Američki stručnjaci: Nakon Bahmuta, Rusija će preuzeti inicijativuUkrajina bi trebalo da sedne za pregovarači sto i pokuša da osigura mir dok još može, smatraju američki stručnjaci Majkl Gfeler i Dejvid RandelNema ničeg patriotskog kod Amerikanaca koji mašu ukrajinskom zastavom, isto kao što nije „izdaja“ dovesti u pitanje neograničenu vojnu pomoć stranoj državi u stranom ratu.
Reći da Ukrajina ne može da savlada Rusiju bez mnogo većeg američkog angažmana nije proruski, već stav zasnovan u realnosti, pišu bivši američki diplomata Dejvid Randel i nekadašnji politički savetnik Centralne komande američke vojske i stručnjak za postsovjetski prostor Majkl Gfeler za „Njuzvik“.
Između 2014. i 2022. godine, na istoku Ukrajine vođen je krvav, separatistički ustanak. Kako bi sprečili potencijalnu rusku intervenciju, vlada u Kijevu je utvrdila naselja nedaleko od linije fronta i izgradila nove puteve snabdevanja. U toj odbrambenoj konstrukciji, Bahmut je bio važno čvorište.
Pre nekoliko meseci, pišu autori, kada smo govorili o tome da će Bahmut pre ili kasnije pasti u ruske ruke, mnogi čitaoci su nam odgovarali sa neodobravanjem. „Zar ne razumete da Ukrajina pobeđuje u ovom ratu“, pisali su oni.
Ukrajinci jesu pružili žestok otpor u onome što će biti upamćeno kao jedna od najkrvavijih borbi 21. veka, ali je veći deo Bahmuta, uključujući i ključne železničke pruge, sada bod ruskom kontrolom, navode oni.
Borbe su trajale duže nego što smo očekivali, ali ovaj poraz je ukrajinske snove o uspostavljanju svojih granica iz 2014. godine učinio još više nezamislivim bez direktnog mešanja NATO-a.
Nakon preuzimanja kontrole nad Bahmutom i dolaska toplijeg letnjeg vremena, Rusija se nalazi u poziciji da iskoristi taj po njih pozitivan razvoj događaja i preuzme inicijativu, pišu Randel i Gfeler.
Rusija je pre sedam meseci mobilisala 300.000 rezervista i iskoristila to vreme da ih obuči. Ona je povećala proizvodnju naoružanja i prikupila velike količine opreme i municije. Stotine hiljada ruskih vojnika nalazi se na istoku Ukrajine, gde su započeli na sporadične ofanzive duž linija fronta.
Ukrajina je, sa druge strane, sve svoje napore usredsredila na jednu tačku – Bahmut, koji se mesecima nalazi na konstantnom udaru ruske artiljerije, raketa i dronova. Ukrajinci su u Bahmutu izgubili hiljade iskusnih vojnika koji ne mogu biti zamenjeni nedavno mobilisanim regrutima koji su prošli tek dve nedelje obuke.
Odbrana Bahmuta bila je moguća zahvaljujući zapadnom naoružanju. U početku to su bili sistemi kratkog dometa poput „džavelina“ i „stingera“, zatim HIMARS-i i „patrioti“, a poslednjih meseci najavljene su isporuke i teškom naoružanja poput „abrams“ tenkova. Glavni sponzori Kijeva ne odustaju ni nakon što se „ratna plima“ okrenula protiv Ukrajinaca, pa sada pozivaju na slanje i borbenih aviona.
Takve isporuke izazvale su negodovanje u Rusiji, koja smatra da se sada nalazi u otvorenom ratu sa NATO-om, navode autori. „Ne morate da bude prorok da biste videli na koji način ove isporuke dovode do eskalacije, i zašto bi ih trebalo obustaviti.“
Mi nismo generali, podsećaju Randel i Gfeler, ali razumemo ekonomiju. Oduvek je izgledalo malo verovatno da država od 44 miliona stanovnika čiji je BDP 2021. godine iznosio tek oko 200 milijardi dolara može da savlada rivala od 145 miliona stanovnika i BDP-om od 1,8 biliona dolara.
Prema podacima Svetske banke, Ukrajina je pre početka sukoba imala oko 44 miliona stanovnika, ali je tek polovina njih i dalje u svojim domovima. Jedanaest miliona Ukrajinaca je prebeglo u Evropu ili su interno raseljeni. Nekoliko miliona je otišlo u Rusiju, dok ih još toliko živi u oblastima pod ruskom kontrolom.
Ukrajinski BDP se tokom prošle godine smanjio za čak 30 odsto, dok je ruski pad bio svega tri procenta. Rublja je jednako jaka kao i na početku sukoba, a MMF predviđa da će ekonomski rast u Rusiji prevazići onaj u Nemačkoj ili Velikoj Britaniji. Zapadne sankcije, očigledno, nisu uništile rusku privredu.
Dok je Rusija u velikoj meri sposobna da podmiruje sopstvene potrebe za hranom, energentima i vojnom opremom, većina ukrajinske infrastrukture potpuno je uništena. Ona je potpuno zavisna od vojne i ekonomske pomoći sa Zapada, čije se zalihe municije sve brže troše. U ratu izdržljivosti, vreme definitivno nije na strani Kijeva.
Moskva potencijalno prisustvo NATO-a na Krimu percipira na isti način na koji bi Vašington gledao na ruske rakete na Kubi, ili kinesku pomorsku bazu u Kanadi. Nikada nije bilo realno očekivati da će Rusija prihvatiti gubitak Krima bez odlučujućeg poraza na bojnom polju, zaključuju autori.
Uslovi mira koje Ukrajina može da očekuje danas nepovoljniji su od onih pre sedam meseci. Iz perspektive Moskve, referendumi koji su u septembru 2022. godine održali u Donjecku, Lugansku, Hersonu i Zaporožju znače da se te oblasti sada nalaze u okviru Rusije. Ona će, dakle, insistirati na njihovom potpunom zauzimanju.
Klasični zahtevi za „pravedan rat“ uključuju razumnu mogućnost pobede u njemu. Dok čitava generacija ukrajinskih muškaraca umire na bojnom polju, tužna realnost je da Ukrajina ima otprilike isto toliko šansi da dobije rat protiv Rusije kao što bi Meksiko dobio rat sa Sjedinjenim Državama.
Produženje sukoba neće promeniti tu jednačinu. Osim ako nismo spremni da rizikujemo značajnu eskalaciju koja bi mogla uključiti snage NATO-a u rat protiv Rusije, najbolji način da se osigura opstanak održive, nezavisne ukrajinske države je otpočinjanje pregovaranje što pre, zaključuju autori.
Izvor
