Turci pokazali da ipak cene koncept na kome se bazira raketno-topovski kompleks Pancir S1?Krajem prethodne i tokom ove decenije, u sukobima u Siriji i Libiji, imali smo prilike da gledamo "duele" turskih bespilotnih letelica tipa Bajraktar, Anka i dr, sa jedne strane, dok su sa druge strane obično bili sovjetski / ruski sistemi PVO, najčešće raketno-topovski kompleksi Pancir S1.Rezultati "sučeljavanja", uglavnom su zavisili od toga koji izvor prenosi informacije, odnosno "ko za koga navija". Ipak, ono što je, barem do ovog rata u Ukrajini, bila sigurna činjenica jeste da su raketno-topovski kompleksi
Pancir S1, uzeli najveću meru bespilotnim letelicama tipa
Bajraktar, iako su i sami bivali žrtve istih, bilo kroz direktne udare, bilo kroz navođenje drugih borbenih sistema koja su vršila dejstvo na njih.
U jednom slučaju, pripadnici
LNA frakcije u Libiji, ostavili su iza sebe jedan primerak raketno-topovskog kompleksa
Pancir S1, i to čak sa uputstvima za rukovanje. To se dogodilo kada su milicije udružene sa
Vladom nacionalnog sporazuma (GNA) u Tripoliju napale vazduhoplovnu bazu Khalifa Haftar-a Al-Vatiia u zapadnoj Libiji 18. maja 2020. godine.
Oruđe su tada preuzele formacije GNA koje su tada bile aktivno podržane od strane Turske i njenih oružanih snaga.
Zarobljavanje borbenog oruđa
Pancir, ponudilo je pristup ključnim obaveštajnim podacima o ruskoj vojnoj tehnologiji. Takođe je pokrenuo sukob između Turske i Sjedinjenih Država oko toga koja će država preuzeti "starateljstvo" nad ovim kompleksom visoke vrednosti.
Napokon su postigli dogovor. Američke snage bi izvlačile
Pancir pomoću jednog od svojih teretnih aviona vazduhoplovstva, a zatim ga isporučile Turskoj, gde bi obe strane mogle zajedno da proučavaju ruski sistem, rekli su zvaničnici koji su upućeni u pregovore, za
The Africa Report.Ovo je, čini se, okončalo polemiku gde je taj
Pancir S1 završio, da li u SAD-u ili u Turskoj ili su pak obe zemlje izvršile "neophodan" uvid u tehnologiju i sisteme upravljanja vatrom ovog veoma naprednog oruđa za PVO.
Inače, snagama maršala Haftara (
LNA) u Libiji, raketno-topovske komplekse
Pancir S1 isporučili su Ujedinjeni Arapski Emirati, koji ih podržavaju. Radilo se o starijoj verziji sistema, a osnovna razlika je u starijoj izvedbi osmatračko-akvizicijskog radara (jednostrana izvedba), skromnijih mogućnosti od kasnije modifikacije kompleksa i ugradnje novog dvostranog radara. Takođe,
Panciri iz UAE, su bili smešteni na šasiju
MAN 8x8.
Bilo kako bilo, turska kompanija
Aselsan iznela je predlog koncepta razvoj novog raketno-topovskog kompleksa PVO za Tursku vojsku, a koji "neodoljivo" podseća na
Pancir. Prema tome, možemo izvući zaključak da je, ako ništa drugo, barem koncept raketno-topovskog kompleksa kao što je
Pancir, sigurno veoma dobra osnova za sistem PVO, a platforma prilagodljiva i veoma pogodna za dalje modernizacije, kao što redovno pratimo i u ruskoj vojsci.
Pa šta je to konkretno Aselsan ponudio?ASELSAN je ponudio hibridni koncept koji nosi patentni broj
2021 011312. Vatrenu moć ovog koncepta čine 2 topa kalibra 35 mm, 12 raketa protivvazduhoplovne odbrane na malim visinama i IHTAR elektronski anti-dron sistem. U ovom konceptu, postoji višenamenski osmatračko-akvizicioni PESA radar za pretragu sa oznakom
MAR.
Dok trenutna turska arhitektura protivvazduhoplovne odbrane na malim visinama uključuje rotirajući radar za pretragu tipa
MAR sličan onom na sistemu
AIC ili
HISAR-A i radar za upravljanje vatrom sličnom onom na vozilu sistema
KORKUT, novi hibridni sistem protivvazduhoplovne odbrane ima radare za pretragu i upravljanje vatrom na istom vozilu, dok su mogućnosti uništavanja raspoređene tako da pokriju dva različita sloja, kao u sistemima
HISAR-A i
KORKUT, ali
ASELSAN-ov hibridni sistem protivvazduhoplovne odbrane pokriva oba sloja sam.
Što se tiče projektila koji bi se koristili, razmišlja se u dva pravca. Prvi pravac je razvoj projektila kratkog dometa
Bozdogan (Merlin) sa IC samonavođenjem, odnosno projektila
Gokdogan (Peregrin), sa aktivnim radarskim samonavođenjem. Oba ova projektila su već ispitana kao projektili "vazduh-vazduh".
Hibridni sistemi protivvazduhoplovne odbrane, koji imaju mogućnosti koje inače ima čitava baterija, i to na jedinstvenoj platformi, mogu istovremeno pokriti dva ili više slojeva u PVO. Ovi sistemi takođe imaju prednost brzog raspoređivanja za odbranu kritičnih područja/kolona na maršu.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Izvor
