampanju za ljudska prava? Pa, američka vlada bi mogla da vas proglasi nemoralnim i konfiskuje vam sav novac jer su to upravo uradili sa Rusijom i kao rezultat, dolari počinju da izgledaju mnogo manje privlačno ostatku sveta i tako je počela dedolarizacija koja se neverovatno ubrzala.
Dakle, Rusija je najavila da će poslovati u Aziji, Africi i Latinskoj Americi u kineskoj valuti.
Brazil, koji ima potpuno novu vladu koju podržava Bajdenova administracija, najavio je da će učiniti istu stvar. Pakistan – dugogodišnji saveznik SAD, radi isto. Indija i Malezija, dve najveće svetske ekonomije, najavile su da će svoju trgovinu obavljati u sopstvenim valutama, a ne u dolarima. Čak i Francuska, koju smo oslobodili, koristi kinesku valutu u novoj trgovini tečnim prirodnim gasom. Kina i Saudijska Arabija su sada glavni poslovni partneri i tako…
Ovo se dešava širom sveta i sve to isključuje američki dolar i dešava se mnogo brže nego što je iko mogao da predvidi, a ipak izgleda da niko u Vašingtonu nije svestan da se to dešava. Dakle, ako želite da ostatak sveta veruje vašoj valuti, poslednja stvar koju biste uradili je da je koristite kao oružje ili da odštampate previše toga.
Štampanje previše vaše valute izaziva inflaciju i to smanjuje vrednost valute. Niko ne želi da ima valutu koja svake godine sve manje vredi. To je gradivo iz osnovne škole, ali Bajdena to ne zanima. Dakle, on štampa više novca. Nedavno je najavio još milijardi dolara za demokratije u razvoju. Ne za vas ili bilo koga u našoj zemlji kome je to potrebno, već za strane vlade.
Trebalo bi da se zapitamo šta Sjedinjene Države imaju što će nam pomoći da zadržimo svoju vrednost? Bajden nastavlja da šalje sadržaj našeg trezora, naše dolare korumpiranim oligarsima u istočnoj Evropi i širom sveta, a ipak u isto vreme on rasprodaje najvrednije američke rezerve – strateške rezerve nafte. Za razliku od američkog dolara, nafta, koja je u rezervi, ima inherentnu vrednost. Nafta je najgušće skladište prenosive energije poznato čoveku.
Dakle, za razliku od „fijat“ valuta kao što je dolar, nafta će uvek imati vrednost. Zato Rusija nije sada osiromašena jer imaju mnogo nafte, ali mi imamo manje jer su strateške rezerve isceđene. U poslednjoj fiskalnoj godini, Bajdenova administracija je prodala 218 miliona barela nafte, između ostalog i Kini. Koliko je još nafte ostalo? Šta će se dogoditi kad ispraznimo skladišta?
A šta je sa našim zlatom? Pa, američke zlatne rezerve nisu u potpunosti revidirane generacijama. Mi zapravo ne znamo koliko zlata ima u Fort Noksu. Zbog toga strateške naftne rezerve postaju još vitalnije, a sada nestaju i sa njima i moć Sjedinjenih Država.
U nekom trenutku, šta će ostati? Oni će isušiti Velika jezera i slati vodu u pustinju Gobi za uzgoj pamuka. Oni će prodavati zavese. Kako to popraviti?
Pa, pomoglo bi da se odmah okonča sukob u Ukrajini, što bismo mogli da uradimo jer smo zaduženi za NATO, ali mi ni ne pokušavamo. Zapravo, mi se još više zalažemo za direktan sukob sa nuklearno naoružanom Rusijom, a političari u Vašingtonu ostaju zaglibljeni u svojim čudnim fantazijama iz Drugog svetskog rata gde su svi Vinston Čerčil a Zelenski je šef francuskog Otpora.
Osvrnuvši se na komentar lidera republikanaca u Senatu Miča Mekoela koji je rekao da je poraz Rusije „najvažniji događaj u svetu“, Karlson je poručio da ne da nije najvažniji, već nije ni 15 na listi.
Daleko je ispod prekida uvoza fentanila u ovu zemlju i daleko je ispod očuvanja snage američkog dolara, ali ako politika Bajdena i Mekonela nastavi, sve veći broj zemalja će početi da okreće leđa dolaru i šta će se tada desiti?
Pa, svi ti dolari će se vratiti kući i vrednost naše valute će još više pasti, a to će dovesti do siromaštva širom Sjedinjenih Država, što će dovesti do tipične političke i kulturne nestabilnosti koja neizbežno prati ekonomski kolaps, katastrofu.
To smo već videli u Nemačkoj ranih 1920ih. Novčanice u kolicima. Hoćeš da kupiš šoljicu kafe? To će biti 30 kilograma valute. Deca se igraju sa bezvrednim hrpama nemačkih maraka. To se zvalo Vajmarska republika i ta vlada je pala zbog hiperinflacije, a zatim je ekonomski kolaps doveo do komunističkih revolucija širom Nemačke i na kraju nacista.
To je dobro poznato. Ali evo stvari koje se izgleda niko ne seća – šta je dovelo do ekonomskog kolapsa koji je zapalio svet? Zašto je nemačka vlada uništila sopstvenu valutu? Pa, jednostavno. Nemačka vlada se previše zadužila da bi platila besmisleni rat.
Da, besmisleni rat je to učinio i ako to zvuči poznato, to je zato što smo radili upravo ono što smo decenijama ponavljali. Uradili smo to u Vijetnamu. Uradili smo to u Iraku. Uradili smo to u Avganistanu i svaki put smo se izvukli, jer smo jedinstveno držali svetsku rezervnu valutu, ali ovaj put bi mogao biti veoma, veoma drugačiji. Rat protiv Rusije biće poslednji rat koji možemo sebi priuštiti, zaključio je Karlson.
Izvor
