KIJEV ZAMALO DA IMENUJE ULICU PO SARADNIKU NACISTA: Bruku sprečio izraelski ambasadorNACISTIČKI kolaboracionista Volodimir Kubijovič, kako je "Džeruzalem postu" rekao direktor Ukrajinskog jevrejskog komiteta Eduard Dolinski, zamalo da dobije svoju ulicu u Kijevu.Da li će pojedinim Ukrajincima ubuduće u ličnim dokumentima stajati ime jednog od osnivača zloglasne jedinice "Vafen SS Galicija", ukrajinskog dobrovoljačkog ogranka Hitlerove vojske, trebalo je da se odluči na javnom glasanju, ali je, na sreću svih žrtava nacista, ovu sramnu ideju stopirao gradonačelnik Vladimir Kličko.
Prema rečima Dolinskog, stručna komisija tamošnjeg Gradskog veća iznela je nekoliko opcija za "prekrštavanje" sadašnje ulice Prževalskog, a na digitalnom glasanju koje je trebalo da traje do 16. aprila, najviše glasova imao je baš predlog po kome bi ova čast pripala Kubijoviču.
Ta opcija do sada je dobila većinu, sa 31 odsto glasova, dok su druga i treća najglasanija varijanta osvojile samo po 18, odnosno 10 odsto glasova.
-Iznenadno poništavanje odluke koja je rizikovala da izazove značajnu međunarodnu sramotu i za Ukrajinu i za predsednika Zelenskog, koji je Jevrejin, usledilo je kada su i Ukrajina i Rusija obeležile Međunarodni dan oslobođenja nacističkih koncentracionih logora, koji se u Rusiji obeležava 11. kao i u Ukrajini, navodi "Njujork San", dodajući da je bruka sprečena i zahvaljujući uticaju izraelskog ambasadora.
Ukrajinska štampa, naime, izvestila je da je izraelski ambasador Majkl Brodski jasno stavio do znanja Kličku da je inicijativa da se ulica nazove u čast nacističkog zvaničnika Kubijoviča, koga mnogi u Ukrajini smatraju herojem, neprikladna.
-Nije odmah bilo jasno zašto je gradsko veće odlučilo da preimenuje ulicu po zloglasnoj istorijskoj ličnosti ili da se uopšte upusti u bilo kakav napor da ulice menjaju ime u vreme kada Ukrajina vodi rat za opstanak nacije, zbunjen je "Njujork San".
Kličkovu odluku da stopira veličanje Kubijoviča, pozdravila je jevrejska organizacija "Bene Berit"
-Gradonačelnik Kličko je uradio pravu stvar. Nikada ne bi trebalo da postoji mesto za poštovanje pojedinaca koji su sarađivali sa i podržavali naciste, saopštili su.
KO JE BIO VOLODIMIR KUBIJOVIČ?Kubijovič je pred početak Holokausta bio snažan pristalica Organizacije ukrajinskih nacionalista (OUN-M). U aprilu 1941. zatražio je da se u Ukrajini stvori autonomna država u kojoj Poljacima i Jevrejima neće biti dozvoljeno da žive.
Kasnije u ratu, 1943. godine, Kubijovič je preuzeo ključnu ulogu u formiranju divizije "Vafen SS Galicija" i javno rekao da je spreman da uzme oružje i bori se za nacističke ciljeve.
Od njegove mržnje ipak je bila jača Crvena armija, pa je tako čim se vojska Sovjeta približila Poljskoj 1944. godine Kubijovič dao u beg i zbrisao u Nemačku. A onda, kad su se nacisti predali, dospeo je i do Francuske gde je radio kao glavni urednik "Enciklopedije ukrajinskih studija", najvećeg akademskog projekta koji su preuzeli ukrajinski iseljenici tokom Hladnog rata.
Enciklopedija ukrajinskih studija odražavala je Kubijovičeve nacionalističke stavove i imala je za cilj očuvanje ukrajinskog nasleđa pod sovjetskom vlašću.
Danas se ona može naći "onlajn", kako na maternjem jeziku tako i na engleskom i još se često ažurira člancima koji se fokusiraju na ukrajinsko nasleđe i kulturu.
Internet enciklopedija Ukrajine, naravno, danas izbegava da pominje Kubijovičevu nacističku prošlost, a umesto toga se fokusira na njegov rad pre i posle Drugog svetskog rata, navodeći samo da je "tokom Drugog svetskog rata bio na čelu Ukrajinskog centralnog komiteta (UKC) u Krakovu i učestvovao je 1943. u organizovanju divizije 'Galicija'".
Da su pripadnici te divizije bili nacisti, a ne oslobodioci, niko i ne pominje.
Kubijovič je umro u Parizu 1985. godine i do danas ga mnogi priznaju kao istaknutog i značajnog ukrajinskog naučnika, a njegova dela i dalje su uprkos njegovoj nacističkoj prošlosti široko rasprostranjena,.
-Ako ulica u Kijevu zaista bude nazvana po njemu, to neće biti prvi put da je Ukrajina izabrala da oda počast Kubijoviču. Ukrajinska pošta je 2000. godine izdala unapred pečatiranu kovertu u čast 100. godišnjice njegovog rođenja, a u ukrajinskom gradu Lavovu i dan-danas stoji ploča u čast nacističkog zvaničnika, zaključuje "Džeruzalem post".
IzvorB.P: šteta, trebao je izraelski ambasador da pusti Klička da to uradi pa tek onda da im kaže...
