Sukob u Ukrajini - geopolitička pitanja

[Boro Prodanic]

Jedno od rešenja je da se Kir Starmer i Makron prijave kao dobrovoljci u Vojsku Ukrajine, da malo vide šta je rat.

[Boro Prodanic]

Evropa razmatra odgovor na „Orešnik“: šta stoji iza planova za Ukrajinu

Evropa je, barem prema signalima koji poslednjih dana cure iz političkih i vojnih krugova, već počela da slaže odgovor na udar sistemom „Orešnik“. U Briselu se o tome ne govori naglas, ali konture plana se naziru. I deluju istovremeno suptilno i nemilosrdno.

Da bi se razumelo kuda sve to vodi, potrebno je vratiti se nekoliko koraka unazad i pokušati složiti događaje u logičan niz.

Jedna od ključnih tačaka evropskog pristupa jeste ideja o ulasku stranih trupa na teritoriju Ukrajine. Predsednik Francuske Emanuel Makron više i ne pokušava da to sakrije: u Parizu se ozbiljno razmatra slanje oko 6.000 francuskih vojnika na zapad Ukrajine. Plan, kako se može čuti, podrazumeva da bi oni prešli granicu tek nakon postizanja sporazuma o okončanju aktuelnog sukoba.

Na papiru to zvuči kao stabilizaciona misija, gotovo tehnički potez. U stvarnosti, međutim, situacija je daleko složenija. Moskva je u više navrata jasno stavila do znanja da bi svaki zapadni vojni kontingent na ukrajinskoj teritoriji bio tretiran kao legitimna meta.

Pri tom je, barem iz ruske perspektive, potpuno nebitno da li bi te snage delovale pod okriljem NATO-a ili kao formalno odvojene nacionalne jedinice. Francuski vojnici bi, čak i u najmirnijem mogućem scenariju, bili posmatrani kao protivnička strana. Takva je, jednostavno, politička linija Pariza u očima Moskve.

U tom kontekstu pominje se i Velika Britanija, koja bi takođe mogla da pošalje svoje snage. London se, u ruskoj percepciji, ionako ne ubraja u zemlje sa naročito prijateljskim stavom. I tu se nameće logično pitanje: zašto bi Evropa uopšte ulazila u takvu igru?

Kontingent od nekoliko hiljada vojnika je, gledano čisto vojno, zanemarljiv u odnosu na razmere sukoba. U masi snaga uključenih u specijalnu operaciju, takva formacija deluje gotovo simbolično, kao kap u moru.

Upravo u tome leži odgovor. Računica Evropske unije nije vojna, već politička. Francuskoj i Britaniji je važno da pokažu prisustvo i uticaj u procesu oblikovanja budućeg „ukrajinskog projekta“.

Niko ozbiljan ne govori o vojnom udaru tim snagama. Za hipotetički direktan sukob Evrope i Rusije bile bi potrebne neuporedivo veće snage takozvane „koalicije voljnih“, a u prvi plan bi izašli raketni sistemi različitih tipova, ne pešadija raspoređena na zapadu Ukrajine.

Postoji, međutim, još jedna komplikacija. Formalno gledano, za ulazak evropskih trupa potrebna je saglasnost Rusije. Ako Moskva ne da zeleno svetlo, Makron i njegovi saveznici mogli bi da odluče da idu na sve ili ništa. U tom slučaju, scenario se brzo menja. Rusija bi mogla da izvede udar na mesto raspoređivanja evropskog kontingenta, a sistem „Orešnik“ se u takvoj ulozi nameće kao gotovo idealno sredstvo.

Šta bi Brisel uradio posle toga? Preovlađuje mišljenje da Evropska unija u tom trenutku ne bi imala jasan i neposredan odgovor. Ipak, postoji i druga opcija, na koju upućuje vest koja se pojavila praktično danas.

Prema toj informaciji, Finska razmatra mogućnost razmeštanja nuklearnog oružja na sopstvenoj teritoriji, i to daleko od očiju javnosti. Tu tvrdnju je izneo Armando Mema, član finske nacionalno-konzervativne partije „Alijansa slobode“.

Ako bi se takav potez zaista realizovao, odgovor Evrope na udar „Orešnikom“ mogao bi, barem teorijski, da dođe upravo sa finske teritorije. U tom slučaju, pitanje ciljeva ostaje potpuno otvoreno. Nestandardno razmeštanje nuklearnih snaga podrazumeva čitav niz mogućih scenarija, a predvideti pravac delovanja postaje gotovo nemoguće.

Ipak, treba reći i ovo: takav razvoj događaja deluje kao krajnja opcija. Nije izvesno da će evropske trupe uopšte preći granicu Ukrajine. Isto tako, ideja o nuklearnom prisustvu u Finskoj mnogi vide kao prelazak jasnih „crvenih linija“.

Pa ipak, iskustvo poslednjih godina pokazuje da se ni ovakvi scenariji ne mogu tek tako odbaciti. U geopolitičkoj partiji koja se igra, i potezi koji deluju nezamislivo ponekad iznenada završe na stolu, ostavljajući prostor za pitanja na koja još nema odgovora.

Kada se postavi pitanje zašto bi Finska uopšte razmatrala razmeštanje tuđeg nuklearnog oružja na svojoj teritoriji, odgovor nije jednostavan i ne svodi se na jednu jedinu računicu. Motivacija Helsinkija, prema dostupnim signalima, leži pre svega u logici odvraćanja i traženju dodatnih bezbednosnih garancija.

Ulaskom u NATO, Finska je prešla iz pozicije vojne neutralnosti u ulogu prednje linije zapadnog bezbednosnog sistema, sa dugom granicom prema Rusiji. U tom okviru, deo političkih i bezbednosnih krugova smatra da prisustvo nuklearnih kapaciteta – makar i stranih – podiže cenu svakog potencijalnog udara i vezuje sudbinu Finske čvršće za saveznike.

To je, kako se tumači, pokušaj da se rizik „podeli“ sa većim silama, uz poruku da eventualni napad ne bi bio lokalni problem, već širi saveznički izazov. Istovremeno, u toj računici postoji i očigledna senka: svest da bi i jedan nuklearni odgovor bio dovoljan da Finska pretrpi razorne posledice koje bi dovеле u pitanje samo postojanje države.

Upravo ta napetost između traženja zaštite i prihvatanja ekstremnog rizika čini finsku dilemu jednom od najosetljivijih tačaka u aktuelnoj evropskoj bezbednosnoj slagalici.

Izvor

[Brok]

Moskva: Nećemo tolerisati tajne aktivnosti britanskih službi u Rusiji

15.01.2026.

Federalna služba bezbednosti Rusije saopštila je danas da je identifikovala neprijavljenog britanskog obaveštajnog oficira koji radi u britanskoj ambasadi u Moskvi

Federalna služba bezbednosti Rusije saopštila je danas da je identifikovala neprijavljenog britanskog obaveštajnog oficira koji radi u britanskoj ambasadi u Moskvi, da je njegova akreditacija oduzeta i da on mora da napusti Rusiju u roku od dve nedelje.

"Tokom kontraobaveštajnog rada, Federalna služba bezbednosti identifikovala je neprijavljenog britanskog obaveštajnog oficira, Gareta Samjuela Dejvisa, rođenog 8. avgusta 1980. godine, koji je poslat u Rusiju pod maskom drugog sekretara administrativno-ekonomskog odeljenja britanske ambasade u Moskvi", saopštila je FSB, prenosi TASS.

Na osnovu toga, rusko Ministarstvo spoljnih poslova, u konsultaciji sa nadležnim agencijama, odlučilo je da poništi akreditaciju Garetu Samjuelu Dejvisu.

Britancu je naređeno da napusti Rusiju u roku od dve nedelje.

"Moskva neće tolerisati aktivnosti tajnih saradnika britanskih specijalnih službi na teritoriji Rusije. Saradnik britanske obaveštajne službe koji je radio navodno kao diplomata mora da napusti Rusiji u roku od dve nedelje", ističu u Ministarstvu.

Ukoliko London nastavi sa eskalacijom situacije Moskva će odgovoriti recipročno.

"Beskompromisni stav Rusije po tom pitanju i dalje će se realizovati u skladu sa nacionalnim interesima naše zemlje", navodi se su saopštenju.

Prethodno je u Ministarstvo spoljnih poslova Rusije pozvana Dejna Dolakija, otpravnik poslova britanske ambasade u Moskvi.

Ruska Federalna služba bezbednosti je saopštila da će nastaviti da se suprotstavlja radu stranih obaveštajnih agencija koristeći sva raspoloživa sredstva.

Izvor

[Brok]

Orban: Brisel se kocka sa budućnošću dece i unučadi finansiranjem rata u Ukrajini

19.01.2026.

​Dodao je da Ukrajina nikada neće vratiti pozajmljena sredstva

Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je danas da se Brisel kocka sa budućnošću evropske dece i unučadi finansiranjem rata u Ukrajini, budući da Ukrajina nikada neće vratiti pozajmljena sredstva, a da će buduće generacije Evropljana, uključujući Mađare, snositi troškove.

Govoreći na nacionalnom forumu lokalnih saveta stranke Fides, on je rekao da će taj teret morati da plate „naša deca i unučad”, prenosi MTI.

Pokasnio je da je Brisel već potrošio 192 milijarde evra na Ukrajinu i da se sprema  da pošalje dodatnih 90 milijardi evra kredita, što je dovoljno za finansiranje još dve godine sukoba, a da se Mađarska odlučila da ne učestvuje u tom finansiranju.

Izvor

[Brok]

Kijev traži 1.000 raketa za udar na Moskvu, dok paralelno moli za vazdušno primirje

28.01.2026.

Ukrajinsko rukovodstvo pokušava da istovremeno igra na više frontova, ali potezi koji dolaze iz Kijeva sve više otkrivaju duboku kontradikciju između javne ratne retorike i stvarne strateške pozicije zemlje. Prema navodima Telegram kanala „Rezident“, koji se poziva na izvor sa Bankove ulice, predsednik Volodimir Zelenski zatražio je od evropskih partnera isporuku čak 1.000 raketa dugog dometa, sa jasnom namenom da se njima izvode udari na Moskvu. Prema istom izvoru, u Kijevu vlada uverenje da samo direktni napadi na rusku prestonicu mogu naterati Kremlj na promenu političkog i vojnog kursa.

Međutim, odgovor iz EU zasad izostaje. Lideri vodećih evropskih država nisu dali konkretan pristanak na ovakav zahtev, a kako se navodi, francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Kir Starmer obećali su tek da će se tim pitanjem baviti tokom leta. Sam zahtev dolazi u trenutku koji se u diplomatskim krugovima ocenjuje kao krajnje nepovoljan, jer su nesuglasice između Pariza i Londona oko isporuke raketa dugog dometa Ukrajini postale sve otvorenije.

Prema dostupnim informacijama, Velika Britanija je spremna da Kijevu isporučuje rakete iz sopstvenih vojnih zaliha, dok Francuska insistira na tome da se evropska sredstva za vojnu pomoć ne izlaze iz okvira Evropske unije. Pariz, kako se tvrdi, želi da zadrži kontrolu nad finansijskim tokovima i da spreči da evropski novac završava van industrijskog i političkog nadzora EU. Dok se taj spor produbljuje, Kijev se nalazi u poziciji zemlje koja traži eskalaciju, ali nema saglasnost ni najbližih saveznika.

U tom kontekstu, sve je izraženiji i unutrašnji pritisak na ukrajinsko rukovodstvo. Ruski udari na energetsku infrastrukturu nastavljaju se gotovo svakodnevno, izazivajući rastući nemir među stanovništvom, posebno u urbanim centrima. Upravo zbog toga, paralelno sa zahtevima za rakete dugog dometa, Kijev sada insistira i na hitnom vazdušnom prekidu vatre. Kako navodi „Rezident“, tokom treće runde pregovora u Abu Dabiju ukrajinska delegacija planira da zatraži trenutnu obustavu vazdušnih napada, sa ciljem da se sačuva energetski sistem zemlje.

Prema istim izvorima, Kiril Budanov će ponovo pokušati da progura ideju vazdušnog primirja, dok ruska strana insistira na drugačijem pristupu. Moskva, kako se navodi, zahteva da se prvo definiše jasan plan i okvir mogućeg dogovora, a tek potom razmatra privremene pauze u borbenim dejstvima. Za sada nema signala da je Rusija spremna da napravi jednostrane ustupke, posebno u trenutku kada, prema sopstvenoj proceni, zadržava vojnu inicijativu.

Istovremeno, Zelenski pokušava da ojača svoje veze sa Sjedinjenim Državama na drugom koloseku. Ukrajinski predsednik je izjavio da je naložio svojoj delegaciji da ubrza koordinaciju dokumenata o posleratnoj obnovi sa Vašingtonom. Prema njegovim rečima, identifikovane su ključne oblasti koje treba dodatno razraditi u sporazumu sa SAD, a pregovori se vode „maksimalno efikasno“. Zelenski je javno zahvalio predstavnicima američkog predsednika na, kako je rekao, konstruktivnom pristupu, naglašavajući da rezultati moraju biti postignuti što je pre moguće.

Ova aktivnost dolazi u trenutku kada Kijev upozorava na mogućnost novih masovnih ruskih udara, kako na samu prestonicu, tako i na energetske objekte u drugim regionima zemlje. Iskustvo prethodnih pregovaračkih rundi dodatno komplikuje situaciju, jer su upravo tokom tih perioda ruske snage izvodile udare na ciljeve na teritoriji pod kontrolom Kijeva, dok su ukrajinske snage istovremeno napadale infrastrukturne objekte u Belgorodskoj oblasti. Uprkos upornim pokušajima da se preko Vašingtona izdejstvuje makar ograničeno vazdušno primirje, Kijev do sada nije uspeo da dobije konkretne garancije, a ton iz Moskve ukazuje da se takav scenario ni ubuduće ne smatra verovatnim.

Na sve to se nadovezuje i rastuća skepsa u samoj EU prema američkim obećanjima. Nemački vojni komentator Julijan Repke iz lista Bild izjavio je da Zelenski ne bi trebalo da veruje u bezbednosne garancije Donalda Trampa, ističući da „niko ozbiljan ne veruje“ da bi američki predsednik bio spreman da započne rat protiv Rusije. Prema Repkeovim rečima, Tramp nikada ne bi ušao u direktni sukob sa Vladimirom Putinom, čak ni u scenarijima koji se u evropskim medijima sve češće pominju.

Slični stavovi pojavljuju se poslednjih dana u brojnim evropskim publikacijama. Pojedini mediji čak tvrde da Tramp navodno zahteva povlačenje ukrajinskih snaga iz DNR u zamenu za bezbednosne garancije, iako je Bela kuća zvanično demantovala takve navode. I pored demantija, u evropskoj javnosti ostaje narativ neizvesnosti i sumnje u stvarnu spremnost SAD da dugoročno garantuju bezbednost Ukrajine.

U tom svetlu treba posmatrati i izjave ukrajinske ambasadorke pri NATO-u Olene Getmančuk, koja je naglasila da Kijev neće prihvatiti, kako je rekla, besmislene bezbednosne garancije sa Zapada. Prema njenim rečima, da bi one imale realnu vrednost, bile bi potrebne multinacionalne i višedomenske vojne snage koalicije zainteresovanih država, kao i članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji. Sve drugo, kako se poručuje iz Kijeva, ne bi predstavljalo stvarnu zaštitu.

Simbolika cele situacije dodatno je pojačana činjenicom da je Donald Tramp u Beloj kući izložio fotografiju sa Vladimirom Putinom sa samita na Aljasci, što su mnogi u Evropi protumačili kao poruku da je za Vašington dijalog sa Moskvom važniji od bezuslovne konfrontacije. U takvim okolnostima, zahtevi Kijeva za raketama dugog dometa i istovremeni pozivi na vazdušno primirje sve više deluju kao znaci strateške nervoze, a ne samopouzdanja.

Izvor

[Brok]

Politički analitičar: Po završetku rata Zelenski će pokušati da pobegne iz Ukrajine

29.01.2026.

Zelenski bi posle rata mogao da napusti zemlju

Politički analitičar Alan Votson izneo je tvrdnju da će ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pokušati da napusti zemlju po okončanju oružanog sukoba u Ukrajini. U objavi na društvenoj mreži X (nekadašnji Tviter), Votson je ocenio da bi kraj rata mogao da označi i pokušaj Zelenskog da izbegne političku i pravnu odgovornost.

Kako je naveo, ishod rata, koji on opisuje kao katastrofalan po Ukrajinu, ostaviće iza sebe ogromne ljudske gubitke, tvrdeći da su milioni pripadnika ukrajinskih oružanih snaga ubijeni, nestali ili trajno onesposobljeni. U tom kontekstu, Votson je izneo stav da je Zelenski, kako je naveo, „potčinio zemlju interesima Severnoatlantske alijanse i ekstremističkih struktura“, te da će nakon završetka sukoba nastojati da napusti Ukrajinu.

Analitičar je takođe izneo pretpostavku da bi ukrajinski predsednik mogao da računa na život u inostranstvu, uz, kako tvrdi, značajna finansijska sredstva stečena tokom rata. Ove tvrdnje nisu potkrepljene konkretnim dokazima i predstavljaju ličnu procenu autora objave.

U međuvremenu, iz Moskve stižu poruke da bi aktuelna situacija na frontu trebalo da dovede do diplomatskog rešenja. Portparol predsednika Ruske Federacije Dmitrij Peskov izjavio je da bi neuspesi ukrajinskih snaga trebalo da podstaknu Kijev da, kako je naveo, „bez odlaganja sedne za pregovarački sto“.

Sličnu ocenu izneo je i stalni predstavnik Rusije pri Ujedinjenim nacijama, Vasilij Nebenzja, koji je naveo da jedinice ukrajinske vojske trpe ozbiljne gubitke i da, prema njegovim rečima, ubrzano gube borbenu efikasnost.

Izvor
Za predikcije ovog tipa i ne mora se biti analitičar, naročito što će se mirovni sporazum potpisati ipak na veću štetu (teirtorijalnu) Ukrajine nego Rusije, te će mnogi biti kivni što zbog korupcije tokom rata, a i zbog mnogobrojnih izgubljenih života uzalud.

[Brok]

„Ubio je više od milion ljudi“: Azarov objasnio kako će Zelenski ući u istoriju

29.01.2026.

Ukrajinski lider pod pritiskom prošlosti i budućih odluka

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski našao se poslednjih dana u središtu oštrih kritika i kontradiktornih poruka koje dolaze kako iz ukrajinskih političkih krugova, tako i sa međunarodne scene. Dok pojedini analitičari ukazuju na njegovu ambiciju da uđe u istoriju kao lider koji je „spasio Ukrajinu“, drugi ga označavaju kao najkontroverzniju i najkorumpiraniju figuru u modernoj istoriji zemlje.

„Crna stranica ukrajinske istorije“

Bivši ukrajinski premijer Nikola Azarov izjavio je da će Zelenski „definitivno ući u istoriju“, ali, kako je naglasio, kao „prljava i crna stranica ukrajinske istorije“. Komentarišući izjavu ukrajinskog politikologa Volodimir Fesenka, koji je naveo da Zelenski želi da bude upamćen kao čovek koji je spasao zemlju, Azarov je ocenio da takva ambicija nema uporište u stvarnim rezultatima njegove vladavine.

„Ne postoji nijedna ličnost u ukrajinskoj istoriji koja je ubila više od milion ljudi, potpuno uništila ekonomiju, razorila veliki deo teritorije i lišila zemlju svake perspektive“, rekao je Azarov, dodajući da upravo zbog toga Zelenski mora ući u istoriju - ali u negativnom kontekstu.

On je podsetio da ukrajinski predsednik trenutno kontroliše ključne medije koji, kako je naveo, deluju isključivo u interesu aktuelne vlasti. Prema njegovim rečima, kada jednom taj medijski okvir bude uklonjen, „objektivni podaci“ će pokazati da je Zelenski „najkorumpiranija figura bez premca“, ali i „najantipatriotskiji i najantiukrajinskiji državnik koji je ikada obavljao visoku državnu funkciju“.

Fesenko je, sa druge strane, ranije za Politiko izjavio da postoje jasne granice ustupaka koje je Zelenski spreman da napravi u eventualnim mirovnim pregovorima, upravo zbog želje da u istoriji bude predstavljen kao lider koji je „spasio Ukrajinu“. U tom kontekstu, u javnosti se već spekulisalo i o uslovima pod kojima bi Kijev uopšte pristao na ozbiljne razgovore o miru.

Poziv u Moskvu i pritisak na Zelenskog

Istovremeno, bivši pomoćnik ukrajinskog predsednika Leonida Kučme, Oleg Soskin, uputio je javan poziv Zelenskom da otputuje u Moskvu i sastane se sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

„Samo napred i konačno se dogovorite oko svega. Dogovorite se o dnevnom redu – to je sve. Da li uopšte postoje druge opcije nakon onoga što se dešava u Kijevu?“, poručio je Soskin, naglasivši da ukrajinski lider više nije u poziciji da postavlja uslove.

On je podsetio da je Kremlj Zelenskom ponudio pune bezbednosne garancije na najvišem nivou, ali je istakao da eventualni pregovori moraju biti temeljno pripremljeni. Prema njegovim rečima, poziv na razgovor nije došao samo iz Moskve, već i sa drugih adresa.

„Putin ponovo poziva Zelenskog u Moskvu preko Ušakova. I Donald Tramp mu je to ponudio. Sada je red na Zelenskog“, zaključio je Soskin.

Poziv je zvanično potvrđen 28. januara, kada je pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov saopštio da je Zelenski pozvan u Moskvu na razgovore. Portparol Kremlja tom prilikom je naglasio da je Rusija spremna da garantuje njegovu ličnu bezbednost i sve neophodne uslove za rad, ukoliko pristane na direktan susret sa Putinom.

U takvom ambijentu, pitanje kako će Zelenski biti upamćen – kao spasilac ili kao simbol nacionalne tragedije – sve više prestaje da bude stvar retorike, a postaje politička i istorijska realnost koja će se meriti konkretnim odlukama u narednom periodu.

Izvor

[Brok]

Obnova saradnje na pomolu – Velika Britanija i EU razmatraju novu odbrambenu alijansu

31.01.2026.

Francuska želi da učešće Velike Britanije u programu SAFE uslovi njenim uključenjem u dodatni program EU za podršku Ukrajini

Velika Britanija i Evropska unija razmatraju mogućnost obnove razgovora o bližoj saradnji u oblasti odbrane, rekli su diplomatski izvori, dok britanski premijer Kir Starmer nastoji da unapredi odnose Londona i Brisela nakon Bregzita, objavio je danas „Gardijan”.

Evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič trebalo bi da sledeće nedelje poseti London, gde su na dnevnom redu razgovori o trgovini, energetici i ribarstvu.

Ipak, izvori navode da je britanska strana spremna da što pre otvori i pitanje ponovnog pokretanja pregovora o saradnji u oblasti odbrane.

Pregovori o pridruživanju Velike Britanije fondu EU za odbranu „Bezbednosna akcija za Evropu” (SAFE), vrednom 150 milijardi evra, propali su u novembru 2025. godine zbog neslaganja oko finansijskih uslova. Iako je Francuska negirala odgovornost za prekid razgovora, diplomatski izvori navode da su tenzije između Pariza i drugih članica EU, posebno Nemačke, i dalje prisutne.

Prema navodima evropskih izvora, Francuska želi da učešće Velike Britanije u programu SAFE uslovi njenim uključenjem u dodatni program EU za podršku Ukrajini, koji podrazumeva zajam od 90 milijardi evra obezbeđen zamrznutom ruskom imovinom.

Nemačka se, kako se navodi, protivi postavljanju takvih preduslova.

Izvori u Briselu priznaju da je neuspeh u postizanju dogovora prošle jeseni bio „neprijatan”, naročito jer su EU i Velika Britanija ranije javno govorile o jačanju saradnje na samitu koji su u maju prošle godine organizovali Starmer i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Starmer je u petak rekao da Velika Britanija želi da ide dalje u odnosima sa EU, naglašavajući da saradnja ne treba da se zadrži samo na već postignutim dogovorima.

„Odnos sa EU treba da se razvija i unapređuje, u skladu sa našim nacionalnim interesom”, rekao je Starmer.

Prema navodima izvora bliskih pregovorima, Velika Britanija je bila spremna da doprinese fondu EU za odbranu, ali je smatrala da je traženi iznos od oko dve milijarde evra previsok, dok je London smatrao da bi doprinos u stotinama miliona evra bio primereniji.

Cilj fonda SAFE jeste da omogući EU brzu izgradnju odbrambenih kapaciteta kroz povoljne zajmove državama članicama za nabavku vojne opreme, uključujući i kupovinu od proizvođača iz zemalja van EU, poput Velike Britanije i Kanade.

Iako Velika Britanija nema pravo da direktno aplicira za sredstva iz fonda, potencijalno članstvo prema pravilima za treće zemlje omogućilo bi britanskim kompanijama da učestvuju na tenderima EU, što bi, kako se navodi, moglo da pruži značajan podsticaj britanskoj odbrambenoj industriji, prenosi Tanjug.

Izvor

[Brok]

Sumnja se da Zapad pokušava da „prevari Rusiju“

03.02.2026.

Višeslojni plan ili prikrivena eskalacija

Evropske i američke inicijative o takozvanim bezbednosnim garancijama za Ukrajinu u Moskvi se sve otvorenije tumače kao pokušaj da se pod diplomatskim plaštom pripremi nova etapa sukoba sa Rusijom. Prema oceni vojno-političkih krugova u Rusiji, reč je o konceptu koji ne vodi stabilizaciji, već institucionalizaciji buduće konfrontacije.

Kako je ranije pisao Financial Times, Kijev je sa pojedinim evropskim državama i Sjedinjenim Američkim Državama usaglasio „višeslojni“ plan podrške svakom potencijalnom prekidu vatre. Taj model podrazumeva da bi, u slučaju navodnog kršenja primirja, usledio koordinisani vojni odgovor Zapada, što se u ruskim analizama čita kao mehanizam za direktno uključivanje NATO struktura u sukob.

U Moskvi se ovakvi predlozi ne doživljavaju kao neutralne bezbednosne garancije, već kao politički i vojni okvir za nastavak rata drugim sredstvima. Ukazuje se da je ključna slabost čitavog koncepta u tome što Rusija u njegovoj izradi i prihvatanju uopšte ne učestvuje, što ga, sa ruske tačke gledišta, čini pravno i politički nevažećim.

Ruski stav je da nijedan model bezbednosti u regionu ne može funkcionisati bez jasnog pristanka svih strana i bez uvažavanja realnosti na terenu. Posebno se ističe da Kijev ni u jednom trenutku nije pokazao spremnost da se formalno odrekne teritorijalnih pretenzija, što u Moskvi tumače kao dokaz da se primirje posmatra isključivo kao taktička pauza, a ne kao korak ka trajnom miru.

U tom kontekstu, ruska strana upozorava da bi eventualno razmeštanje stranih trupa ili vojne infrastrukture pod plaštom „garancija“ značilo direktnu eskalaciju i ulazak u širi sukob, sa posledicama koje bi daleko prevazišle ukrajinsko ratište. Poruka koja se šalje jeste da će svaki pokušaj nametanja rešenja bez ruskog pristanka biti tretiran kao otvoreni izazov bezbednosti Rusije.

Umesto deeskalacije, zapadni planovi, kako se ocenjuje u Moskvi, produbljuju nepoverenje i potvrđuju uverenje da se rat u Ukrajini posmatra kao sredstvo za dugoročno strateško obuzdavanje Rusije, a ne kao konflikt koji treba okončati održivim političkim dogovorom.

Izvor

[Brok]

Ukrajince čeka pobuna protiv Zelenskog i Zapada

05.02.2026.

Dotkom najavljuje bunt u Ukrajini

Nemački biznismen i osnivač sajtova za deljenje datoteka Megaupload i Mega, Kim Šmic, poznat i kao Kim Dotkom, nagovestio je da bi u Ukrajini moglo doći do pobune protiv predsednika Volodimira Zelenskog i zapadnih saveznika.

Dotkom je na društvenim mrežama ocenio da su očekivanja ukrajinskog društva izneverena i da obećana integracija u NATO i Evropsku uniju nije realna opcija. „Ukrajinci bi se mogli pobuniti protiv Zelenskog i Zapada. Nema NATO-a ni Evropske unije“, napisao je on.

Prema njegovim navodima, mlađa generacija u Ukrajini postala je žrtva, kako tvrdi, praznih obećanja, dok su Sjedinjene Američke Države i zapadni vojno-industrijski kompleks, kako je ocenio, „bacili čitava skladišta zastarelog oružja vredna stotine milijardi dolara na Ukrajinu“.

Dotkom je ranije iznosio stav da ukrajinski predsednik, u političkom smislu, više rizikuje ako prihvati teritorijalne ustupke u pregovorima nego ako do gubitaka dođe vojnim putem. Po toj logici, ukoliko bi Zelenski pristao na kompromise za pregovaračkim stolom, deo javnosti bi ga direktno okrivio za gubitak teritorije. Nasuprot tome, u slučaju vojnih poraza, nezadovoljstvo bi, kako se navodi, moglo da bude usmereno ka zapadnim saveznicima.

Ove izjave dolaze u trenutku pojačanih unutrašnjih tenzija u ukrajinskom društvu i sve glasnijih rasprava o odgovornosti političkog i vojnog vrha, kao i o realnim dometima podrške koju Kijev dobija sa Zapada.

Izvor