БРИКС претекао Г7

[Boro Prodanic]

БРИКС претекао Г7

Садашња петорка БРИКС-а учествује са 31,5 одсто глобалног БДП-а, док је удео Г7 пао на 30 процената

Земље које чине заједницу БРИКС, Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка, по укупном учешћу друштвеног бруто производа у светској привреди претекле су земље Г7, Канаду, Француску, Немачку, Италију, Јапан, Британију, САД и ЕУ.

Садашња петорка БРИКС-а учествује са 31,5 одсто глобалног БДП-а, док је удео Г7 пао на 30 процената.

Како се очекује удео земаља БРИКС-а до 2030. године порашће на више од 50 одсто глобалног БДП-а. Уз то најављено проширење ове заједнице сигурно ће увећати те проценте.

Земље чланице Г7 чине око 10 одсто светске популације, док с друге стране, само Индија и Кина чине око 35 одсто.

Проценту у глобалном БДП-у до 2019. године били су скоро изједначени. Чланице Групе 7 чиниле су 31,5 одсто глобалног БДП-а, а БРИКС 30,7 одсто.

Унутар самом БРИКС-а, доминира кинеска привреда која сама чини 17,6 одсто глобалног. Иза ње је Индија са седам одсто, Русија 3,1 одсто,  Бразил 2,4 одсто и Јужна Африка (0,6 одсто) светског БДП-а

Осим тога БРИКС најављује проширење, Бангладеш, Египат и УАЕ су се већ придружили Новој развојној банци БРИКС-а, а бројне друге земље спремне су да учине исто.

Међутим, ускоро се може очекивати нови потрес наредних дана јер је и Мексико изразио спремност да приступи БРИКС-у.

Овај потез би могао да изазове и реакцију САД које не гледају благонаклоно да њихов сусед тргује по нешто другачијим правилима него до сада.

Кинески БДП заправо је претекао БДП САД 2015. године ако се упореде економије у условима паритета куповине.

Ово ће довести до значајних глобалних промена, баш онако како и кинески председник Си Ђинпинг изнео у опроштајним речима руском председнику Владимиру Путину док је одлазио из Москве после њиховог прошлонедељног самита.

Izvor

[Prvačić]

Da ne otvaram novu temu, ovdje ću postaviti tekst o odnosima EU i Latinske Amerike


"EU pokušava da ojača veze sa Latinskom Amerikom


Evropska unija je u sredu, 7. juna iznela plan za jačanje odnosa sa Latinskom Amerikom, dok blok nastoji da poveća svoj uticaj suočen sa ruskim ratom protiv Ukrajine.

Veze EU sa regionom otežane su zbog neuspeha da se zaključi sveobuhvatni trgovinski sporazum sa grupom Merkosur od četiri zemlje - Argentinom, Brazilom, Urugvajem i Paragvajem - tokom dve decenije pregovora.

Bilo je i neslaganja sa ključnim regionalnim silama kao što je Brazil oko invazije Moskve na Ukrajinu i posledica tog rata.

"Ponekad se ovo partnerstvo uzima zdravo za gotovo ili čak zanemaruje“, rekao je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel (Josep Borrell).

Lideri EU će u julu održati prvi samit sa kolegama iz Latinske Amerike i Kariba od 2015. godine.

Napor za poboljšanje odnosa sa regionom podstakla je Španija, koja sledećeg meseca preuzima šestomesečno rotirajuće predsedavanje EU i koja ima jake veze sa delovima Latinske Amerike još iz kolonijalnih vremena.

Nova strategija izvršnog ogranka EU predviđa pritisak da se zaključi trgovinski sporazum Mercosur, oslobode sredstva za infrastrukturne projekte i održavaju redovniji samiti.

EU vidi Latinsku Ameriku kao važan potencijalni izvor ključnih sirovina dok Brisel nastoji da odvikne Evropu od oslanjanja na Kinu.

"Rat u Ukrajini nam je takođe otvorio oči po pitanju potrebe da radimo sa partnerima od poverenja i da diverzifikujemo naše lance snabdevanja“, rekao je komesar EU za trgovinu Valdis Dombrovskis.

Evropa se bori da se suprotstavi narativu Moskve u Latinskoj Americi koji krivi zapadne sankcije, a ne rat Kremlja, za uzdrmane lance snabdevanja i diplomatske tenzije.

Brazilski levičarski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva uznemirio je Ukrajinu i njene pristalice rekavši da Kijev deli krivicu za rat i nagoveštavajući da Zapad podstiče sukob.

Napori da se sklopi trgovinski sporazum sa grupom Merkosur otežu se već 20 godina, a zemlje Latinske Amerike opiru se naporima EU da ih natera da ispoštuju stroge ekološke i klimatske zahteve bloka.

EU je trenutno najveći strani investitor u Latinskoj Americi i na Karibima.

Trgovina između dva regiona prošle godine iznosila je skoro 300 milijardi evra, podseća agencija Frans pres (AFP)."

IZVOR

Izgleda da počinje nadmetanje za Latinsku Ameriku i Afriku.

[fazan]

Da ne otvaram novu temu, ovdje ću postaviti tekst o odnosima EU i Latinske Amerike

"EU pokušava da ojača veze sa Latinskom Amerikom

Izgleda da počinje nadmetanje za Latinsku Ameriku i Afriku.

Mислим да је надметање већ завршено, а ЕУ покушава да покупи мрвице са стола.

Пуно је разлога за такву ситуацију. ЕУ је добила репутацију компикованог преговарача, који инсистира на стварима које у неким другим земљама не сматрају битним. (Да се разумемо, не кажем да су у тим земљама у праву!) Нпр. ЕУ је са једном Канадом преговарала 10 година док није потписала уговор. Након што су потписали уговор, ево чиме се заједничке комисије баве: https://www.international.gc.ca/trade-commerce/trade-agreements-accords-commerciaux/agr-acc/ceta-aecg/2019-02-20-gender-genre.aspx?lang=eng (Први састанак о препоруци ЦЕТА Заједничког одбора за трговину и родну равноправност одржан је путем видео конференције у Отави и Бриселу 20. фебруара 2019...) Са Америком су преговарали три године и одустали од споразума.

Док је ЕУ компликовала живот и себи и другима заштитом назива традиционалних производа и људским правима, Кина је инвестирала и није пуно бринула о људским правима, корупцији, итд. Информација да је ЕУ највећи инвеститор у Јужној Америци и на Карибима је само делимично тачна. Највеће европске инвестиције су пребацивање новца на рачуне офшор компанија

Други проблем су лоша искуства која ове земље вуку из колонијалне прошлости.

Време ће показати, али чак је и Америка практичнија од ЕУ када је трговина у питању.

[Prvačić]

Jedno zanimljivo razmišljanje:

"Dizdarević: Zapad ima razloga da se zabrine zbog BRICS-a


Ugledni bivši bh. diplomata i novinar Zlatko Dizdarević ocijenio je u intervjuu za Fenu da "Zapad ima razloga da se zabrine zbog BRICS-a".


U južnoafričkom Johannesburgu je sa trodnevnog samita grupe zemlja koje čine BRICS (Brazil, Kina, Indija, Rusija i Južna Afrika), upućen je poziv za šest zemalja - Argentina, Egipat, Iran, Etiopija, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, da postanu nove članice bloka. Prema izvještajima sa samita, još veći broj zemalja je izrazio želju za priključenje BRICS-u, a razgovarano je i o uvođenju jedinstvene valute, te protuteži globalnim ekomomskim silama kao što su Sjedinjene Države, Evropska unija ili G7.

Dizdarević smatra da je BRICS već izrastao u činjenicu koja očigledno postaje problem drugom dijelu svijeta.

- Druga stvar, mislim da je napravljen jedan previd kada se ulazilo u cijelu operaciju sa Ukrajinom i Rusijom, da Zapad, prije svega Amerikanci, u tom trenutku nisu vjerovali da će rat trajati ovako dugo. A činjenica da ta stvar traje ovako dugo je omogućila nešto što nisu očekivali, a to je buđenje nečega što se zove Daleki istok. I to ne samo Daleki istok nego i desetak drugih zemalja koje su u zadnjih 10-15 godina počele da staju na noge i u Africi i u Latinskoj Americi i drugdje u svijetu, ali se na to nije obraćala pažnja - izjavio je Dizdarević.

Po njegovim riječima, kompletna situacija koju je proizveo rat između Rusije i Ukrajine je ubrzala jačanje onoga što je nazvao Dalekim istokom, a osnivačka ćelija tog Dalekog istoka bio je BRICS koji je napravljen prije mnogo godina, ali nije bio transparentan previše i nije se isticao kao konkurencija, bez obzira što su imali kapacitet i u startu.

- Tu su, kako kaže sama skraćenica, Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika. Međutim, ovo buđenje pred činjenicom da u svijetu ne pobjeđuje više koncept interesnih zona koje su fiksne pa da se zna ko je gdje, nego pobjeđuje jedna otimačina resursa i interesa. Ona je počela da konstruira svijet na jedan sasvim drugi način - kaže Dizdarević. 


Ističe da ti interesi ne moraju biti trajni, ali je činjenica da je sve to bila injekcija za BRICS koji je postao taman toliko značajan i "opasan" za konzervativni zapad sa svoja dva-tri vrha da se u posljednjih 48 sati pojavilo više tekstova u zapadnoj štampi koji pokušavaju da na "najsmješnjiji način" minimiziraju BRICS i njegove kapacitete, nedostatak unutarnje organizacije i njegov iznos GDP-a koji je mnogo manji nego američki.

Dizdarević smatra da nije u pitanju pojedinačni GDP nijedne od tih država, nego je u pitanju zajednički GDP, zajednički ritam rasta.

- Mislim da je BRICS apsolutno novi fenomen u svjetskim odnosima i svjetskoj ekonomiji. Mislim da nije vezan za stare šeme klasičnih zona interesa, te da Zapad, koji je po mnogim elementima više na nizbrdici nego na uzbrdici, ima razloga da se zabrine povodom BRICS-a - istaknuo je.

Međutim BRICS sada, a to će biti još uočljivije nakon proširenja, čine zemlje različite historije, tradicije, kulture, političke tradicije... Neke su, uprkos svim manama, demokratije, kao Brazil, Indija i Južna Afrika, dok Kina i Rusija imaju autoritarne režime.

Upitan kako takve zemlje mogu postići potrebnu homogenost, Dizdarević kaže da mogu zbog toga što oni elementi za ujedinjenje ili razjedinjenje na kojima smo mi odrastali, na kojima je svijet odrastao, čak i u mentalnom smislu, više "ne igraju".

- Igra isključivo brutalni interes. I u tom interesu i u toj matematici, pogledajte kako je Izrael počeo ubrzano da se veže s arapskim zemljama, a sa druge strane što je taj arapski svijet bio spreman na ekonomskom nivou, na interesnom nivou da uđe čak i u priču sa Izraelom, potpuno zaboravljajući ono što bi prije 15-20 godina bilo nezamislivo. Hoću da kažem da je stvar u tome da nismo još spremni da prihvatimo da ništa drugo na planeti u ovom času nije bitno osim interesa u najbrutalnijem smislu - rekao je.

Jedna od zemalja BRICS-a, Indija, u srijedu je obavila hisorijsko slijetanje letjelice na Mjesečev južni pol.

Govoreći o značaju tog događaja, Dizdarević kaže da se i to na neki način uklapa u ovo o čemu je govorio.

- Nismo bilo svjesni šta može da postigne zemlja koja nam je bliska iz filmova i literature kao nešto "šejtansko", šareno, zanimljivo na svoj način, nešto što ne pripada zapadnoj civilizaciji. Nismo razmišljali o tome da ne može ne postojati kapacitet u zemlji koja je prešla Kinu po broju stanovnika, pa smo sad odjednom iznenađeni što je Indija to postigla - naveo je.

Upozorio je da to što je Indija to ostvarila ne znači da je prestigla neke druge zemlje u svemiru.

- Ali nisam iznenađen uopće. Mislim da je bilo pitanje trenutka kad će taj kapacitet Indije, sa svom pameću koju ima, da izbije na površinu - zaključio je Dizdarević u razgovoru za Fenu."


IZVOR

Tri zanimljive tvrdnje:
-BRICS počiva isključivo na interesima;
-zapad nije računao da će rat u Ukrajini trajati ovako dugo i
-rat u Ukrajini je ubrzao stvaranje bloka nezavisnog od zapada.

[Boro Prodanic]

Komentar na "tri zanimiljive tvrdnje":

- danas sve počiva isključivo na interesima, posebno međunarodna politika;
- Zapad redovno ne proračuna dobro vojne intervencije poslednjih 30 godina;
- da nije rat u Ukrajini, ubrzalo bi nešto drugo, točak istorije jednostavno se vrti, nekad brže, nekad sporije.