Авганистанске лекције Американцима и Русима у УкрајиниКо се још сећа августа 2021. и хаотичног повлачења америчких трупа из Авганистана. После скоро 20 година борби у овој земљи, Вашингтон ју је напустио, оставивши за собом невероватан хаос. Амерички званичници били су затечени брзим колапсом авганистанских снага безбедности и нису били спремни да брзо евакуишу америчке грађане и авганистанске партнере. Начин на који је амерички председник Џо Бајден водио операцију повлачења трупа оставио је огромну флеку на његовој администрацији. Када су размере катастрофе постале јасне крајем Бајденов рејтинг одобравања је пао са 54 одсто на 46 и од тада се није опоравио.
ОД тада критичари Бајдена тврде да је повлачење америчких трупа из Авганистана један од фактора који су натерали руског председника Владимира Путина да одлучи да покрене специјалну војну операцију у Украјини. Без сумње, Путин је јасно схватио да Украјина остаје нерешен проблем и пре него што је Бајден преузео дужност: анексија полуострва Крим 2014. није спречила Кијев да настави да јача везе са Западом, У марту 2022. године, вођа републиканске већине у Сенату Мич Меконел рекао је да је повлачење Сједињених Држава из Авганистана догађај који је подстакао Русију да покрене специјалну војну операцију у Украјини, истичући да Русија не би напала суседну државу да Бајден није „ побегао што је брже могао“.
Бивша америчка амбасадорка при УН Ники Хејли поновила је ову тачку у говору у Ајови јуна ове године, наводећи хаотично повлачење трупа из Авганистана као узрок Путинове агресије. И нису само републикански политичари промовисали ову теорију. Фиона Хил, бивши званичник Савета за националну безбедност и водећи стручњак за Русију, рекла је да је журно повлачење америчких трупа из Авганистана доказ слабости САД, што је заузврат подстакло Путина да реагује.
Према овој верзији догађаја, Вашингтон је био превише фокусиран на домаће приоритете, друга питања спољне политике и унутрашње сукобе да би ефикасно одговорио на руско напредовање. Одлука о повлачењу из Авганистана изгледала је као само последња у дугом низу епизода у којима су САД напустиле своје партнере, а Путин је сигурно одлучио да ће Вашингтон учинити исто са Украјином. Све у свему, према овим критичарима, док је Путин гледао како Америка пропада у Авганистану, одлучио је да може да покрене своју војну машинерију у Украјини без страха да ће Сједињене Државе покушати да га зауставе.
Не заборавимо да су се и Руси „опекли“ у Авганистану, и да су после деветогодишњег рата „спаковали“ и отишли кући.
Разумевање Путиновог размишљања пре почетка инвазије могло би да пружи Вашингтону назнаке о томе како да приступи актуелном војном сукобу данас и како да обузда Путина у будућности. Многи креатори америчке политике научили су из тих погрешних лекција верујући да је један од главних фактора који је подстакао Путина да покрене војну офанзиву уочена слабост Сједињених Држава у повлачењу својих трупа из Авганистана.
Пажљива анализа руских акција и Путинових коментара у лето 2021. године – као и информација које су касније изашле на видело – показује да повлачење америчких трупа из Авганистана није имало много утицаја на Путинове прорачуне. Највероватније, Путин је већ одлучио да почне своју војну операцију у Украјини до краја пролећа 2021. године, односно много пре повлачења америчких трупаа тај догађај га је само окуражио.
Путин је већ био одлучио да изведе велику војну операцију упркос чињеници да је видео одлучан став Америке. Ово доказује да само демонстрација силе није довољна да обузда Путина. То такође доказује да можда у неким случајевима показивање силе од стране Сједињених Држава може имати супротне резултате.
Данас имамо убедљиве доказе да је Путин највероватније одлучио да покрене војну офанзиву на Украјину негде између краја априла и почетка јуна 2021, пише Форин Афер.
Русија је 2014. анектирала Крим, када је почео сукоб на истоку Украјине. Борбе су се стишале потписивањем споразума из Минска, на брзину сачињене мере које су укључивале прекид ватре, повлачење тешког наоружања, размену заробљеника, одлуку о политичком статусу региона... Путин је вeровао да ће споразуми из Минска успорити напоре Украјине да успостави ближе везе са Западном Европом и Сједињеним Државама.
У периоду од 2015. до 2021. Путину је постало јасно да споразуми из Минска не доносе резултате које је очекивао. Украјински председник Владимир Зеленски је почетком 2021. ухапсио Виктора Медведчука, украјинског опозиционог политичара и Путиновог повереника. У међувремену, нова Бајденова администрација је пооштрила санкције уведене Русији због мешања у председничке изборе 2020, хаковања америчке технолошке компаније СоларВиндс и тровања руског опозиционара Алексеја Наваљног. Путин је покушао да подсети Бајдена и Зеленског да Русија намерава да настави да утиче на догађаје у Украјини: од средине марта 2021. Русија је почела нове војне вежбе и почела да повлачи додатне трупе на Крим и на границу са Украјином.
До почетка априла 2021, Путин је већ распоредио више од 100.000 руских војника око Украјине. Владе Сједињених Држава и европских земаља почеле су да брину да је инвазија неизбежна. Дана 2. априла, док је Русија кретала своје трупе према украјинској граници, Бајден је позвао Зеленског да га обавести о његовој „непоколебљивој подршци“. Четири недеље касније, амерички државни секретар Антони Блинкен отпутовао је у Кијев, где је оштро осудио гомилање руских снага дуж границе и јасно ставио до знања да ће Сједињене Државе ојачати безбедносну сарадњу и повећати помоћ Украјини.
Међутим, ова акутна фаза гомилања руских трупа почела је тек након што је Бајден назвао Путина „убицом“ у интервјуу 17. марта и након што се Путин састао са руским министром одбране у Сибиру недељу дана касније. Овакав след догађаја снажно сугерише да је у том тренутку Путин демонстрирао своју снагу Бајдену суочен са директном увредом, уместо да се припремао за стварну инвазију. Тадашњи директор Агенције за националну безбедност Пол Накасоне је касније рекао да су Сједињене Државе знале да Русија нема намеру да изврши инвазију на Украјину у априлу 2021. и да су акције руске војске биле само војне вежбе. Заиста, у телефонском разговору са Бајденом крајем априла, Путин је ублажио тензије обуставивши војне вежбе у близини Украјине и наредивши повлачење хиљада војника са руско-украјинске границе.
Многи се сећају да је Путин 9. јуна 2021. у интервјуу на главном руском ТВ каналу оштро одговорио на питања о Украјини. Он је упоредио неке од закона о држављанству Украјине са законима које је нацистички режим једном наметнуо у Немачкој и упозорио да Москва неће остати по страни. Он је такође приметио да ни у најбољим временима Запад „није марио за интересе Русије“ и упозорио да Русија гледа на улазак Украјине у НАТО као на црвену линију. Тај јунски ТВ интервју са Путином био је далеко агресивнији и емотивнији од јавних коментара руског лидера током пролећног гомилања трупа. Сада се аналитичари слажу да се тај Путинов говор може сматрати почетком кампање за обезбеђивање подршке јавности за почетак војне операције.
Затим је 16. јуна Путин одржао самит са Бајденом у Женеви. Формални разлог састанка био је ублажавање тензија које су настале услед јачања војске у априлу. Да Путин још није одлучио да ли ће кренути у офанзиву на Украјину или не, вероватно је могао да запрети Бајдену даљом војном акцијом или приватно понуди америчком лидеру нешто што би га могло занимати – да, на пример, повуче руске трупе и опрему из Украјине. границе у замену за обећање да ће САД ограничити своје односе са Украјином. Међутим, како су Путин и Бајден изјавили на каснијим конференцијама за штампу, Украјина није била главна тема разговора током њиховог састанка. Путин је рекао да се лидери нису детаљније дотицали Украјине и да има мало тога да се разговара о односима Украјине са НАТО-ом. Бајден је једноставно приметио да је обавестио свог руског колегу о спремности Сједињених Држава да наставе да подржавају суверенитет и територијални интегритет Украјине. Чини се да до тада Путин више није видео смисао у покушају да разговара о овом или оном споразуму о Украјини са Вашингтоном.
Три недеље касније, 8. јула, Бајден је објавио да планира да повуче америчке трупе из Авганистана. Међутим, у то време – према украјинским војним и обавештајним званичницима – руска федерална служба безбедности је већ проширила 9. одељење 5. службе – јединицу одговорну за вођење политичке борбе и извођење тајних операција у Украјини – чиме је постала независна служба и повећање броја свог особља и износа средстава којима располаже. Према истим украјинским извештајима, ова руска агенција је такође имала задатак да изради план за окупацију Украјине.
Затим је средином јула Путин објавио свој чланак на званичном сајту Кремља. У чланку под насловом „О историјском јединству Руса и Украјинаца“ се наводи да су Руси и Украјинци у суштини један народ и да су самовољне одлуке совјетских лидера поделиле две земље, углавном на штету Русије. Поред тога, у чланку се наводи да Запад покушава да Украјину учини „антируском“. Изгледа да је Путин објавио овај есеј да би јавно оправдао одлуку о покретању СВО, коју је до тада већ донео.
Талибани су заузели Кабул 15. августа 2021. године. Али почетком августа, руске оружане снаге су почеле да регрутују трупе за стварање нове борбено спремне резерве, са циљем да прикупе око 100 хиљада људи. Нове резервне трупе ове величине требало је да постану један од кључних елемената у припремама за војну операцију у Украјини. Мало је вероватно да би Путин предузео тако скуп корак да већ није одлучио да покрене војну операцију пуног обима, сада констатују аналитичари.
У октобру 2021. године, на годишњем састанку Дискусионог клуба Валдај, Путин је рекао да, са његове тачке гледишта, повећање војне помоћи Запада Украјини представља претњу за Русију, иако Украјина није формално ушла у НАТО.
Чињеница да су Сједињене Државе једноставно напустиле свог савезника повлачењем трупа из Авганистана свакако нема неке велике везе са Путиновом војном одбраном у Украјини. Али овај мит и даље постоји. Ако утицајни званичници у Вашингтону и даље буду збуњени око тога који су фактори навели Путина да покрене војну офанзиву на Украјину, ако наставе да верују да је демонстрација силе једини начин да га обузда, ризикују да изазову контрареакцију — или чак директан.војни сукоб са Русијом.
Izvor
