PALUBA
March 29, 2024, 09:32:50 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Donirajte Palubu
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 4 5 [6] 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 ... 28   Go Down
  Print  
Author Topic: Sukob u Ukrajini - geopolitička pitanja  (Read 46402 times)
 
0 Members and 2 Guests are viewing this topic.
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 810


« Reply #75 on: April 21, 2023, 04:56:01 pm »

Robert Kenedi mlađi: Sve što nam govore o ratu Rusije i Ukrajine je laž

Konkurent Džozefu Bajdenu za predsedničku nominaciju demokrata, sin nekadašnjeg američkog ministra pravde Roberta Kenedija i bratanac predsednika Džona F. Kenedija, poručio je da Amerikance “lažu” kada kažu da je sukob u Ukrajini problem za SAD.

– Mi smo u Ukrajini iz pravih razloga, jer podržavamo Ukrajince, navijamo za slabije. Moj sin Konor bio je u Ukrajini i borio se protiv Rusa, ali moramo da postavimo pitanje zašto smo mi u Ukrajini – rekao je Robert F. Kenedi mlađi koji je juče objavio svoju kandidaturu.

– Ako smo tamo da iscrpimo Ruse, kako je rekao ministar odbrane Lojd Ostin, ili da smenimo Vladimira Putina, što je rekao Bajden, onda mi koristimo Ukrajince kao pione, ubijamo ih u proksi ratu dve sile – poručio je on.

– Niko o tome ne govori, ali je poginulo 14.000 ukrajinskih civila, 300.000 vojnih lica. Rusi ubijaju Ukrajince u odnosu 7:1, 8:1 i oni to ne mogu da podnesu. Sve što nam govore o ovom ratu je laž – rekao je Kenedi mlađi.

Kenedi je kritikovao administraciju zbog ukidanja bonova na hranu i socijalne zaštite za najsiromašnije Amerikance, dok istovremeno šalje 113 milijardi dolara Ukrajini.

Predsednički kandidat za 2024. tvrdi da zemlja spašava bankare i plaća za sukob koji ne može sebi da priušti.

– Naša demokratija se pretvara u korporativnu plutokratiju – poručio je Kenedi.

Iako nije favorit, istraživanje “Ju-Ej-Ej Tudeja” i Univerziteta Safok pokazalo je da bi 14 odsto birača koji su 2020. glasali za Bajdena, sada glasalo za Kenedija.

Izvor
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 810


« Reply #76 on: April 22, 2023, 04:40:30 pm »

Rusi odlučni da Nemcima odgovore “istom merom”

Nemačke vlasti odlučile su da masovno proteraju ruske diplomate, saopštilo je danas rusko Ministarstvo spoljnih poslova, ističući da će Moskva odgovoriti istom merom.

“Ruska strana je odlučila da odgovori istom merom i protera nemačke diplomate iz Rusije, kao i da značajno ograniči maksimalan broj zaposlenih u nemačkim diplomatskim predstavništvima u Rusiji, a 5. aprila Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je o ovoj odluci zvanično obavestilo nemačkog ambasadora u Rusiji Gezu Andreasa fon Gejra”, navodi se u saopštenju.

Ističe se da je indikativno to što je nemačka strana, uprkos ponovljenim uveravanjima da neće obaveštavati medije o ovom pitanju, prekršila obećanje tako što je predstavnike medija “redovno koristila za organizovanje kontrolisanog curenja informacija o masovnom proterivanju ruskih diplomata”, prenosi TASS.

Ministarstvo je u saopštenju navelo da Rusija najoštrije osuđuje ove akcije zvaničnog Berlina, koji “nastavlja demonstrativno da uništava čitav niz rusko-nemačkih odnosa, uključujući diplomatske odnose”.

Nedavno je i Norveška proterala 15 službenika ruske ambasade u Oslu, optužujući ih da su “obaveštajci koji deluju pod okriljem diplomatskog položaja”.

Izvor
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 810


« Reply #77 on: April 22, 2023, 06:45:14 pm »

НАТО шаргарепа за Украјину, игре без граница и рукавица

Војни напад против једне чланице сматраће се нападом на све, гласи члан 5 оснивачког уговора Атланског савеза... нема много илузија и дилема око захтева Кијева за хитан пријем у НАТО.

Све земље чланице НАТО-а сагласиле су се да ће Украјина на крају постати чланица Алијансе, али је сада главни фокус да се обезбеди да Кијев победи Русију, изјавио је неколико пута генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг.

Први пут од почетка рата он се лично појавио у Кијеву, демонстрирајући тиме чврсту опредељеност савеза у овом сукобу.

Говорећи и у ваздухопловној бази Рамштајн у Немачкој, на састанку контакт групе за помоћ Украјини,  Столтенберг је нагласио да тек када се рат у Украјини заврши, Кијев може да рачуна на пријем а до тада ће му се помоћи да има снаге за одвраћање нових напада. Преведено, победите па вас учлањујемо.

Министар одбране Немачке Борис Писторијус, домаћин састанка, исто је потврдио да сада није време за одлуку о чланству Украјине у НАТО-у:

„Тај план тренутно није на дневном реду - рекао је Писторијус за Зид-Дојче Функ.

Према речима немачког министра, неће бити брзе одлуке о томе да ли ће се Украјина придружити ЕУ или НАТО-у. „Врата су отворена, али сада није време за одлуку”, сматра Писторијус.

Додао је да пријем Украјине у НАТО мора бити размотрен након завршетка рата, а „не сада, из солидарности”.

Орбан опомиње

У дану када је шеф НАТО-а саопштио да су „све чланице алијансе сагласне да приме Украјину у савез” говорећи о дугорочном гледању, мађарски премијер Виктор Орбан је и то довео сместа и јавно - у сумњу. Орбан је једном речју на Твитеру изразио изненађење због Столтенбергове тврдње. „Шта?!”, написао је у твиту Мађар, реагујући на изјаву шефа НАТО-а. Подсетио је све њих да је ширење НАТО-а на исток, и најава уласка Украјине у алијансу био један од разлога што је Русија, како је то образложио Кремљ, покренула инвазију у фебруару 2022.

Намера да се Украјина ухвати у коло с НАТО-ом није нимало нова идеја. На самиту НАТО савеза још 2008. године у Букурешту, Алијанса је пожелела добродошлицу за тежње Украјине и Грузије ка чланству. Алијанса се тада сложила да ће „ове државе постати чланице НАТО савеза”, али датум њиховог уласка у НАТО тада није одређен. Таква дистанца последњих година, и то очигледна, важна је за разумевање свега што се догађа последњих 14 месеци.

Крајем септембра 2022. године, Владимир Зеленски је објавио да Украјина конкретно подноси захтев за улазак у НАТО и то, по убрзаној основи. Објава је уследила непосредно након што је Русија објавила да припаја четири украјинска региона и одржала референдуме које међународна заједница сматра нелегитимним.

Коментаришући тада јавну жељу Зеленског, генерални секретар НАТО- а Јенс Столтенберг, признао је да остаје непромењен став блока о праву сваке земље да сама одређује свој пут и о политици  „отворених врата” савеза, али је нагласио да ће алијанса сада концентрисати напоре само на помоћ Кијеву да се одбрани.

Упорни Зеленски

Володимир Зеленски је ипак упоран у томе да Кијев уведе у алијансу. Осим реторике коју је спремио, планира да лично присуствује самиту НАТО.а који се одржава у Виљнусу у јулу.

Самиту у Виљнусу од 11. до 12. јула присуствоваће већина лидера чланица Атлантског савеза,. То укључује америчког председника Џоа Бајдена, јер се зна ко одлучује, а ко „воду носи”.

Министар спољних послова Украјине Дмитриј Кулеба тврди да Украјина неће бити задовољна ниједном другом одлуком самита НАТО-а у Виљнусу, осим позивом да се придружи алијанси. Наравно, биће позива, али „одложено”.

„Ако савезници одлуче да по питању чланства у НАТО-у 130. пут потврде политику отворених врата, онда је то за Украјину неприхватљив резултат самита у Виљнусу”, рекао је Кулеба.

Додао је да је за Украјину неприхватљива понуда за продубљивање сарадње, ако се истовремено не учини ниједан корак ка чланству у НАТО.

„У Вилњусу НАТО треба да направи корак ка чланству и одлучи шта ће се десити по питању безбедносних гаранција за Украјину између „сада” и тренутка када Украјина постане чланица НАТО-а”, рекао је Кулеба, додајући да Кијев „ни у ком случају неће доносити никакве сурогат одлуке”.

НАТО савезници не признају и неćе признати ниједну од анектираних територија као део Русије. Украјина има право да поново преузме своју територију, а савезници у НАТО-у подржавају право Украјине да изабере свој пут”, прецизирао је то већ неколико пута Столтенберг а тако нешто ће Зеленски и чути у Виљнусу. Није тешко да се погоди.

Једногласно као препрека

Али аналитичари хладније глава знају добро да би улазак Украјине у НАТО пакт довео до рата између Русије и чланица пакта. Русија би се пријемом Украјине нашла у много опаснијој позицији и вероватно би најавила ако се то догоди, где би она, када и како употребила нуклеарно оружје. То би, јасно је, охладило и уплашило оне Европљане, који су јој у првој линији.На пример, Чехе, Румуне, Турке…

За улазак у НАТО потребна је једногласна подршка чланица алијансе. То је главна „квака!“Један глас „против” или уздржан, значи да нема пријема. Игре око пријема Финске и Шведске то показују и доказују. Зато се ни неће у Виљнусу формално гласати све док се не обезбеди потпуна подршка. Алиби савеза биће - ето ми, већина, бисмо, али нисмо једногласни.

Јасно је и њима и целом свету шта би биле директне последице пријема. У оснивачком уговору НАТО-а пише да савез штити територијални интегритет сваке чланице, свим средствима. .

„Војни напад против једне чланице ће се сматрати нападом на све”, стоји у члану 5 уговора. А Украјина нема велики део територије под контролом, тачније,  суверенитетом. Пријем, свима је јасно, значио би директан тотални и велики сукоб.

Зеленски је више пута поновио обећање да ће војно да поврати сву украјинску територију коју сада држи Русија, Само да се земља осуши, да стигне тражено наоуружање и још штошта - па да крене у офанзиву.

И без обзира на све околности, Зеленски остаје упоран – да ће његова земља да поднесе захтев за убрзано придруживање НАТО:

„На истој смо страни, сарађујемо тесно, војска и наоружање нам је већ по НАТО стандардима, шта је још потребно...пита се он. Ко се заправо стварно пита, добро зна  Зеленски одговор.

Izvor
Logged
Prvačić
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 282


« Reply #78 on: April 24, 2023, 07:08:16 pm »

Robert Kenedi mlađi: Sve što nam govore o ratu Rusije i Ukrajine je laž


Jesu li ovu informaciju prenijeli Radio slobodne Evrope i Glas Amerike na Srpskom?
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 810


« Reply #79 on: April 24, 2023, 07:11:58 pm »

Robert Kenedi mlađi: Sve što nam govore o ratu Rusije i Ukrajine je laž


Jesu li ovu informaciju prenijeli Radio slobodne Evrope i Glas Amerike na Srpskom?

Stvarno ne znam, ni jedan od ta dva medija nikada nisam pratio. Naveo sam izvor u postu, za dalje prenošenje ne znam. Zašto pitaš baš za te dve radio stanice?
Logged
Morskoprase
zastavnik
*
Offline Offline

Posts: 1 481



« Reply #80 on: April 24, 2023, 07:26:04 pm »

Izgleda, da je porodica Kenedi genetski sklona skraćivanju života  brzim stvarima...
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 810


« Reply #81 on: April 24, 2023, 08:18:54 pm »

Кинески план за Украјину циља глобално

Кинески мировни план лансиран је да би се разговарало о будућем светском поретку. Украјина је само повод, свакако недовољан да би Пекинг кварио односе са Москвом

Лансиран крајем фебруара, непосредно пред одлазак кинеског председника за Москву, мировни план Пекинга за прекид рата у Украјини многима је деловао кредибилно, а онда су се његови аутори повукли у заветрину.

Зашто Си Ђинпинг није позвао председника Володимира Зеленског, како је рекао да ће учинити чим се врати са разговора са Владимиром Путином? Зашто је допустио да се угаси првобитна наклоност Кијева кинеској иницијативи? Зашто су остали неуслишени апели европских политичара да Си својим ауторитетом утиче на Путина?

Председници Си и Зеленски последњи пут су о продубљењу „искреног пријатељства” разговарали јануара 2022, два месеца пре него што је Русија, један од најближих кинеских партнера, извршила инвазију.

Геополитика је учинила да се Кина одмакне од украјинског тржишта које је било прво по кинеском увозу кукуруза и гвоздене руде и друго по набавкама наоружања. Кинеске компаније требало је да граде нову линију кијевског метроа.

Пекинг се све време устезао да критикује руску анексију Крима 2014, док је Кијев доспео под растући притисак САД да се дистанцира од Кине, што је 2021. утицало да се раскине 3,6 милијарди долара вредан уговор о продаји украјинске фирме за космичка истраживања кинеским инвеститорима.

Кина каже да у украјинском рату држи неутралну позицију, мада ниједном није осудила агресију. Званични Пекинг све време понавља да НАТО сноси „неподељену одговорност” за конфликт. Онда се понудио да посредује између Москве и Кијева у ризичној мисији која Пекингу нуди велику награду: значајан престиж и утицај како би се оспорило глобално лидерство Америке.

Зеленски се и даље надао да ће добити подршку Кине која је понављала поштовање суверенитету и територијалном интегритету Украјине. Кинески мировни план назвао је „важним сигналом” и понављао да жели да верује да Кина не наоружава Русију, што је сумња коју испољавају његови западни савезници.

Током Сијевог мартовског боравка у Москви потврђен је закључак из времена Путинове посете Пекингу 2022. да „нема граница” у сарадњи две земље чија садашња срдачност надвладава ривалство у временима хладног рата.

Односи са Русијом су најбољи последњих деценија. Насупрот томе, Кина одржава оштар став према Западу. Прошле недеље одбила је посету државног секретара Ентонија Блинкена чиме се још једном потврдило да је сарадња са САД на најнижем нивоу од успостављања дипломатских односа 1979.

Русија и Кина успоставиле су заједнички фронт против америчког хегемонизма. Пошто је то платформа, јасно је да је кинески план од 12 тачака неприхватљив Вашингтону. Секретар Блинкен тумачи да би замрзавање конфликта омогућило Русији да консолидује територијална освајања, регрупише и освежи своје снаге да би поново напала.

Руси су учтиво саопштили да пажљиво проучавају кинески предлог, али из изјаве споуксмена Кремља јасно се наслућивала процена да руски циљеви примирјем не би били остварени. „Ништа се не мења. Специјална војна операција се наставља јер данас је то једини начин да ми на фронту остваримо наше циљеве”, изјавио је Дмитри Песков додајући да је кинески план у овом тренутку „неостварљив” – због неспремности украјинске стране.

„Нема сумње да Кина располаже веома ефикасним и командним потенцијалом за посредовање, али ситуација са Украјином је сложена и за сада нема перспектива за политичко решење”, поновио је недавно Песков.

Да ли то може да се тумачи да је Путин покопао Сијеве мировне амбиције? Да не жели да му његов стратешки партнер превише одмакне? Тако делује, али ради се о двојици лидера чија је комбинаторика све а не лака за тумачење. Пре ће бити да је све унапред утаначено.

Кинези су знали да и Москва и Кијев одбијају преговоре. Русија хоће да консолидује своја освајања и тражи да Кијев прихвати „нове реалности”. Украјина захтева да Руси претходно напусте „сваки метар” окупиране земље.

Колико би уопште Сијев позив Зеленском променио ситуацију? Биће то када се стекну услови и време, каже председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен да је, у друштву француског председника Емануела Макрона, чула од кинеског председника. Си ће, другим речима, урадити оно што сматра неопходним и када процени да је то неопходно, без обзира на то шта други кажу.

Кинеска спољна политика усмерена је да земљи створи што боље позиције на светској сцени. Позив на мир, пропраћен оптужбама САД, треба да оснажи моралну позицију Пекинга који већ рачуна на тзв. Глобални југ, државе попут Индије, Ирана, Саудијске Арабије, земаља Африке.

То објашњава зашто, упркос мировној иницијативи у Украјини, Кина није понудила конкретне предлоге да би се дошло до мирног решења. Али медијаторство у покушају већ се исплатило током посета немачког канцелара, француског председника, шпанског премијера и председнице Европске комисије.

Си је добио прилику да удаљи ЕУ од свог највећег ривала, Америке, и у томе је у знатној мери успео јер су Макронове изјаве око Тајвана потврдиле поделе унутар ЕУ на земље које су скептичне према Кини и желе боље односе са САД, и друге, које су привучене кинеским тржиштем и траже већу аутономију од Америке. Си ће свакако желети да експлоатише те разлике.

Кина је, уз Америку, један од добитника рата и објективно, такође као Америка, нема разлога да га прекида иако је могуће једина држава која има потенцијал да „промени игру” Кремља. То је илузорно очекивати. Си позива на мир, али није спреман да притиска Путина и Русију позове на повлачење из Донбаса.

Зашто је Кина онда ризиковала да понуди мировни план за који се претпостављало да неће добити ширу подршку? Ако је идеја у старту била да Пекинг своју глобалну дипломатску статуу ојача – као што је то учинио посредовањем у нормализацији односа Ирана и Саудијске Арабије – могао је да зна да ће у случају Украјине остати без тријумфа.

Кинески мировни план лансиран је да би се разговарало о будућем светском поретку. Украјина је само повод, свакако недовољан да би Пекинг кварио односе са Москвом. Сваки мировни преговори о Украјини требало би да се тичу „новог светског поретка”, јасно каже и шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.

Кијев је на погрешној страни Сијевих амбиција и његовог „борбеног духа”. Не уклапа се у кинеско-руску стратегију партнерства и координације за „нову еру” мултиполарног света. Мировне преговоре ове године не треба очекивати, као ни одлазак Сија за Кијев упркос позиву Зеленског.

Izvor
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 810


« Reply #82 on: April 26, 2023, 05:23:47 pm »

Си разговарао са Зеленским: Кина шаље представнике у Украјину

ПЕКИНГ- КИЈЕВ - Кинески председник Си Ђинпинг разговарао је данас телефоном са украјинским председником Володимиром Зеленским, којем је пренео да ће Кина послати представнике у Украјину и са свим странама разговарати о решавању кризе у тој земљи.

Ово је први контакт двојице лидера од  почетка сукоба у Украјини, а Си је пренео Зеленском да ће Кина послати специјалне представнике у Украјину и са свим странама разговарати о решавању кризе у тој земљи.

Си је рекао да ће се Кина усредсредити на промовисање мировних преговора и уложити напоре да дође до прекида ватре што је пре могуће, преноси Ројтерс.

Зеленски је на Твитеру објавио да је имао дуг и садржајан разговор са Сијем.

"Верујем да ће то, као и именовање украјинског амбасадора у Кини, дати снажан подстицај развоју наших билатерални односа", поручио је Зеленски, пренео је Танјуг.

Си је почетком априла изразио спремност да разговара са Зеленским.

Украјински председник је у више наврата тражио од Сија да се састану, посебно после посете кинеског председника Москви у марту.

Izvor
Logged
Prvačić
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 282


« Reply #83 on: April 28, 2023, 11:37:00 am »

Robert Kenedi mlađi: Sve što nam govore o ratu Rusije i Ukrajine je laž


Jesu li ovu informaciju prenijeli Radio slobodne Evrope i Glas Amerike na Srpskom?

Stvarno ne znam, ni jedan od ta dva medija nikada nisam pratio. Naveo sam izvor u postu, za dalje prenošenje ne znam. Zašto pitaš baš za te dve radio stanice?

Zato što se hvale svojom objektivnošću i sve koji drugačije pišu smatraju ruskim propagandistima i dezinformatorima.
Naravno nisu jedini.


Izgleda, da je porodica Kenedi genetski sklona skraćivanju života  brzim stvarima...

Je li to zapadna sloboda govora?
Logged
Morskoprase
zastavnik
*
Offline Offline

Posts: 1 481



« Reply #84 on: April 29, 2023, 07:39:50 pm »

Sloboda govora za politićare takvog formata (odnosno njihove porodice) ne postoji, pošto je njihov mogući utjecaj na društvo toliko, da "dubokoj državi" prave probleme. Ne toliko finansijske nego vremenske-remete vremenski tok događaja, pa se stvari ne poklapaju. A onda se vide mogući korjeni određenih zbivanja, koja nisu više toliko "demokratska".
U prošlosti sloboda govora na zapadu nije bivala toliki problem, pošto se je moglo štetne pojedince izolovati. Danas sa svim oblicima društvenih mreža i internetom to je nemoguće, pa svaki takav pojedinac, koji za sobom vuće određeni broj sledioca, iziskuje daleko veće napore za njegovo izolovanje. Pod crtom, iz tih razloga sasvim je prirodna težnja ćak i "liberalnog" zapada, da uvede cenzuru-kroz kojekave fektčekere i veštaćku inteligenciju, koja dosledno izvodi cenzuru "za naše dobro". Baš...
Logged
kumbor
Stručni saradnik - opšti
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 17 447


« Reply #85 on: April 30, 2023, 06:18:54 am »

Robert Kenedi mlađi: Sve što nam govore o ratu Rusije i Ukrajine je laž


Jesu li ovu informaciju prenijeli Radio slobodne Evrope i Glas Amerike na Srpskom?

Stvarno ne znam, ni jedan od ta dva medija nikada nisam pratio. Naveo sam izvor u postu, za dalje prenošenje ne znam. Zašto pitaš baš za te dve radio stanice?

Ваљда зато што су то демократске радиостанице, најдемократскије, најистинитије, најверодостојније и најбоље на свету! Grin
Logged
Prvačić
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 282


« Reply #86 on: April 30, 2023, 08:04:27 am »

Zato što su zapadnjacima puna usta: objektivnosti, istine, potrebe da se sasluša i druga strana...
Pa da vidimo koliko njihovi mediji poštuju to! laugh
Logged
dark-bullet
zastavnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 532



« Reply #87 on: April 30, 2023, 08:29:49 am »

Nema "saslušavanja druge strane" kad ta druga strana započne rat.
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 810


« Reply #88 on: April 30, 2023, 08:30:28 am »

Кијев послао српским медијима препоруке о исправној терминологији

Поједини медији у Србији примили су документ на енглеском језику, мејлом од украјинске амбасаде.

Списак „исправних“ фраза, наратива и имена послата мејлом медијима у Србији је аутентичан и настаао је по налогу Министарства спољних послова у Кијеву, потврдила је амбасада Украјине у Београду.

„То је препорука коју смо упутили медијима како би користили исправну терминологију у свом извештавању о рату у Украјини“, саопштила је амбасада дневном листу Новости. Како преноси РТ Балкан, мејл је у четвртак послат свим штампаним и електронским медијима у Србији.

Према упутствима, новинари би требало да користе „агресорски рат Русије против Украјине“ уместо да га називају кризом, сукобом, ратом или чак „руским ратом у Украјини“. Друга смерница инсистира на томе да се „непровоцирана војна инвазија у пуном обиму” треба користити уместо „специјалне војне операције”.

Пентагон и више медија у САД и Великој Британији већ користе ову терминологију, али је нејасно да ли су је усвојили на „препоруку“ украјинског министарства спољних послова или је било обрнуто.
Овај мејл долази након што су САД и ЕУ затражиле од Београда цензуру и забрану руских медија као што су РТ Балкан и Спутњик, као и да се сузбију „руски наративи“ о Украјини.

Чини се да документ понегде збуњује званичне наративе за препоручену фразу, захтевајући употребу „легитимних напора Украјине да деокупира Крим, који је део украјинске суверене територије унутар међународно признатих граница“, уместо „напада Украјине на Крим", на пример.

„Сигурни смо да ће руске терористе, све оне који уништавају нашу државу и доприносе томе, а такође оправдавају ратне злочине Русије, осудити и казнити цела међународна заједница“, недавно је саопштила украјинска амбасада у Београду.

Влада у Кијеву инсистира на коришћењу својих фраза и назива места, као што је наметање „Кyив“ говорницима енглеског језика.

Један истакнути украјински активиста објаснио је прошлог месеца да језик „игра кључну улогу“ у хибридном рату, јер „ствара менталну мапу у нашем уму коју користимо да схватимо шта се дешава“.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Izvor


* kkio.jpg (202.83 KB, 1111x1080 - viewed 6 times.)
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 810


« Reply #89 on: April 30, 2023, 08:49:06 am »

Noam Čomski: Rusija u Ukrajini humanija nego što su SAD bile u Iraku

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Američki intelektualac i lingvista Noam Čomski, višedecenijski kritičar američke spoljne politike, kaže u razgovoru za nedeljnik „Nju stejtsman“ da se Rusija u Ukrajini ponaša uzdržano i umereno.

Upoređuje način ratovanja Rusije sa američkim tokom invazije na Irak 2003. godine i ističe da bi Rusi mogli Kijev da učine nemogućim za život, kao što je bio Bagdad. Tvrdi da Ukrajina nije slobodan akter, već zavisi od onoga što odrede SAD. Smatra da Vašington provocira Kinu kao što je provocirao Rusiju širenjem NATO saveza.

Čuveni američki intelektualac, lingvista, filozof, pisac i profesor Noam Čomski jedan je od najglasnijih kritičara spoljne politike Sjedinjenih Američkih Država još od Vijetnamskog rata.

Njegov esej „Odgovornost intelektualaca“ iz 1967. godine osudio je američku intelektualnu elitu, naročito stručnjake iz oblasti društvenih nauka i vašingtonske tehnokrate, zbog, kako Čomski smatra, pomoći tadašnjoj američkoj administraciji da „opere ruke“ od neprihvatljivih vojnih poduhvata i opravda zločine počinjene u Vijetnamu.

Iako je, 56 godina kasnije, sukob u Ukrajini potpuno drugačiji od rata u Vijetnamu i Sjedinjene Američke Države ne ratuju na tuđoj teritoriji, već podržavaju suverenu zemlju koja se našla na udaru Rusije, Čomski je jednako kritičan prema američkoj politici, ali i Ukrajini, u kojoj je rođen njegov otac, pre nego što je 1913. emigrirao u SAD.

U razgovoru za nedeljnik Nju stejtsman, Čomski kaže da SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo odbijaju pregovore u Ukrajini zarad sopstvenih nacionalnih interesa, iako je zemlja već ozbiljno devastirana ratom.

„Ukrajina nije slobodan akter, ona zavisi od onoga što SAD odrede“, ističe Čomski i kaže da SAD snabdevaju Kijev oružjem samo kako bi oslabile Rusiju.

„Za SAD je sve ovo jeftino. Za samo delić kolosalnog vojnog budžeta, u stanju su da ozbiljno degradiraju vojne snage svog jedinog pravog vojnog protivnika“, objašnjava Čomski.

Smatra da se Rusija ponaša uzdržano i umereno. Upoređuje način ratovanja Rusije u Ukrajini sa američkim tokom invazije na Irak 2003. godine, tvrdeći da se uništavanje infrastrukture velikih razmera nije dogodilo u Ukrajini.

„Nesumnjivo, Rusija bi to mogla da uradi, verovatno sa konvencionalnim oružjem. Mogla bi da učini Kijev nemogućim za život, kao što je bio Bagdad, mogla bi da pređe u napad na linije snabdevanja u zapadnoj Ukrajini“, ističe Čomski.

„Kada SAD i Britanija krenu u rat, hvataju pravo za gušu“

Na pitanje da li implicira da se Rusija u Ukrajini bori humanije nego SAD u Iraku, Čomski kaže da je to sasvim očigledno.

Ističe da su delegacije Ujedinjenih nacija morale da budu povučene kada je počela invazija na Irak jer je napad bio tako ozbiljan i ekstreman.

„To je američki i britanski stil ratovanja. Pogledajte žrtve. Sve što znam su zvanične brojke, a zvanični podaci Ujedinjenih nacija kažu da ima oko 8.000 civilnih žrtava u Ukrajini. Koliko je civilnih žrtava bilo kada su SAD i Britanija napale Irak?“, pita Čomski.

Naglašava da je dokaz uzdržanosti Rusije i broj stranih zvaničnika koji su otputovali u Kijev od izbijanja rata.

„Kada su SAD i Britanija razarale Bagdad, da li je bilo koji strani lider išao u posetu? Ne, jer kada SAD i Britanija krenu u rat, hvataju pravo za gušu. Oni uništavaju sve – komunikacije, transport, energetiku, sve što čini da društvo funkcioniše“, nabraja Čomski.

„Ukrajina nikada neće biti članica NATO saveza“

Upitan kako bi moglo da izgleda potencijalno rešenje rata u Ukrajini, Čomski kaže da, pre svega, Ukrajina nikada neće biti članica NATO saveza.

„To je crvena linija na kojoj je insistirao svaki ruski lider, od bivšeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina do bivšeg sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova. Ukrajina dobija status Austrije tokom Hladnog rata ili Meksika danas. Meksiko ne može da se pridruži vojnom savezu neprijateljskom prema SAD. Ne postoji ugovor o tome, ali je savršeno očigledno“, objašnjava Čomski.

Komentarisao je i želju Švedske i Finske da postanu članice NATO saveza. Iako su obe zemlje eksplicitno navele invaziju na Ukrajinu kao razlog zahteva za pridruživanje, Čomski kaže da tvrdnje da bi Rusija mogla da ugrozi bilo koju zemlju predstavljaju zapadnu propagandu.

Ističe da zato ulazak Švedske i Finske u NATO nema nikakve veze sa strahom od ruskog napada, već da pridruživanje vojnom savezu daje vojnoj industriji obe nordijske zemlje nove mogućnosti velikog tržišta i omogućava im pristup modernoj opremi.

Kao što je Vašington provocirao Rusiju, tako otvoreno provocira i Kinu

Kritike na račun američke spoljne politike nisu se završile samo na Ukrajini. Kao što je Vašington provocirao Rusiju širenjem NATO saveza, tako otvoreno provocira i Kinu zbog Tajvana, tvrdi Čomski.

„SAD pokušavaju da opkole Kinu prstenom stražarskih država naoružanih naprednim preciznim oružjem usmerenim ka Kini“, kritikuje Čomski američku odbrambenu saradnju sa zemljama kao što su Japan, Južna Koreja i Australija.

Ističe da zato ulazak Švedske i Finske u NATO nema nikakve veze sa strahom od ruskog napada, već da pridruživanje vojnom savezu daje vojnoj industriji obe nordijske zemlje nove mogućnosti velikog tržišta i omogućava im pristup modernoj opremi.

Kao što je Vašington provocirao Rusiju, tako otvoreno provocira i Kinu

Kritike na račun američke spoljne politike nisu se završile samo na Ukrajini. Kao što je Vašington provocirao Rusiju širenjem NATO saveza, tako otvoreno provocira i Kinu zbog Tajvana, tvrdi Čomski.

„SAD pokušavaju da opkole Kinu prstenom stražarskih država naoružanih naprednim preciznim oružjem usmerenim ka Kini“, kritikuje Čomski američku odbrambenu saradnju sa zemljama kao što su Japan, Južna Koreja i Australija.

„Koja je pretnja od Kine u ovom trenutku? Pretnja dolazi iz SAD uz, naravno, Britaniju. Velika Britanija je u ovom trenutku samo lakej. To više nije nezavisna država“, smatra Čomski.

Iako kaže da Kina „nije lepa zemlja“ i da krši međunarodno pravo u Južnom kineskom moru, Čomski ističe da priča o ratu zbog Tajvana dolazi samo sa Zapada.

Izvor


* noam-comski.jpg (88.47 KB, 706x470 - viewed 1 times.)
Logged
Pages:  1 2 3 4 5 [6] 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 ... 28   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.038 seconds with 22 queries.