PALUBA
March 29, 2024, 11:21:17 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Pravilnik za prenošenje vesti na forumu PalubaInfo
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 [2] 3 4   Go Down
  Print  
Author Topic: Историјски развитак полицијских власти у Србији (1793-1869)  (Read 12393 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #15 on: April 16, 2023, 07:47:43 am »

Трећи период. (1815 - 1835)

Познатим уговором о миру између кнеза Милоша и Марашли Али-паше, поред осталог, утврђено је и ово:
1. Да се Турци у будуће не мешају у купљење порезе, већ да исту купе сами српски кнезови;
2. Да код сваког муселима седи по један српски кнез без кога муселим не сме Србима судити, и
3. Да се у Београду установи српска Народна Канцеларија, у којој ће заседавати по један кнез из сваке нахије ради суђења већих кривица Србима31).
После овог, у времену у коме је постао, по Србе веома корисног мира, приступило се одмах унутрашњем уређењу земље.
Скупштинском одлуком од 19. децембра 1815. год. задржата је и даље стара административна подела земље на 12 нахија32), и решено да се у свакој нахији постави по један главни кнез и потребан број главних кнезова за Народну Канцеларију у Београду. На овој истој скупштини утврђене су и дужности главних кнезова, у овоме: да се старају о прикупљању пореза; да извршују све заповести које им буде издавао врховни кнез; да се старају о одржању реда и сигурности у повереној им нахији, и да ислеђују и суде како грађанске тако и кривичне ствари33). Поред овога, главни кнезови имали су и власт над свештенством у својим нахијама, па су још и судили брачне спорове.
Противно оном што смо видели у првом периоду: да нахијске старешине немају никакве судске власти, и да судови обављају већи део полицијских дужности, у почетку трећег периода кнезови су и полицијске и судске и извршне и војне и финансијске и духовне власти. Према оволиком делокругу њихове власти, главни кнезови су, после кнеза Милоша, били највише старешине у земљи, док је у првом периоду, као што смо видели, поред Вожда постојао и Савет, за тим магистрати, па тек онда кнезови.
Разлика између главних кнезова овога доба и оних из првог периода и у томе је, што је у првом периоду кнезове бирао народ, а у овом трећем сам врховни кнез, као и све остале државне службенике.
Сваки главни кнез, приликом свог наименовања за нахијског управника, добијао је од врховног кнеза нарочиту горњу одећу - бињиш - за знак старешинства, а поред овога и нарочите писмене дипломе, у којима су, поред утврђивања у звању, биле у неколико одређене и њихове дужности.
Једна таква диплома издата је још 14. новембра 1815. год. обркнезу грочанске нахије Вићентију Петровићу, и гласи:

'Велики ест Бог! и велика ест благост и милост Божиа, која е избрала славному роду Сербском, врховнаго кнеза, и правитеља Народа нашего, за увести преслатки мир и тишину в' земљи нашој Сербиј!
По указу пресветлаго и милостиваго нашего Царја Султана Махмута; и честитога и великога везира Марашли Али Паше Уруменлијскога: вједомо свакоме творим, како ја долу подписаниј верховниј кнез и правител Народа Сербскаго, по смотренију моему изабрах Господара Вићентиа Петровића за обер кнеза нахије грочанске способна бити, кое њега властију моеју пред Народом постављам и препоручујем њега код сви поштенородни кнезова и кметова селски од нахије грочанске, што би њега за истинита обркнеза препознали, и њему пристоину чест одавали и у свакоме послушанију били; и заповести мое сваке кое преко Господара Вићентиа обер кнеза у нахиј излазити буду свагда слушали и исполњавали, ако би се кои непослушник или преступник ове наше заповјести нашао, онаи ће сваки под страшни одговор пасти, и најпооле свога живота лишити се оће; на кое ему даем ово писмено потверждено печатом герба моего болшаго ради вјерованиа.
Злочинца уфати, или ако се неби уфатити дао, да га може убити; по заповјести моеј.34)

Дано у Влашкој                          Милош Обреновић
Нахије Грочанске,                      Верховни кнез
14. Новембра 1815.                    и правитељ Народа Сербскаго.'

У дипломама, које су доцнијих година (1819. и 1820.) издавате главним кнезовима, ставља им се нарочито у дужност да у повереним им нахијама одржавају ред и сигурност; да с кнезовима и кметовима истребе 'ајдуке горске и сваке друге злочинце' и да пресуђују 'велике и мале распре које кнежински кнезови и кметови не би могли пресудити', а ако би међу њима било и таквих, које и они не би могли пресудити, да јављају врховном кнезу.
Надлежност главних кнезова за суђење најбоље се види из једног писма кнеза Милоша од 24. јануара 1822. год., упућеног главном кнезу нахије пожешке, у коме се вели ово:
'У писму вашем од 23 јануара сообшчавате ми више случаја, како је пет људиј у пожешкој нахиј погинуло, и како се догађа и више други прикљученија, која захтевају пресуђеније законно.
На то вам препоручујем, да ви пресудите све друге случаје и тужбе, кромје случаја, гди се главе тиче. Овакве тужбе, т. ј. о самовољном убиству и о убиствима другим шиљите мени амо.'35)
По тврђењу Вука Караџића36) међу главним кнезовима једини је био Господар Јеврем, који је могао погубити човека без знања кнеза Милоша.
Дужни смо још нагласити, ради потпуности ових редака о главним кнезовима, да су првих дана по новом ослобођењу (децембра 1815.) за главне кнезове по нахијама постављени: Вићентије Петровић за београдску и грочанску нахију, Прота Матеја Ненадовић за ваљевску, Милета Радојковић за јагодинску, Ђорђе Парезан за крагујевачку, Радосав Јелечанин за пожешку, Марко Абдула за пожаревачку, Јован Обреновић за рудничку, Вујица Вулићевић за смедеревску, Никола Новаковић за соколску, Илија Марковић за шабачку, Јован Мићић за ужичку, Милосав Здравковић - Ресавац за ћупријску и Јова Стевановић за Пореч37).

(наставиће се)


31) Вукова Грађа за Српску Историју нашега времена, стр. 132.
32) Пореч, као врлетни предео са 20 села није придружен ни једној нахији; већ је добио свога засебног кнеза.
33) Финансије и Установе обновљене Србије од Мите Петровића, стр. 507.
34) Исто, стр. 508.
35) Исто, стр. 594.
36) Грађа, стр. 191.
37) Финансије и Установе обновљене Србије од Мите Петровића стр. 606, и Поменик од М. Ђ. Милићевића стр. 673.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #16 on: April 21, 2023, 05:59:21 pm »

* * *
Поред главних кнезова, као представници полицијске и судске власти овога доба јављају се још и муселими, кнежински и срески кнезови, и сеоски кметови.
Као што смо већ видели из уговора, закљученог између кнеза Милоша и Марашпи Али-паше, у сваком нахијском граду и већој варошици поред чисто српских власти остали су и муселими и кадије ради суђења спорова између Срба и Турака у друштву са српским кнезовима. Положај њихов био је једнак са положајем главних кнезова, само што су они зависили од везира, а ови други од врховног кнеза.
Надлежност и дужности муселима овог времена, као и њихов однос према српским властима, најбоље се види из овог прилога38):
'По указу Честитог и великог нашег везира Марашли Али-паше уруменлискога и Белиградскога, и верховнаго нашега кнеза и правитеља Народа Сербскаго Милоша Обреновића опредељује се Муселиму свакоме, и кнезу од Нахие ово Наставление како се имају владати како што ниже гласи!
1-во Дозвољено је Муселиму човека кривца, за његова дела, глобити; глобити је Муселиму дозвољено највећу глобу, до 50 гроша што се дотиче веће кривице то јест до убиства, кои убие човека, то се Муселиму забрањује, но таковаго кривца свакога да има у Београд честитом везиру и верховном кнезу послати; а његов маал да се има продати и начинити глобе до 1000 гроша, од те 1000 гроша да има узети кадија 100 гроша Ресума, а 100 гроша да има узети Муселим глобе а 800 гроша да се има у Београд везиру послати, а за мале глобе човеку каштиге кривцу коликое гроша толико батина.
Човека убице ако му неизиђе у његовом малу свему 1000 гроша оно колико му мање изиђе онолико нека се узме.
2-го Ако се гди нађе у Нахији, да девоика роди с ким копиле и не удави га, то да има онај човек дати 500 гроша глобе за таково дело а девоика нека рани дете, ако ли се случи да девоика удави дете, то да има платити, и човек 500 гроша, такођер и девојачка кућа да има платити 500 гроша глобе што се усудила давити дете; акое момак бећар да мора узети Девоику.
3-ће Проче случајне смерти акосе гди у коему селу догоде, те ест ако некога човека убие дерво, или се у воду удави; или га уеде бесан пас или змија, и такови човек умре, то такови човек да се укопати неможе докле недође муселимов човек и не види таква мертва човека; и таковима глобасе никако узети неможе само ћевш 12 гроша 6 гроша кадии штоће у Београд јавити;
4-то Терговац сваки кои потера терговину какву на воду таи да има сваки дати 6 гроша Муселиму за тескеру а везиру 55 гроша за изун, другојачије да не може терговати; такођер и јабанац терговац кои дође ради терговине и таки сваки да мора дати Муселиму 6 гроша за тескеру;
5-го Ради пуштања жене; жена никаква свога човека пуштити неможе; а човек ако кои са узроком неким своју жену пушта, то такови да мора својој жени ак 4 паре на дан платити коликое за њиме седила.
6-то Дозвољеное Муселиму; кантар Беглучки держати у Чачку, у Карановцу, у Терстенику и у Пожеги, и од сваке меане на месец сто пара узети, за кантар на сваку чекију опредељујесе 2 паре узети;
7-мо Мурасела дозвољава се узети на сваки саат грош, штоће кривца довести;
8-мо За Карађорђина вајта и Сулеман пашина да се нема ништа пресуђивати, но од какое ето у Београд честити и велики наш везир Марашли Али-паша;
9-то Акоби кои момак отео девоику пак на суду девоика казала да неће за њега поћи онаи момак сваки, под велику каштигу подпада; ако би девоика за момка сама отишла пак девојачка мати и отац повикали да је Девоику момак отео таки даи има Суду јавити; ако Девоика рекне да е добра воља то момак нека даде воиводи оку каве, пак нека води Девоику!

У Крагујевцу 815.        (М. П.)        Милош Обреновић верховни кнез
Декем. 10.                                       и правитељ Народа Сербскаго


38) Из необјављене збирке докумената г. Миленка Вукићевића.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #17 on: April 21, 2023, 06:02:02 pm »

--------------------------------------------------------------------------------------------
Наставлениа кнезу од Нахие штосе има Муселиму на конак сваки дан давати:
1-во 60 ока Зоби, на дан сваки,
2 = 20 Леба на сваки дан,
3 = 7 (ока) Меса на сваки дан,
4 = Сена и дрва колико год њему за потребу буде, штое досад био, и сад до новога месеца да има примити 300 гроша; а од сад Муселимусе опредељује на сваки месец дана, примити у готовим парама 600 гроша: за проче његове ситне потребе кое овде и закључивамо унапредак Муселим да има иа сваки месец примати.

У Чачку               (М. П. )           у место Господара Милоша
815 Дек. 12 .                             кнез Ђуко Филиповић
                                               
                                       Павел Теодоровић
                                       секретар верховнаго кнеза

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #18 on: April 21, 2023, 06:05:44 pm »

До 1820 год. муселими су, у друштву са кнезовима, судили и Србима и Турцима, а од тог доба, услед заваде кнез Милошеве са Марашлијом и установе судова у овој и идућој 1821. год., сва судска власт за Србе пренета је на судове, а муселими су остали да суде Турцима све до 1830. год. Султанским хатишерифом од 3. августа исте год. пресечено је свако турско мешање у унутрашњу српску управу, и изриком казано (чл. 10), да 'Муселими и воиводе неће више пребивати по частима Србије, гди нема градова, и правосудије реченога места вручава се за унапредак реченоме кнезу'39).
Међу актима Народне Канцеларије, који се сада чувају у Државној Архиви, има њих неколико, који се односе на постављање, отпуштање и рад муселима у опште. Из ових акта јасно се види, да је кнез Милош на муселиме обраћао велику пажњу, и утицао знатно на њихово збацивање и постављање.
'На ваше зактевање и народно, вели се у једном акту Народне Канцеларије од 2. јуна 1819. упућеном кнезу Милошу, да се војвода јагодински због његова рђава поступка промени, совршено је, и за војводу у Јагодину ето одлази Гавазбаша, а у Смедереву одлази Салт Ефендија које обзнанајући остајем. Ваш Георгије Поповић
Треба још знати, да су муселими, као и остали српски чиновници, примали плату из народне касе, која им је до 1830. год. износила по 1000, а од тог доба по 500 гроша на месец.
   
39) Сербске Новине за 1834.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #19 on: April 22, 2023, 08:55:37 am »

* * *
Као год и за време првог устанка, тако су исто и сада нахије биле подељене на кнежине, у којима су били старешине кнежински кнезови. Оно што су главни кнезови били у нахијама, то су кнежински били у кнежинама. И њих, као и главне кнезове, постављао је сам кнез Милош, само што су њихове дипломе биле нешто мало друкчије. У њима им се изриком препоручује да извршују наредбе главних кнезова, и да им о сваком важнијем догађају у кнежини подносе извешћа. Ради што бољег и правилнијег схватања њихових дужности и положаја, према главном кнезу, исписујемо овде, као најпотпунију међу свима, диплому Хајдук-Вељковог брата Милутина Петровића, која гласи:
'Љубав ваша, верност к прељубезноме отечеству, точное исполнение дела досада вама вручених, и проча качества ваша, обратилу су внимание мое ова на ползу и послугу отечества нашего употребити; и тако наименуем и потверждавам вас кнезом кнежине Омоља, у пожаревачкој нахии, и заповедам да заступите празное место почившаго кнеза Маринка. Ви ћете по примеру прочих кнезова у истои кнежини од главнога кнеза Стефана Добринца заповести примати, све што се дела народња и различито догађа у кнежини вам врученои случи, јему, кнезу Стефану Добринцу, јављати. И порез на кнежину вашу припадши њему издавати, и заповести његове са сваком ревностију исполњавати. Притом ја несумњам да ви не само сиротињу угњетавати нећете, но онои нарочито од свакаго нападствованија и неправде како од междусобне тако од вашик и туђик млађих бранити. Преступника казнити по извиденију добра дела његова. Дозвољава се вама до двадесет и пет штапа, и то као человека штапом танким. За виша пак преступленија са знањем нашего главнога кнеза описав сва дела преступника пошљите у Београд у канцеларију народну на пресужденије. Глобити или неправедно отимати недозвољава се никому буди какову пригрешенија било би. Акол ли кнез или обранитељ народни буде преступник, преступление животом да плати. Но имание његово остаће невредимо за уживање деце његове. Кнез преступиви ово урежденије не само што свакому отетое повратити, и с чина свога избачен бити мора, но к тому и без чесно наказним бити имат. При том кметовом и целом народу у врученои вам кнежини омољској остреише налажем вама свако почитаниие, повинованиие у место мене одавати и у исполненију народи дела сваку рукопомоћ чинити 9. маја 1820. № 577.'40)

40) Грађа за историју Краљевине Србије од Браће Петровића књ. I. стр. 209.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #20 on: April 22, 2023, 09:03:33 am »

Као што се из ове дипломе види, кнежински кнезови били су непосредно и у сваком погледу потчињени главним кнезовима. Оно што је врховни кнез био за главног, то је овај био за кнежинског кнеза, а сва тројица били су апсолутни господари: први у земљи, други у нахији, а трећи у кнежини. Систем управе, дакле, био је један исти, али је разлика била у територији.
Поред извршивања наредаба врховног и главног кнеза, важније дужности кнежинских кнезова још су се састојале:
а, у одржању реда и поретка у земљи;
б, у истраживању злочина и злочинаца;
в, у суђењу како грађанских тако и кривичних ствари;
г, у купљењу порезе и надзору над сеоским кметовима.
Ово су, као што рекосмо, само важније дужности кнежинских кнезова, а иначе су они били надлежни за све и сва у својим кнежинама.

Први кнежински кнезови у новоослобођеној Србији, који су кнезовали у 1816. и 1817. год., били су ови:
I. У нахији београдској:
1. Павле Маринковић - Гошнић, из Зеока, у кнежини колубарској, која се доцније по њему дуго звала Гошнићком;
2. Никола Катић, из Рогаче у кнежини космајској;
3. Живко Михаиловић, из Умчара у кнежини грочанској;
4. Никола Станковић, из Остружнице у кнежини посавској, и
5. Аксентије Миладиновић, из Чибутковице у једном делу колубарске и посавске кнежине.

II. У нахији ваљевској:
1. Јован Бобовац - Симић, из Бобова у кнежини подгорској;
2. Ранко Тешић, из Мионице у кнежини колубарској;
3. Гаја Дабић, у кнежини посавској, и
4. Јовица Милутиновић у Ваљеву.

III. У нахији јагодинској:
1. Илија Вукомановић, из Доње Сабанте у кнежини левачкој, и
2. Милоје Тодоровић, из Црнче у кнежини беличкој.

IV. У нахији крагујевачкој:
1. Петар Топаловић, из Кусатка у кнежини гружанској,
2. Милутин Савић - Гарашанин, из Гараша и Јован Тополац у кнежини јасеничкој, и
3. Ђорђе Парезан, из Брзана у кнежини лепеничкој.41)

V. У нахији пожаревачкој:
1. Маринко Џодић, у кнежини хомољској;
2. Павле Душманић - Богдановић, из Душманића (Пек) у кнежини голубачкој;
3. Стеван Добрњац, у кнежини моравској;
4. Милун Гавриловић, у кнежини печкој;
5. Стока Дамњановић, у кнежини рамској, и
6. Петар Милојевић, у Звижду.

VI. У нахији пожешкој:
1. Никола Костић, из Мрсаћа у кнежини карановачкој;
2. Радосав Марковић, у Чачку, и
3. Филип Тајсић, у Драгачеву.

VII. У нахији рудничкој:
1. Ђорђе Остојић, у кнежини моравској;
2. Мирко Миловановић, у Црнућу, и
3. Јован Лазић - Козељац, у околини Рудника.

VIII. У нахији соколској:
1. Петар Васић.

IX. У нахији смедеревској:
Милосав Лаповац из Лапова у кнежики моравској; Сава Љотић у Смедереву и Станоје Седларовић у Смедереву.

X. У нахији ћупријској:
1. Стојан Петровић.

XI. У нахији шабачкој:
Марко Штитарац из Д. Добрића у Јадру, у кнежини поцерској;
Сима Катић - Прекодринац вршилац дужности кнеза у кнежини мачванској; Раде Радосављевић у кнежини тамнавској; Марко Костић у кнежини посавској, и
Сима Слома у Шапцу.

XII. У нахији ужичкој:
Михаило Радовић из Родобућа у Ужицу, Јован Демир из Драженовића у кнежини пожешкој, за тим кнез Петар и кнез Шибалија, не зна се у којим кнежинама42)


41) Крајем 1816. Парезан је постављен за нахијског кнеза.
42) Изложена имена кнежинских кнезова преписана су са оригиналних акта у Државној Архиви, за сваку нахију понаособ.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #21 on: April 22, 2023, 09:17:28 am »

Што се тиче среских кнезова, они су по власти били нешто мало старији од сеоских кметова, а у последње време, око 1820. год. идентификовани су у свему с њима, док их најзад није сасвим нестало. Поставлење њихово извршено је једновремено у целој Србији, као што се види из овог писма:
'По саборном уговору и определенију за опште Благостојаније и постојанство мира по свим нахијам определисмо уредбу поставити тако опредељујемо Гдина Н. Н. да он са овим налогом по нахиам Н. Н. проити може, људе главне и кнезове свакога среза поменути нахија собрати и сваком своје дело заказати, са согласијем кметова сваком селу кнеза избрати, и таковога нам имено објавити којему од в. сл. канцеларије писмено изслати се буде: зато свим старешиннам, Свештенству, кметовом и свему народу с овим препоручујемо да би с поменутим Господином Н. согласно о том бдели речене кнезове избрати и да га у свему што се општег благостојања тиче послушате и заповест за злочинце како нареди да извршите и такове истребите, равне и јемство један за другога учините да злочинца у напредак бити неће. Крепости и достоверности ради ово писаније дајемо Г. Н. Н. да га сваки као од верховне власти опредељенога комесара призна'43).
Као што се види, били су одређени нарочити комесари, махом нахијске старешине, за избор среских кнезова, чије су дужности била чисте полицијске.
Год. 1821. срески кнезови укинути су потпуно, а њихова власт пренета је на кнежинске старешине и сеоске кметове. Ови последњи имали су, у сваком погледу, много већу власт но за време првог устанка, а зависили су од кнежинских старешина. Судећи по једној уредби од 1825. год., о којој ће доцније бити више говора, сеоски кметови овога доба судили су у првом степену све грађанске ствари, а у кривичним предметима могли су казнити до 10 штапа.

43) Писма Кнежевске Канцеларије у Државној Архиви од 1814-1817 год. стр. 37.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #22 on: April 22, 2023, 09:52:24 am »

* * *
Изложена организација полицијских власти и њихова надлежност како за кривичне тако и за грађанске ствари остала је недирнута све до установе нахијских судова.
Први нахијски суд, под именом 'Суд Народни Србски' установљен је у Крагујевцу год. 1820., а други у Пожаревцу почетком 1821. год., под именом 'Совјет Пожаревачки'. Дужности и надлежност овог последњег може се у неколико видети из ове забелешке у кнежевом деловодном протоколу:
'Дато објавленије свакому кнезу обшчествам у нахији пожаревачкој како је Господар определио Здравка Станишића из Пожаревца, и Петра Герчића из Свине44), да они два седе у Пожаревцу и свако расужденије разним преступленијам међу људима творе, које у состојанију неби били учинити нахијски кнезови, што неби они могли разсудити, да имаду их слати Господару у Крагујевц на пресужденије. Тога ради наложено је свакому кнезу, и кметовом, и прочим житељем у Нахији Пожаревачкој, да би признавали речена два човека за судије њиове, од Господара нато опредељене, и њиовим пресужденијама повиновавати се. За опомоћника им у служби опредељујемо Госп. Симеона Урошеваћа из Пожаревца' (Бр. 493 од 28 апрула 1821. год).
Из Наставленија кнезовом устројеног суда Пожаревачког од 27. јула 1821 год.,45) види се да су постављене судије судиле у друштву са нахијским кнезом, равноправно 'нетражећи у том никаква првенства, но на коју страну буде више мњенија'.
Подобно судовима у Крагујевцу и Пожаревцу, год. 1823. установљени су нахијски судови у Чачку, Јагодини, Смедереву, Ваљеву, Шапцу, а идуће 1824. год. у Брусници, Свилајнцу и Ужицу, али са много одређенијим и разноврснијим дужностима. Поред чисто судских ствари, ми видимо да се и сада, као и за време првог периода, на судове преноси и један део полицијске власти, истина много мањи но у првом периоду. као што је надзор над путницима, пасошима, старање о реду, итд.
Ово се јасно види из података о устоновлењу смедеревског, ваљевског и шабачког суда, које смо нашли у Државној Архиви, и који гласе:

а, за суд смедеревски:
'Дано пуномоћије кнезу Кузману Марићу и Петку Пантелићу из Липа: Да су кнезови вароши Смедерева, гди непрестано да пребивају, и сваку распру житеља смедеревски, у споразуменију са Петром Вуличевићем да извиђају и реше, заплетене пак, коима решења дати немогу, да пошљу Господару. При том налажемо им, да мотре на сваки поредак у Смедереву, и да тачни тефтер о том воде, ко долази у Смедерево, и ко одлази из њега, ниту икога без пасоша да пусте, да путује, и, кога без пасоша увате, да по 25 штапа ударе'.
Изложени реци заведени су у кнежевом деловодном протоколу 31. јуна 1823. год. под Бр. 1132, а под Бр. 1151 од 24. истог меца стоји ово:
'Одговорено Петру Вуличевићу у Смедереву на писмо његово од 23. т. м., писано Симеону Урошевићу, секретару Господареву бившем с Господарем у Пожаревцу: Да кнезови напишу на печату свом 'Печат кнезова суда Смедеревског'. Од пасоша, који иду изван пашалука нашег, да наплаћује по 1 грош, а од идући по внутрености по 20 пара, од сиромашни по 10 пара, а од са свим убоги ни паре. Од крадљиваца нек наплаћују сугубо, колико стаје украдена ствар, прву половину нека даду притежатељу ствари, а другу да уставе при себи народне касе ради. Од наплаћивања дуга каква да узимљу по нешто ресума: а кад ко прода другом миљак какав, и они даду му тапију на то, нек наплаћују по 2 гроша за ту тапију.

б, за судове у Шабцу и Ваљеву:
'Писано Г. Ефрему: Да к установленију болег поредка и бржег пресуђења распра и жалба, и к његовом одохновениију, опредељује Господар: Да се установе судови у варошима Шабцу и Ваљеву, кои ће не само с местним распрама занимати се, но и наијске пресуђивати. Зато да он, Г. Ефрем, постави те судове у Шабцу и Ваљеву: у Шабачки да постави једног чаршилију и једнога кнеза из Н. Шабачке за судије, и да им нађе и узме собу какву пространу под кирију за судилиште њино. Кнез Слома остаје коначким кнезом. У суду ваљевском да буду кнез Јовица Милутиновић, и још један кнез из посавске кнежине. Кнезу Јовици да закаже, да се окане уобичајени своји разни закидања људи. Кнезови оба суда да буду људи и честни, и поштени, некористољубиви и беспристрасни, притом у судејским делима колико толико вешти. Г. Ефрем да ји настави, како им се треба владати, особито да им закаже: да по сокаци распре не суде; и да сва дејанија и пресужденија у протоколе записују тачно и савестно. Суд ваљевски да се послужи садањим Кн. Јовичиним писаром, а суду шабачком да нађе Г. Ефрем писара'. (Кнежев протокол Бр. 1216 од 1. јуна 1823. г).
(наставиће се)


44) данашњи Петровац.
45) Грађа Браће Петровића књига 1-ва стр. 271.

« Last Edit: April 23, 2023, 07:55:54 am by JASON » Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #23 on: April 23, 2023, 07:58:09 am »

Поводом ове наредбе упутио је Господар Јеврем 15. јула исте год. под Бр. 602 писмо кнезу Милошу ове садржине:

'По височајшем определенију вашем од 15-ог сега № 1216 и како што сте ми наложили изабрати Кнезове за судије у главним варошима Нахије Шабачке и ваљевске јасам определио у Шабцу бившег коначког кнеза Симу Михајловића (Слому) и Станка Тришића из Мачве, Села Црне Баре; у ваљеву пак кнеза Јовицу Милутиновића и Николу Симеоновића из Бабине Луке од Посавске кнежине, коима и наставленије дао јесам какоћесе по налогу вашем владати; толико нисам им знао за ресум определити, коликоће и од кое стране узимати будући да у вашем писму за исту рубрику неопределително стои. Зато покорњејше молим дабисте благоизволили нам отом упуствованије послати илиће узрочна страна, или она која тужи и новце прима ресум плаћати и колико.
Друго, молим учините милост јавити нам по коликоћемо пандура судијам определити. Како ће се кнезови исти обдержавати? Хоћели трапезу у конаку нашем, или особито имати? - Кнезови хоћели, као досад за крађе и проче мале ствари у кнежини извиђати и пресужденије чинити, илиће слати свакога рода преступнике у опредељено судове; ибо и кнезови Нахијски ако неби у суд послали негоби пресужденија чинили морали би протокол држати, које је готово невозможно. За сва ова молим за милостиво наставленије, да могу кнезовом Нахијски тачно објавленије изаслати, какоћесе у сотношенију са судовима правилно владати, даби дела точније водити се и исправније совершавати се могла. Препоручујући себе високој милости вашој и љубећи благодетелну десницу вашу јесам свагда.

вашего Сијателства
покоршејши брат и слуга
Ефрем Обренович.'

Поводом овог писма у деловодном протоколу под № 1354 – 19 –VII - 1823. год. заведено је ово :
'Одговорено Господару Ефрему на писма његова од 15. овог меца: да је списак преступленија бобовчеви овде донешен, и он у испит предузет нешто признаје а нешто одриче, о коем писаће му се другом приликом обширније; од она два предложена кмета за кнеза кнежине бобовчеве постављен је овди Анта Лелић, којему је и диплома изложена, и послата да му је Господар Ефрем преда; изабране од Г. Ефрема кнезове за варош Шабац и ваљево, одобрава Господар, само да мотри да се по Наставленију Господаревом владају; узимаће исти кнезови ресум под именом пресужденије ниже но што су турци узимали; да им ое определе два пандура; сваки од њи имаће годишњу плату од 1000 гроша; суд њихов да се издржава; Нахијски кнезови могу мале распре по нихијама извиђати и пресуђивати сами, а крађе битне и преступленија да јаве и шаљу кнезовима Суда, од њи да се ресум дупло наплати, и како ово тако и проче приходе, какоти пасоше, пресужденија деобе и прочаја, составе у касу једну, и точан рачун о том да могу свагда предати, ибо од тие новаца плаћаћесе реченим кнезовима ајлук: криминална дела да се јављају врховној власти.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #24 on: April 23, 2023, 08:02:12 am »

Поред надлежности и дужности нахијских судова, из изложених редака види се још и њихов одпос према чисто полицијским властима: нахијским и кнежинским старешинама. Већ и сам тај факт, што су надзор и контрола над радом нахијских судија били остављени нахијским старешинама, јасно доказује зависност судова од нахијских старешина бар у прво време њихове (судске) установе. А кад се овоме дода још и познати факт, да су нахијске старешиине имале право извиђања и пресуђивања извесних, омањих ствари независно од судова, као и да су имали право заседавати и судити у судским заседањима, онда је, мислимо, довољно јасно да су судови, у прво време њиховог установљења, били сасвим у рукама нахијских старешина, и поред свију наредаба кнеза Милоша да се приликом суђења не тражи никакво првенство већ да се пресуђује по већини мњенија. Ово се, поред осталог, јасно види и из једне наредбе Јефрема Обреновића, као старешине шабачке и ваљевске нахије, упућене 'Благородним кнезовом от канцеларије Суда Шабачког'. У њој се вели ово:
'Глишу Симића из Мравске Н. Шабачке, коег везана пошиљем, у апс ставите, и одмах у оков баците нек с прочим Апсеницима ради, до даљег моег о њему расположениа.

у Каони                                                   в прочем есам
2. Августа 823                                         Ваш Благожелатељ                                    
№ 658                                                    Ефрем Обренович46)


46) Из необјављене збирке докуменага г. Миленка Вукићевића
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #25 on: April 25, 2023, 05:36:54 pm »

Противно овом, као што смо видели, у првом периоду нахијским старешинама било је изриком забрањено да се мешају у судске послове. Једновремено са установом нахијских судова (1823. год) и Народни Суд у Крагујевцу уздигнут је на степен 'Обшченародног Суда' са задатком: да извиђа и пресуђује дела и распре свега народа Београдског Пашалука. У акту којим је овај суд установљен изјављује се жеља, да се он 'уподоби са благоустројеним судејским заведенијама просвјешченима царствама'.47)
Ове исте год. и Народна Канцеларија у Београду претворена је у Београдски Народни Суд за Београђане и београдску нахију, али пошто је људима из целе нахије било далеко долазити у Београд, то је доцније (год. 1825.) нахијски суд премештен у Рогачу а у Београду су остала само 2 - 3 кнеза ради договарања с Турцима и суђења београдским грађанима.48)
Год. 1824. установљен је 'Совјет Сербски' који је имао 'чином својим подобно бити први до владатеља судовима или - ти канцеларијама а по примеру Сената који је био у прошаста времена'. Нахијске старешине, у договору с народом, имале су изабрати из сваке нахије по једног 'чесног и способног човека' за члана Совјета који је заседавао у Крагујевцу, и чији је задатак био да се у споразуму са кнезом брине о унутрашњим и спољашњим пословима земље.
'У призрењу внутерни дјела - вели се у акту кнежевом о установљењу Совјета - би ће стараније совјета србског уводити благостојаније и задовољство народа нашег, свим могућним средствима, одржавати мир, тишину и сваки поредак у њему, решавати у согласију самном, и по законима и по обичајима земаљским, дела која не би могли ни судови наши, ни кнезови нахијски решити, разполагати потребне данке на народ, и сабирати иј, водећи тачни рачун о приходима и расходима; издавати како судовима, тако и кнезовима нахијским о свим поменутим потребама нуждне указе и настојавати о точном извршенију такови.'
Писмо се завршује овим речима:
'Кнезовима и старешинама народним вообште, набљудаваће совјет србски сваку учтивост о пристојним почитанијем, но при том и свако безпристрастије и правосудије к онима од њи, кои би у извршенију дужности свои што нибуд погрешини. Кнезови и старешине народне напротив, даваће свето повинованије свим дјејанијама Совјета србског, а членовима његовим оно почитаније, које су мојем лицу дужни одавати.'
Установом Совјета, као највишег судског, административног па и политичког тела у земљи после кнеза Милоша, измењен је знатно и положај полицијских власти, а нарочито нахијских старешина.
Имајући за задатак да се стара о унутрашњем благостању, миру и поретку у земљи, и да у овом смислу издаје потребне наредбе полицијским властима, Совјет је самим овим постао највиша полицијска власт у земљи после врховног кнеза, а овим је и власт нахијских и кнежинских старешина, која је већ била начета установом судова, још више опала, јер је сада зависила и од кнеза и од Совјета.
Последице ове зависности показале су убрзо у пракси на штету полицијских власти. Јуна 6. год. 1825. Совјет је, у споразуму с кнезом Милошем, издао под Бр. 568. уредбу о суђењу49), која се може сматрати као наш први, судски поступак, и са истом судску власт кнежинских старешина ставио под контролу нахијских магистрата (судова). Суштина ове уредбе у томе је:
а., Да се парничне странке морају прво судити код свог кмета, затим код кнежинског кнеза ако би са пресудом кмета биле незадовољне, и најзад, код магистрата ако би и са пресудом кнезова биле незадовољне, и
б., Да судови суде у споразуму с нахијским кнезовима.
И ако овим судска власт није била сасвим истргнута из руку полицијских старешина, ипак је знатно ограничена, и заштићена од самовоље и грубих погрешака којима је обиловало време пре установе судова и ове уредбе. Идуће године издато је више уредаба полицијских, па међу њима и уредба о крчмењу пића, која гласи:

'Благородним Господаром кнезовом Магистрата Шабачког у Шабцу
Благородна господо кнезови
Здравствуите!
По Налогу Его Књажевскаго Сијатељства Гооподара Милоша Обреновича препоручујемо вам, да у Чаршији вашој објавити дате, да сељак или кои са стране, никаково пиће у Чаршији не крчми, кромје Меанџие у својои меани. Странни пак и сељак, кои би каково пиће у чаршију продаје ради донео, може или ђутуре, или на кантар од пет ока и то на више продавати; следователно ниже од пет ока забрањује имсе. К тому објавите и то, да странни кои ту дућана не држи, и какову робу продаје ради са стране донесе, да не може ту у чаршији по на један комад продавати, већ да може донешену робу у Ан стоварити, чаршилијама на топтан, и на већу суму, продавати.
Ову Его књажевскаго Сијатељства и Суда Народњег заповест у чаршију вашу обнародовавши старајтесе, да се она и у двиствие приводи, и тачно набљудава.

№ 1136                 
у Крагујевцу .
15 - 9 - вра 1826 год.       Суд Народни Србскии50)


47) Финансије и Установе обновљене Србије од Мите Петровића
48) Вукова грађа за Српску Историју нашега времена, стр. 101.
49) Суђења у кнежевини Србији пре писаних закона од Стеве Максимовића, стр. 14.
50) Из збирке необјављених докумената г. Миленка Вукићевића.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #26 on: April 25, 2023, 05:46:59 pm »

Год. 1827. Совјет је претворен у Велики Суд Народни, који је под 1. јануаром 1828. год, издао нову уредбу о суђењу, којом је у исто доба установљена и једна нова врста полицијских органа - варошки полицаји.
Наређења ове уредбе, која су се на њих односила, гласе:
§. 22. У согласију с кметовима варошким, да избере (магистрат) за кнеза варошког онаквог човека, кои буде зато дело способан, коиће плату своју од вароши имати, и коиће не само досадању варошког кнеза дужност но и полицајску исполњавати, и која у том састои се: да мотри на странке с пасошима и без пасоша у чаршију доходеће људе, и такове да Магистрату представља, да варошане наређује ноћу у патролу, која како од ватре, тако и од сваке опасности чаршију да чува. Да мотри у чаршији на опредељене таксе и мере њиове, и предступнике овог Магистрату да јавља. Да налаже у чаршији и по сокацима чистоту набљудавати и нато смотрение да има. Напоследак да мотри на онакове у чаршији људе, а особито на Бећаре, кои се ни у каквом делу незанимају, но беспослени скитају се, и такове Магистрату да јавља; кое Магистрат без добри Емаца у вароши и чаршији да нетрпи.
§ 23. Да на подозрителне и опасне људе особито внимание има, и кад такове трефи, од кое стране они били, да ји у апси, и овамо Суду Народњем известие онима пошаље.
§ 24. Да од Кнезова Нахијскији иште браве, кои би се у Нахији без Сајбије нашли, и кадсе њима такови предаду, да за сваког у три пазарна дана у чаршији преко телала објави, и акосе зато време Сајбија Браву нађе, да му га предаду, а коли се пак зато време Сајбија Браву ненађе, да с писмом своим за њега нама јави51).

Пада у очи, да су избор варошких кметова (полицаја) и надзор над њима остављени судовима, дакле онако исто као што је било у првом периоду са магистратуалним - вице полицајима.
И још нешто:
Из изложених редака, и §§ 12 и 20 ове исте уредбе, јасно се види да су судови у ово време били надлежни за један део чисто полицијских дужности, као што су: путне исправе, надзор над странцима и одређивање такса животним намирницама, а ове исте дужности обављали су судови и у првом периоду. Са развитком друштвеног и државног уређења, развијала се, сасвим природно, и власт судова на штету полицијске власти, али како појам о задатку и дужностима ове последње није још био пречишћен и опредељен, то је у пракси наступила једна мешавина између ових двеју власти, које је нестало тек после Сретењског Устава.
(наставиће се)


51) Право за 1885. год. стр. 331.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #27 on: April 26, 2023, 08:57:55 am »

Поред установе 'варошких полицаја', година 1828. обилује још једном новом полицијском установом. Уредбом Вел. Народног Суда од 16. маја ове исте год. № 263, по наредби кнеза Милоша установљена је у Београду нарочита полиција од тројице полицајаца, којима је за старешину одређан кнез варошки (Петар Лазаревић). У уредби се вели, да ће ову полицију плаћати и издржавати варош Београд 'пошто са осталима не даје никаква данка.'52)
Постављање кнеза Петра за старешину београдске полиције објављено је београђанима овом кнежевом наредбом:
'Сматрајући на злоупотребленија и непоредак, који је до сада међу житељима вароши и предградија Београдски, по свима честима чињен, и рад свему томе учинити конац; постављам кнеза Петра Лазаревића, кнезом варошким у вароши Београдској и к овој принадлежећим предградиама Сава Махали и Палилули. Њему је препоручено да у свему нужни полицијски поредак заведе и настојателно чува сврх чега и пространа Наставленија Моја има. Познавајући способности његове, надам се, да ће он достаточно дужностима званија његовог саотвјествовати: а кнезовима и кметовима, трговцима и еснафима и свима житељима Београдским и к Београду принадлежећих предградија: острејше налажем, да предименоватог кнеза Петра, за кнеза и старјешину свога признају, да се заповестима и наредбама његовим повинују и да му у име Моје пристојну почест одају. Из числа њихног неизузимају се ни страни, у Београду находећи се, подајници, кои су такође дужни, као што је и у свим прочим државама, обично живећи овде, владати се по законоустановлениама и обичним уредбама ово - земаљским; а ком би се између њих ова уредба несносна учинила, премда к взајмном поредку, безбједију, следователно и обшчем добру служи, и ниучему није противна њихним подајническим дужностима - ономе на вољи стоји не сједити у Београду'.53)
С погледом на државно-правни положај Србије у ово доба, изложена уредба веома је значајна са својих одредаба о странцима.


52) Ове податке о првој београдској полицији после новог ослобођења добили смо од г. Алексе Јовановића, државног саветника у пенсији.
53) Путопис М. С. Милојевића, стр. 6.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #28 on: April 26, 2023, 09:17:59 am »

Марта 3. год. 1829. издата је од стране кнеза Милоша и Народног Суда једна уредба, упућена у виду упутства 'Свима Кнезовима нахијским'. То је један од најдрагоценијих докумената за правилно појимање карактера, задатка, дужности, надлежности и права полицијских власти овог времена. Ради овога преписујемо је од речи из Права за 1885. год (стр. 114-119). Она гласи:
Его Сијатељство Господар и Кнез наш Милош Обреновић к немалом сожаленију своем дознао е за многе неисправности код неки Кнезова, да они данну им власт над народом на зло употребљавају; да су неки напрасни, неки по атару, или пизми суде, неки глобе себи дозвољавају, неки су небрежљиви у испуненију свое дужности, неки пак незадовољавају се с два посленника от главе више от народа истјазавају, и употребљавају ји не само на обработание домаћи миљкова, но на изнађенне беглучке или преорате сеоске њиве у Кнежини. Неки су тако горди да све људе, кои пред њега (Кнеза) изиђу, без сваке разлике праве и криве псују, и непристојним именима изазивају.
К тому дознало е Его Сијатељство, да и неки надзиратељи добара народни, како - ти: мукада, ливада, винограда и воћњака недозвољенно дјело чинили су, људе без разлога на кулук изгонили, свакојако насиљавали и глобили. Овим се велико незадовољство међу Народом рађа, и народ мисли, да Его Књажеско Сијатељство ово дозвољава чинити. Кнезови пак не само што оваково злоупотребленије јављали нису, но оним, кои су се тужили, отговарали су: 'Господар тако заповједа.'
Представивши Его Књажеско Сијатељство овакова злоупотребленија Кнезова Нахијски, Кнезова от Кнежина, и надзиратеља добара народни 1. Февруарија т. г. писмено Суду Народњем на промотрение, заповједити благоволило е предузети онакове строге мјере, коим би се скоро сва реченна и проча злоупотребленија скоро изкоренила. И тако ми, сљедујући Височајшеј вољи, за нуждно судили смо поставити сљедујуће точке, и како:
1. Кнез никада, да негуби из очију своји приљежани к служби своеј; и зато, да се по често и по важности обстојатељства и времена у кнежини своеј находи.
2. Кнез, да оне људе, кои му доходе на суд, человјечно и пристојно прима, неотносећи главе от њи, ибо све су ово браћа наша.
3. Кнез тужитељу без обтуженог, и без довољно сведочанства, да не суди.
4. Кнез у пресуђивању спокојно и равнодушно, да саслуша сва показанија тужитељева, и оправданнија обтуженога, неплашећи ји, непсујући, и неизговарајући никакови непристојни рјечи, ни тужитељу ни обтуженному, јошт мање, као што е ое до сад догађало, да неби Кнез ове собранне сељане без разлике грдио, ибо овако са свим људ'ма поступајући вообшче, чим ћемо доброг от злог отликовати.
5. Кнез сваком престуннику безпристрасно, да суди, нити кога атаром оправдавајући, нити пизмом осуждавајући, но испитав точно с кметовима преступление и наводећи довољно свидјетељства, ако ние преступление важно, и распре у коим небисе обе стране на изреченни кнезовски суд сагласиле, равно и оне распре, от који бисе ресум какав узимао, Кнез Магистрату от Нахие да пошиље.
6. Кнез преступника са 25 штапа казнити може, а свакога преступника, заслужавајућег казну већу у Магистрат, да пошиље.
7. Како Кнезови от Кнежина међу собом, тако и с Кнезовима от Суда, да су у взаимој љубави, почитанију и согласију.
8. Кнез от Нахије, или Кнежине сваког оног Магистрату, да преда, кога би Магистрат от Кнеза поискао. И будући, да Кнез от Кнежине, или Кнез от Нахије свое мјесто у засједанијама Магистрата има, то када буде Магистрат каква престунника за важно каково преступление, како ти: за убијство, или велику поару судио, позваће и Кнеза от Нахие или Кнежине оне, и два кмета из истог села, из кога е преступник, да и они - Кнез и Кметови - Суд боље извјесте, како о судимој погрјешци, тако и о поведенију пређашњем преступника, а потом, да и мњенија своја заедно с Кнезовима Магистрата даду за судимог преступника.
9. Сваки тужитељ, да се држи овога реда: најпре, да се суди у селу код своег кмета, потом код Кнеза от Кнежине, или Нахие, от кнеза с описанием преступленија, да се пошље у Магистрат.
10. Кнез добро да мотри на пресуђивања кметовска да небуду пристрастна.
11. Кнез, описав точно преступление с довољним свидјетељствима утврждено, да изда свое мњение, и овако да га Магистрату пошиље.
12. Кнез нипошто да се неусуди, под каквим то било именом узимати от кога мито, или глобити га, ер како мито, тако и глоба лишава се чина, а с'увише биће пред Народом обезчешћен.
13. Ако би две терајућесе стране биле из едне Нахије, а из разни Кнежина, то Кнез от Кнежине да пошље тужитеља у Магистрат, а Магистрат ће позвати онога из друге Кнежине, и распру им саслушати и пресудити.
14. Ако би кои тужиосе код Кнеза своег на човека из друге Нахие, то Кнез нека пошаље оног тужитеља Магистрату од свое Нахие, а Магистрат овај нека се споразумје с Магистратом от оне Нахие, у којој находисе обтужени, поради распре.
15. Кметови, будући из најотабранији људи сеоски избрани, по Вичочајшеј вољи, не могу бити казњени ни от Кнеза от Кнежине, нити от Магистрата по наособ, или едан без другога, но ако би какав кмет погрјешио селу своме, Кнезу Срезскоме, или другоме коме, то онда кмета оног треба дозвати у Магистрат Нахие оне, онде, да се његова кривица предузме. У засједанију ономе мора бити главни нахијски кнез, или његов намјестник (понномошчник) Кнез Среза оног, откуда е обтужени кмет, и обични членови Магистрата истог. По достаточним Испитима, и доказатељству, ако кмета крива нађу, могу га из службе извадити, и по погрјешкама казнити, без даљег о том истражавања. У случају, ако согласни неби били између себе за пресуђење кривца, то онда могу описати кривицу ону Суду Народњем Сербском на расмотрјение, и по ономе очекивати рјешение Суда Народњег. И сваки пут мњенија обе стране точно описанна да пошаљу.
16. Кнез, да буде задовољан Књажеском милошћу, која одобравајући Кнезу от сваке порезке главе повјерене му Кнежине (или Нахие) но едног посленика на обработание миљкова, узимати опредјељуе заедно, да се ови посленици не само на обработание његовог единственно миљка употребе, но и на обработание миљкова и други чиновника и служитеља народни, кои се у Кнежини (или Нахии) његовој с своим домовима налазе: и ови посленици да обработавају само њиове домаће миљкове, а не на страни. Међу тим опредељуе се и едан посленик от сваке главе порезке, кромје вишеозначеног, кои ће за обшченародну послугу употребљен бити.
17. Кнез, или сам по себи, или по наговору њеког сељака, да неправи воденице, или што било друго у селу, што би ономе селу на штету служило.
18. Како што е сам Кнез обвезан точно владатисе по издатим овде заповјестима, тако исто дужан е мотрити и на проче служитеље народње, ма кои они били, и кои власти његовој неподлеже, да и они што противно по Народу нечине. И ако би опазио да речени служитељи против издати заповјести поступају, дужан е отма јавити Суду Народњем, описав точно и совјестно у чему се преступленија они служитеља состојала.
19. Кнез сваког незадовољника, и кои би противне рјечи против верховне власти изговарали, Суду Народњем с описанием њиова незадовољства, или противнии рјечи, да пошаље.
20. Кнез добро да мотри на странне и бећаре: имају - ли они Пасоше от Правитељства нашег, по каквим дјелима налазе се у Вилајету; и ако - би подозрјение каково на њи пало, или нејмали - би исправна Пасоша, да ји с описанием кривице у Магистрат пошаље.
21. Кнез може Пасош дати људ'ма, или надничарима из свое единственне Кнежине, кое он добро познае, до у ближњу Кнежину или Нахију. Ако би се захтевао даље путовати, от Магистрата да узме.
22. Кнез дужан е браве, кое се у Кнежини без Сајбија нађу, Магистрату своем предавати, а Магистрат има наставление како ће с њима поступати.
23. Подозрителног човјека, коме би се без довољно доказатељства каква кривица приписивала, и он признао ју неби, боем и мученијама да непринуђавају да показанно на њега дјело призна, но точним и порјадочним Испитима и рјеч'ма дужни су онаквог донде доводити, док би, ако е крив, кривицу признао. И зато да Кнез оваковог подозрителног човјека у Магистрат пошље, гди се боље испитати може. Изузимајусе из овог реда подозрителни за маловажне крађе, као прасаца и јагањаца; кое се често при чобанима и другим по сели момчад'ма догађају, кое Кнез соразмјерно подозрителне кривице и подозрителног ошинути може да кривицу призна. Притом примјетити треба да подозрителни не по леђи но по надлежности, т. е. по дебелим месима казњен бити има и бој за таково подозрјение от 25. штапа, више да не превосходи.
24. Кнез добро да мотри да сељани уреченно своим спахијама точно издају.
25. Да мотри Кнез на трговце и на калаузе: имају - ли свое Изуне от Суда Народњег, кои небуде имао да му недопусти трговину какову водити. Све ове преднаведение точке, које је Народњи Суд са одобрением Его Сијатељства назначио, препоручујемо и налажемо свакому Кнезу да ји често прочитава и точно исполњава.
Данно у Крагујевцу 3-ег Марта 1829 года. Бр. 6. и Бр. 729.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #29 on: April 26, 2023, 09:29:56 am »

Важно је, да се ни у овој уредби, као ни у раније поменутим, нигде не помињу турске власти: кадије и муселими, што значи да је још у ово доба сва судска власт, и ако не по праву, а оно у ствари, била у српским рукама. Говорећи о турским властима у почетку овог периода, ми смо нагласили, да је хатишериф о повлачењу муселима и кадија у градове издат тек 3. августа 1830. године.
Остала садржина исписане уредбе, поред већ наглашених података о полицијским властима овог доба, пружа нам још и један доказ више о мешавини између судске и полицијске власти својим одредбама о суђењу у присуству кнеза од нахије или кнежине, о претходном суђењу код кнезова и кметова, о осуђивању кметова и т. д.
Има још неколико ствари у овој уредби, које заслужују да се нарочито нагласе и у неколико објасне. То су одредбе о надлежности полицијских власти за пресуђење извесних дела, о суђењу важнијих дела у магистратима у присуству кнеза од кнежине и два кмета, и о изузетној употреби принудних средстава ради добијања признања од крадљиваца. Нарочито су важне одредбе о надлежности, јер оне допуштају, у вези са ранијим објашњењима, а поглавито са оним које је издато Господару Јеврему под Бр. 1354, да се доста приближно утврде права кнежинских кнезова као чисто судских власти. Из ових одредаба видимо, да су они - кнежински кнезови - могли судити у кривичним стварима дела која нису повлачила већу казну од 25 штапа, 'изузев крађа битни и престуиленија', дакле у главном, иступна дела, а у грађанским сва дела изузев оних за које се плаћао ресум.54)
Одредбе о суђењу у присуству кнеза од кнежине и два кмета из места окривљеног, и њиховом 'мњенију', доста .су сличне старој а и данашњој пороти, а одредбе о употреби принудних средстава искључиво према крадљивцима, само су један доказ више о томе, да је наш народ и у овоме, као и у свима осталим временима, презирао крађу много више од свих других кривичних дела.
Још су две ствари у овој уредби које заслужују пажњу, а то су наређења: да и пресуде нахијских старешина подлеже контроли магистрата (чл. 9), и да нахијске старешине воде надзор над свима чиновницима у својој нахији (чл. 18.).


54) Ресум се наплаћивао за сваку извршену наплату дуга и износио је на сваки грош по 2 паре.
Logged
Pages:  1 [2] 3 4   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.044 seconds with 22 queries.