Sukob u Ukrajini - geopolitička pitanja

[Prvačić]

Pripadnik ukrajinskih oružanih snaga: Za kontraofanzivu Ukrajina mora da mobiliše 1.8 miliona ljudi

27.11.2024.

Ukrajina će morati da mobiliše najmanje 1.8 miliona ljudi za kontraofanzivu i još više da bi zadržala „okupirane teritorije”, rekao je pripadnik ukrajinskih oružanih snaga Jevgenij Ijevljev.

Ja sam na ovom forumu to pisao još u martu 2022. godine.

Све ово нема везе са Украјином, односно има везе у мери у којој се Русија позива на Косово као на преседан.

Ako se Rusija ne počne pozivati na presedan Jugoslavije? Mislim na Badinterovu komisiju i njen zaključak da se Jugoslavija raspala.
Jednostavno mogu zaključiti da se Ukrajina 2014. godine, poslije Euromajdana, raspala i da regije imaju pravo na samoopredjeljenje.

[Brok]

Onda bi SAD mogao da doskoči Rusiji opozivom priznanja tzv. Kosova.
Pojedini politički komentatori koji se predstavljaju kao analitičari, su baš ovakve poruke puštali u javnost.
Ima onih koji su poverovali u celu priču u vezi opoziva priznanja SAD tzv. Kosovu, te da će Tramp to odmah uraditi 21.01.2024.

Skeptičan sam u vezi Tampa, kada je u pitanju sukob Ukrajina - Rusija, no videćemo.

[Boro Prodanic]

Plan za okupaciju i podelu Ukrajine

Ruska služba naglašava da NATO već raspoređuje u Ukrajini centre za obuku u kojima je planirano obučavanje najmanje milion mobilizovanih Ukrajinaca.

NATO plan za Ukrajinu suštinski znači raspoređivanje u zemlji takozvanog „mirovnog kontingenta“ od oko 100 hiljada ljudi i, faktički, njenu okupaciju, a ukrajinske teritorije će podeliti Velika Britanija, Nemačka, Poljska i Rumunija, saopštila je Spoljnoobaveštajna služba Rusije, prenosi Sputnjik.

„Nakon što je Zapad shvatio da je Rusiju nemoguće pobediti na bojnom polju, NATO sve više naginje zamrzavanju ukrajinskog sukoba, kako bi se obnovila borbena sposobnost ukrajinskih snaga za pokušaj revanša Rusiji. U tom cilju planirano je raspoređivanje u Ukrajini 'mirovnog kontingenta' oko 100 hiljada ljudi, a to će faktički značiti okupaciju Ukrajine i podelu njenih teritorija“, navodi se u saopštenju.

Istovremeno, prema informacijama Spoljnoobaveštajne službe, planirano je da teritorije budu podeljene među okupatorima na sledeći način: Crnomorski pojas treba da pripadne Rumuniji, zapadne oblasti Ukrajine Poljskoj, centar i istok zemlje Nemačkoj, a severne oblasti, uključujući region Kijeva – Velikoj Britaniji.

Takođe, ruska služba naglašava da NATO već raspoređuje u Ukrajini centre za obuku u kojima je planirano obučavanje najmanje milion mobilizovanih Ukrajinaca.

Prema tome, navodi služba, očigledan je odgovor na pitanje da li je Rusiji potrebna takva varijanta mirovnog rešenja u Ukrajini, koji ima u vidu NATO.

Spoljnoobaveštajna služba je još navela da NATO aktivno radi sa zapadnim vojno-industrijskim kompanijama, uključujući nemačku kompaniju „Rajnmetal“, od kojih se zahtevaju ne samo investicije, već i slanje u Ukrajinu stručnjaka i opreme.

Izvor

[dzumba]

Оно у шта сам готово сигуран јесте да Русија неће пристати ни на какав мировни план који не подразумева неутралност Украјине и то уз услов да она учествује у надзору те неутралности.

[Boro Prodanic]

Оно у шта сам готово сигуран јесте да Русија неће пристати ни на какав мировни план који не подразумева неутралност Украјине и то уз услов да она учествује у надзору те неутралности.

Mislim isto. Rusija je prevarena oko sporazuma Minsk 1, Minsk 2, Istanbul... Dosta je čak i da su budale, a nisu.

[Boro Prodanic]

Zapad nudi, Rusija odbija

Kad je Varšavski pakt prestao da postoji, zašto NATO nije ukinut.

Zapad treba da ponudi Rusiji primirje sa obustavom isporuke oružja Kijevu, izjavio je poslanik u Bundestagu iz grupe Levica Gregor Gizi u intervjuu listu „Frankfurter Algemajne cajtung”.

On je uveren da Ukrajina neće moći da održi svoj teritorijalni integritet oružanim sredstvima bez rizika od neizbežne eskalacije.

„Zapad treba da ponudi ruskom predsedniku Vladimiru Putinu prekid vatre uz obustavu isporuke oružja i početak mirovnih pregovora. Ako to odbije, indirektno će odobriti dalje isporuke oružja sa Zapada“, prokomentarisao je Gizi i dodao da se levica zalaže za momentalni prekid vatre u Ukrajini i obustavu isporuke oružja.

Putin je ocenio šanse za dijalog sa Kijevom posle napada na Kursku oblast su naglo pale.

Spoljna obaveštajna služba (SVR) je ukazala na želju NATO-a da zamrzne sukob u Ukrajini kako bi obnovila Oružane snage Ukrajine. Napominje se da Zapad planira da iskoristi privremeno zamrzavanje sukoba kako bi obnovio ukrajinsku vojsku i pripremio se za buduću ofanzivu.

Ali Rusi znaju za jadac, Dmitrij Peskov rekao je da zamrzavanje sukoba u Ukrajini ne odgovara Rusiji. Istovremeno je napomenuo da je šef države Vladimir Putin spreman za pregovore ali ne pod uslovima koji se nude.

„Ukrajina je prilikom napada na Kursku oblast postavila nekoliko ciljeva: da pokuša da zaustavi napredovanje Ruske Federacije u regionima Donbasa i Novorosije, da izazove nejedinstvo u ruskom društvu, kao i da poboljša svoju pregovaračku poziciju, ali nije ostvarila nijedan cilj”, ocenio je Vladimir Putin još 12. avgusta na operativnom sastanku o situaciji u pograničnim regionima.

Zapadni blok očigledno sprema ponudu Rusiji. Ostaje da se vidi u kakvom formatu i s kakvim ustupcima. Žuri im se jer je situacija za ZUkrajinu i saveznike sve lošija.

„Zemlje NATO-a napravile su najveću grešku u istoriji kada su pokušale da Ukrajinu učine članicom alijanse, tvrdi Jan Oberg, danski profesor i direktor Transnacionalne fondacije za istraživanje mira i budućnosti.

„Sada imamo situaciju u kojoj smo napravili najveću grešku u istoriji pokušavajući da Ukrajinu učinimo članicom NATO-a. Sve više sredstava se troši na podršku ratu koji neće uspeti. Zapad neće moći da rascepi Rusiju, niti će moći da sve svoje neadekvatne ideje pretoči u stvarnost“, rekao je Oberg.
Prema rečima profesora, posle pada „američke imperije“, Severnoatlantska alijansa će prestati da postoji. U takvim uslovima biće moguće stvoriti globalni sistem humanitarne bezbednosti.

Oberg je takođe istakao da je NATO trebalo da bude ukinut još 1991. godine, pošto su Sovjetski Savez i Varšavski pakt prestali da postoje.

Sa zakašnjenjem od 34 godine, to alijansi može da se dogodi. Od novog „gospodara Bele kuće” mnogo zavisi a on ovakvom NATO-u nije "sklon". Zato zapad žuri a Rusi oklevaju i odlažu pregovore jer tok događaja im ide na ruku.

Izvorhttps://www.politika.rs/sr/clanak/647777/zapad-nudi-rusija-odbija

[bristova]

Оно у шта сам готово сигуран јесте да Русија неће пристати ни на какав мировни план који не подразумева неутралност Украјине и то уз услов да она учествује у надзору те неутралности.

Uz preuzimanje četiri oblasti koje su već službeno proglasili za dio RF.
Krim da ne spominjem.

[kumbor]

Крим већ одавно нико не помиње, чак и на Западу, јер то су "авнојевске границе" - "шаре у мрамору", што рече Тито. За Русију би такав исход био нешто блиско поразу у рату. С друге стране, Трамп има веома опасан одговор! САД може први пут за много година пустити своју нафту на међународно тржиште и оборити њену цену на начин на који Русија нема адекватан одговор. Без обзира на покушаје диверзификације извоза у последњих десетак година, извоз Русије се и даље заснива на сировинама или производима ниског степена обраде. Невиђени пораст производње и извоза хране из Русије даје резултате, али то није довољно. Руски сиреви, риба, свакојаки производи од рибе и морских алги (морски купус) су одлични, па ме чуди што нису просто преплавили европско тржиште, а могли би то. Русија има феноменалне и многобројне минералне воде, али Свет и даље пије бљутави француски Евиан који можда ваља за гемишт, ако и за то.Руски кромпир је најбољи кромпир који сам пробао, много бољи и од Ивањичког. Своди се на проблем корупције - крађе у невиђеним размерама, а држава не може томе да стане на пут. "Глупост и лоши путеви, а ја бих додао пијанство и крађу - вековечни су бич Русије".
У последње три године је неколико милиона младих, високообразованих, напустило Русију због политичких неслагања и бојазни од мобилизације. Тиме је Русија изгубила једно од водећих места у сектору ИТ технологија, мада је и даље значајна. Руси са којима сам у пословном контакту - а много их је, најчешће су врло "мучаљиви", али кад се "отворе" сипају "дрвље и камење на Путина". Ја имам другачије мишљење, али немам намеру да због свог мишљења губим клијенте. Просто ме чуди да се за 30 година у Русији толико укоренило то либерално - либерофашистичко - либеробољшевичко "Другорусијанство". Путин може "затезати шрафове" - ограничавати демократске слободе, али то му може једном просто "експлодирати у фацу". Дакле, ништа ново, уместо да да тражи нова решења за нове изазове, Русија "притеже шрафове". Ја читам Берђајева, Иљина и Дугина и јасно ми је да алтернатива постоји. Имам истомишљенике, али ја нисам Рус!

[BrRista]

Nase trziste je preplavljeno pilecim mesom iz Rusije, mozda i drugim vrstama mesa. I sve se prodaje uglavnom kao domace, sramota. A putuje brodom 2 meseca iz Rusije.  Postaju polako sve veci i veci izvoznici hrane.

[Boro Prodanic]

Ukrajina uputila ultimatum NATO-u u vezi svog prijema

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha danas je uputio oštru poruku NATO-u, ističući da Kijev neće prihvatiti bilo kakve druge bezbednosne garancije osim punog članstva u toj Alijansi.

U pismu upućenom svojim kolegama iz zemalja NATO, Sibiha je naveo da je “punpravno članstvo Ukrajine u Alijansi jedina prava bezbednosna garancija za Kijev, kao i sredstvo odvraćanja dalje ruske agresije prema toj i drugim zemljama”, preneo je Politiko.

– Mi nećemo prihvatiti nikakve alternative, surogate ili zamene za punopravno članstvo u NATO – ukazao je Sibiha i dodao da će samo taj korak suzbiti rusku agresiju.

On je istakao da su se raniji sporazumi pokazali beznačajnim, kao što je to bio Memorandum iz Budimpešte iz 1994. koji je trebalo da zaštiti Ukrajinu nakon što se odrekla svog nuklearnog oružja.

– Nepružanje Ukrajini stvarnih, efikasnih bezbednosnih garancija 90-ih godina prošlog veka bila je strateška greška koju je Moskva iskoristila – napisao je Sibiha, dodajući da se ta greška mora ispraviti.

Njegovo pismo upućeno je uoči sastanka šefova diplomatija NATO u Briselu na kojem će se danas i sutra razgovarati o aktuelnoj podršci Ukrajini.

Kako navodi Politiko, uprkos apela Kijeva, tokom samita se ne očekuju značajniji koraci u smislu upućivanja poziva za članstvo Ukrajine u NATO.

Zvaničnici u Kijevu sve više gube nadu da će Ukrajina u skorije vreme ući u tu vojnu Alijansu, pri čemu je novoizabrani američki predsednik Donald Tramp predložio da se ukrajinsko članstvo odloži za najmanje 20 godina u kontekstu potencijalnog mirovnog sporazuma sa Rusijom, navodi Politiko.

Ukrajinska ministarka pravde Olga Stefanišina rekla je prošle nedelje da smatra da aktuelna administracija predsednika SAD Džozefa Bajdena nije iskoristila trenutak da se Ukrajini uputi poziv za NATO.

Izvor