Slažem se naravno ali ono što je intersantno jeste predlog konkretnog rešenja. Nazovimo to politikom suzbijanja i prevencije abnormalnih reakcija adolescenata u društvu . Kako je to rešeno u citiram : "uspešnim društvima posle ovakvih tragedija da im se više nikada ne dogode" ? Pitam jer sam savremenik ( iskustvom življenjai danas ) u različitim društvenim uređenjima država evropskog kontinenta.
Svedoci smo nemoći na globalnom planu prvenstveno. A gde je u svemu tome jedna Srbija na začelju po svim parametrima (broj stanovnika, ekonomska i gepolitička situacija, ...itd). Mnogo veće države id naše , nemaju recept . Ili ga ne mogu sprovesti u delo jer se kosi sa načelima ljudskih sloboda , u protivnom bi ih uporedili sa Severnom Korejom na primer ili u novije vreme Kinom i Rusijom (daleko od toga da je tamo uspostavljen "sistem vrednosti" o kom maštamo)
Hvala na odličnom pitanju. U nastavku je možda poduži lični stav apolitičnog oca i inženjera a na osnovu premise da se deca rađaju savršena a mi kao društvo ih posle samo kvarimo:
Odgovor je deo većeg problema i dobija se kad se postavi pravo pitanje. Po meni je pravo pitanje "Želimo li da nam kao društvu bude bolje?"
Mislim da u Srbiji nije odgovor da, već da želimo da nam kao pojedincu ili manjoj grupi bude bolje bez razumevanja da živimo u većem društvu. Da bi se to promenilo neophodna je smena generacija.
Ako je društveni konsenzus da želimo da nam kao društvu bude bolje, put do napretka je jednostavan, dug i težak:
1. Jednostavan (Plan - Do - Check - Act):
1.1 Cilj - Da našem društvu bude bolje
1.2 Strategija - Jedini izlaz kad su teška vremena je jedinstvo, rad i znanje
1.3 Plan - Definisati merljive ciljeve (na period od 1god, 5god, 50god). Kontinualno ulagati u nauku i znanje i sve odluke donositi na osnovu nauke i znanja. Napustiti sisteme organizovanja i upravljanja zaostale iz srednjeg veka.
1.4 Realizovati plan
1.5 Kontinualno kontrolisati napredak ka ciljevima definisanim u 1.3
1.6 Kontinualno vršiti korekcije aktivnosti ako se odstupa od planiranog izmerenom u 1.5 ali i plana ako se vidi da odstupa od cilja.
2. Dug: Potrebno je da na mesta odlučivanja dođe generacija formirana na osnovu plana a to je najmanje 50 god od početka.
3. Težak: Potrebno je da se drastično promenimo lično, kao zajednice i kao društvo.
Izvinjavam se na apstraktnosti ali pošto je po meni uzrok ovog dešavanja propadanje našeg društva onda je i rešenje oporavak društva a to nije jednostavno a ni brzo.
Iako gore navedeno izgleda jednostavno ako pažljivije pogledate mi kao društvo trenutno funkcionišemo baš suprotno od svega navedenog.
Naravno da mogu da navedem dosta detaljnih primera ali i ovo je dovoljno obimno, ali naravno možemo diskutovati i o detaljima.