Noam Čomski: Rusija u Ukrajini humanija nego što su SAD bile u Iraku [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Američki intelektualac i lingvista Noam Čomski, višedecenijski kritičar američke spoljne politike, kaže u razgovoru za nedeljnik „Nju stejtsman“ da se Rusija u Ukrajini ponaša uzdržano i umereno.Upoređuje način ratovanja Rusije sa američkim tokom invazije na Irak 2003. godine i ističe da bi Rusi mogli Kijev da učine nemogućim za život, kao što je bio Bagdad. Tvrdi da Ukrajina nije slobodan akter, već zavisi od onoga što odrede SAD. Smatra da Vašington provocira Kinu kao što je provocirao Rusiju širenjem NATO saveza.
Čuveni američki intelektualac, lingvista, filozof, pisac i profesor Noam Čomski jedan je od najglasnijih kritičara spoljne politike Sjedinjenih Američkih Država još od Vijetnamskog rata.
Njegov esej „Odgovornost intelektualaca“ iz 1967. godine osudio je američku intelektualnu elitu, naročito stručnjake iz oblasti društvenih nauka i vašingtonske tehnokrate, zbog, kako Čomski smatra, pomoći tadašnjoj američkoj administraciji da „opere ruke“ od neprihvatljivih vojnih poduhvata i opravda zločine počinjene u Vijetnamu.
Iako je, 56 godina kasnije, sukob u Ukrajini potpuno drugačiji od rata u Vijetnamu i Sjedinjene Američke Države ne ratuju na tuđoj teritoriji, već podržavaju suverenu zemlju koja se našla na udaru Rusije, Čomski je jednako kritičan prema američkoj politici, ali i Ukrajini, u kojoj je rođen njegov otac, pre nego što je 1913. emigrirao u SAD.
U razgovoru za nedeljnik Nju stejtsman, Čomski kaže da SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo odbijaju pregovore u Ukrajini zarad sopstvenih nacionalnih interesa, iako je zemlja već ozbiljno devastirana ratom.
„Ukrajina nije slobodan akter, ona zavisi od onoga što SAD odrede“, ističe Čomski i kaže da SAD snabdevaju Kijev oružjem samo kako bi oslabile Rusiju.
„Za SAD je sve ovo jeftino. Za samo delić kolosalnog vojnog budžeta, u stanju su da ozbiljno degradiraju vojne snage svog jedinog pravog vojnog protivnika“, objašnjava Čomski.
Smatra da se Rusija ponaša uzdržano i umereno. Upoređuje način ratovanja Rusije u Ukrajini sa američkim tokom invazije na Irak 2003. godine, tvrdeći da se uništavanje infrastrukture velikih razmera nije dogodilo u Ukrajini.
„Nesumnjivo, Rusija bi to mogla da uradi, verovatno sa konvencionalnim oružjem. Mogla bi da učini Kijev nemogućim za život, kao što je bio Bagdad, mogla bi da pređe u napad na linije snabdevanja u zapadnoj Ukrajini“, ističe Čomski.
„Kada SAD i Britanija krenu u rat, hvataju pravo za gušu“Na pitanje da li implicira da se Rusija u Ukrajini bori humanije nego SAD u Iraku, Čomski kaže da je to sasvim očigledno.
Ističe da su delegacije Ujedinjenih nacija morale da budu povučene kada je počela invazija na Irak jer je napad bio tako ozbiljan i ekstreman.
„To je američki i britanski stil ratovanja. Pogledajte žrtve. Sve što znam su zvanične brojke, a zvanični podaci Ujedinjenih nacija kažu da ima oko 8.000 civilnih žrtava u Ukrajini. Koliko je civilnih žrtava bilo kada su SAD i Britanija napale Irak?“, pita Čomski.
Naglašava da je dokaz uzdržanosti Rusije i broj stranih zvaničnika koji su otputovali u Kijev od izbijanja rata.
„Kada su SAD i Britanija razarale Bagdad, da li je bilo koji strani lider išao u posetu? Ne, jer kada SAD i Britanija krenu u rat, hvataju pravo za gušu. Oni uništavaju sve – komunikacije, transport, energetiku, sve što čini da društvo funkcioniše“, nabraja Čomski.
„Ukrajina nikada neće biti članica NATO saveza“Upitan kako bi moglo da izgleda potencijalno rešenje rata u Ukrajini, Čomski kaže da, pre svega, Ukrajina nikada neće biti članica NATO saveza.
„To je crvena linija na kojoj je insistirao svaki ruski lider, od bivšeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina do bivšeg sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova. Ukrajina dobija status Austrije tokom Hladnog rata ili Meksika danas. Meksiko ne može da se pridruži vojnom savezu neprijateljskom prema SAD. Ne postoji ugovor o tome, ali je savršeno očigledno“, objašnjava Čomski.
Komentarisao je i želju Švedske i Finske da postanu članice NATO saveza. Iako su obe zemlje eksplicitno navele invaziju na Ukrajinu kao razlog zahteva za pridruživanje, Čomski kaže da tvrdnje da bi Rusija mogla da ugrozi bilo koju zemlju predstavljaju zapadnu propagandu.
Ističe da zato ulazak Švedske i Finske u NATO nema nikakve veze sa strahom od ruskog napada, već da pridruživanje vojnom savezu daje vojnoj industriji obe nordijske zemlje nove mogućnosti velikog tržišta i omogućava im pristup modernoj opremi.
Kao što je Vašington provocirao Rusiju, tako otvoreno provocira i KinuKritike na račun američke spoljne politike nisu se završile samo na Ukrajini. Kao što je Vašington provocirao Rusiju širenjem NATO saveza, tako otvoreno provocira i Kinu zbog Tajvana, tvrdi Čomski.
„SAD pokušavaju da opkole Kinu prstenom stražarskih država naoružanih naprednim preciznim oružjem usmerenim ka Kini“, kritikuje Čomski američku odbrambenu saradnju sa zemljama kao što su Japan, Južna Koreja i Australija.
Ističe da zato ulazak Švedske i Finske u NATO nema nikakve veze sa strahom od ruskog napada, već da pridruživanje vojnom savezu daje vojnoj industriji obe nordijske zemlje nove mogućnosti velikog tržišta i omogućava im pristup modernoj opremi.
Kao što je Vašington provocirao Rusiju, tako otvoreno provocira i Kinu
Kritike na račun američke spoljne politike nisu se završile samo na Ukrajini. Kao što je Vašington provocirao Rusiju širenjem NATO saveza, tako otvoreno provocira i Kinu zbog Tajvana, tvrdi Čomski.
„SAD pokušavaju da opkole Kinu prstenom stražarskih država naoružanih naprednim preciznim oružjem usmerenim ka Kini“, kritikuje Čomski američku odbrambenu saradnju sa zemljama kao što su Japan, Južna Koreja i Australija.
„Koja je pretnja od Kine u ovom trenutku? Pretnja dolazi iz SAD uz, naravno, Britaniju. Velika Britanija je u ovom trenutku samo lakej. To više nije nezavisna država“, smatra Čomski.
Iako kaže da Kina „nije lepa zemlja“ i da krši međunarodno pravo u Južnom kineskom moru, Čomski ističe da priča o ratu zbog Tajvana dolazi samo sa Zapada.
Izvor
