Sukob u Ukrajini - geopolitička pitanja

[Boro Prodanic]

Глас опозиције у Украјини: Нуклеарна апокалипса се може избећи суђењем Зеленском

Међународно суђење режиму украјинског председника Владимира Зеленског, попут војног трибунала у Нирнбергу, помоћи ће да се избегне нуклеарни рат, написао је украјински опозициони политичар Виктор Медведчук у чланку за портал "Аргументи и факти".

Према речима Медведчука, државе које не жели „понављање трагедије Немачке прошлог века и данашње Украјине на свом тлу“ треба да удруже снаге и „одрже суђење по примеру Међународног војног суда у Нирнбергу“, дајући правне оцене деловања режима Зеленског, његових претходника и покровитеља. Према мишљењу Медведчука, таква тужба „ће спречити буђење нацизма у другим земљама“.

„Само заједничким снагама, излечењем Украјине од „куге“ нацизма, извођењем закључака из њеног примера и кажњавањем починилаца, човечанство ће моћи да избегне нуклеарну апокалипсу, до које други Хитлер може да доведе планету, вођен својом политиком мизантропских идеја нацизма“, рекао је он.

Медведчук сматра да су западни политичари и обавештајне агенције од 2005. до 2022. године уз помоћ „компрадорских елита трансформисале масовну свест украјинског народа, чинећи га послушним оруђем за своје геополитичке амбиције усмерене против Руске Федерације. Медведчук је уверен да је то омогућило да се уједињени народ, који је још јуче живео у једној држави, разједини и сукобљени у грађанском рату у Донбасу.

Политичар је изразио мишљење да је за време мандата Владимира Зеленског „Украјина коначно претворена у неонацистичку државу“. Медведчук сматра да су „Зеленски и његови присташе потпуно уништили основна права и слободе Украјинаца“, која су садржана у Уставу Украјине, као и у међународним правним актима. Према његовом мишљењу, Украјина је престала да буде демократска, правна, суверена држава и „претворила се у колонију Запада“.

Истовремено, Медведчук је приметио да је владајући режим у Украјини у агонији, „као Хитлеров режим у априлу 1945. године, а његови „сапутници“ већ траже нове господаре“.

„Али свој пут, обилно заливен сузама и крвљу становника Донбаса, посут смрћу хиљада Украјинаца и Руса, они морају завршити на исти начин као и њихови идеолошки инспиратори и учитељи из Трећег Рајха, по чијим обрасцима је изграђена нацистичка диктатура у Украјини“, закључио је политичар, преноси Спутњик.

Izvor

[Boro Prodanic]

Европске амбиције у рововима Украјине

САД, Кину и Русију супротстављају многе различите амбиције и погледи на свет, али заједничко им је да желе фосилизовану Европу како им не би постала достојан ривал.

Време је за тајм-аут.

Често се догоди да због брзине развоја догађаја њихови сведоци не региструју важност онога што им је пред очима: Европска унија, која је себе доживљава као лабораторију света који долази, за годину и нешто више дана од руске инвазије Украјине, доживела је тектонске промене.

Криза је потврдила доминантну улогу Америке, маргинализовала захтеве о већој „стратешкој аутономији” Европе и потиснула њену амбицију да постане независан актер глобалне сцене, оснажила НАТО приморавајући чланице ЕУ да јачају своје одбрамбене структуре, пребацила европски центар гравитације на Исток и променила концепт неутралности.

Све је, до скора, било другачије. Уљушкана у миру и просперитету, без обзира на повремене кризе, Европа је желела да верује да је с ратом у Југославији дефинитивно завршена њена конфликтна историја и да ће трговина и међузависност бити најбољи гаранти против оружаних конфликата.

Те деценије сурвале су се у највећем европском копненом рату од 1945. Војна сила постала је аргумент спољне политике. Европљани су до скора предности чланства у ЕУ видели махом у економији, сада их виде у јачању безбедности. Уместо стратешке аутономије почело је да се говори о стратешкој одговорности.

Обмотана у плаво-жуте украјинске заставе, Европа се колективно обавезала да ће помоћи жртву агресије. Обезбеђене су десетине милијарди евра. Милиони украјинских избеглица дочекани су широких руку, у драстичном контрасту са временом мигрантске кризе 2015.

У Кијеву су у једном тренутку рекли да су им потребни савремени тенкови и да им највише одговарају немачки „леопарди 2”. Влада у Берлину у принципу није имала ништа против, али је страховала од реакције Москве, имајући у виду да немачки тенкови на истоку изазивају непријатна сећања на времена нацистичког похода на Русију. Половина Немаца је против слања оружја, а четири од пет мисли да је важније брзо успоставити мир него да Украјина победи.

Суочен са отпором који је отворио кризу идентитета, канцелар Олаф Шолц је одбио. Не задуго прекршио је табу. Немачка се преко ноћи одрекла политике мира и у име европских слобода почела да наоружава себе и Украјину. Испоставило се да Zeitenwende, тачка преокрета за Немачку, како је описао Шолц, важи за читав континент.

Епизода са тенковима разоткрила је колико безбедност Европе зависи од САД, а администрација Џоа Бајдена није желела да допусти да Европљани у својој удобности посматрају рат из другог реда, без обзира што је на њиховом тлу.

Пошто су сломили Немце, утишали суверенизам француског председника и потврдили сврху постојања НАТО-а, Американцима није било тешко да добију сагласност других европских чланица НАТО-а које су пожуриле да дају своје доприносе. Вашингтон је прекоатлантске савезнике постројио у једну колону.

Европа је потврдила да нема сопствени одговор на ратну кризу и да није способна да формулише заједничку спољну и политику безбедности. Испарила су обећања председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен из 2019. да ће од ЕУ направити независног играча у глобалним пословима. Такве амбиције су још једном покопане.

Европа, изграђена на пацифистичким принципима, приморана је да се наоружава и повећава војне буџете. Французи и Немци могуће размишљају о неопходности да ЕУ створи сопствене одбрамбене потенцијале, али Вашингтон није приправан да дели командну палицу. Само Америка може да брани демократски поредак Европе.

САД су умешно наплатиле што су прве наговестиле руску инвазију, што су обликовале највећи део санкција, што су успеле да поравнају разлике у непомирљивом ставу према Русији чланица са Истока и компромисима склоних Берлина, Париза или Рима. Најближи амерички савезници, Британци, срећни су што је Америка повратила лидерство.

Све стратешке одлуке доносе се у Вашингтону. Нико се не буни. Чак ни традиционално независни Французи, па САД од Европљана очекују да се исто тако дисциплиновано придруже сучељавању Вашингтона са Пекингом.

Азија је њима важнија од Европе, али то јединство биће теже остварити од овог око Украјине. Одласци Емануела Макрона и фон дер Лајен за Пекинг то потврђују. Једино се треба надати да Америка у својој офанзивној доминацији неће покушати да од Европљана направи вазале јер би то било лоше и по једне и по друге.

Како ствари стоје са унутрашњим јединством уније за које у Бриселу кажу да је незабележено од пада Берлинског зида? Хомогенизација је, ако се изузме Мађарска, највидљивија у политици санкција, али и она је остварена по диктату Вашингтона и није резултат спонтаних интеграционих процеса.

Могу Европљани да истичу да их је руска инвазија емотивно зближила као ретко кад до сада, да је рат од ЕУ коначно направио једну кућу, могу да се носталгично присећају времена Доналда Трампа када су – запрепашћени понашањем станара Беле куће – обећавали да ће преузети ствари у своје руке, али Европа је поново подељена.

Рат је актуелизовао питање проширења отварајући претпоставке за консолидовање западне сфере утицаја у Украјини, Молдавији и на западном Балкану, али Пољска, чији је рејтинг повећан ратом, и друге државе са прве линије фронта захтевају равноправан третман. Заокупљена „институционалним причама”, ЕУ се излаже ризику да се удаљи од реалности на терену.

И док су потврђене традиционалне линије европских подела, обновљен је хладни рат са значајним примесама идеологије. Радикално је измењен концепт неутралности. Финска је ушла у НАТО, Шведска чека на одлуку Анкаре. Швајцарска, која је од 1815. симбол неутралности, придружила се западним санкцијама Русији, а влада у Берну близу је сагласности да швајцарска муниција оде као помоћ Кијеву.

Европа је могуће шампион мултилатерализма, али је баш зато мета Американаца који желе да сачувају униполарни свет, с једне стране, и Русије и Кине које би да доминирају светом на тоталитаран начин, какав је Европљанима неприхватљив. Земље „Глобалног југа”, попут Индије, Турске, Израела, Саудијске Арабије, Јужне Африке или Бразила, које могу да утичу на глобални однос снага, симпатишу Украјину, али не виде своје место у „западном рату”.

Конфликт у Украјини неће бити скоро завршен, а може ли оваква Европа спремно да дочека еру нових конфронтација Истока и Запада? Тешко, док год одлучну битку за њену будућност, геостратешко прегруписавање и место у новој безбедносној архитектури воде Сједињене Државе. САД, Кину и Русију супротстављају многе различите амбиције и погледи на свет, али заједничко им је да желе фосилизовану Европу како им не би постала достојан ривал.

Европа је јача него икад, али је у новом хаотичном свету слабија него што је била пре 24. фебруара 2022, дана руске инвазије. Себи дугује одговор на питање како ће се од силе мира претворити у наоружаног протагонисту света? И докле ће бити спремна да плаћа цену рата?

Boško Jakšić

Izvor

[Boro Prodanic]

Египат, уместо за Русију, прави оружје за Украјину

Списи откривају како земље које се нису сврстале ни на једну страну балансирају између САД и Русије да би оствариле своје интересе – Сиси је тражио америчко напредно оружје.

Кад је сазнала да се Каиро тајно припрема да прави ракете за Москву, администрација Џозефа Бајдена убедила је Египћане не само да одустану од продаје оружја Кремљу, већ и да почну да производе муницију за другу страну у рату – Украјину.

Како показују нови детаљи из докумената Пентагона објављених на интернету, Бајден је „тихом дипломатијом” почетком марта приволео Каиро на заокрет од 180 степени, открива „Вашингтон пост”.

Престонички дневник је прошле седмице јавио да је египатски председник Абдел Фатах ел Сиси у фебруару одлучио да извезе ракете у Русију. И међу демократама и међу републиканцима у Капитолу одмах су се јавили они који су сматрали да је Сиси изневерио америчко-египатско савезништво, па су затражили да Бајденова администрација преиспита однос према Каиру. Исти лист сада јавља како се завршила та епизода. Уместо да, као што су намеравале, произведу 40.000 ракета за Русију, египатске власти су пристале на захтев америчких високих званичника који су стизали у Каиро и прихватиле да производе артиљеријску муницију за Украјину. Међу званичницима који су долазили у Египат био је и шеф Пентагона Лојд Остин, који је посетио Каиро у марту. Очигледно је позадина Остинове посете била да с домаћинима договори да ће Египат продавати муницију Америци, а да ће Вашингтон онда тај арсенал достављати Украјини.

Ово се сазнало из америчких обавештајних података који су се недавно појавили на друштвеним мрежама и четовима. Реч је о класификованом материјалу који су службе прикупљале последњих месеци и који је разоткрио неке од америчких тајни, али и тајни држава које је Вашингтон шпијунирао.

Америчке власти су прошле недеље ухапсиле Џека Тешеру (21), припадника Националне ваздушне гарде у Масачусетсу, због сумње да је објавио државне тајне на платформи „Дискорд”. Тешера је пред судом у Бостону оптужен за недозвољено изношење и објављивање тајних докумената. Подаци које је млади гардиста постављао на „Дискорд” нису привукли пажњу власти све док се нису проширили по другим платформама и мрежама. Тешери прети казна од 15 година затвора.

Бајденова влада данима поправља штету коју је нанело објављивање докумената. Изашло је на видело да Вашингтон није шпијунирао само Русију, већ и савезнике у Украјини, Јужној Кореји, Израелу и Египту.

Тешера се запослио у ИТ одељењу обавештајног огранка Националне ваздушне гарде пошто је прошао безбедносне провере. Прво је преписивао документа и њихов садржај објављивао у својој групи, а онда је износио материјал из базе, код куће сликао списе и делио те фотографије с корисницима платформе.

Захваљујући овим документима увидело се и како су земље попут Египта, који се није сврстао ни на једну страну у Украјини, балансирале између САД и Русије да би оствариле своје интересе. Египат је један од најзначајнијих америчких савезника у арапском свету, али има развијене односе и с Москвом.

Према објављеним документима, Сиси је искористио чињеницу да је Америка тражила нове произвођаче муниције за Украјину. Одустао је од ракета, пристао да прави муницију, али и тражио од Бајдена напредно америчко оружје за Египат.

Американци редовно прислушкивали Гутереса

На основу првих „процурелих” информација, сазнало се да је Америка прислушкивала генералног секретара УН Антонија Гутереса на једном састанку и оценила да он има исувише разумевања за Москву. Сад је испливало да је Вашингтон шпијунирао Гутереса и у другим приликама. Бајденова администрација се обавестила да је први човек Ист ривера био „бесан” што није могао да добије визу за Етиопију и што га је украјински председник Володимир Зеленски обмануо током посете Кијеву. Гутерес се жалио да кад је у марту отишао у Кијев, није имао појма да ће га Зеленски одвести на догађај где су одликовани војници, па је испало да генерални секретар Уједињених нација дели медаље војницима једне стране у рату.

Izvor

[Boro Prodanic]

Medvedev poručio Pistorijusu: Ko želi da napadne Rusiju, mora biti spreman na paradu u Berlinu

Nemac koji želi napade na Rusiju, mora da bude spreman na paradu u Berlinu, izjavio je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev, komentarišući skandaloznu izjavu nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa, koji je napade Kijeva na rusku teritoriju nazvao normalnim.

“Ministar odbrane Nemačke je, bez mnogo razmišljanja, lupio nešto o vojnim dejstvima na našoj teritoriji. On, nesumnjivo, zavidi vojskovođama Trećeg rajha na slavi. Pa, zapravo ga treba podsetiti na istorijske znake. Nemac koji želi napade na Rusiju, mora da bude spreman na našu paradu u Berlinu”, napisao je Medvedev na svom Tviter nalogu.

Ranije je list “Frankfurter algemajne cajtung” objavio da je ministar odbrane Nemačke Boris Pistorijus izjavio da su ograničeni napadi Ukrajine na teritoriju Rusije prihvatljiva taktika sve dok ne stradaju civili.

Oružane snage Ukrajine gotovo neprestano granatiraju ruske pogranične teritorije: napadaju dronovima i organizuju sabotaže. Njihove mete su stambena naselja. Napadi uglavnom rezultiraju ranjavanjem civila.

Izvor

[Boro Prodanic]

“Britanija će biti naš večiti neprijatelj dok im ostrvo ne potone”

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev rekao je danas da je London istorijski ispoljavao i nastaviće da ispoljava neprijateljstvo prema Moskvi.

“Britanija je uvek bila, a i sada je, naš večiti neprijatelj. Bar će tako biti dok njihovo arogantno, odvratno vlažno ostrvo ne potone u morski ambis od talasa koji će pokrenuti najsavremeniji ruski sistem naoružanja”, naveo je Medvedev na Telegramu.

Medvedev je komentarisao najnovije sankcije Velike Britanije protiv pet osoba umešanih u istragu protiv zatvorenog ruskog opozicionara Vladimira Kara-Murze, koji je označen kao strani agent u Rusiji, prenosi Tas, javlja Tanjug.

Moskovski gradski sud osudio je prošle nedelje Kara-Murzu na 25 godina zatvora zbog izdaje i širenja lažnih vesti o ruskoj vojsci. Pored toga, on je kažnjen sa 400.000 rubalja i zabranom da se bavi novinarstvom na sedam godina.

Izvor

[Boro Prodanic]

Robert Kenedi mlađi: Sve što nam govore o ratu Rusije i Ukrajine je laž

Konkurent Džozefu Bajdenu za predsedničku nominaciju demokrata, sin nekadašnjeg američkog ministra pravde Roberta Kenedija i bratanac predsednika Džona F. Kenedija, poručio je da Amerikance “lažu” kada kažu da je sukob u Ukrajini problem za SAD.

– Mi smo u Ukrajini iz pravih razloga, jer podržavamo Ukrajince, navijamo za slabije. Moj sin Konor bio je u Ukrajini i borio se protiv Rusa, ali moramo da postavimo pitanje zašto smo mi u Ukrajini – rekao je Robert F. Kenedi mlađi koji je juče objavio svoju kandidaturu.

– Ako smo tamo da iscrpimo Ruse, kako je rekao ministar odbrane Lojd Ostin, ili da smenimo Vladimira Putina, što je rekao Bajden, onda mi koristimo Ukrajince kao pione, ubijamo ih u proksi ratu dve sile – poručio je on.

– Niko o tome ne govori, ali je poginulo 14.000 ukrajinskih civila, 300.000 vojnih lica. Rusi ubijaju Ukrajince u odnosu 7:1, 8:1 i oni to ne mogu da podnesu. Sve što nam govore o ovom ratu je laž – rekao je Kenedi mlađi.

Kenedi je kritikovao administraciju zbog ukidanja bonova na hranu i socijalne zaštite za najsiromašnije Amerikance, dok istovremeno šalje 113 milijardi dolara Ukrajini.

Predsednički kandidat za 2024. tvrdi da zemlja spašava bankare i plaća za sukob koji ne može sebi da priušti.

– Naša demokratija se pretvara u korporativnu plutokratiju – poručio je Kenedi.

Iako nije favorit, istraživanje “Ju-Ej-Ej Tudeja” i Univerziteta Safok pokazalo je da bi 14 odsto birača koji su 2020. glasali za Bajdena, sada glasalo za Kenedija.

Izvor

[Boro Prodanic]

Rusi odlučni da Nemcima odgovore “istom merom”

Nemačke vlasti odlučile su da masovno proteraju ruske diplomate, saopštilo je danas rusko Ministarstvo spoljnih poslova, ističući da će Moskva odgovoriti istom merom.

“Ruska strana je odlučila da odgovori istom merom i protera nemačke diplomate iz Rusije, kao i da značajno ograniči maksimalan broj zaposlenih u nemačkim diplomatskim predstavništvima u Rusiji, a 5. aprila Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je o ovoj odluci zvanično obavestilo nemačkog ambasadora u Rusiji Gezu Andreasa fon Gejra”, navodi se u saopštenju.

Ističe se da je indikativno to što je nemačka strana, uprkos ponovljenim uveravanjima da neće obaveštavati medije o ovom pitanju, prekršila obećanje tako što je predstavnike medija “redovno koristila za organizovanje kontrolisanog curenja informacija o masovnom proterivanju ruskih diplomata”, prenosi TASS.

Ministarstvo je u saopštenju navelo da Rusija najoštrije osuđuje ove akcije zvaničnog Berlina, koji “nastavlja demonstrativno da uništava čitav niz rusko-nemačkih odnosa, uključujući diplomatske odnose”.

Nedavno je i Norveška proterala 15 službenika ruske ambasade u Oslu, optužujući ih da su “obaveštajci koji deluju pod okriljem diplomatskog položaja”.

Izvor

[Boro Prodanic]

НАТО шаргарепа за Украјину, игре без граница и рукавица

Војни напад против једне чланице сматраће се нападом на све, гласи члан 5 оснивачког уговора Атланског савеза... нема много илузија и дилема око захтева Кијева за хитан пријем у НАТО.

Све земље чланице НАТО-а сагласиле су се да ће Украјина на крају постати чланица Алијансе, али је сада главни фокус да се обезбеди да Кијев победи Русију, изјавио је неколико пута генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг.

Први пут од почетка рата он се лично појавио у Кијеву, демонстрирајући тиме чврсту опредељеност савеза у овом сукобу.

Говорећи и у ваздухопловној бази Рамштајн у Немачкој, на састанку контакт групе за помоћ Украјини,  Столтенберг је нагласио да тек када се рат у Украјини заврши, Кијев може да рачуна на пријем а до тада ће му се помоћи да има снаге за одвраћање нових напада. Преведено, победите па вас учлањујемо.

Министар одбране Немачке Борис Писторијус, домаћин састанка, исто је потврдио да сада није време за одлуку о чланству Украјине у НАТО-у:

„Тај план тренутно није на дневном реду - рекао је Писторијус за Зид-Дојче Функ.

Према речима немачког министра, неће бити брзе одлуке о томе да ли ће се Украјина придружити ЕУ или НАТО-у. „Врата су отворена, али сада није време за одлуку”, сматра Писторијус.

Додао је да пријем Украјине у НАТО мора бити размотрен након завршетка рата, а „не сада, из солидарности”.

Орбан опомиње

У дану када је шеф НАТО-а саопштио да су „све чланице алијансе сагласне да приме Украјину у савез” говорећи о дугорочном гледању, мађарски премијер Виктор Орбан је и то довео сместа и јавно - у сумњу. Орбан је једном речју на Твитеру изразио изненађење због Столтенбергове тврдње. „Шта?!”, написао је у твиту Мађар, реагујући на изјаву шефа НАТО-а. Подсетио је све њих да је ширење НАТО-а на исток, и најава уласка Украјине у алијансу био један од разлога што је Русија, како је то образложио Кремљ, покренула инвазију у фебруару 2022.

Намера да се Украјина ухвати у коло с НАТО-ом није нимало нова идеја. На самиту НАТО савеза још 2008. године у Букурешту, Алијанса је пожелела добродошлицу за тежње Украјине и Грузије ка чланству. Алијанса се тада сложила да ће „ове државе постати чланице НАТО савеза”, али датум њиховог уласка у НАТО тада није одређен. Таква дистанца последњих година, и то очигледна, важна је за разумевање свега што се догађа последњих 14 месеци.

Крајем септембра 2022. године, Владимир Зеленски је објавио да Украјина конкретно подноси захтев за улазак у НАТО и то, по убрзаној основи. Објава је уследила непосредно након што је Русија објавила да припаја четири украјинска региона и одржала референдуме које међународна заједница сматра нелегитимним.

Коментаришући тада јавну жељу Зеленског, генерални секретар НАТО- а Јенс Столтенберг, признао је да остаје непромењен став блока о праву сваке земље да сама одређује свој пут и о политици  „отворених врата” савеза, али је нагласио да ће алијанса сада концентрисати напоре само на помоћ Кијеву да се одбрани.

Упорни Зеленски

Володимир Зеленски је ипак упоран у томе да Кијев уведе у алијансу. Осим реторике коју је спремио, планира да лично присуствује самиту НАТО.а који се одржава у Виљнусу у јулу.

Самиту у Виљнусу од 11. до 12. јула присуствоваће већина лидера чланица Атлантског савеза,. То укључује америчког председника Џоа Бајдена, јер се зна ко одлучује, а ко „воду носи”.

Министар спољних послова Украјине Дмитриј Кулеба тврди да Украјина неће бити задовољна ниједном другом одлуком самита НАТО-а у Виљнусу, осим позивом да се придружи алијанси. Наравно, биће позива, али „одложено”.

„Ако савезници одлуче да по питању чланства у НАТО-у 130. пут потврде политику отворених врата, онда је то за Украјину неприхватљив резултат самита у Виљнусу”, рекао је Кулеба.

Додао је да је за Украјину неприхватљива понуда за продубљивање сарадње, ако се истовремено не учини ниједан корак ка чланству у НАТО.

„У Вилњусу НАТО треба да направи корак ка чланству и одлучи шта ће се десити по питању безбедносних гаранција за Украјину између „сада” и тренутка када Украјина постане чланица НАТО-а”, рекао је Кулеба, додајући да Кијев „ни у ком случају неће доносити никакве сурогат одлуке”.

НАТО савезници не признају и неćе признати ниједну од анектираних територија као део Русије. Украјина има право да поново преузме своју територију, а савезници у НАТО-у подржавају право Украјине да изабере свој пут”, прецизирао је то већ неколико пута Столтенберг а тако нешто ће Зеленски и чути у Виљнусу. Није тешко да се погоди.

Једногласно као препрека

Али аналитичари хладније глава знају добро да би улазак Украјине у НАТО пакт довео до рата између Русије и чланица пакта. Русија би се пријемом Украјине нашла у много опаснијој позицији и вероватно би најавила ако се то догоди, где би она, када и како употребила нуклеарно оружје. То би, јасно је, охладило и уплашило оне Европљане, који су јој у првој линији.На пример, Чехе, Румуне, Турке…

За улазак у НАТО потребна је једногласна подршка чланица алијансе. То је главна „квака!“Један глас „против” или уздржан, значи да нема пријема. Игре око пријема Финске и Шведске то показују и доказују. Зато се ни неће у Виљнусу формално гласати све док се не обезбеди потпуна подршка. Алиби савеза биће - ето ми, већина, бисмо, али нисмо једногласни.

Јасно је и њима и целом свету шта би биле директне последице пријема. У оснивачком уговору НАТО-а пише да савез штити територијални интегритет сваке чланице, свим средствима. .

„Војни напад против једне чланице ће се сматрати нападом на све”, стоји у члану 5 уговора. А Украјина нема велики део територије под контролом, тачније,  суверенитетом. Пријем, свима је јасно, значио би директан тотални и велики сукоб.

Зеленски је више пута поновио обећање да ће војно да поврати сву украјинску територију коју сада држи Русија, Само да се земља осуши, да стигне тражено наоуружање и још штошта - па да крене у офанзиву.

И без обзира на све околности, Зеленски остаје упоран – да ће његова земља да поднесе захтев за убрзано придруживање НАТО:

„На истој смо страни, сарађујемо тесно, војска и наоружање нам је већ по НАТО стандардима, шта је још потребно...пита се он. Ко се заправо стварно пита, добро зна  Зеленски одговор.

Izvor

[Prvačić]

Robert Kenedi mlađi: Sve što nam govore o ratu Rusije i Ukrajine je laž

Jesu li ovu informaciju prenijeli Radio slobodne Evrope i Glas Amerike na Srpskom?

[Boro Prodanic]

Robert Kenedi mlađi: Sve što nam govore o ratu Rusije i Ukrajine je laž

Jesu li ovu informaciju prenijeli Radio slobodne Evrope i Glas Amerike na Srpskom?

Stvarno ne znam, ni jedan od ta dva medija nikada nisam pratio. Naveo sam izvor u postu, za dalje prenošenje ne znam. Zašto pitaš baš za te dve radio stanice?