Kremlj kaže da Bajden 'podgreva vatru' ukrajinskog sukoba odlukom o raketama18.11.2024.
Moskva će reagovati na Bajdenovu odluku da dozvoli Kijevu da koristi oružje većeg dometa protiv ciljeva unutar Rusije, kažu zvaničniciKremlj je optužio odlazeću američku administraciju Džoa Bajdena da želi da eskalira sukob u Ukrajini dozvoljavajući Kijevu da koristi rakete dugog dometa za udare unutar Rusije, obećavajući „odgovarajući i opipljiv“ odgovor.
Odluku, o kojoj je prvi put saopšteno u nedelju, da se Ukrajini dozvoli da izvrši udare oružjem proizvedenim u SAD duboko u suverenu rusku teritoriju, Bela kuća nije zvanično objavila, ali je portparol nemačke vlade u ponedeljak rekao da je Berlin obavešten.
„Jasno je da odlazeća administracija u Vašingtonu namerava da preduzme korake kako bi nastavila da doliva ulje na vatru i da dodatno rasplamsava tenzije oko ovog sukoba“, rekao je novinarima portparol Vladimira Putina Dmitrij Peskov. „Ova odluka je nepromišljena, opasna, usmerena je na kvalitativnu promenu, kvalitativno povećanje nivoa učešća Sjedinjenih Država.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova je u saopštenju navelo da bi upotreba raketa dugog dometa koje isporučuju SAD protiv njene teritorije „predstavljala direktnu umešanost Sjedinjenih Država i njihovih satelita u neprijateljstva protiv Rusije “. Dodaje se: „Reakcija Rusije u takvom slučaju biće odgovarajuća i opipljiva.
Bajden, koji je trenutno u Rio de Žaneiru na svom poslednjem samitu G20, tek treba da komentariše odluku, koja označava značajan pomak u američkoj politici.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski dugo je tražio od Vašingtona odobrenje da koristi Armijski taktički raketni sistem dometa 190 milja, poznat po inicijalima Atacms, za gađanje ciljeva unutar Rusije.
Peskov je rekao da je Putin jasno izrazio svoj stav u septembru kada je ruski lider upozorio da bi potez da se Kijevu dozvoli da koristi oružje većeg dometa protiv ciljeva unutar Rusije značio da će NATO biti direktno „u ratu“ sa Moskvom.
Putin je rekao da će Moskva „doneti odgovarajuće odluke na osnovu pretnji sa kojima ćemo se suočiti“ i ranije je sugerisao da bi Moskva mogla da isporuči oružje dugog dometa drugim zemljama u cilju napada na zapadne ciljeve .
„Ako neko misli da je moguće isporučiti takvo oružje u ratnu zonu da napadne našu teritoriju i stvori probleme za nas, zašto mi nemamo pravo da snabdevamo svoje oružje“, rekao je Putin na konferenciji za novinare u Sankt Peterburgu u junu.
Ruski zvaničnici su na sličan način obećali da će Moskva odgovoriti na Bajdenovu odluku, iako nisu precizirali šta bi taj odgovor mogao da podrazumeva.
Leonid Slucki, predsednik ultranacionalističke Liberalno-demokratske partije Rusije, rekao je da SAD sada direktno učestvuju u vojnom sukobu u Ukrajini. „To će neizbežno povlačiti najoštriji odgovor Rusije, na osnovu pretnji koje će biti izložene našoj zemlji“, rekao je on.
U državnim medijima bilo je još ruskih pretnji, a istaknuti propagandista Dmitrij Kiseljov je rekao da zapad direktno ulazi u rat „sa svim posledicama koje proizilaze po sopstvene teritorije i one koji ih naseljavaju“. Kiseljov je rekao: „Odgovor može biti bilo šta. Bilo šta.”
Kremlj je u ponedeljak odbacio mirovni predlog turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, koji će biti iznesen na samitu G20 u Brazilu, da se zamrzne neprijateljstva na trenutnim pozicijama obe strane.
„Svaka opcija koja uključuje zamrzavanje (konflikta) duž linije angažovanja je u svakom slučaju neprihvatljiva za Rusiju“, rekao je Peskov, dodajući da je Putin izjavio zahteve Rusije za okončanje rata u junu kada je rekao da će Ukrajina morati da odustane od NATO ambicije i povlačenje svih svojih trupa sa svih teritorija četiri regiona na koje polaže pravo Rusija.
Odluka SAD se opravdava prisustvom severnokorejskih trupa koje se bore zajedno sa Rusijom protiv Ukrajine. U brifinzima američkim novinarima rečeno je da će dozvola za upotrebu raketa biti ograničena na oblast Kursk, gde je Ukrajina u leto izvršila upad na Rusiju.
Nekoliko zapadnih zvaničnika pohvalilo je odluku SAD da dozvoli Ukrajini upotrebu raketa dugog dometa. „Ukrajina bi trebalo da bude u mogućnosti da koristi oružje koje pružamo kako bi ne samo zaustavila strelu, već i da bi mogla da pogodi strelce“, rekao je šef diplomatije EU Žozep Borel pre sastanka ministara spoljnih poslova EU u ponedeljak u Briselu .
Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok opisala je Bajdenovu odluku kao „važnu” i „suštinsku”. Ona je u Briselu rekla: „Odluka američke strane, a želim da istaknem da ovo nije preispitivanje, već intenziviranje onoga što su drugi partneri već isporučili, u ovom trenutku je veoma važna.
Portparol nemačke vlade rekao je, međutim, da Nemačka ostaje pri svojoj odluci da Kijevu ne snabdeva rakete dugog dometa Taurus. Odluka kancelara Olafa Šolca da zadrži svoju najmoćniju raketu bila je značajna tačka sporenja u Nemačkoj.
„Odluka kancelara je nepromenjena“, rekao je portparol nemačke vlade na redovnoj konferenciji za novinare u Berlinu. Šolc je prošle nedelje održao telefonski razgovor sa Putinom o ratu u Ukrajini, što je izazvalo kritike iz Kijeva.
Velika Britanija je u ponedeljak odbila da kaže da li će njena stalna podrška Ukrajini uključivati ispaljivanje raketa Storm Shadov koje je isporučila Velika Britanija na ciljeve u Rusiji.
U međuvremenu, Francuska je rekla da još uvek razmatra da li da dozvoli Ukrajini da koristi svoje rakete dugog dometa Skalp unutar Rusije. Žan Noel Baro, ministar za Evropu i spoljne poslove Francuske, rekao je: „Otvoreno smo rekli da je to opcija koju bismo razmotrili ako bi dozvolili da se pogodi cilj odakle Rusija trenutno vrši agresiju na ukrajinsku teritoriju. Dakle, ništa novo na drugoj strani.”
Ali bilo je i kritika u Evropi iz Mađarske, koju smatraju Putinovim najbližim saveznikom u EU.
„Proratni mejnstrim je započeo svoj poslednji, očajnički napad na novu realnost“, napisao je na Fejsbuku mađarski ministar spoljnih poslova Peter Szijarto, pozivajući se na nedavnu pobedu Donalda Trampa.
„Jastrebovi političari zbačeni sa vlasti odbijaju da vode računa o volji naroda. Ovo nije samo nedemokratski, već i izuzetno opasno“, dodao je Sijarto.
Trampov tim tek treba da zvanično komentariše Bajdenov potez. Sin novoizabranog predsednika Don Jr kritikovao je odluku, pišući na Ks: „Izgleda da vojni industrijski kompleks želi da se pobrine da započne treći svetski rat pre nego što moj otac bude imao šansu da stvori mir i spase živote. Moram zaključati te trilione dolara. Proklet bio život! Imbecili!”
Ilon Musk, bliski Trampov saveznik, tvrdio je na svojoj platformi za društvene mreže X da će Rusija „recipročno odgovoriti“ na odobrenje SAD.
Neki ruski zvaničnici otvoreno su izrazili nadu da će dolazeća Trampova administracija poništiti odluku nakon preuzimanja dužnosti krajem januara.
„Ovi momci, Bajdenova administracija, pokušavaju da eskaliraju situaciju do maksimuma dok još imaju vlast i još su na vlasti“, rekla je ruska poslanica Marija Butina. „Imam veliku nadu da će Tramp prevazići ovu odluku ako je do nje došlo, jer oni ozbiljno rizikuju početak Trećeg svetskog rata, što nije ni u čijem interesu.
Izvor
